Nova knjiga, necitana, nema posvete. Sin - Ju Nesbe Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2014 Broj strana: 485 Format: 20 cm Povez: Broširani „Roman vešto osmišljene radnje koji ispituje neke od najdubljih misterija postojanja: greh, iskupljenje, ljubav, zlo…“ Kirkus Reviews Soni Lofthus je neobično harizmatičan i samozadovoljan mladić. U zatvoru je skoro pola života. Tu je omiljen jer se zatvorenicima čini da on ume da ih razreši grehova. Njima nije važno što je Soni težak heroinski zavisnik niti im je čudno to što uvek uspeva da nabavi obilne zalihe droge. Svejedno im je i to što možda služi kaznu za tuđe zločine. Soni je postao zavisnik kada se njegov otac ubio zbog optužbi korumpiranog policajca, a sada se čini da je on sam u centru korumpiranog sistema zatvorskih čuvara, policije, advokata, sveštenika. Iz nekog razloga svi oni žele da Soni bude sve vreme urađen i pod ključem. Kada do Sonija ipak stigne istina o smrti njegovog oca, on uspeva da sprovede briljantno zamišljen beg iz zatvora. Čvrsto rešen da se osveti svima koji su ga čitavu deceniju držali sklonjenog, on počinje svoj lov… Ali pravo pitanje je da li će prvo njega uloviti jer ga traže i policija i mafija. „Jedan od najboljih, najdubljih i najslojevitijih Nesbeovih romana.“ Kirkus Reviews „Izvrsno… Nesbe vodi čitaoca na putovanje od kojeg će vam se slediti krv u žilama, puno neočekivanih i uzbudljivih preokreta.“ Publishers Weekly „Nesbe je perjanica fenomena skandinavskog kriminalističkog žanra… Dinamičan i maštovito nasilan, ovaj najnoviji primer Nesbeovog nordijskog noara juriša kao brzi voz ka gotovo operski ekstravagantnoj kulminaciji ostavljajući za sobom trag leševa i urušenih, a pažljivo građenih reputacija. Sve u svemu, izvrsno.“ Independent „Nesbe je jedan od vodećih figura skandinavskog kriminalističkog žanra, nestvarno talentovan i sa izraženim darom za uzbudljive preokrete. Ovaj triler je tako oštroumno osmišljen da će prikovati čitaoca za fotelju. Nesbe nam ovde ne pripoveda o razotkrivanju ubice u tradicionalnom smislu, već preispituje daleko zanimljivije, ključno pitanje: šta to čoveka nagoni na zlo?“ Daily Style

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Njegoševa biblioteka - Jelena Knežević Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 208 Format: 22.5 cm Povez: Tvrdi U cetinjskoj osami, daleko od centara evropske duhovnosti i kulture, Njegoš se najradije družio s knjigama: čitao, učio jezike, pisao stihove. Podaci o tome šta je čitao i kakvo je moglo biti njegovo obrazovanje, u prvom redu književno, uglavnom se traže u naslovima ili sadržajima knjiga iz njegove biblioteke. Pitanje Njegoševe lektire, s obzirom na to da je do znanja većinom dolazio posredstvom knjiga, za proučavaoce Njegoša od izuzetnog je značaja. Njegoševa biblioteka, koja je privlačila pažnju i nekih savremenih stranih posjetilaca Cetinja, nastala je 1838. godine tako što je Njegoš svjetovne knjige, koje su do tada njegov prethodnik, iskusni i obrazovani Petar I i on nabavili, odvojio od crkvenih i iz Cetinjskog manastira prenio ih u svoju novu rezidenciju u Biljardi. (Iz predgovora)

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Disciplina duha - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2020 Broj strana: 288 Format: 20 cm Povez: Broširani Ako smatrate da vam nedostaju radne navike, ako ste nedosledni u svojim odlukama, ili vam nedostaje upornosti i istrajnosti u ostvarenju svojih ciljeva, ukoliko odlažete stvari do poslednjeg trenutka, ili vas prosto mrzi da nešto uradite, možda je vreme da se ozbiljno zamislite nad tim. Iako većina ljudi za ove probleme okrivljuje to što nemaju dovoljno discipline (i u pravu su), ipak je malo onih koji zaista znaju šta to znači. Autor ove knjige među različitim određenjima ovog pojma bira pokoravanje i poslušnost kao njegove glavne odrednice, i kroz njih otkriva čemu se to moramo pokoriti, i koga slušati da bismo postigli najzahtevniju od svih formi discipline – disciplinu duha. Tako on disciplinu duha definiše kao obavezu osobe da se „pokori“ svakoj opravdanoj istini, uz stalnu otvorenost da „posluša“ nova saznanja i menja se u skladu sa njima. Naizgled deluje lako, i čini nam se da svi to radimo svaki dan, no nije baš tako. Uostalom, da je tako ne bi bilo pomenutih problema. Dokle god u našem svetu vlada neprovereno „ne mogu“, dok nestrpljenje pobedjuje strpljenje, dokle god se kukavičluk tretira kao lepo vaspitanje, dokle god ne spoznamo istinu da ništa na ovom svetu nećemo dobiti džabe, i sl., jednom rečju, sve dok činjenice ostaju neprihvatljive, a problemi odlažu, tu nema discipline duha. Ostajemo zarobljeni u neosvešćenom scenariju sabotiranja samih sebe. Da ne bi do toga došlo, ova knjiga vam nudi metodologiju dolaska do discipline duha, uz dosta primera iz psihoterapeutske prakse autora. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sin-riba - Aleksandar Prokopiev Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2020 Broj strana: 109 Format: 20 cm Povez: Broširani Zamišljam ga kao vlasnika tijesnog dućana, negdje u staroj skopskoj čaršiji, kako od jutra do ranog predvečerja unutra majstoriše, bavi se svojim obrtom i zanatom, za koji običan svijet previše ne mari, jer i ne zna što se unutra, u tom dućanu zbiva… ja njega vidim s plavom majstorskom pregačom, blatnjavog od zemlje kojom su prošli njegovi junaci i crnog od kolomasti što izvire iz njegova starinskog pisaćeg stroja, kako se bavi svojim veličanstvenim zanatom. Jednog će jutra, bit će to ponedjeljak, u skopsku čaršiju zaći Borhes i Bruno Šulc, da traže Sašin dućan. Pitat će ljude gdje je to, nitko neće znati gdje je to, pa će do dućana doći krećući se uz jednu veoma dugu paukovu nit. Ovo je knjiga koju mađioničar-pisac piše svojim čitateljima mađioničarima. Dok čitate njegove