U lokalnoj knjižari u Geteborgu jedne hladne zimske večeri dešava se teroristički napad. Troje ljudi, koji su se obećali na vernost Daešu, jednoj terorističkoj državici na Bliskom Istoku, drže taoce. Kada dođe do pucnjava, mlada žena, čiji je zadatak bio da snimi ceo napad, saopštava svojim saučesnicima da je sve pošlo naopaka i da moraju da beže. Dve godine su prošle, i na jednoj klinici za forenzičku psihijatriju, jedan pisac dolazi u posetu jednoj mladoj ženi koja mu je tražila da se sretnu. Pisac ne može da se odupre svojoj znatiželji - ko je ta misteriozna Belgijanka koja se odjednom pojavila u Švedskoj. Negira svoje poreklo i svoj jezik. Predala mu je brdo papira i traži od njega da sve to pročita. A onda mu govori u poverenju da ona dolazi iz budućnosti - iz Zečarnika, sveta terora, progona i poniženja.

Rabindrant Tagore - Gradinar BIGZ, Beograd, 1985 115 str. meki povez stanje: vrlo dobro Prevodilac: David S. Pijade Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Autor: Rabridranat Tagore Izdavač: Nova knjiga, Podgorica Prevodilac: David S. Pijade Broj strana: 128 Format: 21 cm Povez: tvrd Pismo: latinica Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

PROKLETSTVO NACIJE Miloš Bogdanović Autorsko izdanje / Eden, Novi Sad, 2003. Potreba za kultom ličnosti ima svoje korene u čovekovoj ličnoj neodgovornosti, u neodraslosti njegove ličnosti, kada on svesno ili nesvesno traži da neko drugi umesto njega samog misli i odlučuje. Čoveka čine odgovornim razum, savest i volja. Kada razum raskrinka određene motive kao iracionalne (nesvrhovite sopstvenom i tuđem dobru) tada savest tim motivima pridaje moralnu vrednost proglašava ih lošim motivima (grehom) i traži od čoveka da im se on svojom voljom odupre. Ali, ako se čovek svojom voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu smeta upotreba razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva i postupaka. On tada dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom, već i sa sopstvenom savešću, koja ga opominje zbog pokoravanja volje iracionalnim motivima. Sukob između formiranog velikog Ega (slabosti koje tada čovekom vladaju) i njegove ličnosti rezultuje odbrambenim mehanizmima kojima čovek želi za zavara atribute svoje ličnosti (razum i savest) da je sve u redu. Da bi nadomestio funkciju razuma, koji je žrtvovan, da ne bi kvario mir ugušene savesti, čovek ima potrebu da neko drugi misli i odlučuje umesto njega samog. „Shvatio sam da suština manipulacije nije utemeljena na netačnim informacijama, iako se njima obilato služi, već na slabosti same mase, u njenom autoritarnom načinu razmišljanja. Verovao sam da će naš narod da se otrezni onoga trenutka kada shvati svoje stanje, kada ga neko ohrabri da počne da misli svojom glavom. Svi čeznu za srećnijim životom, pa ako postoji rešenje, pitao sam se, zašto je onda istorija sveta prepuna bola, stradanja i smrti? Ako bi neko znao rešenje problema čovečanstva, da li bi svaki pojedinac bio spreman da ga prihvati? Šta učiniti ako on neće da misli, ako je indoktriniran i tako zatvoren za istinu koja bi ga učinila istinski slobodnim?! DA LI SU DRUGI KRIVI ZA NAŠE PROBLEME? Tvrdi povez, format: 21,5x23 cm, 252 strane, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Ima potpis na prvoj strani i na par mesta podvlacen tekst. Kompaktna. 12032023 ktj-51

