Nova knjiga, necitana, nema posvete. Tarantula - Bob Dilan Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2017 Broj strana: 140 Format: 20 cm Povez: Broširani Umetnička misija Boba Dilana jeste „turneja bez kraja“, a njegovo delo, delo je u neprekidnom i neprolaznom nastajanju; po tome je, bez imalo nasilnog učitavanja, uporedivo s jednim od najneobičnijih i najsmelijih poduhvata u istoriji književnosti – s Fineganovim bdenjem Džejmsa Džojsa. Jer, ne samo da je Džojsov kriptični testament pisan pod radnim naslovom „delo u nastajanju“ već je, baš kao i Tarantula, pisan sa sasvim očitom namerom da se izdigne iznad svih rutinskih i konvencionalnih načina komunikacije autora sa čitaocem – i uz svesno preuzet rizik od gubitka svake komunikacije. I dok se Džojsovo delo ponajviše bavi tokom podsvesti protagonista, Dilanovo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje Tarantule. Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan. To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. I već nakon nekoliko stranica shvata da i ne mora da zna: ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla. Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma. Zoran Paunović, iz Predgovora Bob Dilan (1941, Dulut, Minesota), stigao je u Njujork u jesen 1961. godine, kao anonimni mladi pevač po imenu Robert Alen Zimerman. Ubrzo je, nakon niza nezapaženih nastupa po klubovima u Grenič Vilidžu, shvatio da ga oponašanje Vudija Gatrija i sličnih folk heroja neće daleko odvesti, te da novo vreme koje se upravo rađalo traži novu muziku i, iznad svega, nov pesnički glas. Taj glas je prvi put progovorio 1962. godine, na albumu nazvanom jednostavno Bob Dilan. Do danas, objaviće još trideset sedam studijskih albuma, i na njima – osim muzike koja je svet činila boljim – u vinil urezati jedan od najznačajnijih i najuticajnijih pesničkih opusa u američkoj književnosti druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Vrednost tog opusa ozvaničena je Nobelovom nagradom za književnost koja je Dilanu dodeljena 2016. godine. Književni ugled Boba Dilana temelji se i na knjizi eksperimentalne proze pod naslovom Tarantula (1971), kao i na memoarskom delu Hronike (2004), (Geopoetika 2005, 2017).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Događanja 1993-2000. - Mirko Đorđević Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2016 Broj strana: 318 Format: 22 cm Povez: Broširani …Tema kojom se u ovom svojevrsnom dnevniku Mirko Đorđević bavi iz broja u broj je upravo u današnje vreme, posle decenije i po, postala je globalno aktuelna i presudna za takozvani geopolitički položaj Srbije u odnosu na nametnutu dilemu opredeljivanja prema Zapadu, Evropskoj uniji, i prema Istoku, upravo tada promovisanim Evroazijskim integracijama. Istinska dilema pred kojom se nalazimo jeste prepoznavanje opasnosti novog totalitarizma, u obliku panslovenskog nacionalizma, rusofilstva i filetizma u pravoslavnim Crkvama, Ruskoj i Srpskoj pre svega. Pogubne posledice takvog krivoverja i mitomanije pokazale su se u konkretnim istorijskim okolnostima raspada Jugoslavije rata u Bosni na najdrastičniji i očigledan način. Koliko je takva svest ovladala političkim i kulturnim elitama, koliko je usađena u temelje neke nove religije koja se ovde vaspostavlja, razobličena je u ovoj knjizi-zborniku brojnim ukazivanjima i citiranjima evanđeoskih poruka onog Hrišćanstva koje za Mirka Đorđevića nije ideologija crkve kao nacionalne društveno-političke organizacije, nego univerzalna ideja mira, ljubavi i otvorenosti prema drugom i drugačijem – put etičkog razvoja i oslobođenja pojedinca i društva. Na tom putu, Mirko Đorđević vidi i razvoj demokratije društva u tranziciji koje se mora zasnivati na socijalnoj pravdi i prosvetiteljstvu, nasuprot svim mračnim ideologijama koje za pljačku, mržnju i nasilje traže alibije u religiji i rasističkim i neofašističkim idejama.

Knjiga je kao nova. Ljubavna teorema - Slobodan Đorđević Tapi Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2018 Broj strana: 64 Format: 18 cm Povez: Broširani Knjiga sadrži muzička izvođenja 14 pesama koja se mogu slušati na internetu aktiviranjem QR kodova. Muzički izvođači: Luka Činč Stanisavljević HORKESTAR, Marija Jocić, Filip Zarić, Marigold, Đorđe Ilić, Mali Robot, Ana Ćurčin, Ilija Ludvig, Milica Mitić i Kai Kai. Beleška o piscu Slobodan Đorđević Tapi (Beograd,1937 – Beograd, 1999), najveći deo života proveo je u prizmenoj roditeljskoj kući na Dorćolu, koja više ne postoji. Nebrojeno puta sam bio tu, kod njega. Uz kuću je bilo malo dvorište s baštom, u koje su se iznosili baštenski stočić i stolice čim bi otoplilo. Tu su priča, kafa i rakija prijale više nego unutra. Nema više ni tog dvorišta. Za ukućane on je bio Dane, ali mi, njegovi drugovi, zvali smo ga Tapi, nadimkom koji je smislio Alek (Aleksandar I. Spasić, 1937 – 1995) posle jedne partije pokera u kojoj je Slobodan više puta objavljivao „tapi“. To je pokerski termin (od francuskog tapis) koji se koristi kad igrač traži da licitacija ne prekorači vrednost žetona kojima raspolaže, odnosno njihovo novčano pokriće, njihov – rekli bismo mi – guber. Iz roditeljske kuće otišao je 1963, da bi sa prvom ženom Gordanom živeo najpre u iznajmljenom stanjnu u Gopsodar Jevremovoj, a zatim – sve do kraja 1973 – u Gordaninom stanu u Maršala Tolbuhina (danas Makenzijeva), iznad kafane „Vltava“, u zgradi u koju su se 1965. godine doseliili Miloš i Vida Crnjanski. Posle razvoda od Gordane januara 1974, živeo je nekoliko meseci na Voždovcu, sa svojom drugom ženom Milkom, ali taj brak se završio već krajem te godine. Od sredine 1974. do početka 1977.godine Tapi je boravio u Engleskoj, najpre kao stipendista u Lidsu, a zatim u Londonu, gde je bio zaposlen u redakciji BBC-ja za program na srpskohrvatskom jeziku. Time se njegovo izbivanje iz roditeljske kuće završilo, i on je više neće napuštati do smrti 1999. godine. Tapija, Aleka i mene zbližila je književnost, koju smo studrirali, koju smo čitali, koju smo pisali. U stvari, kad je reč o pisanju, ono se uglavnom svodilo na prikaze knjiga i članke u novinama. Njih dvojica su posle studija intenzivno prevodili sa engleskog, nekoliko knjiga u tandemu, pa tako i prvu knjigu čuvene Nolitove bilioteke „Sazvežđa“, Fromovo Bekstvo od slobode (1964) i Velekovu i Vorenovu Teoriju književnosti (1965). Alek je najduže radio kao urednik u kulturnom programu Televizije Beograd, a Tapi je najpre bio zaposlen u časopisu Međunarodna politika, da bi poslednjih desetak godina života bio urednik enciklopedijskih izdanja u Nolitu. U razgovorima o knjigama Tapi je bio od nas trojice najjači, najobavešteniji. Preko američke i britanske čitaonice u Beogradu dolazio je do najnovije književno-teorijske literature na engleskom, redovno je čitao The Times Literary Supplement i New York Times Book Review. Engleski je znao tako dobro da je još kao student mogao da rešava ukrštenice na tom jeziku. U razgovorima o našim člancima i prevodima Tapi je bio najstroži, „prava picajzla“, kako smo tada govorili. Iako više nismo pisali pesme, što smo radili pri kraju gimnazije, Alek i ja smo zadržali „pesnički“ odnos prema jeziku. I činilo nam se da nas Tapi muči svojim suvoparnim lektorskim primedabama. U tim prvim godinama našeg druženja, ništa nije govorilo da je naš strogi lektor Tapi u stvari pesnik i da će pisati pesme takoreći celog života. Na srpskom, ali i na engleskom jeziku. Znao sam da on voli da poneko pismo ili rođendansku čestitku napiše u stihu. To am radio i ja. MeđuTapijevim rukopisima našao se i moj sonet – napisan u stilu francuskog pesnika iz XVI veka Joakima di Beleje (Joachime du Bellay) – kojim sam mu 12. Juna 1970. Godine čestitao 5. Rođendan kćerke Jelene. Nisam propustio da se uzgred našalim na račun Tapijeve odluke da tekst prevodi na srpski sa štivo, a kontekst sa saštivo: Stani i prosudi, dragi Đorđeviću, Ne veruj mi na reč, već se sam uveri: Najveća ti radost na rođendan kćeri Nije u veselju, trpezi i piću. Ali ne daj da te zavede dubina, Da u tome vidiš razlog svojoj sreći Što tvoj pogled dalje sjaće i krv teći I kada nas bude skrila pomrčina. Složimo se stoga, Đorđeviću dragi: Danas ti se srce puni i preliva Razgaljeno ničim drugim, samo time Što je iznenada jedan glasić blagi, Jasniji od štiva, dublji od saštiva, Izrekao tvoj nadimak ili ime. Ali tada nisam ni slutio koliko je za Tapija ova na izgled samo prigodna poezija bila važna, posebno u njegovim odnosima sa ženama, u njegovom – da li se to još uvek tako zove? – ljubavnom životu. To ću saznati tek nedavno, skoro dvadeset godina posle Tapijeve smrti, kad od Jelene dobijem rukopise pesama mog prijatelja. Sećam se da je on rado čitao i citirao epske narodne pesme, ali sad vidim da je ostavio nekoliko sopstvenih pesma nadahnutih usmenom tradiijom koje – usuđujem se da kažem – ne zaostaju mnogo za stihovima Momčila Nastasijevića i Vaska Pope nastalim pod uticajem iste tradicije. Čitajući ih, neke od ranije poznate i skoro zaboravljene, a većinu prvi put, pomislio sam da Tapijeve pesme, iako uglavnom lične, takoreći privatne, treba da budu objavljene. Primetno je da su one, i kad imaju nominalne primaoce iz kruga autoru bliskih ljudi, pre svega upućene čitaocima poezije, onima retkim, probirljivim, najboljim. Ostali su ovi stihovi dosad neobjavljeni, a ja verujem da bi ih Tapi, da je poživeo, jednom objavio. Zato to sada radim ja, u znak sećanja na mog prijatelja, uveren da će njegova poezija naći zahvalnu publiku, koja će umeti da je ceni i voli. Škart se potrudio da za Tapijevu poeziju zainteresuje nekoliko mladih muzičara, tako da desetak njegovih pesama možete ne samo čitati nego i slušati u muzičkom izvođenju. Vaš mobilni telefon odvešće vas, preko QR kodova koje ćete zalepiti na za njih predviđena mesta, do portala Biblioteke XX vek gde vas čekaju muzičke obrade Tapijevih pesama. Ivan Čolović