priče, postajete svjesni svojih vlastitih, za koje niste ni znali da postoje. Čudo, kažem vam! – Miljenko Jergović Znam da je u Skoplju sve moguće – tokom jedne kratke posete, u staroj čaršiji sreo sam Toma Stoparda lično. U staroj čaršiji jedan od Prokopievljevih likova takoreći susreće Čehova. Takve su i ove priče – s osećajem svakodnevnog čuda, s lucidnim snovima i tumačenjem tuđih snova, s neprestanim iznenađenjima, ali i spokojem, da smo uvek tu, prisutni, ali i negde drugo. – Georgi Gospodinov Aleksandar Prokopiev nas zabavlja svojom prozom. Poigravajući se stvaranjem, on iznova stvara priču. Poseduje sopstveno pletivo, neguje sopstveni prozni vez… Njegovo uputstvo drugima jedino bi bilo moguće – u vidu antiuputstva. Nemojte se ugledati na mene! Ako već morate na nekog da se ugledate, ugledajte se jedino na unutarnjeg sebe. Tada, i samo tada, bićete priča. – Dušan Stojković

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata - Lidija Flem Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2020 Broj strana: 249 Format: 24 cm Povez: Broširani Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata belgijske književnice i psihoanalitičarke Lidije Flem, nije klasična biografska studija i nije joj cilj samo da pruži uvid u mnoštvo detalja koji se odnose na Frojdov život, život njegove porodice, prijatelja i pacijenata. Ona vešto selektuje brojne podatke iz privatnog života (Frojd je za sobom ostavio preko 2000 pisama) i fokusira se na one koji ponajbolje osvetljavaju razloge zbog kojih je Frojd postavljao određena pitanja i pokušavao da na njih odgovori. „Ako postoji neko ko vlada svakodnevicom, to je sigurno Sigmund Frojd. Ko bi osim njega izabrao svakodnevni život kao predmet naučnog poduhvata? Znalac koji i dalje veruje u nauku, ali se ne boji da bude na margini zvaničnih krugova, izabrao je smeh i san, zaboravljanje i grešku, detinjstvo i čudesno, uzbuđenje i iluziju, ostajući privržen banalnim stvarima svakodnevice, svima dobro znanim sitnicama, da bi iza njih otkrio novu istini i novu mudrost. Sigmund Frojd nije stvorio svoje delo iscrtavajući zvezde, premeravajući lobanje ili predviđajući velike ekonomske skokove, već osluškujući nečujno, stidno i neusklađeno u ljudskim bićima, a pre svega u samom sebi. Osmislio je teorijsko delo na osnovu sopstvene intimnosti. Poput pesnika ili romanopisca, govori nam o potki svojih dana i noći, o svemu onom što se obično smatra ‘beznačajnim’, u kojima traži, naučnički, tragove jednog drugog sveta o kojem postavlja hipotezu: psihička stvarnost, stvarnost je nesvesnog. Takođe, govoriti danas o sitnicama iz života Sigmunda Frojda i njegovih posetilaca u Bergase (Berggasse) broj 19, ne svodi se samo na oslikavanje diskretnog i očaravajućeg ambijanta uskog kruga Bečlija i stranaca koji posećuju Beč na razmeđi vekova. Jer upravo iz njihovih svakodnevnih života, snova, ljubavi i zebnji rođena je psihoanaliza. Prošao je čitav vek otkako je jedan neobičan doktor od svog privatnog života načinio ulog istraživanja za koje je želeo da bude naučno, kao i ulog moći reči, oruđa izlečenja. Nesvesni pokret, u brzini izgovorena reč, neracionalna misao, neočekivano poređenje stvari – nesvesno se čita tamo gde obično vidimo samo igru slučaja, nepovezanost i izvitoperenost. Od tada, nisu više posredi anegdote i ‘pričice’ već snaga novog znanja, rođenog iz svakodnevice.“ Lidija Flem Lidija Flem (Lydia Flem) belgijska je književnica, psihoanalitička i fotograf. Rođena je 1952. godine u Briselu. Među njena najpoznatija dela spada porodična trilogija Kako sam ispraznila kuću mojih roditelja (2002), LJubavno pismo kao nasleđe (2006) i Kako sam se rastavila od moje ćerke i nazovi-sina (2009). Član je Belgijske kraljevske akademije. Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata privukla je veliku pažnju čitalačke publike i prevedena je na brojne jezike. Pojavila se prvi put 1986, a drugo i dopunjeno izdanje, prema kojem je rađen i naš prevod, objavljeno je 2018. godine.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ostrva svesti - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2017 Broj strana: 297 Format: 20 cm Povez: Broširani Sredovečnost, međuzemlja.. Hoćete nešto od svog života, a niste više sigurni šta je to. Ono u čemu ste ranije uživali nema više isti sjaj, sećanja počinju zauzimati veliki deo vašeg mentalnog prostora, shvatate da je mnogo toga iza vas, a ispred vas „davno naviknute dužnosti i sumnjiva zadovoljstva starenja“.. Vreme je da (svane) se upale lampice na na ostrvima vaše svesti i shvatite da ne samo da niste „za baciti“, već se pred vama otvara novi svet koji treba otkrivati. To je svet u kome se raskrinkavaju nepotrebne laži, otkriva istina zdravog egoizma, slobode, duhovnosti, mudrosti; svet borbe za smisao, za vlastito Ja, za prihvatanje sopstvene prolaznosti i pripremanje za starost – za mir sa sobom i svetom.. Za razliku od svoje prve knjige – „2+2=4“ Psihološki vodič za svaki dan – gde se autor bavio temama iz svoje psihijatrijske i psihoterapeutske prakse, ova knjiga donosi nešto potpuno novo. Autor je na zanimljiv način spojio svoje stručno i životno iskustvo sa različitim perspektivama sagledavanja stvarnosti u postavljanju nekih velikih pitanja koje većina nas kad, tad sebi postavi u odraslom dobu. Iz tih sagledavanja proističu principi i ideje koje bi mogle biti orjentir ka kvalitetnijem življenju, zašta Vam autor daje skoro gotove recepte. Kažem skoro, jer u njima ipak nešto nedostaje – Vi sa Vašim „jedinstvenim i neponovljivim kodom“, kao sastojak bez koga nijedna knjiga o životu nema smisla. Dakle, moraćete malo da se zamislite, a imaćete i prilike za to, pošto je ovo knjiga koju ćete sigurno čitati više puta. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Mladi idealist i buntovnik Ángel Santiago, koji se ogriješio o zakon počinivši jedan sitni prekršaj, i stariji Vergara Grey, poznati, galantni i duhoviti lopov, po izlasku iz zatvora suočavaju se s brojnim nevoljama na slobodi. Ángel Santiago, zlostavljan u zatvoru, nije ni svjestan svih opasnosti koje sada na njega vrebaju. U uspostavljanju veza i ponovnom uključivanju u građanski život, taj, samo naoko neskladan, par nailazi na brojne nedaće i prepreke. Tu je i mlada, lijepa Victoria Ponce, puna trauma zbog ubojstva oca za vrijeme Pinochetove diktature. Nadarena za ples i poeziju, ona sanja o tome da postane plesačica. Do u tančine isplanirana pljačka, “veliki prepad”, trebao bi riješiti njihove egzistencijalne nevolje i uvesti ih u novi život. Roman “Victorijin ples”, nagrađen uglednom španjolskom nagradom Planeta, priča je o ljubavi i prijateljstvu, a istovremeno kronika Čilea i Santiaga u vrijeme demokratskih promjena. Ovaj triler s elementima filma noira i filma ceste, priča je o troje ljudi koji se ne snalaze u društvu, zatečenih u situacijama koje nisu birali, u raspoloženju tjeskobe, sumnje i nepovjerenja, ali i probuđene nade. Njih troje očajnički traže ljubav, suživot i prihvaćanje i u toj potrazi putevi im se križaju. Svatko od njih želi ostati vjeran svojim idealima, ljubavima i principima, istovremeno tragajući za svojim identitetom u novim vremenima za njih i društvo općenito. Pobjednički Victorijin ples na trenutke se čini zastrašujućim, a Skármeta izuzetnim umijećem pripovijedanja kreira jedan poseban svijet – mračan i nesiguran, ali poetičan i prožet ljubavlju. Skármeta, autor “Nerudinog pismonoše”, romana koji mu je donio svjetsku slavu, kao i nagrađivanih romana “Pjesnikova svadba” i “Djevojčica i trombone”, u “Victorijinom plesu” portretira Čile nakon Pinochetove diktature, u trenutku kada se zatvara jedna od najtragičnijih stranica čileanske povijesti.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Nula K - Don DeLilo Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 244 Format: 20 cm Povez: Broširani “Svako bi voleo da bude vlasnik kraja sveta.” Samo veliki pisac sme da započne roman takvom rečenicom, koja čitaoca najpre zaprepasti mračnom i pretećom lepotom, a potom podigne njegova očekivanja do visina u kojima nije moguć ni najmanji kompromis sa osrednjošću. Don DeLilo je te visine odavno osvojio: prefinjeni stilista čiji tekst postojano osvaja i pleni hipnotičkom snagom, vizionar čijim se delima vraćamo pored ostalog i zbog toga da bismo u njima pronalazili u međuvremenu ostvarena proročanstva, umetnik posvećen neprekidnom preispitivanju granica neizrecivog, u svom novom romanu pod naslovom Nula K još jednom ubedljivo potvrđuje ugled jednog od vodećih pisaca današnjice. Na početku romana, milijarder Ros Lokhart razmišlja da li da iskoristi priliku i umre zajedno sa ženom koju voli: to što je ta smrt samo privremena – jer, zamrznuti u kapsulama trebalo bi da sačekaju mogućnost da ponovo ožive – nimalo ne olakšava njegovu sudbinsku dilemu. I to je tek prva u nizu preteških egzistencijalnih nedoumica s kojima nas u daljem toku priče suočava pisac: postoji li život posle smrti, postoji li život pre smrti, da li je mogućnost izbora uvek i samo privid, da li ratovi, terorizam, i ostali jahači apokalipse savremenog sveta, zaista postaju ništavni u poređenju s uzvišenim trenucima lepote malih, običnih ljudskih života? Na ta i druga suštinska pitanja, DeLilo odgovore traži u drevnoj alhemiji ljudskog govora; mistično opčinjen tajnama koje u sebi kriju i naizgled jednostavne reči, on zna da je u njima jedina večnost koju može deliti s čitaocem. Ta večnost isijava iz svake rečenice njegovog novog romana. Zoran Paunović

IGRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI *- Zorana S. Jeann Mandić Beograd 2022278 str. ilustracije GRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI – KNJIGA O NAMA, O LJUBAVI, IGRI I SLOBODI By Redakcija / 10. aprila, 2020 Pročitala sam deo knjige iz fajla tokom popodneva, sa jednim noćnim buđenjem. Negde oko dva sata ujutru sam nastavila, uz kafu naravno. A zatim sam ponovo nastavila tokom prepodneva. „Ah, blagodet zaborava i okrutnost pamćenja leže van naših vlasti,“ deo je iz knjige koji me je podsetio Vladana Desnice i podstakao da uzmem olovku i zapisujem kako bih možda lakše mogla da skiciram utiske. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija.“ Provejava jedan nihilistički stav: „Šta ako je čitav život jedna fikcija?“ Tu je naravno lik Doktorke, prve žene sa kojom je bio, koja ga prati čak i kada odlazi predaleko u svojim putovanjima. Azra je pre svih bila njegova mladalačka simpatija. Najvredniji deo knjige (koja je pisana na oba pisma, latinici i ćirilici) su sočne rasprave o metafizici, filozofiji, teorijama univerzuma i sl. Tu je naravno Albert Ajnštajn koji je svojevremeno uzburkao naučnu javnost svojim teorijama. Ali naziru se i zapisi drugih autora o paralelnim realnostima. Neki od junaka pokazuju plitkost poput brojnih teorija koje se danas pojavljuju na društvenim mrežama. Neke filozofske rasprave u romanu Igra beskonačne zakrivljenosti prevazilaze nivo i najnovijih naučnih otkrića. Briljantno. Šokantno i nadrealno deluje scena povratka u rodnu kuću. Televizor radi bez struje, poput današnjeg laptopa a on piše na mašini „Olimpija“ iz dedinog ormara, koju je napokon odlučio da otvori, piše na njoj i da se suoči sa uspomenama – smaknućem porodice pred njegovim očima, u Drugom svetskom ratu. Ili bilo kom ratu. Metafizički uspon dobija na snazi kada se nagoveštava da će knjiga koju piše preći u druge ruke koje će je dopisivati, što je sam zaplet unakrsnih događaja koje vešto vodi autorka knjige, saopštavajući nam na kraju da je ovde zapravo reč o trećoj knjizi, a da će ako se dobro sećam napisati, četvrti, peti pa šesti deo, a zatim prvi i drugi. K.D.S.3.1.