Autor izdvaja jedan generički obrazac koji se periodično javlja u istoriji tragedije i koji određuje kao “tragediju inicijacije”. Reč je o egzistencijalnoj “zaglavljenosti” mladog muškog junaka u tranziciji između mladosti i zrelosti, što dovodi do, po njega, fatalnog raspleta. Težinu njegovog položaja pojačava i to što je on u svim slučajevima, osim u jednom, knežević ili kraljević, neko od čije sudbine zavisi i sudbina zajednice. Tragičko jezgro njegovog položaja je u tome što ulazak u svet odraslih podrazumeva odricanje od nekog oblika iskonske nevinosti: društvo od njega traži da ubije, laže, sveti se… Autor sagledava “tragediju inicijacije” kao situaciju imanentnu ovom žanru, ali i kao univerzalnu egzistencijalnu situaciju, što mu omogućava da spisak analiziranih dela proširi i jednom komedijom, Molijerovim Mizantropom, i jednom tragikomedijom, Leonsom i Lenom. Pored njih, predmet ove analize su i Euripidov Hipolit, Šekspirov Hamlet, De Miseov Lorencaćo i Šilerov Don Karlos.

Kej Huper Rejvenina krilaMeki povezRejven Enderson je u potpunosti očarala Džošuu Longa. On je odlučen da zavede ovu tajenstvenu lepoticu. Dok Rejven poriče da joj se Džošua dopada i odbija sve njegove napore da je zavede, on koristi resurse svoje poslovne imperije da razreši misteriju oko njenog stvarnog identiteta.Ono što otkriva je zastrašujuće, jer ne može da veruje da je prelepa Rejven međunarodni kriminalac koji se traži zbog svojih veza sa svetskim terorizmom. Iako Rejven oodbacuje Džošuovu pomoć i ljubav, shvatiće da su joj potrebni i jedno i drugo, jer ona igra ulogu u opasnoj igri protiv neprijatelja koji nikada ne gubi.12/16

Autor: Mark Barouklif Format: 20 cm. Broj strana: 385 Povez: Broširani povez Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav - ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica...

Franc Kafka 1883-1924, jedan od najvećih pisaca u svetskoj literaturi, stvorio je u svom najplodnijem periodu Presudu, Preobražaj, Ameriku i, u svojoj tridesetoj godini, Proces, možda najvažniji roman XX veka. Proces ima zagonetnu strukturu sna i, mada fragmentaran, nikad ne prestaje da fascinira čitaoce; ova knjiga je predmet nebrojenih studija i različitih tumačenja, ali nesumnjivo je u nju utkano mnogo od Kafkine lične situacije u ključnom periodu njegovog života. Da bi se Proces bolje shvatio, neophodno je pročitati Kafkine dnevnike i pisma. Novi prevod Procesa inspirativno traži ponovno čitanje ovog velikog romana. „Mada sam u hotelu razgovetno napisao svoje ime, mada su mi i oni već dva puta tačno pisali, dole na tabli ipak stoji Jozef K. Treba li ja da prosvetim njih, ili da pustim da oni prosvete mene?“ „Cela ova literatura jeste jurišanje na granicu, i ona bi se, da se cionizam nije umešao, lako mogla razviti u neko tajno učenje, u neku kabalu. Začeci toga postoje. Istina, tu se traži neki neshvatljiv genije, genije koji će ponovo uvrežiti svoje korenje u stara stoleća, ili stara stoleća ponovo sazdati, a svim tim neće se istrošiti, nego tek tada početi da se troši. . . “ iz Kafkinih dnevnika

Iz recenzije : ’’Bartleby ili o kontingenciji jedna je od pripremnih rasprava kojima G. Agamben najavljuje svoje opsežno istraživanje genealogije moći na Zapadu. Ujedno je nastavak njegove trajne zaokupljenosti odnosom onoga što jest i onoga što može biti. Međunarodno cijenjeni mislilac, hvaljen zbog eruditskog vladanja materijom i kao vrstan stilist, izlaže ideju da odustajanje od prijelaza s potencijalnog na aktualno nije neophodno poraz moći stvaranja. Pisar Bartleby, protagonist “priče s Wall streeta” H. Melvillea, i njegova ustrajno ponavljana formula “Radije ne bih”, pokazuju da je kontingencija dragocjen korektiv kad god aktualnom treba priskrbiti status teologijske, filozofijske ili povijesne istine, kad god se u njemu traži opravdanje kao jedino mogućeg ili najbolje mogućeg. Krutoj opreci između moći i nemoći ona pridodaje specifičnu sposobnost – moći ne – i utoliko nudi cjelovitiji uvid u prijepore koji se ponekad neopaženo provlače sve do današnjih dana.’’