Nova, nekorišćena Autor Slobodan Đorđević Tapi Izdavač Biblioteka XX vek Godina izdanja 2018 Broj strana 64 Povez Broširani Format 18 cm Oblast Poezija Knjiga sadrži muzička izvođenja 14 pesama koja se mogu slušati na internetu aktiviranjem QR kodova. Muzički izvođači: Luka Činč Stanisavljević HORKESTAR, Marija Jocić, Filip Zarić, Marigold, Đorđe Ilić, Mali Robot, Ana Ćurčin, Ilija Ludvig, Milica Mitić i Kai Kai. Beleška o piscu Slobodan Đorđević Tapi (Beograd,1937 – Beograd, 1999), najveći deo života proveo je u prizmenoj roditeljskoj kući na Dorćolu, koja više ne postoji. Nebrojeno puta sam bio tu, kod njega. Uz kuću je bilo malo dvorište s baštom, u koje su se iznosili baštenski stočić i stolice čim bi otoplilo. Tu su priča, kafa i rakija prijale više nego unutra. Nema više ni tog dvorišta. Za ukućane on je bio Dane, ali mi, njegovi drugovi, zvali smo ga Tapi, nadimkom koji je smislio Alek (Aleksandar I. Spasić, 1937 – 1995) posle jedne partije pokera u kojoj je Slobodan više puta objavljivao „tapi“. To je pokerski termin (od francuskog tapis) koji se koristi kad igrač traži da licitacija ne prekorači vrednost žetona kojima raspolaže, odnosno njihovo novčano pokriće, njihov – rekli bismo mi – guber. Iz roditeljske kuće otišao je 1963, da bi sa prvom ženom Gordanom živeo najpre u iznajmljenom stanjnu u Gopsodar Jevremovoj, a zatim – sve do kraja 1973 – u Gordaninom stanu u Maršala Tolbuhina (danas Makenzijeva), iznad kafane „Vltava“, u zgradi u koju su se 1965. godine doseliili Miloš i Vida Crnjanski. Posle razvoda od Gordane januara 1974, živeo je nekoliko meseci na Voždovcu, sa svojom drugom ženom Milkom, ali taj brak se završio već krajem te godine. Od sredine 1974. do početka 1977.godine Tapi je boravio u Engleskoj, najpre kao stipendista u Lidsu, a zatim u Londonu, gde je bio zaposlen u redakciji BBC-ja za program na srpskohrvatskom jeziku. Time se njegovo izbivanje iz roditeljske kuće završilo, i on je više neće napuštati do smrti 1999. godine. Tapija, Aleka i mene zbližila je književnost, koju smo studrirali, koju smo čitali, koju smo pisali. U stvari, kad je reč o pisanju, ono se uglavnom svodilo na prikaze knjiga i članke u novinama. Njih dvojica su posle studija intenzivno prevodili sa engleskog, nekoliko knjiga u tandemu, pa tako i prvu knjigu čuvene Nolitove bilioteke „Sazvežđa“, Fromovo Bekstvo od slobode (1964) i Velekovu i Vorenovu Teoriju književnosti (1965). Alek je najduže radio kao urednik u kulturnom programu Televizije Beograd, a Tapi je najpre bio zaposlen u časopisu Međunarodna politika, da bi poslednjih desetak godina života bio urednik enciklopedijskih izdanja u Nolitu. U razgovorima o knjigama Tapi je bio od nas trojice najjači, najobavešteniji. Preko američke i britanske čitaonice u Beogradu dolazio je do najnovije književno-teorijske literature na engleskom, redovno je čitao The Times Literary Supplement i New York Times Book Review. Engleski je znao tako dobro da je još kao student mogao da rešava ukrštenice na tom jeziku. U razgovorima o našim člancima i prevodima Tapi je bio najstroži, „prava picajzla“, kako smo tada govorili. Iako više nismo pisali pesme, što smo radili pri kraju gimnazije, Alek i ja smo zadržali „pesnički“ odnos prema jeziku. I činilo nam se da nas Tapi muči svojim suvoparnim lektorskim primedabama. U tim prvim godinama našeg druženja, ništa nije govorilo da je naš strogi lektor Tapi u stvari pesnik i da će pisati pesme takoreći celog života. Na srpskom, ali i na engleskom jeziku. Znao sam da on voli da poneko pismo ili rođendansku čestitku napiše u stihu. To am radio i ja. MeđuTapijevim rukopisima našao se i moj sonet – napisan u stilu francuskog pesnika iz XVI veka Joakima di Beleje (Joachime du Bellay) – kojim sam mu 12. Juna 1970. Godine čestitao 5. Rođendan kćerke Jelene. Nisam propustio da se uzgred našalim na račun Tapijeve odluke da tekst prevodi na srpski sa štivo, a kontekst sa saštivo: Stani i prosudi, dragi Đorđeviću, Ne veruj mi na reč, već se sam uveri: Najveća ti radost na rođendan kćeri Nije u veselju, trpezi i piću. Ali ne daj da te zavede dubina, Da u tome vidiš razlog svojoj sreći Što tvoj pogled dalje sjaće i krv teći I kada nas bude skrila pomrčina. Složimo se stoga, Đorđeviću dragi: Danas ti se srce puni i preliva Razgaljeno ničim drugim, samo time Što je iznenada jedan glasić blagi, Jasniji od štiva, dublji od saštiva, Izrekao tvoj nadimak ili ime. Ali tada nisam ni slutio koliko je za Tapija ova na izgled samo prigodna poezija bila važna, posebno u njegovim odnosima sa ženama, u njegovom – da li se to još uvek tako zove? – ljubavnom životu. To ću saznati tek nedavno, skoro dvadeset godina posle Tapijeve smrti, kad od Jelene dobijem rukopise pesama mog prijatelja. Sećam se da je on rado čitao i citirao epske narodne pesme, ali sad vidim da je ostavio nekoliko sopstvenih pesma nadahnutih usmenom tradiijom koje – usuđujem se da kažem – ne zaostaju mnogo za stihovima Momčila Nastasijevića i Vaska Pope nastalim pod uticajem iste tradicije. Čitajući ih, neke od ranije poznate i skoro zaboravljene, a većinu prvi put, pomislio sam da Tapijeve pesme, iako uglavnom lične, takoreći privatne, treba da budu objavljene. Primetno je da su one, i kad imaju nominalne primaoce iz kruga autoru bliskih ljudi, pre svega upućene čitaocima poezije, onima retkim, probirljivim, najboljim. Ostali su ovi stihovi dosad neobjavljeni, a ja verujem da bi ih Tapi, da je poživeo, jednom objavio. Zato to sada radim ja, u znak sećanja na mog prijatelja, uveren da će njegova poezija naći zahvalnu publiku, koja će umeti da je ceni i voli. Škart se potrudio da za Tapijevu poeziju zainteresuje nekoliko mladih muzičara, tako da desetak njegovih pesama možete ne samo čitati nego i slušati u muzičkom izvođenju. Vaš mobilni telefon odvešće vas, preko QR kodova koje ćete zalepiti na za njih predviđena mesta, do portala Biblioteke XX vek gde vas čekaju muzičke obrade Tapijevih pesama. Ivan Čolović

