Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. 2+2=4 Psihološki vodič za svaki dan - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2017 Broj strana: 184 Format: 20 cm Povez: Broširani Nastala spajanjem stručnog i životnog iskustva autora, ova knjiga treba da pretpostavi najčešći spektar problema sa kojima se ljudi svakodnevno susreću i da ponudi neka rešenja. Delom su ta rešenja data kao gotova, delom u formi pitanja iz kojih slede nedvosmisleni odgovori. Ovaj pristup navođenja na odgovor se pokazao vrlo delotvornim u psihoterapijskoj praksi, a originalno je postavljen od strane Sokrata i poznat kao „sokratovski metod“. Istina je da, bez obzira na metod, nijedna knjiga ovog tipa, pa ni ova, neće zatvoriti sva pitanja koja nam život postavlja, no sigurno će vam ponuditi makar malo drugačiju perspektivu u sferi psihološkog. I nemojte misliti da je to neambiciozan poduhvat. Različite reči ili njihovi sklopovi, kao i razni zvuci ili predeli, sastavljeni od sličnog raspona u kome ljudi opažaju, opet dopiru različito do ljudi, pa će tako i ova knjiga možda biti pravi ključ za neke od vas koji ga dosad nisu našli, a traže ga. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Dobrovoljna smrt u Japanu - Moris Penge Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2009 Broj strana: 541 Format: 23 cm Povez: Broširani “Jupiter nija na zemlji mogao videti nista lepse od Katonovog samoubistva”, izjavljuje Seneka, Ipak, koliko zbrke, koliko protivrečja, da pođemo od pojedinosti kod Plutarha, kvare ovu dobrovoljnu smrt, najslavniju u istoriji Zapada? Katonovi rođaci, prijatelji, sinovi prozreli su njegovu nameru da se ubije, te su mu, za vreme večere, ukrali mač koji je visio iznad njegovog uzglavlja. Katon ne zna da li da ga smesta traži natrag, uz opasnost da otkrije svoju nakanu, ili bi mu možda mudrije bilo da se pravi ravnodušan i zavarava ukućane kako još nije odlučio da umre. Iako je njegova skrivena namera čvrsta i čista, iako u njemu ništa ne okleva pred činom koji hoće da izvrši i smislom koji hoće da mu prida, on do poslednjeg trena mora primenjivati lukavstvo i nasilje, vodeći protiv onih koji bi da ga spasu njegove sopstvene volje krajnje iscrpljujuću borbu. Upravo je izudarao sluge, grdi sinove, svađa se sa prijateljima. Na koncu mu vraćaju mač: “Sad stojim, veli, sebi na raspolaganju.”

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Anatomija ljubavi : prirodna istorija parenja, braka i zašto lutamo - Helen Fišer Izdavač: Čigoja štampa Godina izdanja: 2020 Broj strana: 541 Format: 20 cm Povez: Broširani Prvi put objavljena 1992. godine, “fascinantna” (Njujork tajms) Anatomija ljubavi Helen Fišer brzo je postala klasik. Od tada je Fišer sprovela pionirsko istraživanje mozga o požudi, romantičnoj ljubavi i vezanosti; prikupila je podatke o više od 80.000 ljudi kako bi objasnila zašto voliš onoga koga voliš; i prikupila informacije o više od 30.000 muškaraca i žena o seksu, vezivanju, prijateljima sa povlasticama i drugim trenutnim trendovima u udvaranju i braku. I ona predstavlja novu, naučno zasnovanu i optimističnu perspektivu odnosa u našem digitalnom dobu – ono što ona naziva “laganom ljubavlju”. Ovo je najsavremenije putovanje sile koje prati porodični život čoveka od svog porekla u Africi pre više od dvadeset miliona godina do internet stranica za sastanke i današnjih spavaćih soba. I ima sve: kopulatorni pogled i druge prirodne igre udvaranja; ko, kada, gde i zašto čini preljubu; ljubavne zavisnosti; njeno otkriće četiri široka hemijski zasnovana stila ličnosti i šta svaki od njih traži u romansi; najnoviji podaci o svetskim (biološki utemeljenim) obrascima razvoda; kako i zašto muškarci i žene misle drugačije; prava priča o ženama, muškarcima i moći; uspon i pad seksualnog dvostrukog standarda; i šta nam nauka o mozgu govori o tome kako napraviti i održati srećno partnerstvo. Dr Helen Fišer jedna je od najistaknutijih antropologa u Americi. Pre nego što je postala profesor istraživač na Univerzitetu Rutgers, bila je naučni saradnik u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku. Dr Fišer je sprovela opsežno istraživanje o evoluciji, izražavanju i hemiji ljubavi. Njene dve najnovije knjige, Prvi pol i Zašto volimo, bile su na listi Njujork tajmsovih zapaženih knjiga. Odrasla je u Konetiketu, a živi u Njujorku.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Čovek u istini: potrebe i emocije - Milan Milić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 394 Format: 20 cm Povez: Broširani Prof. dr Milan Milić će vas ovom knjigom povesti u nepoznatu zemlju, u naš psihički svet, koji je za veliku većinu ljudi potpuno nepoznat iako svakodnevno žive u njemu. Ta mapa našeg unutrašnjeg prostora, sa svojim jezikom, pravilima, zakonima, vladarima i slugama, biće uzbudljivo putovanje za svakoga ko hoće bolje da razume sebe. Autor će vas prvo upoznati sa emocijama, i to kako nastaju, kako se kontrolišu, kakav je odnos emocija i misli, kakva je uloga emocija u komunikaciji, a onda voditi do podele emocija i njihovih pojedinačnih opisa. Jednom rečju, ovo je knjiga za sve pismene, koji svojoj pismenosti hoće da dodaju i onu najvažniju – emocionalnu pismenost. Bez takvog znanja, po dubokom uverenju autora, nije moguće doći do istine o sebi, razumeti druge ljude, konačno shvatiti šta hoćete od života, pa time ni praviti kvalitetne izbore. Ovo je tako|e knjiga za sve koji se ne plaše istine i koji hoće da se oslobode laži o sebi i svetu oko nas. Pritom, nije reč o lažima kojih ste svesni, već o onim opasnijim, onima za koje verujete da su prava istina, dok su ustvari vešta samoobmana koja nam samo naizgled pomaže. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Lečenje istinom - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2017 Broj strana: 422 Format: 20 cm Povez: Broširani Knjiga Lečenje istinom je logični nastavak knjige Čovek u istini – potrebe i emocije, kojom je autor, prof. dr Milan Milić, zaokružio temu istine o čoveku u njenoj praktičnoj primeni. Naime, dok je cilj prethodne knjige bilo emocionalno opismenjavanje u svrsi razumevanja unutrašnjeg sveta čoveka, ovom knjigom se ta saznanja operacionalizuju u sferi rada na sebi i rešavanja lakših psihičkih problema. Dakle, bilo da je reč o ličnom rastu i razvoju, ili ste pod stresom, ili ste u nekoj krizi, možda čak imate i neku ozbiljniju problematiku tipa raznih strahova ili depresije, kroz redove ove knjige autor ukazuje na put kojim bi se to moglo rešavati. A taj put nije ništa drugo nego opet istina, kao univerzalno sredstvo za svako postignuće u svetu psihičkog. Zašto baš istina? Odgovor je jednostavan. Nedostatak neke istine je u osnovi svakog problema sa kojim se suočavamo u životu, što znači da kada dođemo do neke istine onda imamo i rešenje tog problema. Ukoliko problem nema rešenje, onda on prestaje da bude problem, već postaje činjenica, odnosno opet istina. Drugačije logički ne može biti. Međutim, to naizgled jasno stanje stvari, nije i lako za primeniti. U istoj meri privlačna i lekovita, nama je istina i teško dostižna i još teža za prihvatiti. Svi znamo za ono da istina boli, i taj bol stoji na putu odbacivanja nama dragih laži, koje nas od toga čuvaju. No takvo „čuvanje“ je kao da lečite upalu pluća čajevima, jer se plašite da primate inekcije penicilina. To je jedna od najvećih zabluda čoveka, i ujedno mu isto tako prirođena, što znači i žilava za raskrinkavanje. Upravo time se u konkretnom smislu bavi ova knjiga. Ona će vam pomoći da shvatite prave blagodeti istine i ponuditi način da dođete do nje. Tim putem jedino možete napredovati u svom duhovnom rastu i razvoju, ali isto tako rešiti razne probleme, čiji uzroci ne mogu biti drugde nego u lažima kojima ste zatrovali vaše biće. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Novo, nečitano, nema posvete. Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata - Lidija Flem Godina izdanja: 2020 Broj strana: 249 Povez: Mek Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata belgijske književnice i psihoanalitičarke Lidije Flem, nije klasična biografska studija i nije joj cilj samo da pruži uvid u mnoštvo detalja koji se odnose na Frojdov život, život njegove porodice, prijatelja i pacijenata. Ona vešto selektuje brojne podatke iz privatnog života (Frojd je za sobom ostavio preko 2000 pisama) i fokusira se na one koji ponajbolje osvetljavaju razloge zbog kojih je Frojd postavljao određena pitanja i pokušavao da na njih odgovori.„Ako postoji neko ko vlada svakodnevicom, to je sigurno Sigmund Frojd. Ko bi osim njega izabrao svakodnevni život kao predmet naučnog poduhvata? Znalac koji i dalje veruje u nauku, ali se ne boji da bude na margini zvaničnih krugova, izabrao je smeh i san, zaboravljanje i grešku, detinjstvo i čudesno, uzbuđenje i iluziju, ostajući privržen banalnim stvarima svakodnevice, svima dobro znanim sitnicama, da bi iza njih otkrio novu istini i novu mudrost.Sigmund Frojd nije stvorio svoje delo iscrtavajući zvezde, premeravajući lobanje ili predviđajući velike ekonomske skokove, već osluškujući nečujno, stidno i neusklađeno u ljudskim bićima, a pre svega u samom sebi. Osmislio je teorijsko delo na osnovu sopstvene intimnosti. Poput pesnika ili romanopisca, govori nam o potki svojih dana i noći, o svemu onom što se obično smatra ‘beznačajnim’, u kojima traži, naučnički, tragove jednog drugog sveta o kojem postavlja hipotezu: psihička stvarnost, stvarnost je nesvesnog.Takođe, govoriti danas o sitnicama iz života Sigmunda Frojda i njegovih posetilaca u Bergase (Berggasse) broj 19, ne svodi se samo na oslikavanje diskretnog i očaravajućeg ambijanta uskog kruga Bečlija i stranaca koji posećuju Beč na razmeđi vekova. Jer upravo iz njihovih svakodnevnih života, snova, ljubavi i zebnji rođena je psihoanaliza. Prošao je čitav vek otkako je jedan neobičan doktor od svog privatnog života načinio ulog istraživanja za koje je želeo da bude naučno, kao i ulog moći reči, oruđa izlečenja. Nesvesni pokret, u brzini izgovorena reč, neracionalna misao, neočekivano poređenje stvari – nesvesno se čita tamo gde obično vidimo samo igru slučaja, nepovezanost i izvitoperenost. Od tada, nisu više posredi anegdote i ‘pričice’ već snaga novog znanja, rođenog iz svakodnevice.“