Ridiger Zafranski- Zlo ili drama slobode Službeni list SCG, 2005. Broširano, 21 cm, 251 stranica Prevod: Saša Radojčić Pogovor na 18 stranica: Milo Lompar U besprekornom stanju: bez oštećenja, podvlačenja... Knjiga nije čitana. Jedini `nedostatak` je blago požutela gornja strana knjižnog bloka (od stajanja na polici). Iskreno, potpuno zanemarljivo. SADRŽAJ Predgovor ................................................................................................ 11 Prvo poglavlje.......................................................................................... 15 Izvor i katastrofa. Hesiodov pakao bogova. Biblijski pad u greh i rođenje slobode. Genealogija poricanja. Kain i Avelj. Đavolova karijera. Izgon iz raja i beg u civilizaciju. Noje. I Bog uči da živi sa zlom ................................................................. 15 Drugo poglavlje....................................................................................... 27 Može li čovek da se okrene sebi samome? Antičko samopouzdanje. Moć tradicije. Sokrat traži novi put. Platonova fdozofija uspelog života. Poredak duše i poredak države. Srne li se ispastiiz sveta ? .................................................. 27 Treće poglavlje ....................................................................................... 37 Teorija Maksa Vebera o religioznom odbacivanju sveta: bol traži transcendenciju. Ali Avgustin strasno traži Boga. Zlo kao izdaja transcendencije. Jednodimenzionalni čovek. Ajnštajnovo upozorenje o perverziji nauke. Greh protiv Svetoga duha ................................................................. 37 Četvrto poglavlje..................................................................................... 47 Šelingova pripovest o izdaji transcendencije. Zlo u Bogu i kosmička drama. Evolucija svesti. Čovek kao čvor Ničeg. Država između anarhije i terora poretka. Zašto je svetu potrebno otkrivenje. Biti veran duhu .............................................. 47 Peto poglavlje ......................................................................................... 59 Šopenhauerova šlepa volja kao tamno srce sveta. Džungla prirode i socijalnog. Život bez poverenja u svet. Oslobađajuća misterija poricanja volje. Ekstatički trenuci. Šopenhauerov odgovor na zlo: odvići se od sveta. Mišljenje umesto 7 delanja ................................................................................................. 59 Šesto poglavlje......................................................................................71 O smislu institucije. Avgustinova Crkva: čador za hodočasnike. Od ekstaze ka instituciji i obrnuto. Institucija kao zaštita pred ponorom duše. Arnold Gelen - obrnuti Avgustin. Čovek kao mekušac, institucija kao ljuštura. Askeza, žrtva i vedrina uprkos svemu ................................................71 Sedmo poglavlje ........................................................................................81 Svest se ruši u vreme. Tomas Hobs. Briga i borba za priznanje. Kain i Avelj. San o jedinstvu ljudskog roda. Gradnja Vavilonske kule i zašto nije uspela. Temelj i granice morala. Platonova država i varvari. Hegelov rat dijalektike. Pračinjenice zavade ...................................................... 81 Osmo poglavlje....................................................................................... 95 Kant o večnom miru. Covečanstvo kao ideja i stvarnost. U traganju za razlogom istorije. Maks Seler i genije rata. Filozofija u građanskom ratu. Plesnerov svod koji se ruši. Neprijatelj Karla Smita: sopstveno pitanje kao lik ....................... 95 Deveto poglavlje...................................................................................... 107 Dobri čovek i njegovi neprijatelji. Rusoov „ Volonté générale”. Od mirnog osećanja postojanja do varke produženja. Strah pred slobodom Drugog. Totalitarne fantazije. Ruso sudi o Zan-Zaku. Odbrana azila u džungli socijalnog. Asocijalno kao zlo .......................................................... 107 Deseto poglavlje ......................................................................................119 Pluralitet kao izazov. Optimistička prosvećenost. Program protiv zla: rad uma i um rada. Hajneovo ponovno otkriće greha. Negativni i pozitivni pojam slobode. Podela vlasti i tržište. Podstičemo se konkurencijom!............................................119 Jedanaesto p o g lav lje...............................................................................131 Još jednom Kant: moralno oslobođenje od prirode. Priroda preti uskraćenjem smisla. Zlo kao cena slobode. Kantov mračniji dvojnik: markiz De Sad. Poredak ekscesa i sveta kopulacija. Opscena igra uma. De Sad u potrazi za apsolutnim zlom. Volja za duhovnim zločinom: pisanje ...............131 Dvanaesto poglavlje ...............................................................................147 Estetika užasnog. Floberov zao pogled. Bodlerov san o krvavom gubilištu. Srce tame Džozefa Komada. Apsurd kod 8 Kamija. Sartrova mučnina. Snaga uobrazilje, njena karijera i njeni rizici. Romantični vatromet. Sudbina moderne književnosti. Notbom kao primer. Zlo u umetnosti: njegovo osporavanje sobom samim ................................................................ 147 Trinaesto poglavlje .................................................................................159 Opravdanje umetnosti u zlom svetu. Ptičji let ili solidarnost sa galiotima. Tolstojev sindrom: ne pevati, nego se boriti! Iskušenje umetnosti: moral, moć, tržište. Upotrazi za prekoračenjem granice. Kafkina čistota. Bataj: sveto zlo .........159 Četrnaesto poglavlje ...............................................................................169 Nemilosrdna priroda. Nagon smrti Sigmunda Frojda. Sreća saznanja i gubitak dobrih razloga. Vesela nauka i nepodnošljivo saznanje. Velike uvrede. Niče i nihilizam. Volja za moć ........................................................................................ 169 Petnaesto poglavlje .................................................................................183 Geteov pojam demonskog. Hitlerova senka. Negativni mit utemeljenja: Aušvic. Sistem umesto pogroma. Vrelo nasilje, hladno nasilje. Laž i istina u politici. Posezanje za moći snage uobrazilje. Smrt Boga i čovekovo dostojanstvo..................183 Šesnaesto poglavlje.................................................................................199 Veliki Inkvizitor. Nihilizam moći. Jov - lik jevrejskog samouveravanja posle holokausta. Jov i posledice. Epikurov ateizam. Lajbnicova teodiceja. Kantova solidarnost sa Jovom. Nepoznati razlog zbog koga se živi .....................................199 Sedamnaesto poglavlje ..........................................................................215 Poverenje u svet i šta može u tome da nas spreči. Mefisto pomaže da se dođe na svet. Faustovo odomaćenje. Pobožnost prema prirodi i njeno moderno iskušenje: kontingencija. O početku. Hrabrost da se bude. Duh kao-da.......................................................................................... 215 Knjige koje igraju neku ulogu u ovoj knjizi ...................................... 