Nova knjiga, necitana, nema posvete. 7 navika veoma uspješnih ljudi - Stiven Kavi Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2015 Broj strana: 444 Format: 20 cm Povez: Broširani “Ponekad se pojavi knjiga koja ne samo da izmijeni živote čitalaca, već ostavlja svoj pečat na samoj kulturi. 7 navika veoma uspješnih ljudi je jedna od tih knjiga.” DANIJEL PINK, AUTOR KNJIGA DRIVE I TO SELL IS HUMAN “Kavijevo remekdjelo, ako nije promijenilo svijet onda je sigurno uticalo na milione čitalaca koji mogu i hoće da učine našu planetu mirnijom, uspješnijom, spremnijom i svjesnijom.” VOREN BENIS, AUTOR KNJIGA BECOMING A LEADER I STILL SURPRISED, ISTAKNUTI PROFESOR MENADŽMENTA, UNIVERZITET KALIFORNIJA (UCLA) “Ova knjiga je radosno savjetovala i podsticala 25 godina. Sada pozivam nas da joj pokažemo lojalnost i podržimo je još 25 godina.” MAJA ANGELU “7 navika veoma uspešnih ljudi sadrži bezvremenske principe koji mogu svaku kompaniju usmjeriti ka uspjehu.” TONI HSIEH, PISAC NJUJORK TAJMSOVOG BESTSELERA DELIVERING HAPINESS I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE ZAPPOS.COM, INC. “7 navika veoma uspješnih ljudi je mnoge od nas povela na putovanje kroz svijet poslovanja. Jednostavno a nevjerovatno efikasno. Sjajan vodič za svakog ambicioznog predvodnika!” MEG VITMAN, IZVRŠNI DIREKTOR HEWLITT PACKARD “Nijedna osoba ne traje zauvijek, ali knjige i ideje mogu da potraju. Život Stivena R. Kavija je završen, ali njegovo djelo nije. Ono nastavlja, baš ovdje u ovoj knjizi, podjednako živo kao i kada je tek napisano.” DŽIM KOLINS “Dvadeset pet godina nakon što se pojavila, mudrost 7 navika je relevantnija nego ikada. Na ličnom nivou ljudi sagorijevaju, a na kolektivnom nivou mi sagorijevamo planetu. Zato naglasak dr Kavija na samoobnavljanju i njegovo razumijevanje da predvodništvo i kreativnost od nas traže da koristimo svoje fizičke, mentalne i duhovne resurse, je upravo ono što nam treba sada.” ARIJANA HAFINGTON

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. 7 navika veoma uspješnih ljudi - Stiven R. Kavi Godina izdanja: 2015 Broj strana: 448 Povez: Mek “Ponekad se pojavi knjiga koja ne samo da izmijeni živote čitalaca, već ostavlja svoj pečat na samoj kulturi. 7 navika veoma uspješnih ljudi je jedna od tih knjiga.”DANIJEL PINK, AUTOR KNJIGA DRIVE I TO SELL IS HUMAN “Kavijevo remekdjelo, ako nije promijenilo svijet onda je sigurno uticalo na milione čitalaca koji mogu i hoće da učine našu planetu mirnijom, uspješnijom, spremnijom i svjesnijom.”VOREN BENIS, AUTOR KNJIGA BECOMING A LEADER I STILL SURPRISED,ISTAKNUTI PROFESOR MENADŽMENTA, UNIVERZITET KALIFORNIJA (UCLA) “Ova knjiga je radosno savjetovala i podsticala 25 godina. Sada pozivam nas da joj pokažemo lojalnost i podržimo je još 25 godina.”MAJA ANGELU “7 navika veoma uspešnih ljudi sadrži bezvremenske principe koji mogu svaku kompaniju usmjeriti ka uspjehu.”TONI HSIEH, PISAC NJUJORK TAJMSOVOG BESTSELERA DELIVERING HAPINESS I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE ZAPPOS.COM, INC. “7 navika veoma uspješnih ljudi je mnoge od nas povela na putovanje kroz svijet poslovanja. Jednostavno a nevjerovatno efikasno. Sjajan vodič za svakog ambicioznog predvodnika!”MEG VITMAN, IZVRŠNI DIREKTOR HEWLITT PACKARD “Nijedna osoba ne traje zauvijek, ali knjige i ideje mogu da potraju. Život Stivena R. Kavija je završen, ali njegovo djelo nije. Ono nastavlja, baš ovdje u ovoj knjizi, podjednako živo kao i kada je tek napisano.”DŽIM KOLINS “Dvadeset pet godina nakon što se pojavila, mudrost 7 navika je relevantnija nego ikada. Na ličnom nivou ljudi sagorijevaju, a na kolektivnom nivou mi sagorijevamo planetu. Zato naglasak dr Kavija na samoobnavljanju i njegovo razumijevanje da predvodništvo i kreativnost od nas traže da koristimo svoje fizičke, mentalne i duhovne resurse, je upravo ono što nam treba sada.”ARIJANA HAFINGTON

Kategorije: Trileri / Čiklit / Erotski Format: 13x20 cm Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 13. septembar 2013. ISBN: 978-86-521-1328-6 Saša Grej – „Klub Žilijet“: Prljav jezik i zabranjene strasti sasa_grej_klub_zilijet_prljav_jezik_i_zabranjene_strasti Saša Grej (1988), bivša porno zvezda, napisala je erotski roman. Ili Saša Grej zaista ume da piše ili je imala odličnog urednika, jer je „Klub Žilijet“ (Laguna, 2013) mnogo više od pisanog materijala za masturbaciju, kako obično na ovu vrstu literature gledamo. „Klub Žilijet“ je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova, mesta specijalizovanih za seksualne prakse dominacije i potčinjavanja. Glavna junakinja Ketrin, na završnoj godini fakulteta za film, u srećnoj je vezi sa Džekom, takođe studentom, koji danonoćno radi u predizbornoj kampanji za senatora Boba de Vila. Zbog Džekove iscrpljenosti, međutim, njihov seksualni život je nepostojeći, što Ketrin čini frustriranom. Poznanstvo sa Anom, devojkom koja zarađuje snimajući klipove za BDSM sajtove i aktivno učestvuje u životu BDSM zajednice, odvodi Ketrin na egzotičan i mračan put istraživanja svoje seksualnosti, granica između zadovoljstva i bola, kontrole i podređenosti. Ovo nije „Pedeset nijansi – Siva“. Ketrin nije naivna školarka koja se stidi sopstvenog seksualnog uzbuđenja. Naprotiv, čitajući „Klub Žilijet“, čitalac stiče utisak da je reč o odrasloj ženi od dvadeset i nešto, koja ima odrasle želje i traži način da sebi te želje ispuni. Opisujući scene seksa i Ketrininih seksualnih fantazija, Grej koristi eksplicitan jezik, onaj koji odrasli ljudi obično koriste kada pričaju o seksu. Komični pokušaji metaforičkog govora o seksu ne postoje, sve je na tanjiru, jer „vulgarnost i uzbuđenje su dve strane istog novčića“, kaže Ketrin. I još – „Pristajem samo na kurac. Penisu je mesto na času biologije, a svako ko mi ponudi ‘đoku’, ‘pevca’, ‘batinu’ ili ‘koplje’, može slobodno da ga zadrži u gaćama.` Svakome ko je iole upućen u pornografski opus Saše Grej, ovakav pristup nije iznenađenje. Zapravo, stranice knjige u kojima se opisuje seks najviše liče na prepričavanje scena iz njenih filmova. „Prljav jezik“ je obavezan deo njenog nastupa, a bog i fanovi znaju koliko je Grej u stanju da priča tokom seksa, čak i sa punim ustima. Počev od toga kako Ketrin izgleda, šta studira, do puta koji prelazi istražujući sopstvenu seksualnost, nema sumnje da je Grej glavnu junakinju napravila prema sopstvenom liku. Za neupućene: tokom pet godina u pornografskom biznisu, Saša Grej je postala neprikosnovena zvezda američke porno-industrije, a za tu karijeru nisu je preporučili ogromne grudi (koje i nema) i prazna glava (kao što je često slučaj), već isključivo, iako može da zvuči smešno, jer je reč o pornografiji – talenat i seksualna radoznalost. Gledajući stvari koje je Grej radila pred kamerama, iole stidljivija osoba pocrveni, a nisu isključeni ni napadi gađenja i mučnine. Ona je, međutim, i to je očigledno u svakoj sceni koju je snimila, uživala u svakoj sekundi, a jedna je od najzaslužnijih za to što je BDSM žanr prešao u pornografski mejnstrim. Upravo je takva i Ketrin. U literaturi i filmovima sa sličnom tematikom, kojih nije malo, glavni junaci, vođeni svojim mračnim seksualnim porivima, uvek završe tragično, ili je krajnja poruka da sa njima nešto nije u redu, da su defektni, devijantni i da ih to navodi da srljaju i da na kraju plate cenu svoje nastranosti. Ovde to nije slučaj, jer je Saša Grej put istraživanja svojih „mračnih“ opsesija prešla pešaka, a knjiga je posvećena svima onima koji su, kaže autorka, za istraživanje svoje seksualnosti imali na raspolaganju samo knjige i filmove. Zato obiluje referencama na literaturu i kinematografiju, od Biblije i Markiza de Sada, do „Građanina Kejna“ i „Lepotice dana“. Iz upotrebe ove poslednje, jasno je i kako je Grej, sa svojim pornografskim iskustvom, postala ikona poslednjeg talasa feminizma u Americi. Belle de jour, kontemplira Ketrin, naslov je neprevodiv na engleski; lepotica dana zvuči joj kao ponuda restoranskog menija, kao „danas na jelovniku“, komad mesa na tanjiru, dehumanizovano žensko meso koje treba da zadovolji mušku seksualnu glad. Iako su žene svesnije nego ikada pre svoje seksualnosti, Grej ne zatvara oči pred činjenicom da se na žensku seksualnost i dalje gleda sa osudom. Zato je u „Klub Žilijet“ važna epizoda o tinejdžerki koja se odlučuje na samoubistvo kada momak u kog je imala poverenja, bez njenog znanja postavi snimak njihovog seksa na internet, a ona prođe tipičnu „slut-shaming“ torturu na Fejsbuku, što je agonija koju milioni devojaka proživljavaju svakodnevno. Na putešestviju kroz BDSM klubove i seksualne perverzije, Ketrin uviđa ono što je u vezi sa seksom poznato u literaturi valjda još od Biblije – da je seks igra moći, dinamika odnosa kontrole i podređenosti. Ketrin će spoznati svoje granice i zato je kraj za nju srećan: vraća se svom pređašnjem životu sa Džekom, a njene seksualne avanture njihovoj vezi daju novi kvalitet, onaj koji je nedostajao. To se ne može reći za Anu, koja stalno traži nova, sve opasnija i opasnija uzbuđenja i umire tako što biva slučajno zadavljena tokom bizarne sado-mazo igre. Poenta je jasna: nije reč o potčinjavanju ili uspostavljanju kontrole nad partnerom, već nad sobom i sopstvenim željama.