Kao novo. Bez posvete. Muzika, smisao i besmisao - Alfred Brendel Godina izdanja: 2022 Broj strana: 506 Povez: Mek Postoje pijanisti čije je sviranje do te mere predvidivo da ako bi se slučajno onesvestili, to bi bilo dobrodošlo podsticanje pažnje. Fišer je umeo sa svakim tonom da donese iznenađenje; on bi vas uznemirio svojim slabim živcima, ili bi vam se od njegovih detinjarija digla kosa na glavi (na primer, u njegovim čudnim kadencama!). Postoje pijanisti koji se kao paraziti prikače za neku kompoziciju, ili koncertne hijene koje proždiru remek-dela kao da su lešine. Fišer je bio od onih pijanista koji daju; on je umeo da izdiše vazduh i savetovao je svojim učenicima da svakog jutra vežbaju izdisanje. (Udisanje, govorio je, to je lako.)„Za većinu izvođača i praktično za bilo koju vrstu koncertne publike našeg doba muzika je veoma ozbiljna stvar. Od izvođača se očekuje da se izdaje za heroja, diktatora, pesnika, zavodnika, čarobnjaka ili bespomoćnog posrednika nadahnuća. Izvođenje komične muzike traži takvog izvođača koji će imati hrabrosti da izazove manje strahopoštovanja i da sebe ne uzima odveć ozbiljno. Komičnu muziku može uništiti i sasvim obesmisliti „ozbiljno“ izvođenje. Ona mnogo više zavisi od izvođačevog pristupa nego jedan alegro di bravura, nokturno ili posmrtni marš. Treba posedovati poseban dar da bi se komad odsvirao na humorističan način.Ne odajem nikakvu tajnu kad kažem da se prilikom produkcije snimaka uživo skoro uvek objedinjuju pogodnosti koncerta s pogodnostima studija, u traganju za spojem ili nagodbom između ova dva sveta. No ipak, uprkos svim predostrožnostima, moglo se desiti da prisutni slušaoci pokvare ovaj poduhvat. Tokom proteklih godina sećam se mojih koncerta na kojima je plakala beba (Japan), lajao pas (Njujork), maukala mačka (Carigrad), slušalac pao u nesvest, nastran čovek tapšao na najnemogućijim mestima, i nestala struja, gurnuvši nas sve u mrak.“Iz knjige Muzika, smisao i besmisao

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Njegoševa biblioteka - Jelena Knežević Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 208 Format: 22.5 cm Povez: Tvrdi U cetinjskoj osami, daleko od centara evropske duhovnosti i kulture, Njegoš se najradije družio s knjigama: čitao, učio jezike, pisao stihove. Podaci o tome šta je čitao i kakvo je moglo biti njegovo obrazovanje, u prvom redu književno, uglavnom se traže u naslovima ili sadržajima knjiga iz njegove biblioteke. Pitanje Njegoševe lektire, s obzirom na to da je do znanja većinom dolazio posredstvom knjiga, za proučavaoce Njegoša od izuzetnog je značaja. Njegoševa biblioteka, koja je privlačila pažnju i nekih savremenih stranih posjetilaca Cetinja, nastala je 1838. godine tako što je Njegoš svjetovne knjige, koje su do tada njegov prethodnik, iskusni i obrazovani Petar I i on nabavili, odvojio od crkvenih i iz Cetinjskog manastira prenio ih u svoju novu rezidenciju u Biljardi. (Iz predgovora)

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Disciplina duha - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2020 Broj strana: 288 Format: 20 cm Povez: Broširani Ako smatrate da vam nedostaju radne navike, ako ste nedosledni u svojim odlukama, ili vam nedostaje upornosti i istrajnosti u ostvarenju svojih ciljeva, ukoliko odlažete stvari do poslednjeg trenutka, ili vas prosto mrzi da nešto uradite, možda je vreme da se ozbiljno zamislite nad tim. Iako većina ljudi za ove probleme okrivljuje to što nemaju dovoljno discipline (i u pravu su), ipak je malo onih koji zaista znaju šta to znači. Autor ove knjige među različitim određenjima ovog pojma bira pokoravanje i poslušnost kao njegove glavne odrednice, i kroz njih otkriva čemu se to moramo pokoriti, i koga slušati da bismo postigli najzahtevniju od svih formi discipline – disciplinu duha. Tako on disciplinu duha definiše kao obavezu osobe da se „pokori“ svakoj opravdanoj istini, uz stalnu otvorenost da „posluša“ nova saznanja i menja se u skladu sa njima. Naizgled deluje lako, i čini nam se da svi to radimo svaki dan, no nije baš tako. Uostalom, da je tako ne bi bilo pomenutih problema. Dokle god u našem svetu vlada neprovereno „ne mogu“, dok nestrpljenje pobedjuje strpljenje, dokle god se kukavičluk tretira kao lepo vaspitanje, dokle god ne spoznamo istinu da ništa na ovom svetu nećemo dobiti džabe, i sl., jednom rečju, sve dok činjenice ostaju neprihvatljive, a problemi odlažu, tu nema discipline duha. Ostajemo zarobljeni u neosvešćenom scenariju sabotiranja samih sebe. Da ne bi do toga došlo, ova knjiga vam nudi metodologiju dolaska do discipline duha, uz dosta primera iz psihoterapeutske prakse autora. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata - Lidija Flem Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2020 Broj strana: 249 Format: 24 cm Povez: Broširani Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata belgijske književnice i psihoanalitičarke Lidije Flem, nije klasična biografska studija i nije joj cilj samo da pruži uvid u mnoštvo detalja koji se odnose na Frojdov život, život njegove porodice, prijatelja i pacijenata. Ona vešto selektuje brojne podatke iz privatnog života (Frojd je za sobom ostavio preko 2000 pisama) i fokusira se na one koji ponajbolje osvetljavaju razloge zbog kojih je Frojd postavljao određena pitanja i pokušavao da na njih odgovori. „Ako postoji neko ko vlada svakodnevicom, to je sigurno Sigmund Frojd. Ko bi osim njega izabrao svakodnevni život