Autor: Rabindranat Tagore Povez: tvrd Br. strana: 169 Format: 13x20,5 Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i naljepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Autor: Mark Barouklif Format: 20 cm. Broj strana: 385 Povez: Broširani povez Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav - ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica...

Bros povez Reg V Sob. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija

Autor: Rohinton Mistri Format: 21 cm Broj strana: 328 Povez: Broširan Bombaj, 1971, neposredno pred rat Indije i Pakistana. Gustad Nobl je pažljiv otac i dobar muž, ali njegov skromni život polako počinje da se raspada. Mala kći mu se razboleva; daroviti sin ne želi da ispuni njegove ambicije. On je jedini glas razuma u neprekidnim dramama čitavog susedstva. A onda mu iznenada stiže pismo od starog prijatelja, koji traži pomoć u jednom naizgled herojskom zadatku. Ali Gustad će se ubrzo naći upleten u opasnu mrežu laži i obmana. Topao i snažan, bogat nezaboravnim likovima i opisima Indije, ovaj izuzetni roman opisuje iskušenja i borbe jednog plemenitog čoveka prisiljenog da živi u burnim vremenima.

Доброта је мудрост, а можда и највиша мудрост. Људи нису добри само зато што су мудри, него су и мудри зато што су добри. Фредерико.Г.Лорка Део смо цивилизацијице која наводно воли мудрост, и на неки начин тежи њој - а све глупље и бесмисленије живимо. Савили смо кичму пред разним робујућим луксузима, пред разним осмишљеним замкама за осредње, и хрлимо ка чиповима и разним другим понижавањима (не понижењима - она су тренутна, већ трајним - понижавањима)... Онима који, заиста, траже добар ветар за једра своје душе ево дивних мисли!!!

Autor: Viktor Peljevin Br. strana: 300 Povez: broširano Format: 13.5x20 Pismo: latinica Jedna od najkontroverznijih figura svetske literarne scene, Viktor Peljevin, ovim delom zaokružio je svoj poetički put započet romanima Čapajev i Praznina i Generation P . DPP je polifonijsko delo sastavljeno od jedne elegije, romana Brojevi i šest pripovedaka. Centralna tema i ovog puta jeste položaj savremenog ruskog čoveka razapetog između sovjetske prošlosti, globalističkih zapadnih uticaja i ruske realnosti kojoj su jednako i daleka i bliska ova dva principa. Opisujući životni put glavnog junaka Stjope, autor se opredeljuje za pripovedni postupak začudnosti, apsurada, ironije i komike. Stjopa je vlasnik doborstojeće banke, jedne od mnogobrojnih koje u eri tranzicije ka Zapadu niču gotovo svakodnevno. Velikog poslovnog umeća on gotovo i nema, a posao vodi oslanjajući se na rad drugih a ponajviše na sreću, ili usud, ili sujeverje, uslovljeno fiksacijom na pozitivni i negativni broj koji određuju njegov život i sva kretanja i koje on prepoznaje i traži u svim situacijama. Ovakvo životno opredeljenje dovodi do apsurda ne samo njega kao predstavnika svog društva i svog doba, nego i čitav sistem kojeg nam pripovedač ogoljuje i u kojem saznajemo kao funkcionišu mehanizmi pranja novca, osnivanja fiktivnih firmi i korporacija, trgovina ljudskim umovima i telima.

Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Autor: Milan Antunović Format: 20 Povez: broširan Br. strana: 188 `Još nam potop u sećanju beše. Kiše grdne, poplave, močvare. Ale razne i druge utvare. Kad su ljudi jazik podelili. Od jazika zbrke nastadoše. Kažu da je Maestrom vladao. Silni bratac od plemena Ham. Za njim dođe naki Jeremija. Nasledi ga nervozni Feosta, što ga ljudi egipatski, Svarogom prozvaše. Do Feosta borahu se batinama i kamenjem mnogi. Za njega su, klešte, s gornjeg neba pale. Naš je Hefest oružje kovao. Tu nam naki zakon utvrdio. Od Feosta nešto drugo beše. Sve bludnice da se strogo kazne. A u žena da je jednog muža, vazda valja da ujedno žive. I od tad ga Svarog nazivahu. Pre njega se žene predavahu, svim onima što takijeh traže, i življahu kao životinje. Ako kakvo dete utom nikne, dosuđivahu ga onom koga one kažu. Ko zakona Svarogovog zgazi, beše bačen u čeljusti peći usijane, da sagori. Sin se njegov, Dažbog sunčani, u bogatu Egipćanku zagledao. Ali ona samo blud činjaše. Pohvataše tad ove bludnike. Stavljena je na najljuće muke, i kroz celu zemlju sramno provođena. Od to doba ne pamte poroka. I zato ga pamte kao Sunce. Oni mlađi kao mesečinu. A najmlađi ko đurđevsku kišicu. Al’ to beše samo u pesmama. Što je reda, da svoje pomenem. Kod nas su ga Dažbogom pamtili. Beše Dabog, zatim `romi Dabo. Kako kod nas to inače biva. I sa Suncem, kroz sito sećanja.` - odlomak iz romana!