Knjiga je kao nova. Pisma bez adrese - Milovan Danojlić Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2012 Broj strana: 310 Format: 20 cm Povez: Broširani Kad malo razmislim, kroz vek sam prošao primenjujući strategiju bežanja. Bilo kuda izvan ovog sveta, život je uvek negde drugde. Prvo geslo je Bodlerovo, drugo Remboovo. Tako sam mislio, tako sam disao pre nego što sam i čuo za ove pesnike. Iz rodne kuće sam pobegao u sedamnaestoj, iz rodne zemlje u četrdeset sedmoj. Bežao sam iz stalnih radnih odnosa, iz dvosobnih stanova, iz brakova, iz političkih poredaka i prirodnih kruženja. Istorijski okvir te celoživotne bežanije jeste umiranje ruralne civilizacije i raseljavanje sela. Svake nedelje na našoj planeti milion ljudi napusti mesto rođenja i nastani se u gradu. Selo umire, a zadah smrti je odvratan. Osetio sam ga najpre u zavičaju, potom se proširio po celoj Titoslaviji. Od onoga čemu nema leka spasavamo se bezglavom trkom. „Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba.“ Pesmu koja se završava ovim stihom objavio sam u osamnaestoj. * * * Zavičaj je zavetni teret porekla; ako sam, povremeno, pokušavao da odahnem od tog tereta, ako sam zapostavljao sinovske dužnosti, bombardovanje iz 1999. me je vratilo zemlji i njenoj istini. Agresija, bilo da je verbalna ili oružana, postavlja pitanja koja traže nedvosmislen odgovor. Ili si sa svojima, ili si prešao na suprotnu stranu. Naš svet, čije mane dobro poznajem, pod sankcijama i bombama držao se gospodski. Od onakvog držanja je i neprijatelj, da je hteo, mogao ponešto naučiti. Milovan Danojlić

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Posveta na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1982. god. Tvrd povez, 20. cm. 325 str. Miroslav Antić o sebi `Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama. .. Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije. .. Imam i neke nagrade i priznanja. Dve `Nevenove`. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list `Ritam` ili uređivao Zmajev `Neven`. .. Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi `In memoriam`. I u svim ostalim svojim pesmama. `

Novo, nečitano, nema posvete. Pisma bez adrese II - drugo izdanje - Milovan Danojlić Godina izdanja: 2015 Broj strana: 312 Povez: Mek Kad malo razmislim, kroz vek sam prošao primenjujući strategiju bežanja. Bilo kuda izvan ovog sveta, život je uvek negde drugde. Prvo geslo je Bodlerovo, drugo Remboovo. Tako sam mislio, tako sam disao pre nego što sam i čuo za ove pesnike. Iz rodne kuće sam pobegao u sedamnaestoj, iz rodne zemlje u četrdeset sedmoj. Bežao sam iz stalnih radnih odnosa, iz dvosobnih stanova, iz brakova, iz političkih poredaka i prirodnih kruženja. Istorijski okvir te celoživotne bežanije jeste umiranje ruralne civilizacije i raseljavanje sela. Svake nedelje na našoj planeti milion ljudi napusti mesto rođenja i nastani se u gradu. Selo umire, a zadah smrti je odvratan. Osetio sam ga najpre u zavičaju, potom se proširio po celoj Titoslaviji. Od onoga čemu nema leka spasavamo se bezglavom trkom. „Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba.“ Pesmu koja se završava ovim stihom objavio sam u osamnaestoj.Zavičaj je zavetni teret porekla; ako sam, povremeno, pokušavao da odahnem od tog tereta, ako sam zapostavljao sinovske dužnosti, bombardovanje iz 1999. me je vratilo zemlji i njenoj istini. Agresija, bilo da je verbalna ili oružana, postavlja pitanja koja traže nedvosmislen odgovor. Ili si sa svojima, ili si prešao na suprotnu stranu. Naš svet, čije mane dobro poznajem, pod sankcijama i bombama držao se gospodski. Od onakvog držanja je i neprijatelj, da je hteo, mogao ponešto naučiti.Milovan DanojlićMilovan Danojlić je za prvo izdanje knjige Pisma bez adrese nagrađen priznanjem „Pečat vremena“ za književnosti 2013. godine.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Geopoetika - Beograd, 2019. god. Broširan povez, 20 cm. 205 str. Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi. Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri `kralja`. On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće. A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu. - Dr Mirjana Pavlović, Iz Pogovora

A Čeng pisac, Mirjana Pavlović prevodilac; Izdavač: Geopoetika Nova novcata. Bez potpisa i sl. `Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi.` Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri `kralja`. On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće. A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu. - Dr Mirjana Pavlović, Iz Pogovora

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Tri kralja - A Čeng Godina izdanja: 2019 Broj strana: 205 Povez: Mek Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi. Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri „kralja“. On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće. A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu.– Dr Mirjana Pavlović, Iz Pogovora