225 Izjava zahvalnosti ...................................................................................231 Milo Lompar: Esejističko iskustvo.......................................................233 9 PREDGOVOR Ne moramo da se bavimo đavolom da bismo razumeli zlo. Zlo pripada drami čovekove slobode. Ono je cena slobode. Čovek se ne sadrži sav u prirodi, on je, kako je Niče jednom rekao, „neutemeljena životinja”. Svest stropoštava čoveka u vreme: u prošlost koja ga pritiska; u sadašnjost koja se izmiče; u budućnost koja se može pretvoriti u kulise pretnje i izazvati brigu. Sve bi bilo jednostavnije kada bi svest bila samo svesno biće. Ali ona se otima i oslobađa za horizont mogućnosti. Svest može da transcendira datu stvarnost i da pri tom otkrije vrtoglavo Ništa, ili Boga u kome se sve smiruje. I ne ostavlja je sumnja da su to Ništa i Bog možda jedno te isto. U svakom slučaju biće koje kaže „ne” i poznaje iskustvo tog Ništa, može da odabere pori- canje. Filozofska tradicija u vezi sa tom tegobnom situacijom govori o „nedostatku u biću”. I religije izviru iz osećanja tog nedostatka. Ako u njima ima mudrosti, one predstavljaju jednog Boga koji oslobađa ljude tereta da jedni drugima moraju da budu sve. Oni mogu da prestanu da svoj nedostatak u biću svaljuju jedni na druge i da jedni druge smatraju odgovornim za to što se osećaju stranim u svetu. Njima nije potrebno da budu sasvim od ovoga sveta i stoga mogu da priguše onaj nemir za koji je Georg Bihner rekao: „Nedostaje nam nešto, nemam imena za to - ali nećemo valjda jedni drugima iz utrobe čupati to što treba da nam otvori tela?” Zlo nije pojam, nego ime za ono preteče što susreće slobodnu svest i što ona može da počini. Ono je u prirodi susreće tamo gde se ona zatvara zahtevanju smisla, u haosu, u kontingenciji, u entropiji, u žderanju i bivanju prožderanim. U praznini, spolja u svemirskom prostoru kao i u vlastitom sopstvu, u crnoj rupi egzistencije. I svest može po sopstvenoj volji da izabere užas, razaranje. Temelje za to čini ponor koji se otvara u čoveku. 11 Ova knjiga krči sebi put kroz cestar iskustva sa zlom i razmišlja­ nja o njemu. Zlo ne spada u teme kojima bismo mogli da priđemo pomoću neke teze ili rešenja problema. N a nužno zapletenim putevim a mogu se tu i tamo otvoriti perspektive koje dopuštaju da se vidi nešto dalje. Put počinje kod onih pripovesti o izvorima mitova koji pričaju o katastrofi početka i rađanju slobode (poglavlje I). Ali, može li čovek u kome raste svest o slobodi uopšte dà se okrene sebi samome? Antičko mišljenje mu u tome daje za pravo (poglavlje II), hrišćansko ne. Avgustinov primer pokazuje (poglavlje III) da pri tom nije reč samo o moralnoj obavezi, nego o pitanju kako čovek može da bude veran svojoj žudnji za transcendencijom. Izdaja transcendencije, pretvaranje čoveka u jednodimenzionalno biće, za Avgustina je pravo zlo, greh prema Svetome duhu. Zlo, dakle, ima veze sa okorelošću duha i lenjošću srca. N a tom uvidu se zadržavaju i Šeling i Sopenhauer (po­ glavlja IV i V). Obojica objašnjavaju: onaj ko izda metafizičku potre­ bu, dramatično unižava ljudske mogućnosti i prepušta se besmislenoj borbi za samoodržanje. Ali kako možemo sačuvati čoveka od toga da sam sebe izda? Kako možemo da ga zaštitimo od njega samoga? Avgustin se pouzdaje u crkvu, svetu instituciju. Ako se i izgubi odnos prema Bogu, može biti očuvana vera u institucije, kako pokazuje Gelenov primer (poglavlje VI). Institucije daju čovekovim poslovima trajnost, čvrstinu i granice. Granice su važne pošto drami slobode pri­ pada i volja za razlikovanjem. Razlikovati znači povući granice. Sa borbom za razliku i granicu počinju elementarni odnosi neprijateljstva (poglavlje VII). Mi i drugi, carstvo i varvari - ta podela uslovljava dinamiku istorije koja je otuda istorija neprijateljstava. Ratnici postaju ratari tek pošto su obavili svoj posao. No, star je i san o jedinstvu ljud­ skog roda u miru (poglavlje VIII). O tome govori pripovest o neuspeloj gradnji Vavilonske kule. Kant je taj san izložio ispitivanju uma. Trebalo bi, kaže on, da se zadržimo na ideji jedinstva a da ipak ne za­ boravimo visinu pada u stvarnost. Ali Ruso je snevao s većim žarom (poglavlje IX). On je društvo predstavio u slici velike komunije. Ipak, pošto Drugi ostaje Drugi, žudnja za jedinstvom može naglo da se pret­ vori u osećanje da smo okruženi neprijateljima. Tako je to izložio Ru­ so. On nije prihvatio pluralitet kao izazov. Drugačije je u tradiciji libe­ ralnog mišljenja, čiji program protiv zla glasi: čoveka ne možemo da poboljšamo, već naprotiv moramo da investiramo u um strukture 12 (poglavlje X). Ne osobine ljudi, već način njihovog međusobnog po­ vezivanja odlučuje o tome da li se istorija razvija u dobrom ili lošem pravcu. Jedni se okreću tržištu i podeli vlasti, a drugi proizvodnim od­ nosima. Ali u oba slučaja rizici slobode su ipak potcenjeni. Tu se otvara ponor u koji je hteo da pogleda imaginarni eksces markiza De Sada (poglavlje XI). N a njegovom primera se otkriva ono zlo koje samo sebe hoće i najzad hoće samo još Ništa. Estetika užasnog je istraživala ono primamljivo i preteče Ništa (poglavlja XII i XIII), dok sa Ničeom nihilizam nije sasvim prodro u svest, a volja za moć i rad na „ljudskom materijalu” nisu proglašeni smislom „visoke politike” (poglavlje XIV). Sa Hitlerom je mračna zabluda stoleća postala krvavo ozbiljna (poglavlje XV). Hitler predstavlja poslednje oslobađanje kočnica moderne. Od tada svi znaju kako je bezdomna čove- kova stvarnost. Kada prestanemo da verajemo u Boga, pokušavamo sa verom u čoveka. No, sada dolazimo do iznenađujućeg otkrića o tome da je verovanje u čoveka možda bilo lakše nego na zaobilaznom putu preko Boga. Pretposlednje poglavlje okreće se Jovu (poglavlje XVI), da bi se na njegovom primera pratila jedna vrsta pobožnosti koju treba promisliti. Ona je bez temelja i upravo zato je pravi odgovor na ponornost sveta. Ona takođe pokazuje kako su čudne prilike sa po- verenjem u svet (poglavlje XVII). Da li su mu potrebni dobri razlozi ili se pre izjednačava sa obećanjem za koje ne znamo tačno da li ga primamo ili ga dajemo?