Autor: Branislav Kranjčević / Pavle Veljković Izdavač: Pagba books Broj strana: 79 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 24 cm Tim autora ove zbirke priča želeo je da približi roditelje i decu, vrati davno izgubljeno interesovanje za knjigu i podstakne divan običaj čitanja priča deci pred spavanje. Naime, knjiga ima cilj da deci predstavi ideju šta je to novac, ali i da im da osnovna znanja kako raspolagati sa njim. Priče su pitke, jednostavnim rečnikom pisane, prijemčive deci, ali u isto vreme sa ozbiljnom porukom, nad kojom se odrasli zamisle, u smislu radimo li sve kako treba sa svojom decom. Na najnižem nivou tu je priča za dete, dok u isto vreme, kao hologram lebdi nad štivom poruka roditelju, ona nenapisana ali prisutna. Ako budete tražili reference autora, nećete ih naći, jer su autori zapravo obični roditelji koji su odlučili da daju svoj doprinos i vrate stare porodične vrednosti i podsete sve, da deci ne treba da bude važniji mobilni telefon od pravog prijatelja. Knjiga `Priče za odrastanje za velike i male` nastala je sa ciljem da kroz pitke priče deci u što ranijem dobu pruži elementarna znanja o polju finansiranja, kako bi kasnije lakše i sigurnije koračali kroz život. `Često roditelji nemaju previše vremena za decu, zbog čega se dešava da ih pogrešno uče da se novac traži umesto da se zarađuje. Želimo da deci i roditeljima damo određena znanja kako sa novcem mogu najlakše proći kroz život, a da se ne ulove u zamke koje novac zna da postavi. Sa jedne strane, zamka je da troše više nego što zarađuju, a sa druge strane od roditelja dobijamo određene poruke da se novac traži – novac se zarađuje. To uopšte nije jednostavno razumeti, a važno je to učiniti na vreme`, izjavio je Branislav Kranjčević, jedan od autora knjige. Ujedno autori su želeli da pažnju dece usmere na stvari koje nisu samo materijalne prirode, kao što su ljubav, drugarstvo, saosećanje. Knjiga je u vrlo dobrom stanju. Ilustrovana je crtežima u boji.

Kad je žena kurva / Kad je muškarac peder, Vedrana Rudan Izdavač: Laguna Broj strana: 248 Pismo: Latinica Povez: Mek sa klapnama Godina izdanja: 3. jul 2020. nova knjiga Opis Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sjeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve. Žena je kurva kad je stara. Svaka je stara kurva kad navrši tridesetu. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva. Uvjek treba naglasiti, sve su žene kurve. Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. Peder je svaki muškarac koji ne misli da je svaka žena kurva. Peder je onaj muškarac koji vodi djecu u vrtić, a ona je ostala doma, lakira nokte, pijucka kavu. Peder zna uključiti perilicu za rublje, onu za suđe, zna upotrijebiti peglu i promjeniti pelene. Peder plaća alimentaciju i ne misli da tom lovom kurva kupuje seksi rublje. Peder ne voli svoj auto više nego svoju djecu. Peder se raduje vikendu, a ne poslu. Peder ne želi pojebati ni prijateljicu svoje žene ni njenu mlađu sestru. Peder ne misli da su vršnjakinje njegove kćeri željne njegova kurca. Pederi bolesnoj ženi odlaze u bolnicu i nose joj juhu koju su sami skuhali. Peder ne iziđe iz kuće kad u kuću uđe beba. Pederi vole ženinog mačka iako im je najdraža životinja pas. Sve su žene lude za pederima. Sretne su one koje ih imaju, ostale ih čitav život traže.