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Karakter - Samjuel Smajls Godina izdanja: 2018 Broj strana: 342 Povez: Mek Smatram za veliku sreću, što mogu doprineti, i u tako maloj meri kao što je izdavačeva, izlasku prevoda Smajlsove knjige o Karakteru pred srpski svet. Kao zemljak pisca mogu posvedočiti, da se dela njegova, a ovo naročito, visoko cene svuda gde se engleski jezik čuje, pa se nadam: da će ono naići na istu ljubav i kod srpskih roditelja i kod srpske omladine — i muške i ženske. Jer, ne leži li i dobra i zla, i jaka i slaba, klica karaktera još na samom materinom krilu? i ne razvija li se ona, posle, domaćim vaspitanjem i primerom? Kome nije poznato, kako je lako saviti mlado drvo, a kako teško u gori grm?Omladini, dakle, kojoj život treba da izgleda kao i bezgraničan u mogućnosti za dobro, tome mladom kolenu srpskom, ja želim da ova knjiga bude vodilja i potpora na svetlu joj putu, a sve, kako bi joj se i glas Božiji i glas njenoga naroda mogao odazvati sa: dobro je: dobro!Beograd 1889.Francis X. Makenzi.Knjiga, tajna čije vrednosti ne leži samo u uspehu pera jednog od najboljih pisaca moderne Engleske, nego i u dragocenoj zbirci klasičnih slika i primera, pozajmljenih iz istorije karaktera celoga sveta i čoveštva — ta se knjiga — Bogu hvala — evo javlja i na našem maternjem jeziku!Dobrodošla i moralno najnaprednijem dobu, svake zemlje i svakog naroda, ova je knjiga, smemo da kažemo, prava potreba za današnje vreme i koleno srpsko. Jer, ako je istina, a cela je istina, da su slobodu i državu našu iz mrtvih dozvali, ne ljubimci sile i gospostva, već junaci i mučenici — ti karakteri — sirotinje raje; i, ako je istina — a očevidna je — da ideal veličine koji srpsko pleme, i u najsrećnijem slučaju, i u najdaljoj budućnosti, ostvariti može, nije ideal materijalne, brojne, ili prostorne, nego moralne, duševne, kulturne veličine, onda je prvi uslov za takav uspeh: škola karaktera! Pogrešno se misli, ako se misli, da Srbiju druge rane tište; ili da njenom biću i razviću druge opasnosti groze. Ne. Dokle majka Priroda ove zemlje iz nedara svojih pruža milijune, a u utrobi svojoj krije milijarde, prava potreba za ovaj narod i državu biće samo: ljudi, ljudi i ljudi! Kakvi ljudi? — smemo da kažemo — odgovoreno je u knjizi, kojoj je Samuilo Smajls dao visoko i dostojno ime:Što se prevoda kao takvog tiče, ostavljamo kritici da o njemu svoj sud izreče. Mi imamo samo neka objašnjenja da napred ponudimo, a na ime: da smo se trudili, ali ne toliko da „prevedemo”, koliko da posrbimo Samuila Smajlsa. U tome cilju, i pored slobodne upotrebe poznatih prevodničkih prava, prilagođavali smo i samo izdanje domašaju srpskog čitaoca; jer je engleski oriđinal udešavan isključno za domaću potrebu, i obuhvatio je priličan broj čisto provincijalnih, ili i lokalnih, slika i prilika — koje, naravno, ne mogu imati interesa za spoljni i daleki svet, kao što smo mi. Uz ovaj prevod smatramo još za dužnost, da sa priznanjem konstatujemo: da materijalna zasluga za prenašanje ove blagorodne biljke iz bogatoga vrta britanske literature na široko, no još slabo obrađeno, polje srpske knjige i nauke, pripada prvo: Opštini Beogradskoj, koja nam je u organu svome („Beogradskim Opštinskim Novinama”) ukazivala trogodišnje gostoprimstvo; a za tim, našem čestitom sugrađaninu i bratu Englezu, g. Francisu X. Makenziju, koji je uzeo na sebe sve troškove oko zasebnog izdanja ovoga dela u vrlo lep broj pečatanih komada.Beograd,Na Novu GodinuPrevodnik1889.Najpre privatnom inicijativom čestita nam sugrađanima engleskog, od tada, na žalost, i pokojnog Francisa X. Manenzija, — a sada ustalačkom zaslugom jednog skromnoga knjižara srpskog, g. Lazara S. Markovića, — evo gde najbolje delo slavnoga Samuila Smajlsa, knjiga mu o Karakteru, izlazi po drugi put pred srpski svet. . .Bilo je to ravno pre devetnajest godina, kad se ova knjiga, kao trogodišnji odpečatak iz organa prestoničke nam opštine, iz „Beogradskih Opštinskih Novina”, pojavila u prvome posrbljenom izdanju svom. A kad pomislimo da je toliki period vremena koliko i čitav vek jednog prosečnog naraštaja srpskog, onda — prst na čelo, a ruku na srce — mi, bedni književnici i izdavači srpski, jedva da imamo šta sebi tu da čestitamo. Jer, kad uzmemo one stotine primeraka koje je darežljiva ruka prvobitnog izdavača (pok. Makenzija) sirotnim čitaocima srpskim poklonila, onda se ne hvata ni puna stotina odkupljenih primeraka na godinu. Da! I ma da se ova Smajlsova knjiga, u velikoj joj postojbini albijonskoj, smatra za dostojnu prevodnicu slova božjeg, pisma biblijskog; ma da se ona i od najbezbožnijih ateista prosvećenog Zapada može uzeti kao dragocena pomoćnica apostola Nauke, ali naročito vaspitnika Omladine — kao građa, ako ne i kao sama jezgra, onog novog Jevanđelja, koje ima preporoditi suvremeno društvo i čoveštvo na čvrstoj osnovi zdravoga morala, na granitnom temelju ljudskog Karaktera velim — i ako svaka jedna knjiga služi, i jevtino služi, tako skupome cilju sviju nas — opet je žalostan fakt: da su, za svih ovih devetnajest dugih godina, prema njenoj pojavi u Srpstvu bili ravnodušni svi najmoćniji činioci naši, svi: i škola i crkva, i opština i država, pa čak i najviša akademska inteligencija naša. Da! i kamo lepe sreće da je Otadžbina naša samo jedna malena pozornica karakternih velikana srpskih, da je ona tako bogata u sinovima uzvišenih pobuda i podviga, da joj ovaka jedna knjiga može biti samo izlišna, ili čak i dosadna, pridika. Avaj! avaj! Ma koliko da verujemo — a verujemo — u veliku budućnost malena nam plemena; ma koliko da se tešimo — a i tešimo se i ponosimo se — džinovskom vitalnošću njegovom, onom u istini zavidnom mu snagom životnom, opet je iskrenost naša prema njemu dovoljno duboka, da nalazimo kuraži da mu javno kažemo: da će On, taj rod, taj Narod, srpski jedino i zasluživati da bude moćan i srećan, ako država njegova bude i kolevka svetlih karaktera. Da! i samo srpske dike radi dodajemo, ako bude i kolevka baš onakvih karaktera — jer boljih ni u ovoj knjizi nema — kakvi su ju iz kosovske grobnice vaskrsli, i na sunce Slobode pobedno izneli!!. . .Beograd Na Novo Leto, 1908.Prevodnik.Evo nas i sa trećim izdanjem knjige modernog klasika Samuila Smajlsa, na maternjem nam jeziku srpskom, Cela je istina, da nas od druge pojave njegove u Srpstvu razdvajaju dvadeset i dve pune godine; a od prve, i svih četrdeset ! Ali fakt je, da su u tom vremenu prešli preko glave i Srpskog Naroda i Srpske Države — pa, dakle, i srpske čitalačke publike — bezbroj krupnih i tragičnih događaja. Za knjigu se traži, kao i za materijalnu privredu, vreme Mira, tihe mogućnosti, i dovoljne pribranosti narodne. A u toj svetlosti, još žive nam istorije, može se slobodno čestitati onome sirotinjskom broju srpskih ljubitelja dobre knjige, koji su, pre katastrofalne godine petnajeste, samostalno i samorano prihvatili drugo izdanje Smajlsovog „Karaktera”. Velim, i samostalno i samorano; jer, ni drugo izdanje (skromna mu izdavača) nije uživalo patronat krugova kojima je najviše dolikovala mecenatska uloga prema vaspitnoj literaturi narodnog podmlatka; a o kojima je (krugovima) reč u prethodećem predgovoru. . .Od svoje strane, mi nalazimo, da se prilikom trećeg izlaska Smajlsovog pred srpski svet, ne možemo iskrenije odužiti zasluzi napred pomenute samostalne potpore čitalačke, nego ako javno, kao i pobožno, poželimo, i to:Prvo, da i srpska knjiga doživi samostalnu sreću engleske; pa, pomoću te sreće, i oprosti se onoga prosjačkoga štapa koji ju prati od sama joj rođenja u državi. IDrugo: da oni svesni roditelji srpski, koji samo prirodno mogu želeti, i žele, životu i veku svoga poroda: granitni temelj čestite karakternosti ljudske, da ti roditelji blagovremeno obezbede svome po rodu, pored svetle slike sopstvena primera, i dostojnog vaspitača mlade duše i srca.BeogradPrvog februara 1930, god.Prevodnik.PostScriptum. Da ne propustimo da dodamo, da smo i u ovom izdanju Smajlsove knjige sačuvali nasleđeni pravopis očeva srpske novije književnosti: Vuka Karadžića i Đure Daničića. I da, ugledajući se na urođenu konservativnost najnaprednije na­cije na svetu — i Stare i Mlade (prekomorske) Engleske — nećemo da idemo za „akademskim” reformatorima — pa makar oni bili i „jugoslavenski” — koji su iz sve snage zapeli, da i narodnu nam književnost upregnu u hameleonska kola pariskih pomodara. . .Gornji.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Photoshop CC knjiga za digitalne fotografe - Skot Kelbi Godina izdanja: 2017 Broj strana: 360 Fenomenalna nova verzija PHOTOSHOP KNJIGE KOJA RUŠI SVA PRAVILA!Scott Kelby, urednik i izdavač časopisa Photoshop Usern i i autor više bestselera o fotografiji i fotografskim tehnikama u svetu danas, još jednom je podigao ovu knjigu na potpuno novi nivo dok nam otkriva najnovije, najvažnije i najkorisnije Adobe Photoshop tehnike za fotografe.Ovo unapređenje njegove nagrađivane, rekordno prodavane knjige nudi digitalnim fotografima nešto što do sada nikada nisu dobili – zaobilazi sve što je nebitno i pokazuje tačno kako da uradite ono što želite. Ova knjiga ne sadrži gomilu teorije; ne traži od vas da sami definišete podešavanja ili da sami rešavate probleme u radu. Umesto toga, Scott pokazuje, korak po korak, tehnike koje koriste današnji vrhunski digitalni fotografi i, što je najlepše od svega, daje precizna podešavanja koja treba da koristite, kada da ih koristite i zašto.Naučite da radite kao profesionalacNačin rada u Photoshopu je drastično evoluirao tokom godina i u aktuelnoj verziji knjige vi ćete najveći deo editovanja i obrade obavljati u Photoshopovom Adobe Camera Raw pomoćnom programu (bez obzira da li fotografišete u RAW, JPEG ili TIFF formatu, Camera Raw radi sa sva 3 formata). Razlog za to je činjenica da već godinama Adobe dodaje većinu novih Photoshop funkcija za fotografe direktno u Camera Raw. Pošto se u današnje vreme radni tok fotografa u Photoshopu „vrti“ oko Camera Rawa, otprilike jedna trećina knjige posvećena je ovladavanju Camera Raw modulom. Osim toga naučićete:• tehnike izoštravanja koje profesionalci koriste• profesionalne trikove za brzo rešavanje najčešćih problema sa digitalnim fotografijama• najkorisnije tehnike za retuširanje fotografija i kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je kosa na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac• kako da bez traga uklonite nesavršenosti i smeće sa svojih fotografija• kako da kreirate panorame od više fotografija, kako da kreirate realistične HDR fotografije i koji su trikovi za poboljšanje kvaliteta fotografija o kojima ste ranije mogli samo da sanjate• najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe (čitavo jedno poglavlje je posvećeno njima!)• gomilu prečica, zaobilaznica i trikova koji će drastično povećati vašu produktivnostScott je uključio specijalno poglavlje u kojem opisuje svoj način rada od početka do kraja. Osim toga, svako poglavlje se završava Photoshop sekcijom Ubitačni saveti, koja je prepuna informacija koje će vam uštedeti vreme i poboljšati rad. On je napisao i četiri bonus poglavlja, a omogućava i da preuzmete sa Interneta fotografije upotrebljene u ovoj knjizi da biste mogli da pratite sve lekcije.Ako ste spremni da naučite sve „tajne zanata“ – iste one tajne koje koriste vodeći profesionalci za korekciju, editovanje, retuširanje i izoštravanje svojih radova, treba da znate da držite u rukama knjigu koja će vam upravo to i omogućiti.Knjiga sadrži:tehnike izoštravanja koje koriste profesionalciprofesionalne trikove za brzo rešavanje uobičajenih problema sa digitalnim fotografijamanajkorisnije tehnike retuširanja za fotografe, kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je selektovanje kose koja se vijori na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalacobjašnjenje kako se bez traga uklanjaju nesavršenosti u fotografijamaobjašnjenje kako se sastavljaju panorame i postiže realistični izgled HDR obradenajnovije Photoshop specijalne efekte za fotografegomilu prečica, zaobilaznica i trikova zanata