Autor - osoba Delbo, Charlotte, 1913-1985 = Delbo, Šarlot, 1913-1985 Naslov Aušvic i posle njega / Šarlot Delbo ; sa francuskog prevela Olja Petronić Jedinstveni naslov Auschwitz et après. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 391 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petronić, Olja, 1970- = Petronić, Olja, 1970- Zbirka ǂEdicija ǂIntegrali ; ǂbr. ǂ7 Napomene Prevod dela: Auschwitz et après / Charlotte Delbo Tiraž 500 Predmetne odrednice Delbo, Šarlot, 1913-1985 – Memoari Delo Šarlot Delbo jedno je od ključnih ostvarenja logoraške književnosti i književnosti Holokausta. Njeno memoarsko vraćanje pitanjima svedočenja krize tokom decenija nakon oslobođenja iz nacističkih logora pokazuje posvećenost prikazivanju traume koju je doneo lʼunivers concentrationnaire, traume koja se ne sagledava kao događaj iz prošlosti, već kao istorija koja se ne završava. Prvi deo svoje trilogije Aušvic i posle njega ona započinje rečima: „Danas nisam sigurna da je ovo što sam napisala istinito. Sigurna sam da je istinsko.“ Ovo razlikovanje između vrai i véridique predočava svest autorke o nemogućnosti svedočanstva da ponudi zaokruženu ili potpunu transpoziciju iskustava preživelih ili da dâ presudu o istorijskim događajima. Ona upućuje na istorijski metanarativ kao istinu, ali upravo subjektivno iskustvo, kao istinsko, jeste onaj višak koji se možda ne očituje u zvaničnim formulacijama i izveštajima, ali koji presudno određuje naš odnos s prošlošću. U svojim memoarskim – ili pak antimemoarskim – zapisima, Delbo opisuje zatočenje u zatvoru Sante u Parizu, pogubljenje supruga Žorža Didaša, opraštanje s njim, deportaciju u Aušvic-Birkenau, u stočnom vagonu, zajedno s dvesta dvadeset devet žena pretežno uhapšenih zbog delovanja u Pokretu otpora, boravak u logoru i potom u povlašćenom odredu u Rajskom, prebacivanje u Ravenzbrik, oslobađanje, povratak i život posle. Ali se ovih događaja ili stanja ne dotiče linearno: Niko od nas neće se vratiti, Beskorisno znanje i Mera naših dana uporno i mučno cirkulišu oko rane, ukidaju hronologiju i prostorom zamenjuju vreme kao narativnu postavku. Za razliku od brojnih književnih dela o Holokaustu koja se zasnivaju na realističkom pripovedanju, uz miran, razborit iskaz svedoka, koji Primo Levi vidi kao najubedljiviji, Aušvic i posle njega odlikuje se složenom estetikom i modernističkom strukturom. Sonja Veselinović O AUTORKI Šarlot Delbo (Charlotte Delbo) rođena je 1913. godine u Vinje-sir-Senu (Eson), od roditelja italijanskih imigranata. Nakon što je završila obuku za stenodaktilografkinju, od sedamnaeste godine je radila u Parizu kao sekretarica. Pristupila je pokretu Komunističke omladine 1932. godine. Godine 1934. upoznaje Žorža Didaša, angažovanog komunistu, veoma aktivnog u Partiji, i udaje se za njega 1936. Godinu dana kasnije postaje sekretarica Luja Žuvea, u to vreme upravnika pozorišta Atene. Pozvao ju je nakon što je pročitao tekst o pozorištu koji je napisala za časopis Kaje de la ženes, čiji je Didaš bio glavni urednik. U leto 1941. godine, Šarlot Delbo prati trupu pozorišta Atene na turneji po Južnoj Americi. Žorž Didaš, angažovan u Pokretu otpora, ostao je u Parizu. Ona odlučuje da mu se pridruži u tajnosti, protivno mišljenju Luja Žuvea, koji je preklinje da ne učini ništa tim povodom. Šarlot se vraća u Pariz i pronalazi muža u novembru 1941. Žive skriveni, nikada se ne pojavljuju zajedno. Žorž krstari Parizom, susreće se s kontaktima, prenosi informacije, dok Šarlot kuca na mašini tajne letke i novine. Ali policija strpljivo postavlja mreže. U februaru 1942, godine, ušli su u trag mnogim pripadnicima njihove mreže komunističkog Pokreta otpora. Sredinom februara nižu se hapšenja: Žorž i Mai Polcer, Danijel Kazanova, Lisjen Dolan, Lisjen Langloa, potom Andre i Žermen Pikan, Žak Dekur... Obruč se sve više steže. Žorža Didaša i Šarlot Delbo uhapsile su specijalne jedinice francuske policije 2. marta 1942. godine. Delbo je zatvorena u Santeu, gde će 23. maja videti muža poslednji put; Didaš je istog dana streljan u Mon-Valerijanu. Šarlot