str 125 Tvrdi povez cirilica dim 21x13,5cm Izdavac Svitak i Udruzenje knjizevnika Srbije Paun Petronijevic (1936—1962), rano preminuli pesnik, rođen je u Ribaševini kod Užica. Gimnaziju je učio u Užicu, ali ga je tuberkuloza prinudila da prekine školovanje i potraži leka u Užicu, Nišu i Beogradu. Opaka bolest je pobedila napore medicine i pesnikovu želju za životom. Umro je u avgustu, samo nekolliko dana pošto mu je štampana zbirka pesama `Pastir traži dno neba` (1962). Druga zbirka Petronijevicevih pesama `Dobro leto` štampana je 1974. godine. Pesme Pauna Petronijevića su najčešce ostale u prvoj verziji. Bolest i kratak život nisu mu omogućili da radi na njihovom umetničkom doterivanju. Pa ipak, njegova poezija je iskrena i neposredna; ona pleni emotivnošcu i toplinom. U njoj su prepoznatljivi zavičajni motivi posmatrani kroz prizmu detinjstva i mladosti. Prisutan je i skriveni zračak nade u naglo ozdravljenje, kao i svest o skorom kraju: `I sam sam pena i ništa nisam do beo uzdah krečnjacke stene.` Užice Pesnik Paun Petronijević u knjizi `Istrgnut klas` traga za životom koji mu je, poput klasa, prerano istrgnut. Umro je od sušice, u dvadeset šestoj godini. To je pesnik snažnih pesničkih slika, veoma senzibilan, i pored kobne sudbine optimista. Knjiga je sastavljena od sedam ciklusa. U prvom, `Okretanja u krugu`, sve ima značenje prolaznosti, koja je neizbežna, ali doći će nov početak. Život se obnavlja i stvara utehu. `Vreme se obnavlja jutrom i dani teku da se svrše, tamo gde prostor čeka večno okretanje u krugu`......... SVE KAO NA SLIKAMA...

Pariska žena, Pola Meklejn Nova knjiga, nekorišćena. Mek povez, broj strana: 373, dimenzije: 13x20 cm. Kategorija: Drama/ Ljubavni MOGUĆE LIČNO PREUZIMANJE I U BEOGRADU DO KRAJA NOVEMBRA. Priča o ambicijama i izdaji, o izuzetnom vremenu i ljubavi dvoje nezaboravnih ljudi: Ernesta Hemingveja i njegove žene Hedli. Čikago, 1920. Hedli Ričardson je tiha devojka od dvadeset osam godina koja je skoro odustala od ljubavi i sreće. Kada sretne Ernesta Hemingveja, život će joj se sasvim promeniti. Posle vrtoglavog udvaranja i venčanja oni se otiskuju za Pariz, gde postaju zlatni par žive i nestalne grupe – čuvene „izgubljene generacije“ – u kojoj su i Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdžerald. Iako veoma zaljubljeni, Hemingvejevi nisu pripremljeni za život ispunjen pićem i brzinom u Parizu zahvaćenom erom džeza, koji ne vrednuje tradicionalne pojmove porodice i monogamije. Okružen prelepim ženama i suparničkim sujetama, Ernest s mukom traži glas koji će mu obezbediti mesto u istoriji i pretače sve bogatstvo i žestinu života s Hedli i njihovim krugom prijatelja u roman Sunce se ponovo rađa. Za to vreme Hedli se trudi da očuva svoje biće dok zahtevi života s Ernestom postaju sve teži, a njena uloga supruge, prijateljice i muze postaje sve izazovnija. Uprkos njihovoj izuzetnoj vezanosti, ipak se suočavaju s krajnjom krizom braka – izdajom koja će dovesti do propasti svega za šta su se tako snažno borili. Pariska žena je slika zlosrećne ljubavi i poljuljane odanosti, još potresnije kad znamo da je Hemingvej pred kraj svog života napisao da bi bolje bilo da je umro nego da se zaljubio u nekog drugog osim Hedli.