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Ekonomska botanika - Radiša Jančić Godina izdanja: 2008 Broj strana: 396 Povez: Mek Reči „ekonomija“ i „ekologija“ imaju zajedničko poreklo. Potiču od grčke imenice oikos (dom). Priroda je zaista nas dom. A kakvi smo mi domaćini? U svetu u kome je sistem vrednosti uslovljen trkom za profitom, principi ekonomije i ekologije su, na žalost, suprotstavljeni. Možda će u budućnosti nastati neka nova, ekološka ekonomija, zasnovana na principima održivog korišćenja prirodnih resursa i poštovanja prirodnih zakona. Opstanak Čovečanstva, vise nego ikada, upravo sada zavisi od toga. Bogato ilustrovana, ova knjiga svojim čitaocima nudi mnoštvo jasnih odgovora. Ne bi nas bilo, ovakvih kakvima se dičimo, da ne bese Biljaka. One, mirne i bezazlene, sesilne, a pri tom tako lepe, ne traže ništa zauzvrat, osim da im omogućimo da opet proklijaju, opet procvetaju, opet nam svojom beskrajno raznolikom lepotom ugoste sva čula kojima raspolažemo.Iz sadržaja:- Građa i metabolizam biljaka. - Istorija upotrebe biljaka. - Biljke kao hrana, začin i lek. - Šuma i drvo. - Biljna vlakna, - Biljne boje. - Genetički modifikovane biljke. - Familije korisnih biljaka. - Ekološka ekonomija.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Juda sa dvorišne strane - Žuan D'Utrmon Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2022 Broj strana: 329 Format: 20 cm Povez: Broširani Obeležen sopstvenim imenom, protagonista ove romansirane biografije pred čitaoca stavlja svu lakoću i težinu života u Edenu, rajskom vrtu usred jednog belgijskog grada. Već samim imenom autor postavlja nemerljivu ironiju – zvati se Juda i živeti u Edenu sa dubokim uverenjem da mu je otac niko drugi do Bog. Odnos Jude i Svevišnjeg ispisuje stranice jedne nove svete knjige, duboko lične i ljudske, iscrtavajući nove zapovesti. Vrt kao centralno poprište radnje, sa svojih 40 ari, postaće mesto Judinog dobrovoljnog zatočeništva, toliko duboko ukorenjenog, da će svaki prinudni izlazak označavati agoniju. Iako zaobilazi tradicionalno patrijarhalne nazore, odnos oca i sina, posmatran iz Judine perspektive i malog otvora njegove „pećine”, gotovo da zalazi u patologiju, i svedoči o jednom predimenzioniranom viđenju očinske figure, na granici sa apoteozom. Dinamična priča vrta, porodičnih odnosa ispripovedana je na gotovo tolstojevski način sa esencijom lakog pera Amosa Oza. Nezaobilazna uloga majke stajaće kao kontrapunkt deifikovanom ocu, pa će sva svetlost izvirati iz dima njene cigarete, pesme, izmišljenih i često lažnih priča. Izrazito lirično, duhovito i na trenutke potresno delo, odvući će nas u centar Edena, među biljke, životinje i najbitnije – ljude. Žuan d’Utrmon (1954) potomak je ugledne belgijske grofovske porodice. Rođen je u Briselu, gde je studirao slikarstvo. Pored likovne umetnosti, d’Utrmon se više od trideset godina bavi književnim radom, izvođenjem dramskih komada, pisanjem scenarija za animirane filmove, ali i tekstova za pesme i šansone. Predaje instalaciju i performans na Školi grafičkog istraživanja. Njegova dva glavna životna principa su: radi ono što se od tebe ne traži i pojavi se tamo gde te niko ne očekuje. Napisao je romane Vila Matijas, Svadbene noći, Juda, Arijev portret noću, Brojanje unazad (izbor za Nagradu Rosel 2015.) i Juda sa dvorišne strane, za koji je dobio Nagradu Marsel Tiri 2020, Nagradu Maneken 2020, a našao se i u najužem izboru za nagrade Rosel 2020. i Veliku nagradu za roman Kraljevske akademije Belgije.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Plavi čuperak - Miroslav Antić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 159 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo… Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić Miroslav Antić: Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Privremena savršenstva - Đanriko Karofiljo Godina izdanja: 2020 Broj strana: 293 Povez: Mek Gvido Gverijeri je dobrodušni, usamljeni i pomalo smotani advokat iz Barija kojem se nerijetko dešava da na sebe preuzme zadatke koji više odgovaraju jednom detektivu nego advokatu. U ovom romanu za pomoć mu se obraćaju roditelji jedne nestale djevojke. Manueli Feraro se izgubio svaki trag jedne nedjelje prije više od šest mjeseci. Karabinjeri su sproveli detaljnu istragu koja nije otkrila ništa konkretno, a javni tužilac se sprema da zatvori istragu. Očajni roditelji od Gverijerija traže samo da prođe kroz istražna dokumenta i vidi da li postoji nešto što je karabinjerima možda promaklo, neka slamka spasa, bilo šta što bi se moglo sugerisati javnom tužiocu kako ne bi zatvorio istragu te time i definitivno stavio tačka na njihove nade da će saznati šta se desilo s njihovom ćerkom. Polazeći od tih dokumenata on započinje sopstvenu istragu koja će ga odvesti mnogo dalje nego što je i sam očekivao.„Ovaj roman ima širi zahvat od većine drugih iz ovog žanra, sjajan stil, kao i brojne preokrete koji su garant da vam pažnja nikako neće skliznuti.“– Times Literary Supplement„Ovo je vrhunsko književno dostignuće, ali i studija tjeskobe i napora razočaranog junaka da pronađe nekakav integritet u ovom mutnom svijetu.“– Independent„Čvrst i promišljen, ovaj italijanski noir je dobrodošla alternativa mejnstrim romanima iz ovog žanra. Privremena savršenstva predstavljaju oštroumno ispričanu krimi-priču koja ide neutabanim stazama.“– Crime Time

Knjiga je kao nova. Crni Leopard, crveni Vuk - Marlon Džejms Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2020 Broj strana: 692 Format: 20 cm Povez: Broširani Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen

Knjiga je kao nova. Gebürtig (Urođeni) - Robert Šindel Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2017 Broj strana: 300 Format: 20 cm Povez: Broširani Srpski čitalac je Roberta Šindela (1944) mogao upoznati preko romana Ledeni (Der Kalte). Kao prozni pisac ovaj autor je međutim debitovao romanom Gebürtig koji je odmah ocenjen kao neuporedivi roman njegove generacije, jevrejske i nejevrejske. Sa čulnoevidentnom jezičkom snagom pripovedača koji je u isti mah i liričar Robert Šindel u Gebürtigu priča o onim pometnjama i zamršenostima u stid i laž iz osamdesetih godina 20. veka koje se kao „stakleni zid“ uvek iznova podižu između Jevreja koji su preživeli katastrofu i novog pokolenja austrijskonemačkih nejevreja. U prozi koja je nošena tajnovitim humorom, provokativno i strastvenooduševljeno Robert Šindel traži svoj odgovor – „da bi različita bezrečja dobila trag“. Par neidentičnih blizanaca Demant kod kuće je u „uzavrelim urođenostima“ becke pajzl-boemije i kafanskog miljea gde se „gorkoslatko“ prepliću jevrejsko dođoštvo i krug nejevrejskih prijatelja i prijateljica. Čas delujući, čas komentarišuci i beležeći, puno „životne radosti i životnog lukavstva“ Deni, lektor, i Aleksander, nazvan „Grafito“ pokreću zbivanja romana između Beča i Venecije, Frankfurta, Hamburga i Njujorka, Frajburga i Minhena. Gebürtig je nastao iz proživljenog znanja da je od zločinaca i žrtava iz „onog“ vremena tokom istorije nastala generacija dece zločinaca i dece žrtava – zajednicke žrtve neprolazne prošlosti. Jednu takvu u romanu utelovljuje lik hamburškog kultur-žurnaliste Konrada Saksa: kao sin generalguvernera Poljske on je „nevin došao do svoje krivice koju više ne zna da podnosi“ a koje ipak pokušava da se otrese. Šindel ispisuje i život austrijskog komuniste Karla Resela koji je preživeo koncentracioni logor Ebenze i decenijama kasnije prepoznao traženog „glavolomca“ Antona Egera; s tim u vezi pripoveda povest Hermana Gebirtiga, pisca emigranta koji živi u Njujorku i koji se kao svedok u procesu protiv Egera konfrontira sa Bečom osamdesetih godina i njegovom kulturom. Brojni sporedni likovi i njihove priče cine roman epskim pletivom punim tihe dramatike i sugestivno ubedljive dramaturgije dijaloga kojem neporecivi jezički stil daruju melanholija, sarkazam i misaona oštrina. Uz to je Gebürtig i ljubavni roman: nošen nadom da ce jednom postati mogući ljubav i razumevanje među (razlicito) urođenima.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Istorija, vreme i pamćenje - Fernando Katroga Izdavač: Clio Godina izdanja: 2011 Broj strana: 334 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Istorija, vreme i pamćenje, koja se bavi problemima pamćenja, istoriografije i velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. Njen cilj je da pronađe razlike i sličnosti između ova tri načina predstavljanja prošlosti. Tom cilju dodat je još jedan: tvrdnja da u savremenom dobu ne prisustvujemo kraju istorije nego kraju koncepcija koje su diktirale kraj istorije. A na putu Heraklita i Ernesta Bloha sve će biti učinjeno u svetlu sledećeg upozorenja upućenog čitaocu: ako ne očekuješ ono što se ne očekuje, nećeš pronaći neočekivano. Kako je konačnost čovekova sudbina, tako je istorija poslednje uporište traganja za smislom postojanja. Čovek pripoveda istorije u znak protesta protiv svoje konačnosti, iz nužde koju donosi truljenje i zaborav. Da je oduvek znao, kao što je to znala grčka boginja pamćenja, šta je bilo, šta jeste i šta će biti, čovek ne bi imao sećanja, ne bi imao sposobnost iščekivanja, niti potrebu da ostavlja tragove po kojima ga traže.