Knjiga je kao nova. Duboka nostalgija - Boris Miljković Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2023 Broj strana: 200 Format: 20 cm Povez: Broširani U Americi su Parove Džona Apdajka nazvali vremenskom kapsulom (zbog mnoštva istorijskih događaja smeštenih u pozadinu priče). Miljkovićev roman mogao bi se slično odrediti, jer su i u njemu lične sudbine neodvojive od epohe u kojoj se priča odvija. Duboka nostalgija stiže do dna, ali tamo i dalje kopa: kroz slike uspona i pada istočnoevropskog komunizma, ovaj besprekorno napisan roman traži i odslikava skrivenu seksualnu revoluciju koja se odigrala na krilima ideološke euforije. Uspon i pad, ti obavezni pojmovi iz seksualnog rečnika, imaju svoje važno značenje i u politici. To pisac ove knjige vidi i zna i vešto koristi. I sam prisutan na slikama epohe, odmah uz glavne junake, on svoje stanje naziva zatočeništvom u fotografiji. Odatle nam se javlja i zanimljivo priča kako je stvarno bilo. Ovaj roman-esej počinje i završava se dilemom o kojoj naučnici i dalje raspravljaju – jedni tvrde da život, kao takav, ima budućnost,  a drugi opet kažu da, ako je ima, a verovatno je ima, onda i smrt ima budućnost, svetlu i doživotnu. Pisac ove zabavne i neodoljive knjige priključuje se pomenutoj naučnoj diskusiji  pitanjem: – Ima li naših tragova u budućnosti, tamo gde još nismo stigli? Šta ako je naša slika tj. slika o nama dospela pre nas u ta daleka prostranstva, pobegla odavde brzinom svetlosti i tamo se smestila i spojila sa nekim drugim slikama? Šta onda? Ovaj pripovedački esej je aplikacija koja omogućava čitaocu da, pošto je instalira u sopstvenoj glavi i prateći detaljno opisana uputstva, iskoristi sopstvene fotografije kao svedočanstvo o istoriji i svetu oko sebe. Miloš Radović, reditelj Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne industrije i Utopija, koje se bave ličnim čitanjem jugoslovenske likovne umetnosti i kreativnih veština druge polovine 20. veka, u produkciji RTS-a. Njegovi video-radovi predstavljeni su na izložbama u Muzeju savremene umetnosti u Hjustonu. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova video-instalacija Medijska opera. Režirao je pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Ateljeu 212, i radio je video-instalacije za predstave Dejana Mijača. Napisao je četiri knjige kratkih priča i novela koje su objavile izdavačke kuće Geopoetika i Samizdat B92, a za roman Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002) dobio je Nagradu „Isidora Sekulić”. Roman Jugosloveni (Geopoetika, 2020) bio je u užem izboru za Ninovu nagradu 2021. godine. Radi kao kreativni direktor na RTS-u i predaje na Univerzitetu u Novom Sadu. Realizovao je 2020. godine dugometražni film Povratak kući, Marina Abramović i njena deca, koji se prikazuje na velikim svetskim festivalima dokumentarnog filma.

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1963 Broj strana: 103 Mek povez Biblioteka: Prosveta Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: V Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta ,Beograd Godina: 1965. Broj strana: 102 Meki povez Biblioteka: Biblioteka Prosveta 37 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Prosveta IV Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1966. Broj strana: 102 Meki povez Biblioteka: Prosveta Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Tv / 406 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aleks Rejmond, rođen je kao Aleksandar Gilespi Rejmond (2. oktobar 1909. – 6. septembar 1956), bio je američki crtač stripova, a njegovi najpoznatiji likovi su Flaš Gordon, Rip Kirbi, Tajni agent Iks-9 i Džim iz Džungle. Biografija Aleks Rejmond je rođen u Nju Rošelu predgrađu Njujorka, kao najstariji od sedmoro dece. Nakon smrti oca, 1922. godine, prisiljen je da radi i tako pomaže izdržavanju porodice iako je tada imao svega 13 godina. Ubrzo je morao da se ispiše iz srednje škole, 1928. godine, jer je dobio posao u brokerskoj firmi, ali velika ekonomska kriza i krah berze 1929. ga prisiljavaju da potraži drugi posao. Od 1931. godine radi kao pomoćni crtač Rasa Vestovera na stripu `Mučenik Tili`, u studiju braće Jang. Za Čika radi na stripu `Blondi` a Lajmanu pomaže na stripu `Tim Tajlor`. Zadovoljni radom svog pomoćnika, braća Jang ga predstavljaju Džozefu Konoliju, direktoru King Fičers sindikejta, koji u Rejmondu prepoznaje talenatovanog crtača i traži da kreira nove likove junake avanturističkog stripa koji će biti konkurencija drugim tada popularnim strip junacima. Aleks Rejmond ubrzo kreira dva strip junaka Flaš Gordon kao pandan tada popularnom strip junaku Baku Rodžersu i Džim iz džungle kao pandan za Tima Tajlora. Prvu tablu Flaša Gordona objavio je 7. januar 1934. godine, a uspeh je bio ogroman i trenutan.[1] Godine 1936. snimljena je serija od 13 filmova, a tokom 1938. i 1939. snimljene su još dve serije filmova. Kasnije nastaje Tajni agent Iks-9 koji je trebalo da bude pandan strip junaku Diku Trejsiju. Tajni agent Iks-9 je prvi put objavljen 22. januara 1934. godine, ali Rejmond njime nije bio preterano zadovoljan, pa ga je posle samo godinu i po dana u potpunosti prepustio crtaču Ostinu Brigsu. Poslednji i najpopularniji Rejmondov strip junak je Rip Kirbi[2]. Prvi kaiš stripa o Ripu Kirbiju Rejmond je objavio 4. marta 1946. godine i crtao ga je sve do svoje smrti. `Hteo sam da se u svom novom stripu odmaknem od divlje avanture. Ovo je moj izbor. Želeo sam da radim nešto drugačije, da se spustim na zemlju` - rekao je Aleks Rejmond za Ripa Kirbija. Aleks Rejmond je poginuo u automobilskoj nesreći 1956. godine u svom sportskom automobilu marke Bandini[3]. Uzrok saobraćajne nezgode je neprilagođena brzina, kiša i klizav kolovoz, usled čega se survao sa litice. U vozilu se tada nalazio Sten Drejk, takođe crtač stripova, ali je on preživeo udes. Sahranjen je u Ferfildu u Konektikatu.