Delbo je u avgustu prebačena u For de Romenvil, a potom u Kompjenj, da bi 24. januara 1943. godine napustila Francusku i bila prebačena u Aušvic-Birkenau, u stočnom vagonu, u društvu dvesta dvadeset devet drugih žena, većinom angažovanih u Pokretu otpora, kao i ona. Početkom 1944. prebačena je u Ravenzbrik, a oslobođena u aprilu 1945, nakon dvadeset sedam meseci u logoru. Od dvesta dvadeset devet žena iz konvoja iz 1943. godine, vratilo ih se četrdeset devet. Nekoliko meseci po povratku, u jednom odmaralištu u Švajcarskoj, u svesci je napisala Niko od nas neće se vratiti (Aucun de nous ne reviendra), i taj će roman dvadeset pet godina kasnije postati prvi tom trilogije Aušvic i posle njega (Auschwitz et après). Od 1947. radi za UN u Ženevi. Dvanaest godina živi u Švajcarskoj pa se vraća u Pariz, zapošljava se u CNRS-u1960. godine i postaje asistentkinja filozofa Anrija Lefevra, koga je upoznala 1932. Karijeru završava u CNRS-u 1978, a umire 1985, sa sedamdeset dve godine. Šarlot Delbo je dvadeset godina čuvala rukopis romana Niko od nas neće se vratiti, noseći ga svuda sa sobom jer nije mogla da odluči da ga objavi. Posvećenost sasvim drugom cilju – osudi rata u Alžiru – navodi je da svoju prvu knjigu objavi u izdavačkoj kući „Edisjon de Minui” pod nazivom Lepa pisma (Les Belles Lettres). Revoltirana kolonijalnim ratom, ali ne osećajući se merodavnom da neposredno svedoči o njemu, prikuplja pisma i objavljuje ih u jednom zborniku, postajući na taj način soba odjeka za zgroženost onih koji su ih napisali. „Edisjon de Minui” je objavio Pitanje (La Question) Anrija Alega i niz angažovanih – i u više navrata cenzurisanih – svedočanstava protiv mučenja u Alžiru. U toj će kući Šarlot Delbo objaviti Lepa pisma 1961. godine. Nekoliko godina kasnije, 1964. godine, Šarlot Delbo saznaje od poznanice iz CNRS-a da Kolet Odri za ediciju koju uređuje u izdavačkoj kući „Gontje” traži tekstove koje su napisale žene. Šarlot Delbo pristaje da im poveri svoje svedočanstvo o boravku u logoru. Njena prijateljica Klodin Rijera-Kole predlaže da ga otkuca na mašini umesto nje. Tako Niko od nas neće se vratiti prvi put izlazi 1965. kod „Gontjea”. Iz tog prvog svedočanstva odmah nastaje još jedna knjiga, rođena iz pitanja koja joj je prijateljica postavljala tokom pripremanja rukopisa: ko su bile sve te žene, kako su završile u Aušvicu, šta je sa njima bilo? Šarlot odlučuje da prikupi sve što zna ili uspe da sazna o tih dvesta dvadeset devet žena. O svakoj piše belešku, a beleške su poređane po abecednom redu. Više od godinu dana radi na toj knjizi, završava je u julu 1965. i odnosi Žeromu Lendonu u „Edisjon de Minui”. Konvoj od 24. januara (Le Convoi du 24 janvier) izlazi u novembru 1965. I tako 1965. godine izlaze prve dve njene knjige o logorima, međusobno veoma različite. Obe imaju univerzalni domašaj: prva senzibilitetom, ljudskošću i ispravnošću jedne lične pripovesti, druga time što izveštava o sudbini svake žene sa činjeničnog i istorijskog stanovišta. Iako se slabo prodaju, te knjige su hvaljene dovoljno da navedu Šarlot Delbo da nastavi priču iz Niko od nas neće se vratiti. Prebacivanje u Ravenzbrik 1944. godine, oslobađanje logorâ, povratak, ničega od toga nema u prvoj knjizi. Povrh toga je, kako su proticale godine, napisala nekoliko pesama kojima će naglasiti svoju pripovest: i tako nastaje drugi tom trilogije, Beskorisno znanje (Une connaissance inutile). „Edisjon de Minui” objavljuje tu knjigu 1970. godine i istovremeno reizdaje Niko od nas neće se vratiti. Treći tom stiže ubrzo nakon toga: istraživanja obavljena za Konvoj, pronađene preživele drugarice, razgovori s njima i obnovljena prijateljstva, sve to je navelo Šarlot na ideju da i o tome piše: šta s čovekom biva posle Aušvica? U Meri naših dana (Mesure de nos jours), kojom se 1971. završava trilogija Aušvic i posle njega, portretiše svoje preživele drugarice. Svaka od njih je na svoj način izgradila vlastitu strategiju, više ili manje svesnu, da pokuša da živi iako više nikad ništa neće biti kao ranije, zato što se niko nikad nije zaista vratio.