kao predmet naučnog poduhvata? Znalac koji i dalje veruje u nauku, ali se ne boji da bude na margini zvaničnih krugova, izabrao je smeh i san, zaboravljanje i grešku, detinjstvo i čudesno, uzbuđenje i iluziju, ostajući privržen banalnim stvarima svakodnevice, svima dobro znanim sitnicama, da bi iza njih otkrio novu istini i novu mudrost. Sigmund Frojd nije stvorio svoje delo iscrtavajući zvezde, premeravajući lobanje ili predviđajući velike ekonomske skokove, već osluškujući nečujno, stidno i neusklađeno u ljudskim bićima, a pre svega u samom sebi. Osmislio je teorijsko delo na osnovu sopstvene intimnosti. Poput pesnika ili romanopisca, govori nam o potki svojih dana i noći, o svemu onom što se obično smatra ‘beznačajnim’, u kojima traži, naučnički, tragove jednog drugog sveta o kojem postavlja hipotezu: psihička stvarnost, stvarnost je nesvesnog. Takođe, govoriti danas o sitnicama iz života Sigmunda Frojda i njegovih posetilaca u Bergase (Berggasse) broj 19, ne svodi se samo na oslikavanje diskretnog i očaravajućeg ambijanta uskog kruga Bečlija i stranaca koji posećuju Beč na razmeđi vekova. Jer upravo iz njihovih svakodnevnih života, snova, ljubavi i zebnji rođena je psihoanaliza. Prošao je čitav vek otkako je jedan neobičan doktor od svog privatnog života načinio ulog istraživanja za koje je želeo da bude naučno, kao i ulog moći reči, oruđa izlečenja. Nesvesni pokret, u brzini izgovorena reč, neracionalna misao, neočekivano poređenje stvari – nesvesno se čita tamo gde obično vidimo samo igru slučaja, nepovezanost i izvitoperenost. Od tada, nisu više posredi anegdote i ‘pričice’ već snaga novog znanja, rođenog iz svakodnevice.“ Lidija Flem Lidija Flem (Lydia Flem) belgijska je književnica, psihoanalitička i fotograf. Rođena je 1952. godine u Briselu. Među njena najpoznatija dela spada porodična trilogija Kako sam ispraznila kuću mojih roditelja (2002), LJubavno pismo kao nasleđe (2006) i Kako sam se rastavila od moje ćerke i nazovi-sina (2009). Član je Belgijske kraljevske akademije. Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata privukla je veliku pažnju čitalačke publike i prevedena je na brojne jezike. Pojavila se prvi put 1986, a drugo i dopunjeno izdanje, prema kojem je rađen i naš prevod, objavljeno je 2018. godine.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ostrva svesti - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2017 Broj strana: 297 Format: 20 cm Povez: Broširani Sredovečnost, međuzemlja.. Hoćete nešto od svog života, a niste više sigurni šta je to. Ono u čemu ste ranije uživali nema više isti sjaj, sećanja počinju zauzimati veliki deo vašeg mentalnog prostora, shvatate da je mnogo toga iza vas, a ispred vas „davno naviknute dužnosti i sumnjiva zadovoljstva starenja“.. Vreme je da (svane) se upale lampice na na ostrvima vaše svesti i shvatite da ne samo da niste „za baciti“, već se pred vama otvara novi svet koji treba otkrivati. To je svet u kome se raskrinkavaju nepotrebne laži, otkriva istina zdravog egoizma, slobode, duhovnosti, mudrosti; svet borbe za smisao, za vlastito Ja, za prihvatanje sopstvene prolaznosti i pripremanje za starost – za mir sa sobom i svetom.. Za razliku od svoje prve knjige – „2+2=4“ Psihološki vodič za svaki dan – gde se autor bavio temama iz svoje psihijatrijske i psihoterapeutske prakse, ova knjiga donosi nešto potpuno novo. Autor je na zanimljiv način spojio svoje stručno i životno iskustvo sa različitim perspektivama sagledavanja stvarnosti u postavljanju nekih velikih pitanja koje većina nas kad, tad sebi postavi u odraslom dobu. Iz tih sagledavanja proističu principi i ideje koje bi mogle biti orjentir ka kvalitetnijem življenju, zašta Vam autor daje skoro gotove recepte. Kažem skoro, jer u njima ipak nešto nedostaje – Vi sa Vašim „jedinstvenim i neponovljivim kodom“, kao sastojak bez koga nijedna knjiga o životu nema smisla. Dakle, moraćete malo da se zamislite, a imaćete i prilike za to, pošto je ovo knjiga koju ćete sigurno čitati više puta. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Ekonomska botanika - Radiša Jančić Godina izdanja: 2008 Broj strana: 396 Povez: Mek Reči „ekonomija“ i „ekologija“ imaju zajedničko poreklo. Potiču od grčke imenice oikos (dom). Priroda je zaista nas dom. A kakvi smo mi domaćini? U svetu u kome je sistem vrednosti uslovljen trkom za profitom, principi ekonomije i ekologije su, na žalost, suprotstavljeni. Možda će u budućnosti nastati neka nova, ekološka ekonomija, zasnovana na principima održivog korišćenja prirodnih resursa i poštovanja prirodnih zakona. Opstanak Čovečanstva, vise nego ikada, upravo sada zavisi od toga. Bogato ilustrovana, ova knjiga svojim čitaocima nudi mnoštvo jasnih odgovora. Ne bi nas bilo, ovakvih kakvima se dičimo, da ne bese Biljaka. One, mirne i bezazlene, sesilne, a pri tom tako lepe, ne traže ništa zauzvrat, osim da im omogućimo da opet proklijaju, opet procvetaju, opet nam svojom beskrajno raznolikom lepotom ugoste sva čula kojima raspolažemo.Iz sadržaja:- Građa i metabolizam biljaka. - Istorija upotrebe biljaka. - Biljke kao hrana, začin i lek. - Šuma i drvo. - Biljna vlakna, - Biljne boje. - Genetički modifikovane biljke. - Familije korisnih biljaka. - Ekološka ekonomija.