Autor: Hose Bjanko Format: 21 cm. Broj strana: 146 Povez: Tvrd povez `Pacovi` Hosea Bjanka je znalački napisana višeslojna proza, u okviru koje čitalac biva uvučen u priču zagonetku te sa uživanjem prati do poslednjig reda i nikada ne uspeva da je do kraja odgonetne. Ovo je prvo objavljivanje slavnog argentinskog pisca kod nas, za koga je najbolja preporuka, to što ga je visoko cenio i veoma rado čitao niko drugi nego Borhes. Ovo je priča koja ima strukturu krimića jer je reč o tobožnjem ubistvu jednog mladog naučnika koje će, kroz priču, biti pretvoreno u specifični oblik ubistva. Ono što čitalac neće moći da mimoiđe je činjenica da je reč o piscu eruditi, piscu koji svoja raznovrsna znanja stavlja u službu same priče, u službu građenja što većih zagonetki koje traže strpljivost.

IGRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI *- Zorana S. Jeann Mandić Beograd 2022278 str. ilustracije GRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI – KNJIGA O NAMA, O LJUBAVI, IGRI I SLOBODI By Redakcija / 10. aprila, 2020 Pročitala sam deo knjige iz fajla tokom popodneva, sa jednim noćnim buđenjem. Negde oko dva sata ujutru sam nastavila, uz kafu naravno. A zatim sam ponovo nastavila tokom prepodneva. „Ah, blagodet zaborava i okrutnost pamćenja leže van naših vlasti,“ deo je iz knjige koji me je podsetio Vladana Desnice i podstakao da uzmem olovku i zapisujem kako bih možda lakše mogla da skiciram utiske. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija.“ Provejava jedan nihilistički stav: „Šta ako je čitav život jedna fikcija?“ Tu je naravno lik Doktorke, prve žene sa kojom je bio, koja ga prati čak i kada odlazi predaleko u svojim putovanjima. Azra je pre svih bila njegova mladalačka simpatija. Najvredniji deo knjige (koja je pisana na oba pisma, latinici i ćirilici) su sočne rasprave o metafizici, filozofiji, teorijama univerzuma i sl. Tu je naravno Albert Ajnštajn koji je svojevremeno uzburkao naučnu javnost svojim teorijama. Ali naziru se i zapisi drugih autora o paralelnim realnostima. Neki od junaka pokazuju plitkost poput brojnih teorija koje se danas pojavljuju na društvenim mrežama. Neke filozofske rasprave u romanu Igra beskonačne zakrivljenosti prevazilaze nivo i najnovijih naučnih otkrića. Briljantno. Šokantno i nadrealno deluje scena povratka u rodnu kuću. Televizor radi bez struje, poput današnjeg laptopa a on piše na mašini „Olimpija“ iz dedinog ormara, koju je napokon odlučio da otvori, piše na njoj i da se suoči sa uspomenama – smaknućem porodice pred njegovim očima, u Drugom svetskom ratu. Ili bilo kom ratu. Metafizički uspon dobija na snazi kada se nagoveštava da će knjiga koju piše preći u druge ruke koje će je dopisivati, što je sam zaplet unakrsnih događaja koje vešto vodi autorka knjige, saopštavajući nam na kraju da je ovde zapravo reč o trećoj knjizi, a da će ako se dobro sećam napisati, četvrti, peti pa šesti deo, a zatim prvi i drugi. K.D.S.3.1.