Opis "Photoshop CC knjiga za digitalne fotografe - Scott Kelby" Fenomenalna nova verzija PHOTOSHOP KNJIGE KOJA RUŠI SVA PRAVILA! KOLORNA KNJIGA NA 360 STRANA Scott Kelby, urednik i izdavač časopisa Photoshop Usern i i autor više bestselera o fotografiji i fotografskim tehnikama u svetu danas, još jednom je podigao ovu knjigu na potpuno novi nivo dok nam otkriva najnovije, najvažnije i najkorisnije Adobe Photoshop tehnike za fotografe. Ovo unapređenje njegove nagrađivane, rekordno prodavane knjige nudi digitalnim fotografima nešto što do sada nikada nisu dobili – zaobilazi sve što je nebitno i pokazuje tačno kako da uradite ono što želite. Ova knjiga ne sadrži gomilu teorije; ne traži od vas da sami definišete podešavanja ili da sami rešavate probleme u radu. Umesto toga, Scott pokazuje, korak po korak, tehnike koje koriste današnji vrhunski digitalni fotografi i, što je najlepše od svega, daje precizna podešavanja koja treba da koristite, kada da ih koristite i zašto. Naučite da radite kao profesionalac Način rada u Photoshopu je drastično evoluirao tokom godina i u aktuelnoj verziji knjige vi ćete najveći deo editovanja i obrade obavljati u Photoshopovom Adobe Camera Raw pomoćnom programu (bez obzira da li fotografišete u RAW, JPEG ili TIFF formatu, Camera Raw radi sa sva 3 formata). Razlog za to je činjenica da već godinama Adobe dodaje većinu novih Photoshop funkcija za fotografe direktno u Camera Raw. Pošto se u današnje vreme radni tok fotografa u Photoshopu „vrti“ oko Camera Rawa, otprilike jedna trećina knjige posvećena je ovladavanju Camera Raw modulom. Osim toga naučićete: • tehnike izoštravanja koje profesionalci koriste • profesionalne trikove za brzo rešavanje najčešćih problema sa digitalnim fotografijama • najkorisnije tehnike za retuširanje fotografija i kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je kosa na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac • kako da bez traga uklonite nesavršenosti i smeće sa svojih fotografija • kako da kreirate panorame od više fotografija, kako da kreirate realistične HDR fotografije i koji su trikovi za poboljšanje kvaliteta fotografija o kojima ste ranije mogli samo da sanjate • najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe (čitavo jedno poglavlje je posvećeno njima!) • gomilu prečica, zaobilaznica i trikova koji će drastično povećati vašu produktivnost Scott je uključio specijalno poglavlje u kojem opisuje svoj način rada od početka do kraja. Osim toga, svako poglavlje se završava Photoshop sekcijom Ubitačni saveti, koja je prepuna informacija koje će vam uštedeti vreme i poboljšati rad. On je napisao i četiri bonus poglavlja, a omogućava i da preuzmete sa Interneta fotografije upotrebljene u ovoj knjizi da biste mogli da pratite sve lekcije. Ako ste spremni da naučite sve „tajne zanata“ – iste one tajne koje koriste vodeći profesionalci za korekciju, editovanje, retuširanje i izoštravanje svojih radova, treba da znate da držite u rukama knjigu koja će vam upravo to i omogućiti. Knjiga sadrži: tehnike izoštravanja koje koriste profesionalci profesionalne trikove za brzo rešavanje uobičajenih problema sa digitalnim fotografijama najkorisnije tehnike retuširanja za fotografe, kako da pravite „nemoguće“ selekcije, kao što je selektovanje kose koja se vijori na vetru, i kako da koristite Layers paletu kao profesionalac objašnjenje kako se bez traga uklanjaju nesavršenosti u fotografijama objašnjenje kako se sastavljaju panorame i postiže realistični izgled HDR obrade najnovije Photoshop specijalne efekte za fotografe gomilu prečica, zaobilaznica i trikova zanata Povez knjige : broširani Strana : 360 Pismo : latinica