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Događanja 1993-2000. - Mirko Đorđević Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2016 Broj strana: 318 Format: 22 cm Povez: Broširani …Tema kojom se u ovom svojevrsnom dnevniku Mirko Đorđević bavi iz broja u broj je upravo u današnje vreme, posle decenije i po, postala je globalno aktuelna i presudna za takozvani geopolitički položaj Srbije u odnosu na nametnutu dilemu opredeljivanja prema Zapadu, Evropskoj uniji, i prema Istoku, upravo tada promovisanim Evroazijskim integracijama. Istinska dilema pred kojom se nalazimo jeste prepoznavanje opasnosti novog totalitarizma, u obliku panslovenskog nacionalizma, rusofilstva i filetizma u pravoslavnim Crkvama, Ruskoj i Srpskoj pre svega. Pogubne posledice takvog krivoverja i mitomanije pokazale su se u konkretnim istorijskim okolnostima raspada Jugoslavije rata u Bosni na najdrastičniji i očigledan način. Koliko je takva svest ovladala političkim i kulturnim elitama, koliko je usađena u temelje neke nove religije koja se ovde vaspostavlja, razobličena je u ovoj knjizi-zborniku brojnim ukazivanjima i citiranjima evanđeoskih poruka onog Hrišćanstva koje za Mirka Đorđevića nije ideologija crkve kao nacionalne društveno-političke organizacije, nego univerzalna ideja mira, ljubavi i otvorenosti prema drugom i drugačijem – put etičkog razvoja i oslobođenja pojedinca i društva. Na tom putu, Mirko Đorđević vidi i razvoj demokratije društva u tranziciji koje se mora zasnivati na socijalnoj pravdi i prosvetiteljstvu, nasuprot svim mračnim ideologijama koje za pljačku, mržnju i nasilje traže alibije u religiji i rasističkim i neofašističkim idejama.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Služba Đeneralštaba I – Služba u mirno doba - Radomir Putnik Godina izdanja: 2022 Broj strana: 663 Povez: Tvrd Reprint izdanja 1899. godine Vojvoda Radomir Putnik je 1888. godine zauzimao poziciju načelnika Operativnog odeljenja Glavnog Đeneralštaba, na ovoj odgovornoj funkciji imao je veći uticaj na rešavanje problema organizacije vojske. Tokom 1889. godine unapređen u đeneralštabnog pukovnika. 1890. godine bio je postavljen za pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba i profesora na višoj Vojnoj akademiji, na kojoj je predavao taktiku i đeneralštabnu službu. Iste godine objavljeno je delo Služba Đeneralštaba I – Služba u mirno doba. Posle abdikacije kralja Milana u korist svoga sina kralja Aleksandra i donošenja novog ustava, kako to obično u Srbiji biva, partijašenje je jače zahvatilo sve ćelije srpskog društva pa tako i vojsku. Vojvoda Radomir Putnik bio je odan kruni, ali nikada se na hijerarhijskog lestvici uspinjao ulagivanjem kraljevima, ni Milanu ni Aleksandru. Bilo je oficira kojima je ulagivanje bilo glavno oruđe za napredovanje. Takvo Putnikovo držanje kraljevi su smatrali za antidinastičko stoga je 1893. godine smenjen za mesta pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba, postavljen na čelo ispitne komisije za čin majora. Posle navodnog učestvovanja u Čebinčevoj zaveri (Mihailo Čebinac 1894. biva uhapšen prilikom prelaska u Austrougarsku, u torbi je nađeno pismo za Petra Karađorđevića i sveska u kojoj je bilo zapisano ime Radomira Putnika), biva penzionisan. Nakon penzionisanja, vojvoda Radomir Putnik posvetio se radu na drugoj knjizi Služba Đeneralštaba – Služba u ratno doba, jer je verovao da će time doprineti razvoju vojne veštine u Kraljevini Srbiji, a i da će mu ujedno i omogućiti dodatnu zaradu zarad izdržavanja svoje porodice. Dodatno pripremao je honorarno kapetane za polaganje majorskog ispita. 1899. godine izlazi drugi deo njegovog dela Služba đeneralštaba – Služba u ratno doba, koje je čak i Đeneralštab preporučivao oficirima. PREDGOVOR. U našoj vojnoj književnosti nije do sada postojala "Služba đeneralštaba” kao specijalna knjiga za proučavanje đ-štabnih poslova, niti kao pravilo koje bi upućivalo kako da se ovi poslovi otpravljaju. Naši đ-štabni oficiri prinuđeni su bili, stoga, da u tome traže pomoć u stranih knjiga. Međutim, ova pomoć nije mogla biti dovoljna, već i zato što postojeće ovakve knjige ne odgovaraju u svemu našim prilikama i potrebama, a i zbog toga što neke grane đ-štabnih poslova, ma da su važne, nisu u njima razređene toliko koliko bi to trebalo da bude. U težnji da se sve ove nezgode otklone, izrađen je za sada prvi deo ove knjige. Kod nas se bijaše jednom pojavila misao, da đ-služba ne može da postoji kao specijalna knjiga za proučavanje đ-štabnih poslova, nego samo kao pravilo koje bi ove poslove odrađivalo i regulisalo. Kao razlog navelo se da su đ-štabni poslovi rastureni i sadržani već u taktici, strategiji i ostalim važnijim naukama kojima se veština vojevanja služi, te da ih ovde valja i proučavati. Ovakva je misao opravdana, utoliko, što se zaista nijedan đ-štabni važniji posao ne može dobro otaljati bez temeljnog znanja veštine vojevanja uopšte. Ali, kao što je poznato, u praktici nije dovoljno samo ovu veštinu znati nego i umeti je primeniti, a da sama primena bude praktična, potrebno joj je dati još i zgodan način i formu. Ovome poslednjem specijalno uči đeneralštabna služba. Ona, dakle, dopunjuje i potpomaže i taktiku i strategiju. U tom pogledu nju ne može da zameni