Prelest znači duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Glavni junak neprestano traži lek koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogućiti mu da bar na trenutak bude spokojan. On bori sa samim sobom dok ga strasti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju. Iz recenzije : „Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može Prelest da čita sa strašću.“ Aleksandar Jerkov

Pripovest o modernom prometeju Neprevaziđeni gotski roman autorke koja je nezasluženo ostala u senci svog mnogo poznatijeg muža Persija B. Šelija. To nije priča o čudovištu Frankenštajnu iz holivudskih filmova, već priča o jednom čoveku, dr Viktoru Frankenštajnu, briljantnom naučniku sa opsesijom da preuzme na sebe ulogu Boga i sam stvori živo biće. Roman prati stradanje nesrećne kreature koja se u početku trudi da bude nalik na pravog čoveka i traži ljubav i razumevanje. Ali, zbog njegove ružnoće i nakaznosti, svi beže od njega. On postaje strašno čudovište koje kreće da se sveti svom tvorcu... Ko je istinsko čudovište, neodgovorni tvorac ili njegova tvorevina, pitanje je koje Meri Šeli postavlja svakome od nas. edicija PLAVA PTICA odlično očuvana posveta na predlistu

Ona je njegova prošlost. On je njena budućnost. Ema živi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i dalje traži onog pravog. Metju živi u Bostonu. Izgubio je ženu u strašnoj nesreći, i sam odgaja svoju četvorogodišnju ćerkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovešće ih do toga da veruju da su možda najzad pronašli sreću. Nestrpljivi da se upoznaju, dogovaraju večeru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad neće ukrstiti. Da li je to igra laži? Izmišljotina mašte? Manipulacija? Uhvaćeni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propuštena prilika...

Roman Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, uzvišena i jednostavna ljubavna priča, takođe je svetski bestseler. Pilar i njen saputnik su se upoznali u detinjstvu, udaljili se u mladosti i ponovo se sreli 11 godina kasnije. Ona, žena koju je život naučio da bude jaka i da se ne prepušta osećanjima. On, čovek koji poseduje dar da isceljuje druge i da u religiji traži rešenje svojih unutrašnjih sukoba. Ponovo se sjedinjuju u težnji da slede svoje snove. Da bi to postigli, moraju da prevaziđu mnoge prepreke: strah od predavanja, osećanje krivice, predrasude. Na poetičan način Paulo Koeljo pripoveda o ljubavi kojom se uranja u najdublje misterije života. tumači ne kao bekstvo, nego kao način spoznaje skrivene realnosti.