Nova, nekorišćena Autor Slobodan Đorđević Tapi Izdavač Biblioteka XX vek Godina izdanja 2018 Broj strana 64 Povez Broširani Format 18 cm Oblast Poezija Knjiga sadrži muzička izvođenja 14 pesama koja se mogu slušati na internetu aktiviranjem QR kodova. Muzički izvođači: Luka Činč Stanisavljević HORKESTAR, Marija Jocić, Filip Zarić, Marigold, Đorđe Ilić, Mali Robot, Ana Ćurčin, Ilija Ludvig, Milica Mitić i Kai Kai. Beleška o piscu Slobodan Đorđević Tapi (Beograd,1937 – Beograd, 1999), najveći deo života proveo je u prizmenoj roditeljskoj kući na Dorćolu, koja više ne postoji. Nebrojeno puta sam bio tu, kod njega. Uz kuću je bilo malo dvorište s baštom, u koje su se iznosili baštenski stočić i stolice čim bi otoplilo. Tu su priča, kafa i rakija prijale više nego unutra. Nema više ni tog dvorišta. Za ukućane on je bio Dane, ali mi, njegovi drugovi, zvali smo ga Tapi, nadimkom koji je smislio Alek (Aleksandar I. Spasić, 1937 – 1995) posle jedne partije pokera u kojoj je Slobodan više puta objavljivao „tapi“. To je pokerski termin (od francuskog tapis) koji se koristi kad igrač traži da licitacija ne prekorači vrednost žetona kojima raspolaže, odnosno njihovo novčano pokriće, njihov – rekli bismo mi – guber. Iz roditeljske kuće otišao je 1963, da bi sa prvom ženom Gordanom živeo najpre u iznajmljenom stanjnu u Gopsodar Jevremovoj, a zatim – sve do kraja 1973 – u Gordaninom stanu u Maršala Tolbuhina (danas Makenzijeva), iznad kafane „Vltava“, u zgradi u koju su se 1965. godine doseliili Miloš i Vida Crnjanski. Posle razvoda od Gordane januara 1974, živeo je nekoliko meseci na Voždovcu, sa svojom drugom ženom Milkom, ali taj brak se završio već krajem te godine. Od sredine 1974. do početka 1977.godine Tapi je boravio u Engleskoj, najpre kao stipendista u Lidsu, a zatim u Londonu, gde je bio zaposlen u redakciji BBC-ja za program na srpskohrvatskom jeziku. Time se njegovo izbivanje iz roditeljske kuće završilo, i on je više neće napuštati do smrti 1999. godine. Tapija, Aleka i mene zbližila je književnost, koju smo studrirali, koju smo čitali, koju smo pisali. U stvari, kad je reč o pisanju, ono se uglavnom svodilo na prikaze knjiga i članke u novinama. Njih dvojica su posle studija intenzivno prevodili sa engleskog, nekoliko knjiga u tandemu, pa tako i prvu knjigu čuvene Nolitove bilioteke „Sazvežđa“, Fromovo Bekstvo od slobode (1964) i Velekovu i Vorenovu Teoriju književnosti (1965). Alek je najduže radio kao urednik u kulturnom programu Televizije Beograd, a Tapi je najpre bio zaposlen u časopisu Međunarodna politika, da bi poslednjih desetak godina života bio urednik enciklopedijskih izdanja u Nolitu. U razgovorima o knjigama Tapi je bio od nas trojice najjači, najobavešteniji. Preko američke i britanske čitaonice u Beogradu dolazio je do najnovije književno-teorijske literature na engleskom, redovno je čitao The Times Literary Supplement i New York Times Book Review. Engleski je znao tako dobro da je još kao student mogao