nikakvo “pravilo đ-štabne službe” ne samo zato što se nijedno pravilo, ovakve prirode, ne može upuštati u pojedinosti, već i zbog toga, što sem onih đ-štabnih poslova, koji se još mogu podvesti pod pravilo, ima i takvih, koji se iz pravila izmiču i čiju sadržinu valja đ-štabna služba potpunije da izvede i objasni. Knjiga je namenjena glavno slušaocima višeg kursa v. Akademije, pripravnicima đ-štabne struke i mlađim đ-štabnim oficirima. Međutim, kako uopšte svaka ovakva knjiga obuhvata isključivo one poslove što se odnose na vođenje vojske, neće biti na odmet ni oficirima ostalih rodova vojske. Može se slobodno reći, da đ-štabna služba i ne treba da je svojina isključivo đ-štabnih, nego opšta svojina sviju onih oficira koji su radi da se za viša komandantska mesta temeljnije pripreme. Napominje se, da je štampanje ove knjige trajalo skoro dve godine. Za to vreme su se poznate izmene u formaciji naše vojske, među kojima se neke u odgovarajući tekst nisu mogle uneto zato što je bio već odštampan. Mada te izmene nisu tako važne, opet ih pri čitanju knjige valja imati na umu. jula 1890. godine u Beogradu

str. 54, kompletno stanje : LOŠE samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Endi Vorhol (6. avgust, 1928. – 22. februar, 1987.) bio je američki umetnik, koji se smatra tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Osnivač je časopisa Interview. Rođen je kao Andrew Warhola u Pittsburghu u Pennsylvaniji. Njegov otac Andrej Warhola (prezime se pisalo Varhola u Evropi, ali je promenjeno na Warhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinkog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (Danas Slovačka: Miková). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U trećem razredu Worhol se razboleo od horeje, koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Warhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Carnegie Mellon University u Pittsburghu. Godine 1949. preselio se u New York City i počeo je uspešnu karijeru u magazinu, baveći se ilustracijom i advertisingom. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u New Yorku u galeriji Bodley. Tokom 1960-ih Warhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Warhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Warhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao što su Campbell’s Soup Cans i Coca-Cola, kao i poznate popularne ikone, kao Marilyn Monroe, Troy Donahue i Elizabeth Taylor. Godine 1963. osnovao je „The Factory“ na Midtown Manhattnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate underground ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Warhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Teme njegove umetnosti bile su prepoznatljive i dostupne masi – ovaj aspekt ga je najviše interesovao. Na primer, Warhol komentariše dostupnost Coca-Cole: Odlična stvar u vezi sa ovom zemljom je to da je Amerika započela tradiciju u kojoj najbogatiji ljudi kupuju suštinski iste stvari kao i najsiromašniji. Možete da gledate TV i vidite Coca-Colu i znate da i predsednik pije Colu, Liz Taylor poje Colu i, zamislite, i vi možete da pijete Colu. Cola je Cola i ne postoje pare kojima možete kupiti bolju Colu od one koju pije propalica na uglu. Sve Cole su iste i sve Cole su dobre. Liz Taylor to zna, Predsednik to zna, propalica to zna i vi to znate. Tokom 1950-ih Warhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Freddie Herko, Ondine, Ronald Tavel, Mary Woronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Warhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Superstars“, među kojima su Edie Sedgwick, Viva, Nico, Candy Darling, Ultra Violet, Jackie Curtis, Holly Woodlawn i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Warholovi prijatelji do njegove smrti. Vazne ličnosti iz njujorškog underground umetničkog i filmskog sveta (kao pisac John Giorno i reditelj Jack Smith) pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Warholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Warhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a, kao što je Sedgwick. Valerie Solanas se 3. juna, 1968. pojavila u Factory-u i pucala u Warhola. Mario Amaya je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je S.C.U.M Manifest, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Warholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva Factory je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj Factory-a 60-ih. U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Warhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, među kojima su Mick Jagger, Liza Minnelli, John Lennon, Diana Ross, Brigitte Bordot i Michael Jackson, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Zedonga napravljen je 1973. zajedno sa Malangom osniva magazin Interview i objavljuje knjigu The Philosophy of Andy Warhol (1975). U knjizi prezentuje ideje o prirodi umetnosti: Pravljenje para je umetnost i rad je umetnost i dobar biznis je najbolja umetnost. Warhol je izlazio u Serendipity 3, a kanije u Studio 54, poznate noćne klubove na Manhattanu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. Umetnički kritičar Robert Hughes ga naziva „bela krtica Union Square-a“ Tokom 1980-ih Warhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i u finansijama, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima, među kojima su Jean-Michel Basquiat, Julian Schnabel, David Salle, kao i sa takozvanim neo-ekspresionistima: Francesco Clemente, Enzo Cucchi i članovima Transavanrguardia grupe, koji su tada postali uticajni. Warhol je, takođe, cenio intenzivan hollywoodski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Angeles. Volim Hollywood. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa (kao što je Victor Bockris), kao i članova scene Factory-a, poput Boba Colacella (u njegovoj knjizi Holy Terror: Andy Warhol Up Close) i akademaca, poput istoričara umetnosti Richarda Meyera. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je Warhol sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama (na primer: Popism: The Warhol Sixties). Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i fimovi kao My Hustler, Blow Job i Lonesome Cowboys) crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej[1]. U Popism-u Warhol se seća svog razgovora sa rediteljem Emile de Antoniom o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali ne outovani u to vreme. De Antonio objašnjava da je Warhol bio isuviše „swich“ (da je lako bilo pretpostaviti da je gej) i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bio je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni[2]. Ispitujući njegovu biografiju, mnogi definišu ovaj period – kasne 1950-e i početak 1960-ih – kao ključni za razvoj njegove ličnosti. Neki tvrde da njegovo često odbijanje da komentariše svoj rad i da priča o sebi (odgovarajući na pitanja novinara u intervjuima sa „Uhm, Yes“ i „Uhm, No“ i dozvoljavajući drugima da pričaju o njemu), pa i razvoj njegovog pop stila mogu da se prate do godina kada je Warhol odbijen od strane unutrašnjih krugova njujorškog umetničkog sveta. Warhol je praktikovao Katoličanstvo istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve Saint Vincent Ferrer na Manhattnu je rekao da je Warhol u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog Hrišćanstva. Warholov brat je rekao da je Warhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Warhol umire relativno rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u New Yorku. Prema novinskim izveštajima, Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese u uglednoj New York Hospital pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Warholov advokat podneo tužbu. Warhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u Bethel Parku, predgrađu Pittsburgha. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bilo je toliko puno predmeta koje je Warhol posedovao da je Sotheby’s devet dana izlagao njegove stvari na aukciji. Aukcijom se prikupilo više od 20 miliona dolara. Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čini felacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda. Warhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „producirajući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Warhol i Lou Reed su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Warhol je dizajnirao omote za dva albuma The Rolling Stones: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Warhol je uradio nekoliko portreta Mick Jaggera. Godine 1990. Lou Reed snima album Sons for Drella (jedan od Warholovih nadimaka bio je Drella, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa John Caleom. Na albumu Reed se izvinjava Warholu zbog sukoba. Warhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dylana i John Lennona. Warhol je dizajnirao omot za Lennonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Warhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Warhol je imao veoma veliki uticaj na new wave/punk rock bend Devo, kao i na David Bowiea, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Andy Warhol“ za album Hunky Dory (1971). Andy Warhol Museum u Pittsbughu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Warholov brat, John Warhol i Warhol Foundation iz New Yorka osnovali su 1992. Warholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Warholovi roditelji. U filmu The Doors (1991) Olivera Stona Warhola glumi Crispin Glover. David Bowie ga je glumio u filmu Basquiat Juliana Schnabela. U filmu I Shot Andy Warhol (1996), rediteljke Mary Harron glumio ga je Jared Harris, a Sean Gregory Sullivan u filmu 54. Poslednji film u kome se pojavljuje lik Andy Warhola je Factory Girl (2007) u kome ga glumi Guy Pearce. joseph beuys, harry madsen, doris lilly, david bowie, roman polanski lee radziwill