Polovno ali kao novo, bez oštećenja. Cena je 500 dinara plus ptt. Opis: Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje.Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula.Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

JEDNOG DANA U DECEMBRU - Džozi Silver kao nova Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča.Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje.Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula.Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje. Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula. Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem - Aleksandra Mihajlović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 96 Povez: Tvrd Ilustrovao Mihailo GačićPriče za dopunjavanje i prepravljanjeZamisli da si savremenik Marka Kraljevića i da slušaš njegove dogodovštine iz prve ruke.Zamisli da putuješ po Evropi i Balkanu u vreme događaja koje opisuju narodne epske pesme.Zamisli da imaš sovu Sofiju, mudru prijateljicu koja ti postavlja pitanja i zadatke.Ovo je knjiga o najvećem srpskom junaku, ali i mnogo više od toga: ona traži da se upoznaš i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebiš svoju kreativnost.Razmisli, docrtaj, dopiši, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.

Iz recenzije: „Ovaj nedovršeni rečnik pojmova od kojih su neki specifično beogradski, a neki, naprosto, gradski, ostvaren je iz jedne bočne pozicije autora kome je prošlost Beograda dom, a njegova sadašnjost tek povremeno prebivalište. Gledajući ga iskosa, on se ponekad zaustavlja na šarmantnim klišeima, a nekad prodorno vidi osobine koje se mute pred očima onih kojima su suviše blizu. To je i spomenik beogradskom dijalogu, razgovoru koji ne prestaje, koji stalno traži svoj nastavak, nesavršen i nedovršiv.“ msr Irena Plaović

Druga knjiga serijala Highlander. Gavrael McIllioch se rodio u klanu ratnika neverovatne snage, ali se svega odrekao, i svoga imena i svog doma, dvorca u visoravnima Škotske, kako ne bi doživeo strašnu sudbinu svojih predaka. Krijući svoj pravi identitet od neprijateljskog klana koji ga svim silama traži, nadenuo je sebi ime Grimm kako bi zaštitio svoje najbliže. Zarekao se da nikada neće priznati da voli zanosnu Jillian St. Clair. Ipak, on nikada nije prestao da je štiti, pazio ju je izdaleka. Stoga, kada jednog dana dobije poruku od njenog oca da se vrati zbog Jillian, odmah će krenuti ka njoj i zateći će se u takmičenju za njenu ruku u braku. Njen otac smislio je odličan plan i ponudio svoju ćerku kao glavnu nagradu. Ona je besna i odbija da se uda. Međutim, ona jedino voli Grimma, a on sam je nagovara da postane žena drugome. Ona pokušava da ga zavede, ali on glumi ravnodušnost. Ipak, Grimm ne može da se odupre od kandži ljubavi i strasti i otima je sa oltara crkve...A njegovi neprijatelji ih jure...

Odbegli prizori i zaboravljene slike Milošću zaprimio i uobličio Jurij Malešević Recenzent ove neobične knjige Milovan Vitezović piše: „... ova knjiga je primer za onu Novalisovu misao da svaki čitalac mora na svoj način biti i prošireni autor. To je ono otkrivanje zametnutih tragova i zametanje onih koji su očigledni. Ovo je knjiga kroz koju se teško prolazi, ali kroz koju vredi proći. Ona od čitaoca traži ako ne potpuno poznavanje, ono snalaženje u mitologiji i istoriji, u filozofiji i religiji, u magiji i ritualima, u gnostici i lingvistici, u matematici i tajni brojeva, u medicini i naukama o ljudskoj genetici a posebno u naukama koje se bave spoznajom duše, jer je po njoj ’telo je tamnica duha’. Ova knjiga nije istorija ali se u njoj mešaju i epohe. Nije hronika ali se mnoga vremena mogu tačno odrediti, skoro datirati. Ona je između dvorova i dvorskih konjušnica, između zakletih istina i zapletih lažova, između blagoslova i inkvizicija, između putnih ljubavi i strasnih zločina, između poimanja i naslućenog, između... Više je sudbina u ovoj knjizi nego što ona ima strana”.