da rešava ukrštenice na tom jeziku. U razgovorima o našim člancima i prevodima Tapi je bio najstroži, „prava picajzla“, kako smo tada govorili. Iako više nismo pisali pesme, što smo radili pri kraju gimnazije, Alek i ja smo zadržali „pesnički“ odnos prema jeziku. I činilo nam se da nas Tapi muči svojim suvoparnim lektorskim primedabama. U tim prvim godinama našeg druženja, ništa nije govorilo da je naš strogi lektor Tapi u stvari pesnik i da će pisati pesme takoreći celog života. Na srpskom, ali i na engleskom jeziku. Znao sam da on voli da poneko pismo ili rođendansku čestitku napiše u stihu. To am radio i ja. MeđuTapijevim rukopisima našao se i moj sonet – napisan u stilu francuskog pesnika iz XVI veka Joakima di Beleje (Joachime du Bellay) – kojim sam mu 12. Juna 1970. Godine čestitao 5. Rođendan kćerke Jelene. Nisam propustio da se uzgred našalim na račun Tapijeve odluke da tekst prevodi na srpski sa štivo, a kontekst sa saštivo: Stani i prosudi, dragi Đorđeviću, Ne veruj mi na reč, već se sam uveri: Najveća ti radost na rođendan kćeri Nije u veselju, trpezi i piću. Ali ne daj da te zavede dubina, Da u tome vidiš razlog svojoj sreći Što tvoj pogled dalje sjaće i krv teći I kada nas bude skrila pomrčina. Složimo se stoga, Đorđeviću dragi: Danas ti se srce puni i preliva Razgaljeno ničim drugim, samo time Što je iznenada jedan glasić blagi, Jasniji od štiva, dublji od saštiva, Izrekao tvoj nadimak ili ime. Ali tada nisam ni slutio koliko je za Tapija ova na izgled samo prigodna poezija bila važna, posebno u njegovim odnosima sa ženama, u njegovom – da li se to još uvek tako zove? – ljubavnom životu. To ću saznati tek nedavno, skoro dvadeset godina posle Tapijeve smrti, kad od Jelene dobijem rukopise pesama mog prijatelja. Sećam se da je on rado čitao i citirao epske narodne pesme, ali sad vidim da je ostavio nekoliko sopstvenih pesma nadahnutih usmenom tradiijom koje – usuđujem se da kažem – ne zaostaju mnogo za stihovima Momčila Nastasijevića i Vaska Pope nastalim pod uticajem iste tradicije. Čitajući ih, neke od ranije poznate i skoro zaboravljene, a većinu prvi put, pomislio sam da Tapijeve pesme, iako uglavnom lične, takoreći privatne, treba da budu objavljene. Primetno je da su one, i kad imaju nominalne primaoce iz kruga autoru bliskih ljudi, pre svega upućene čitaocima poezije, onima retkim, probirljivim, najboljim. Ostali su ovi stihovi dosad neobjavljeni, a ja verujem da bi ih Tapi, da je poživeo, jednom objavio. Zato to sada radim ja, u znak sećanja na mog prijatelja, uveren da će njegova poezija naći zahvalnu publiku, koja će umeti da je ceni i voli. Škart se potrudio da za Tapijevu poeziju zainteresuje nekoliko mladih muzičara, tako da desetak njegovih pesama možete ne samo čitati nego i slušati u muzičkom izvođenju. Vaš mobilni telefon odvešće vas, preko QR kodova koje ćete zalepiti na za njih predviđena mesta, do portala Biblioteke XX vek gde vas čekaju muzičke obrade Tapijevih pesama. Ivan Čolović