Novo, nečitano, nema posvete. Podižite svoju decu bez podizanja glasa - Sara Čejna Redklif Broj strana: 281 Povez: Mek RODITELJSTVO JE PUTOVANJE NA PUTU STE Dobrodošli na putovanje koje se zove roditeljstvo – najlepše u životu! Vaša sposobnost da decu vaspitate ne podižući glas, učiniće ovo putovanje prijatnim za vas i vašu porodicu. Pitanje je samo kako ćete to postići. Odgovor se krije u narednim poglavljima. Roditeljstvo je predodređeno da izvuče ono najbolje iz vas i vaše dece. To se postiže kroz niz izazova, koji vas pozivaju da prevaziđete lična ograničenja i razvijate sve više nivoe stručnosti, znanja i emocionalne snage. Na kraju putovanja, nalazite se mnogo svetlosnih godina daleko od polazne tačke, bogatiji u svakom pogledu. Ovaj proces, koji nikad nije bezbrižan ili lak, traži da mu se posvetite punim srcem i svom snagom; vi ste pratnja u prvoj fazi putovanja vaše dece. Vi ćete ih pripremiti za život. Usput ćete nailaziti na strahovito mnogo pitanja – teških i lakih – i sa mnogo emocija: • Koje su važne lekcije kojima bi trebalo da naučite svoju decu? • Koji je najbolji način da ih tome naučite? • Kako da navedete svoju decu da vas saslušaju? • Kako da zadržite hladnokrvnost kada ne slušaju? • Kako da im pomognete da prevaziđu strahove i nesigurnosti? • Kako da prevaziđete sopstvene? • Kako da pomognete deci da se lepo slažu s braćom i sestrama? • Kako da ih naterate da rade domaće zadatke, peru zube i odlaze na spavanje? • Kako da ih naterate da pospreme svoju sobu, rasklone sto i iznesu đubre? • Šta da radite kada vam se ne dopadaju? • Šta da radite kada se ne dopadate vi njima? • Kako da ih naučite odgovornosti? • Kako da zadobijete njihovo poštovanje? • Šta ako vaše dete upadne u nevolje u školi ili sa zakonom? • Kako da izađete na kraj sa sopstvenim osećanjima frustracije i očajanja? • Šta ako vaše dete nema prijatelja? • Šta ako vam se ne dopadaju prijatelji koje ima? • Šta ako se vaš bračni partner ne slaže s vašim načinom vaspitanja? • Kako da budete dobar roditelj kada se istovremeno borite s ogromnim ličnim stresom? Spisak se nastavlja do beskonačnosti, predstavljajući tako maksimalan izazov za vašu inteligenciju i znanje. Uloga roditelja, zapravo, zahteva više od instinkta – zahteva znanje. Odgovori na ove roditeljske dileme i ostala pitanja dolaze vam svakodnevno. Postoje konkretne strategije pomoću kojih možete smireno i uravnoteženo ploviti nemirnim vodama roditeljstva, posedujući umešnost i samopouzdanje – metode koje će obezbediti da izbegnete sve vrtloge i grebene. Uloga roditelja, najzad, nije nikakvo mirno jezerce. To je moćan okean koji se neprestano menja: tokom dvadeset godina doživećete uzburkano more, bonacu, snažne oluje, sunčane dane, neumoljive struje, pa čak i poneki cunami. Ova knjiga upoznaće vas s najsavremenijom tehnologijom i psihologijom roditeljstva i tako vam olakšati put. Počinje mapom, opštim pregledom procesa roditeljstva koji će vam pomoći da definišete zadatak i usmeriti vas u odgovarajućem pravcu. Zatim dolaze detaljni osvrti na strategije roditeljstva koje mogu da vam pomognu da podstaknete zdrav razvoj vaše dece. Na kraju, ispitaćemo stvarni emocionalni svet roditelja, unutrašnje mehanizme koji otežavaju ili onemogućavaju sprovođenje strategija roditeljstva koje ste upravo naučili! Kao što svi znamo, postoji ogromna razlika između čitanja knjige o roditeljstvu i stvarnog roditeljstva, između teoretskog znanja i njegove praktične primene! Uveče ćete čitati stranice ovog priručnika o roditeljstvu, ali ujutru morate da zasučete rukave i započnete još jedan dan u vašem domu. Govoreći vam onako kako zaista jeste, ova knjiga daje podršku koja vam je potrebna da biste teoriju pretočili u praksu i izvršili stvarne promene koje će znatno doprineti načinu na koji vaspitavate decu. Dobićete vitalno važne informacije, koje će vam pomoći da sredite sopstvene emocije i iskorenite bes iz svojih vaspitnih metoda, tako što će vam omogućiti da svoju decu vaspitavate ne podižući glas. Konsekventno, ljubav koju tako pažljivo usađujete i gajite biće zaštićena, a vaši porodični odnosi mogu da napreduju. Vaš dom može da bude onakav kakav ste oduvek želeli: utočište, mirna luka, oaza u svetu prepunom stresova. Oslanjajući se na filozofiju roditeljstva, tehnike vaspitanja i emocionalno vođstvo, moći ćete da uskladite vaspitni pristup sa vašim ličnim stilom i individualnim potrebama vaše dece. Posedovaćete znanje potrebno da shvatite šta da uradite u svim mogućim situacijama vezanim za vaspitanje dece i, najvažnije od svega, da pomognete sebi u tome. Ovaj izuzetni priručnik sadrži: • rešenja za svakodnevne izazove koji roditelje čekaju, među kojima su odlazak na spavanje, učenje, domaći zadaci i obaveze dece • tehnike koje pomažu deci da se izbore sa razočaranjem, strahom i ljubomorom • ideje koje roditeljima pomažu da prevaziđu osećanje bespomoćnosti, anksioznosti, neadekvatnosti ili očaja • metode za savladavanje besa roditelja ili dece • strategije za okončavanje rasprava i ublažavanje sukoba • savete za negovanje saradnje, bliskosti, ljubavi i poštovanja • jednostavne, blage i delotvorne tehnike disciplinovanja • direktne načine za umanjivanje potrebe za disciplinovanjem. SARA ČEJNA REDKLIF magistar je psihologije i registrovani član Udruženja psihologa Ontarija. U svojoj privatnoj ordinaciji bavi se bračnom, porodičnom i individualnom psihoterapijom. Takođe, već više od 25 godina drži radionice, predavanja i seminare o roditeljstvu, kako u Kanadi, tako i u inostranstvu. Dugogodišnji je saradnik Klinike za lečenje poremećaja u učenju pri bolnici „Velesli“ u Torontu, kao i istraživač u oblasti razvojne psihologije pri Institutu za psihologiju deteta pri Univerzitetu u Torontu. Autor je više knjiga o porodičnom životu, kao i brojnih članaka i redovno se pojavljuje u radijskim i TV emisijama kao stručnjak za vaspitanje. Sa suprugom i šestoro dece živi u Torontu.