Romansirana porodična hronika, biografija. Interpres, Beograd 2017, tvrd povez, tiraž 200, 21 cm, 264 str Dimitrije Diso Janičić (9.11.1935 – 5. 5. 2022) autor Esperantsko-srpskog rečnika. Jedan od najmlađih crnogorskih učitelja ostavio je neizbrisiv trag radeći u osnovnim školama u Somini, Velimlju, Krscu i OŠ `Ratko Žarić` Nikšić. Bio je ćlan prve Redakcije obnovljenih `Nikšićkih novina` 1969. godine u kojima je bio urednik, fotoreporter i prvi tehnički urednik. Autor je više zapaženih monografija i dobitnih brojnih društvenih priznanja. Saradnik Avant art magazina, pisac, prevodilac, novinar, urednik, esejista, esperantista, pesnik i jedan od najboljih poznavalaca fantastične književnosti, a po pročitanim knjigama, ostavljenim zapisima o njima, svakako i jedan od najnačitanijih ljudi kod nas. Čovek koji je uvek imao samo lepu reč za svakoga i za svaki intelektualni trud, za svaku pročitanu reč i svakog stvaraoca. Čovek koji nikad, ali nikad ništa ružno o nekome nije umeo ni da sroči ni da izgovori. Sa podjednakim uživanjem čitao je deseterac i Hari Potera. Već kao otac i suprug, i fotoreporter i novinar, iz čiste opklade završio je i drugi fakultet. Naučio esperanto i postao jedan od naših najaktivnijih esperantista i autor enciklopedijskog rečnika. Vredan, uporan, plemenit gospodin koji je pomogao svakome, koji nije mnogo značaja pridavao nagradama koje su se tokom decenija predanog pisanja sakupile, za sebe je govorio a je ČITAČ i iz dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju tu svoju ulogu neumorno ispunjavao. O toj svojoj čitalačkoj strasti ostavio je i ovaj tekst koji objavljujemo kao jedan od njegovih poslednjih tekstova. TRAŽENJE ODGOVORA Ponekad, kada me zabole oči, kada noću dugo ne mogu zaspim, upitam sebe: Čoveče, zašto si ti tako uporni čitač. Traje to godinama, decenijama. Od onog prvog trenutka, kada sam shvatio da te crtice, koje su mi kao detetu bile besmislene šare, odjednom dobijaju smisao, postaju reči, rečenice, priče, otkrivaju nekog čoveka koji je kroz to hteo da ostavi trag o sebi — od tada me vuče ta radoznalost. Radoznalost je ubila mačku! – rekao mi je neko jednom. Odgovorio sam mu da ja nisam mačka, pa sam nastavio da budem Čitač. Neobično je to kada je neko, jednoga dana, ko zna zbog čega, smatrao da treba da i drugi znaju šta je on toga trenutka, toga dana, te godine, na tom mestu razmišljao. On je onda to zabeležio i ostavio. Od njega odavno nema nikakvog fizičkog traga. On je postao zemlja, voda, svetlost, drvo, ptica, oblak, on se preobratio u ko zna šta, vratio se svojim izvorima, a ti njegovi tragovi, njegove misli, želje, snovi, njegova priča o neobičnim doživljajima, njegove izjave ljubavi, besa ili mržnje, njegove vrline i grehovi, izrazi ogorčenja ili radosti, njegove suze ili smeh našle su se na tom papiru. I dok ih čitam, one utiču na moje misli, na moje snove, izazivaju niz asocijacija, divljenje, čuđenje, zavist, žalost, osmeh… On, koga odavno nema utiče na moj sadašnji život. Šta ja tražim? Očigledno neki odgovor. Desi li vam se da vam se učini da je svako slovo jedna cigla, jedna šipka, jedan kamen, neki spoj u građevini. A vi pokušavate da rešite tajnu te građevine, trudite se da nahranite svoju radoznalost. Tako čovek nastavlja da čita. Traži odgovore o sebi, o smislu života, oljubavi i mržnji, o stvaralaštvu, prijateljstvu, odalekim krajevima, drugim narodima, o drukčijim verama, običajima i navikama, gomila neka tuđa iskustva, pretvara ih u svoja. Dodaje tura iskustva svojima, tovari sve to na leđa, pa mu je taj teret sve potpuniji, i bogatiji. Što više odgovora nađe, sve više pitanja postavlja. Muči ga ono jedno sudbinsko: da li je njegova priča zapisana u Knjizi sudbine, ili on gpadi tu građevinu. Zna on da je kraj priče davno zapisan, ali je srećan što je taj kraj velika neizvesnost. Verovatno zato i čita dalje, traži da vidi šta su to drugi videli i kako su to videli, da li su i oni kao i on slušali, videli. učili, osetili, uradili, da li je njegova sudbina u njegovim rukama, da li će trajati kada ta najizvesnija neizvesnost koja mu je određena rođenjem, odnese i njega u neke druge dimenzije. Tražeći te odgovore ponekad mu se učini da čita i svoju knjigu koja se uvek piše. Onda zaključi kao i mnogi pre njega da bi možda poznavanje budućnosti učinilo dosadnom, možda i besmislenom, ovu sadašnjost. možda bi ubilo tu klicu radoznalosti koja ga tera da traži odgovore. Ovako se čuvaju i one prošlosti koje on čitajući o njima doživljava kao sadašnjost. Zato postojimo mi čitači, jedan čudni svet tragača, koji uvek rađaju nove tragače. Možda nam zameraju što merkamo iza hoška, gledamo preko ramena, virimo kroz ključaonicu života onih koji su svoje odgovore, ali i pitanje, nedoumice i traženja ostavili u tim građevinama koje se zovu knjige. Neko je davno rekao da nije sramota ne znati, ali je velika sramota ne učiti, ne tragati za odgovorima, pa makar nismo ni postavili tačno definisano pitanje. Jer, život koji nam je majka u bolovima poklonila, pa ga posle ljubavlju oplemenila, zaslužuje sva naša pitanja na koja mi nikada nećemo naći potpune odgovore. Valjda u tome i čar života. I čitanja, kao njegovog dela. Dimitrije Diso Janičić, 01.02.2022. NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