Kategorije: Trileri / Čiklit / Erotski Format: 13x20 cm Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 13. septembar 2013. ISBN: 978-86-521-1328-6 Saša Grej – „Klub Žilijet“: Prljav jezik i zabranjene strasti sasa_grej_klub_zilijet_prljav_jezik_i_zabranjene_strasti Saša Grej (1988), bivša porno zvezda, napisala je erotski roman. Ili Saša Grej zaista ume da piše ili je imala odličnog urednika, jer je „Klub Žilijet“ (Laguna, 2013) mnogo više od pisanog materijala za masturbaciju, kako obično na ovu vrstu literature gledamo. „Klub Žilijet“ je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova, mesta specijalizovanih za seksualne prakse dominacije i potčinjavanja. Glavna junakinja Ketrin, na završnoj godini fakulteta za film, u srećnoj je vezi sa Džekom, takođe studentom, koji danonoćno radi u predizbornoj kampanji za senatora Boba de Vila. Zbog Džekove iscrpljenosti, međutim, njihov seksualni život je nepostojeći, što Ketrin čini frustriranom. Poznanstvo sa Anom, devojkom koja zarađuje snimajući klipove za BDSM sajtove i aktivno učestvuje u životu BDSM zajednice, odvodi Ketrin na egzotičan i mračan put istraživanja svoje seksualnosti, granica između zadovoljstva i bola, kontrole i podređenosti. Ovo nije „Pedeset nijansi – Siva“. Ketrin nije naivna školarka koja se stidi sopstvenog seksualnog uzbuđenja. Naprotiv, čitajući „Klub Žilijet“, čitalac stiče utisak da je reč o odrasloj ženi od dvadeset i nešto, koja ima odrasle želje i traži način da sebi te želje ispuni. Opisujući scene seksa i Ketrininih seksualnih fantazija, Grej koristi eksplicitan jezik, onaj koji odrasli ljudi obično koriste kada pričaju o seksu. Komični pokušaji metaforičkog govora o seksu ne postoje, sve je na tanjiru, jer „vulgarnost i uzbuđenje su dve strane istog novčića“, kaže Ketrin. I još – „Pristajem samo na kurac. Penisu je mesto na času biologije, a svako ko mi ponudi ‘đoku’, ‘pevca’, ‘batinu’ ili ‘koplje’, može slobodno da ga zadrži u gaćama.` Svakome ko je iole upućen u pornografski opus Saše Grej, ovakav pristup nije iznenađenje. Zapravo, stranice knjige u kojima se opisuje seks najviše liče na prepričavanje scena iz njenih filmova. „Prljav jezik“ je obavezan deo njenog nastupa, a bog i fanovi znaju koliko je Grej u stanju da priča tokom seksa, čak i sa punim ustima. Počev od toga kako Ketrin izgleda, šta studira, do puta koji prelazi istražujući sopstvenu seksualnost, nema sumnje da je Grej glavnu junakinju napravila prema sopstvenom liku. Za neupućene: tokom pet godina u pornografskom biznisu, Saša Grej je postala neprikosnovena zvezda američke porno-industrije, a za tu karijeru nisu je preporučili ogromne grudi (koje i nema) i prazna glava (kao što je često slučaj), već isključivo, iako može da zvuči smešno, jer je reč o pornografiji – talenat i seksualna radoznalost. Gledajući stvari koje je Grej radila pred kamerama, iole stidljivija osoba pocrveni, a nisu isključeni ni napadi gađenja i mučnine. Ona je, međutim, i to je očigledno u svakoj sceni koju je snimila, uživala u svakoj sekundi, a jedna je od najzaslužnijih za to što je BDSM žanr prešao u pornografski mejnstrim. Upravo je takva i Ketrin. U literaturi i filmovima sa sličnom tematikom, kojih nije malo, glavni junaci, vođeni svojim mračnim seksualnim porivima, uvek završe tragično, ili je krajnja poruka da sa njima nešto nije u redu, da su defektni, devijantni i da ih to navodi da srljaju i da na kraju plate cenu svoje nastranosti. Ovde to nije slučaj, jer je Saša Grej put istraživanja svojih „mračnih“ opsesija prešla pešaka, a knjiga je posvećena svima onima koji su, kaže autorka, za istraživanje svoje seksualnosti imali na raspolaganju samo knjige i filmove. Zato obiluje referencama na literaturu i kinematografiju, od Biblije i Markiza de Sada, do „Građanina Kejna“ i „Lepotice dana“. Iz upotrebe ove poslednje, jasno je i kako je Grej, sa svojim pornografskim iskustvom, postala ikona poslednjeg talasa feminizma u Americi. Belle de jour, kontemplira Ketrin, naslov je neprevodiv na engleski; lepotica dana zvuči joj kao ponuda restoranskog menija, kao „danas na jelovniku“, komad mesa na tanjiru, dehumanizovano žensko meso koje treba da zadovolji mušku seksualnu glad. Iako su žene svesnije nego ikada pre svoje seksualnosti, Grej ne zatvara oči pred činjenicom da se na žensku seksualnost i dalje gleda sa osudom. Zato je u „Klub Žilijet“ važna epizoda o tinejdžerki koja se odlučuje na samoubistvo kada momak u kog je imala poverenja, bez njenog znanja postavi snimak njihovog seksa na internet, a ona prođe tipičnu „slut-shaming“ torturu na Fejsbuku, što je agonija koju milioni devojaka proživljavaju svakodnevno. Na putešestviju kroz BDSM klubove i seksualne perverzije, Ketrin uviđa ono što je u vezi sa seksom poznato u literaturi valjda još od Biblije – da je seks igra moći, dinamika odnosa kontrole i podređenosti. Ketrin će spoznati svoje granice i zato je kraj za nju srećan: vraća se svom pređašnjem životu sa Džekom, a njene seksualne avanture njihovoj vezi daju novi kvalitet, onaj koji je nedostajao. To se ne može reći za Anu, koja stalno traži nova, sve opasnija i opasnija uzbuđenja i umire tako što biva slučajno zadavljena tokom bizarne sado-mazo igre. Poenta je jasna: nije reč o potčinjavanju ili uspostavljanju kontrole nad partnerom, već nad sobom i sopstvenim željama.