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Noćni brod za Tanger - Kevin Bari Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2022 Broj strana: 191 Format: 20 cm Povez: Broširani Kao i serija Žica, Noćni brod za Tanger – kao i dobar deo Barijevog stvaralaštva nadahnjuje nas da preispitamo naša poimanja (književnog) lika, saosećanja i opraštanja. Ne romantizujući zločin, oni humanizuju zločinca. Omogućavaju nam da razumemo šta se zapravo izriče izgovorenim, da vidimo šta je ispod površine i šta je u dušama gubitnika, ljubavnih brodolomnika, tipova takve fele da bismo najradije prešli na drugu stranu trajektnog pristaništa kako bismo ih izbegli – a to je zasigurno jedna od onih stvari koje samo umetničko delo može da pruži. Frensin Prous, New York Review of Books Koliko god bi bilo teško pomisliti da je Noćni brod za Tanger Kevina Barija knjiga o dvojici kriminalno nastrojenih, omatorelih Iraca koji sede u luci, ispaljuju proseravanja i traže nestalu ćerku, mogla biti ljubavna priča, ona jeste takva na velikoj skali. Ona tematizuje tugu i bol na surov i smešan način, a čikam vas da pronađete narativno i stilski uzbudljivije poglavlje od Jude Iskariotskog, bara za celonoćno cuganje. Ova proza je velelepna… Urnebesno, šašavo, uzbudljivo, ali i više od toga, jer na kraju čitalac mora da se presabere šta zapravo znači glamurizovati nasilje i mačizam u stilu Kopoline Ulične škole. C.J. Hauser,  The Paris Review Uzmite da čitate Flena O’Brajena. Uzmite da čitate Džejmsa Džojsa. Uzmite da čitate Rodija Dojla. Uzmite da čitate Patrika Makejba. Uzmite da čitate Vajlda, Makgaerna, Bijana. A onda uzmite da čitate Kevina Barija. Obratite pažnju kako se savršeno uklapa među ostale – Kevin Bari je jedan od najoriginalnijih, najhrabrijih i najozbiljnije zabavnih pisaca koje je Irska ikad iznedrila. Prepešačio bih hiljadu milja da dođem do nove Barijeve knjige i srećan bih se vratio kući, smejući se. Kolum Maken Kevin Bari (Kevin Barry, 1969) je irski pisac. Do sad je objavio  tri zbirke pripovedaka i tri romana. Sa pisanjem je počeo kao novinar frilenser, pišući za Ajriš Egzaminer. Za prvu zbirku priča There are Little Kingdoms, iz 2007, iste godine je dobio nagradu Runi za irsku književnost. Na Odseku za keltske studije pri koledžu „Sent Majkl” Univerziteta u Torontu 2010, postaje umetnik u rezidenciji kao predstavnik Irske. Godine 2011. objavljuje roman prvenac City of Bohane, koji mu 2013. donosi Međunarodnu književnu nagradu grada Dablina. Svoju drugu zbirku pripovedaka Tamno je ostrvo (Dark Lies the Island) objavljuje 2012. Njegov roman Beatlebone iz 2015,  iste godine osvaja Goldsmitevu nagradu, za fikciju koja razbija kalupe i proširuje mogućnosti forme romana. Roman Noćni brod za Tanger (Night Boat to Tangier) izlazi 2019, i biva uvršten u širi izbor za Bukerovu nagradu, a Njujork tajms buk rivju ga svrstava u deset najboljih knjiga te godine. That Old Country Music, treća njegova zbirka pripovedaka, objavljena je 2020. Živi i radi u Sligu, lučkom gradu na severozapadnoj irskoj obali.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Moja gluma – tragom izgovorene reči glumice - Ružica Sokić Godina izdanja: 2015 Broj strana: 144 Povez: Mek A glumci su tako dobar, fini svet; glumci su nevini, kao deca. Infantilni su, i što su infantilniji, bolji su glumci. Oni traže tako malo, samo aplauz, jer od aplauza jedino i žive. Kako im onda ne oprostiti tu sitnu sujetu što su večno gladni priznanja, publiciteta, slike ili notice u novinama. To im je jedino svedočanstvo da postoje.Pisci, slikari, kompozitori žive za večnost, njihova dela ostaju. Glumac živi za trenutak, i to za ovaj trenutak, i ako ga propusti, nije ni postojao...Ako su pisci savest čovečanstva, glumci su njegovo ogledalo...Omiljena među kritičarima, publikom i novinarima, Ružica Sokić je ostvarila čak četiristo pedeset uloga i dvesta pedeset intervjua. Razgovori s novinarima često su se pretvarali u sesije u kojima je vodila dijalog sa sobom, preispitivala se i sagovorniku i sebi odgonetala mnoge faze svog života. Tako je nastalo obilje materijala koji je uobličen u Moju glumu – slojevitu glumačku priču sazdanu od promišljanja o glumi, poetici filma i pozorišta, ali i o događajima u bivšoj zemlji, karakterima i postupcima glumaca i kolega iz pozorišnog i filmskog sveta. Ružica Sokić se nije ustručavala da iznese obilje fascinantnih detalja o konkretnim događajima i situacijama – atmosferi na dodeli Zlatne arene u Puli, potresnoj ulozi u Kozari, snimanju erotskih scena u filmu Kad budem mrtav i beo, počecima karijere Dragana Nikolića, napadima smeha sa Zoranom Radmilovićem, šamaru Pavla Vuisića na snimanju filma Gorki deo reke... Govorila je iskreno, kritički, ali i emotivno i sa strašću – svakim redom ove knjige pokazujući kako se glumom nije bavila nego ju je živela.Dragocen vodič kroz istoriju srpskog glumišta i uzbudljivo pozorišno štivo koje „zaviruje“ iza scene oslikavajući glumačke svetove do kojih oko gledaoca ne može da dopre.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Između Istoka i Zapada - Gorazd Kocijančič Izdavač: Biblos Godina izdanja: 2021 Broj strana: 111 Format: 20 cm Povez: Broširani Četiri teksta, sabrana u knjižicu koja je pred vama, razmatraju našim vremenima neprimerene, prašnjave „crkvene“ teme: pitanje odnosa između duhovnog Istoka i Zapada, koje se u Evropi konkretizuje u priču rascepa istočnog i zapadnog hrišćanstva; pitanje uspona ka Bogu, pitanje o suštini crkvenosti i budućnosti celovitog, istočnozapadnog hrišćanskog mišljenja. Kao „hrišćanska“ – christiana sunt, non leguntur – ova pitanja su, naizgled, za druge čitaoce nezanimljiva. Međutim, to je samo naizgled tako. (Ovim ne želim da odbijam „hrišćanske“ čitaoce, ili da zavodnički nastupam prema „nehrišćanskim“… Erotske priče u svetu duha su srećom nepredvidljive.) Istorijske i institucionalne, eklisijalno-političke dimenzije pomenutih pitanja ne zanimaju me previše. U ova četiri teksta, pipajući i iskoračujući ka nepoznatom (samo hrišćanstvo je za mene simbolički svet u koji sam stupio relativno kasno, i uvek sam bolno svestan njegove udaljenosti; premda mi je, s druge strane, – Bogu hvala – postalo bliže od mene), želeo sam da osetim temeljne odnose duhovnosti i mišljenja, tradicije i iskustva. Odnose koji važe sada i za svakoga. Odnose koji su okvir iskustva istine. Svako mišljenje je ukorenjeno u određenom celovitom iskustvu bivstvovanja, koje mu daje pečat pre svake refleksije. Svaki život – čak i eksces, iz-stupanje i najdrskijeg eksperimentatora – artikuliše se u predanju, inače bi zaćutao u nerazumljivom solilokvijumu. Kada misao postane toga svesna, ona postane istorijska misao. A kada postane svesna da je duhovno predanje suštinski deo univerzalne tradicije, prinuđena je da uspostavi odnos prema mnoštvenosti duhovnih predanja. Ovde se, međutim, stvari komplikuju, jer se duhovno predanje predstavlja kao nešto suštinski van našeg uticaja. Kao područje koje svoju logiku inauguriše pre svakog logosa. Koje zahteva izlazak i zabranjuje ulazak. Pitanja kojima se bavim u ova četiri teksta su rasplitanje tog zapleta – ili ponovno zaplitanje nekih prebrzih rasplitanja na području hrišćanstva. Zato se ovi tekstovi, po mom shvatanju, tiču svakog ozbiljnog mišljenja na ovim prostorima (koje, naravno, danas isto kao i nekad – nije naročito česta pojava). Traženje duhovnog identiteta i nalaženje identiteta u zajednici, kako se to u ovim tekstovima pokazuje, dakle, konzervativna „postojanost“, en-staza, pri tome ne znači apologiju bilo kakve urođenosti ili institucije, „ostajanja“, psihopatološke žudnje za bezbednošću u naručju Čuvara, nego samo pažljivo sledi izazov trenutka, kada naša slučajnost postaje sudbina. Sledi dinamiku duhovne ek-staze, koja oblikuje i jezgro „zajednice“. Svako ko zna šta je misaono i duhovno traženje, traži taj trenutak. Drugima to nema smisla ni objašnjavati. Četiri različita diskursa u četiri teksta se dopunjavaju. Isprobavanjem različitih misaonih i književnih oblika, formalnom ekstravagancijom (dijalog relativizuje manifest, „apologija“ daje smisao fragmentu, a fragment drobi apologiju, pismo postavlja celinu u lični okvir koji jedini može da osmisli reč kao obraćanje nekome), želeo sam da pratim drukčiji ritam i melodiju duhovne ekstatike prema kojoj je „naučno“ razmatranje uvek nasilno. Smirenje misli – koje tako lepo izražava jedna jedina grčka reč ταπεινοφροσύνη – čini dijaloga o usponu, ne želi da bude u suprotnosti sa samosvešću manifestativnog govora, jer je ovaj kao „očitovanje“ – manifestatio – sopstva u njegovoj rizikovanoj transparentnosti, upravo nepoverenje prema „svome“ i osluškivanje Tradicije. Ovi neveliki tekstovi su, dakle, iskoračivanja, kako po predmetu koji ih privlači tako i po svojoj formi i vlastitom etosu. U promišljanju ek-staze i sami su postali „ekscesni“. Postali su iz-stupanja iz granica sopstvenog i tuđeg mišljenja i iskustva. Sopstvene konfesionalnosti i vernosti. Sopstvene „zapadnosti“ i zasićenosti Zapadom. Sopstvene nevernosti i ispraznosti. Zbog toga, takođe, govore – meni, a nadam se još ponekom – o smislu ograničenosti. O neophodnosti prekoračivanja granica, otvorenosti za iskustvo drugog (i o tome da to prekoračivanje i ta otvorenost najverovatnije nisu potrebni samo nama smrtnicima…). Neka u to iz-koračivanje primame još nekoga. Predgovor autora

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Tri kralja - A Čeng Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2019 Broj strana: 205 Format: 20 cm Povez: Broširani Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi. Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri “kralja”. On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće. A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu. – Dr Mirjana Pavlović, Iz Pogovora A Čeng je književni pseudonim Džung Ačenga, rođenog 1949. godine u Pekingu. Pisac je, scenarista i slikar. Prozna dela počinje da objavljuje 1984. godine i, uz Mo Jena i Han Šaogunga, postaje jedan od najvažnijih učesnika književnog pokreta traženja korena. Osim tri novele, Kralj šaha (1984), Kralj drveća (1985) i Kralj dece(1985), napisao je više zbirki pripovedaka, književnih eseja i scenarija. Prema Kralju dece u režiji čuvenog kineskog reditelja Čen Kaigea i prema Kralju šaha u režiji Tijen Venđija 1987, odnosno 1988. godine, snimljeni su filmovi. Dobitnik je više prestižnih književnih i filmskih nagrada u Kini, Međunarodne nagrade Nonino za književna dostignuća (1992) u Italiji, dok je za Dnevnik iz Venecije 1995. godine dobio uglednu nagradu na Tajvanu. Njegova dela prevedena su na više jezika.