Kao novo. Bez posvete. Stakleni presto - Sara Dž. Mas Godina izdanja: 2016 Broj strana: 448 Povez: Mek Prva knjiga najpopularnijeg tinejdž serijala po oceni Amazona. Nagrada YALSA za najbolju knjigu za tinejdžere. Najuži izbor za nagradu MTV Hollywood Crush. Odsluživši zbog svojih zločina godinu dana teške robije u rudnicima soli u Endoviru, ubicu, osamnaestogodišnju Selenu Sardotijen, odvukli su pred princa prestolonaslednika. On joj je ponudio slobodu – ali pod jednim uslovom: mora da bude njegova predstavnica u nadmetanju za novog kraljevskog ubicu. Njeni takmaci su lopovi, ubice i ratnici iz svih krajeva carstva, a svako je predstavnik jednog člana kraljevskog saveta. Seleni je vežbanje s kapetanom Garde, Vestfalom, izazovno i uzbudljivo – ali život na dvoru joj je dosadan. Stvari postaju malo zanimljivije kada princ počne da se zanima za nju... ali čini se da je najbolje razume grubi kapetan Vestfal. A onda jednog od njenih takmaca nalaze mrtvog... a ubrzo potom i drugog. Može li Selena da otkrije ko je počinitelj pre nego što i ona postane žrtva? Potraga Selenu dovodi do otkrića da je čeka drugačija sudbina, onakva kakvu nikada nije mogla ni da zamisli. „Čitaoci koji traže smrtonosno nadmetanje kao u Igrama gladi naći će ga u izvanrednom romanu Sare Dž. Mas. Zahvaljujući životnosti i svežini pripovedanja, čita se s užitkom.“ Publishers Weekly „Tinejdžerka koja je plaćeni ubica, pobunjena princeza, opasna čudovišta, natprirodni portali i stakleni zamak – sve je to uzbudljivo koliko i zvuči da jeste. Ova mešavina komedije, surovosti i fantazije opisuje bogati alternativni univerzum, čija je najsjajnija zvezda jedna mlada žena puna života.“ Kirkus Reviews „Roman Sare Dž. Mas zapanjuje od prve do poslednje stranice. Stakleni presto ističe se po živopisnoj scenografiji (zamak u kojem se odvija radnja zaista je od stakla), snažnim likovima i neprestanoj akciji od koje zastaje srce. Selena je heroina za pamćenje, ne samo zbog svojih borilačkih sposobnosti već i zbog svog velikog srca.“ Amazon.com

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Posveta na predlistu. Izdavač: Heliks - Beograd, 2009. god. Broširan povez, 20,5 cm. 241 str. Savremenicima je to najteže da uoče. Tako je oduvek bilo. Od drveća ne vide šumu. A šuma je ogromna. I nadasve bujna. Veličanstvena šuma doba u kome imamo povlasticu da živimo. Samo je jednom u ljudskoj istoriji bila takva. U doba evropskog Preporoda. Najveći broj savremenika Prve Renesanse, ophrvan banalnostima običnog života, uopšte je, međutim, nije prepoznao kao takvu. Nije im zameriti na tome. Ni žitelji početka drugog milenijuma nisu pronicljiviji. Kome među nama ovo vreme izgleda kao Druga Renesansa? Možda samo šačici najdalekovidijih, obdarenih sposobnošću da skučene vidike svakodnevice podrede nemerljivo širem vidokrugu istorijske perspektive. Leonardo je svakako uživao ugled u svojoj sredini, ali ko bi tada i pomislio da ćemo ga i pola milenijuma kasnije slaviti kao genija? A još manje bi naslutio zašto ga danas takvim smatramo. Nije to samo stoga što je bio zadivljujući slikar. Niti samo zbog toga što su se u njegovoj glavi začeli izumi do čijeg je ostvarenja trebalo da proteknu stoleća. Bilo je u Renesansi i drugih velikih slikara i podjednako domišljatih izumitelja. Ali sasvim su retki bili oni koji su u sebi objedinjavali ova dva prividno udaljena pola – umetnost i nauku. To je ono što je ponajpre izdvajalo Leonarda. Cinici s kojima delimo ovo vreme povremeno se oglase tvrdnjom da je tako nešto bilo zamislivo jedino u Prvoj Renesansi. Leonardo danas više ne bi bio moguć. Mogao bi da bude ili veliki umetnik ili veliki naučnik. Ne i jedno i drugo. Ovo viđenje nije bez osnova. Savremeni naučnik mora da zna daleko više od svog kolege pre pet stotina godina. A sticanje znanja, pored ostalog, traži ogromno vreme. Ne ostavlja mesta gotovo ni za šta drugo. Ponajmanje, reklo bi se, za bavljenje umetnošću. Zbilja, znate li nekog naučnika koji ima nešto ozbiljno da kaže o umetnosti? Naučnika koga, zapravo, umetnost uopšte dodiruje, osim u smislu razonode ili hobija? Ne pada vam niko na pamet? Nije ni čudo. Uistinu nema mnogo leonardovskih ljudi u našem vremenu. Ali stoga su dragoceniji. Tim pre kada potiču iz jedne male kulture koja nikada nije bila naročito blagonaklona prema svojim izuzetnim neimarima. Možda nema mnogo građana Srbije kojima ime Milana Ćirkovića nešto znači. Ali to znatno više govori o njima nego o njemu. Njegovo ime prepoznaju i uvažavaju tamo gde je to bitno. U velikim svetskim naučnim krugovima gde slovi za jednog od najizvrsnijih mladih kosmologa. Otvorene su mu stranice najprestižnijih stručnih publikacija. Knjige mu objavljuju najugledniji naučni izdavači. Ali ovim se nipošto ne iscrpljuje Milanova jedinstvenost. Ako niste imali prilike da slušate njegova zanosna predavanja kako o zbivanjima na samoj liniji fronta nauke tako i o događajima iz njene istorije, ni ne slutite koliko ste propustili. Sretati se s njim u manje formalnim prilikama takođe je izuzetan doživljaj. Mnogi sati koje sam proveo u razgovorima s Milanom bili su za mene neponovljivi intelektualni podsticaji koji su mi otvarali prozore ka najvišim visovima koji se mogu domašiti u ovom vremenu. Prilikom tih susreta doznavao sam i za druga Milanova zanimanja. Zadivljeno sam posmatrao kako se preda mnom ukazuje jedan čudesno radoznao i mnogostran duh koji moćno pobija skeptičku procenu da više ne može biti leonardovske širine. Uz ubedljivost i nadahnutost što nimalo nisu zaostajala za onima kojima se odlikuju njegova istupanja u svojstvu naučnika neopazice bi skliznuo na polje umetnosti, pokazujući da, zapravo, nikakvog prelaza nije bilo. Za njega, baš kao i za njegovog velikog preteču, bili su to samo različiti vidovi ispoljavanja nedeljivog bogatstva sveta kome pripadamo. Knjiga koju počinjete da čitate himna je upravo tom jedinstvu. U njoj naučnik priča o umetnosti, a umetnik dopunjuje naučnika. Ako uistinu želite da budete savremenik Druge Renesanse, ovo je delo koje neizostavno morate da pročitate. - Iz predgovora Zorana Živkovića