MALI PEČATI BIBLIOETEKE NA PRVOJ I ZADNJOJ STRANI Izdavac: Alnari, Beograd Godina izdanja: 2002 Format: 20 X 14 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 386 Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav -- ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica... L5

Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

„Pretvorila sam noćne more u svice, pa sam ih pohvatala u teglu.” San bira sanjara, a ne obrnuto - a Laslo Neznani, ratno siroče i šegrt biblioteke, oduvek se pribojavao da ga je san greškom odabrao. Od svoje pete godine opsednut je mitskim izgubljenim gradom - Jecajem, ali biće potrebno da neko hrabriji od njega pređe pola sveta u potrazi za njim. Tada mu se ukazuje neverovatna prilika u liku heroja po imenu Bogoubica, kao i grupa legendarnih ratnika, a on mora da iskoristi tu šansu ili zauvek izgubi svoj san. Šta se desilo u Jecaju pre dve stotine godina i zbog čega je odsečen od ostatka sveta? Šta je to Bogoubica ubio što se nazivalo imenom boga? I kakav je to tajanstveni problem zbog čijeg rešavanja sada traži pomoć? Odgovori ga čekaju u Jecaju, kao i nove misterije, među kojima je i boginja plave kože koja se pojavljuje u Laslovim snovima. Kako je moguće da ju je sanjao pre nego što je uopšte i znao da ona postoji? I ako su svi bogovi mrtvi, zašto se ona čini toliko stvarnom? Dobro došli u Jecaj! Napisana predivnim jezikom koji je istovremeno i mračan i raskošan i očaravajuć, ova knjiga će naterati čitaoce da požele odmah da pročitaju i nastavak. - Publishers Weekly