Novo, nečitano, nema posvete. Smrt na Kosovu polju - Ivan Čolović Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2017 Broj strana: 503 Format: 17 cm Povez: Broširani Ivan Čolović (Beograd, 1938) je politički antropolog i pisac. Njegove najpoznatije knjige su: Divlja književnost (1985), Književnost i erotizam (1990), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997), Etno (2006), Balkan – teror kulture (2008) i Rastanak s identitetom (2014). Neke od ovih knjiga prevedene su na engleski, francuski, grčki, italijanski, makedonski, nemački, poljski i slovenački jezik. Čolović je osnivač i urednik (1971), a od 1989. godine i izdavač serije knjiga Biblioteka XX vek. Dobio je nekoliko priznanja, među kojim Herderovu nagradu (2000), orden viteza Legije časti (2001), nagradu „Konstantin Obradović“ (2006), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagradu „Vitez poziva“ (2010) i medalju „Konstantin Jireček“(2012). Istorija kosovskog mita Predgovor Podrazumeva se, ali ja ću ipak reći i naglasiti: ova knjiga je samo jedna mogućna istorija kosovskog mita, plod moje želje da se svojim očima uverim čega sve tu ima, to jest da pregledam i iščitam najvažnije primere oživljavanja sećanja na Kosovsku bitku i da pokušam da razumem kome je i čemu je to sećanje služilo i u kojim slučajevima ono postaje mit ili hoće to da bude. Dakle, ovde nudim lična zapažanja o viđenom I pročitanom, a ne sintezu i sumu dosadašnjih znanja o ovoj temi. To ne znači da su mi ta znanja ostala nepoznata. Ova knjiga bila bi nezamisliva bez njih, bez mnogih fundamentalnih priloga istraživanju i tumačenju teme Kosova u književnosti, umetnosti i političkom i verskom životu Srba i drugih balkanskih naroda u čijoj istoriji je sećanje na Kosovsku bitku imalo ili i dalje ima važno mesto. S druge strane, neki naučni radovi o ovoj temi nametali su se mojoj pažnji zato što sam u njima nalazio primere oživljavanja i reprodukovanja kosovskog mita u formi naučnog diskursa. Zbog toga se u bibliografiji na kraju knjige neki tekstovi po formi naučnog karaktera ne nalaze u literaturi nego među izvorima, zajedno sa građom koju čine folklorne, crkvene, književne, umetničke, političko-ritualne i druge evokacije mitskog Kosova. Predmet mog interesovanja u ovoj knjizi su ideološke i političke funkcije sećanja na Kosovsku bitku, od prvih priča o njoj do naših dana. Dokumente koji sadrže primere dočaravanja ove bitke izložio sam hronološki, s tim što sam ih razvrstao i prema geopolitičkom kriterijumu. Tako sam najstarije izvore o ovoj temi podelio na nekoliko grupa: najpre, crkveni srpski spisi o Kosovu, zatim osmanski, vizantijski, italijanski, dubrovački i zapadnoevropski dokumenti, a po istom principu grupisao sam i sećanja na Kosovo nastala u XIX i XX veku, tako da su posebno predstavljeni srpski, crnogorski, hrvatski, slovenački, bošnjački, jugoslovenski i albanski primeri. Dobijena panorama političkih pozivanja na Kosovsku bitku i ideoloških poruka koje sadrže priče i slike o njoj pokazuje koliko dugo i s kojim intenzitetom je sećanje na Kosovo prisutno u istoriji nekoliko balkanskih naroda i država, kad je i zašto ono bilo u funkciji njihovog približavanja i ujedinjavanja, a kad i zašto služilo za njihovo razdvajanje, za podsticanje međusobne mržnje i sukoba. Istraživanje političkih i ideoloških funkcija sećanja na Kosovsku bitku dovelo me je do zaključka da su takve funkcije u principu svojstvene svim primerima kosovske memorije koje sam analizirao i da se, s druge strane, ova bitka najčešće dočarava i reprodukuje u obliku priče. Dakle, može se reći da sećanje na Kosovo po pravilu čine političke priče ili priče sa ideološkom poentom. To je dobar, ali ne i dovoljan razlog da ih sve svrstamo među političke mitove, ako od mitova očekujemo i ono što od njih traže antropolozi: da imaju status za neku zajednicu toliko važnih priča da se mogu dovesti u pitanje samo tačnost nekih detalja koje one sadrže i autentičnost pojedinih njihovih verzija, ali se ne sme sumnjati (bar ne javno), u njihovu izvornu istinitost, pa su one u tom smislu „svete“ priče. Takve priče, u pravom smislu mitske, nude i štite autoriteti koji se smatraju ovlašćenima da u ime neke zajednice kreiraju i distribuiraju važeće slike o njoj. To se odnosi i na mnoge priče o Kosovskoj bici i njenim junacima. Mitovima ih ne čini sadržina njihovih poruka, ono što se naziva kosovskim zavetom, kosovskim opredeljenjem, osvetom Kosova, kosovskom etikom itd. – a što se, uostalom, vrlo različito shvata i ostaje ambivalentno – niti su priče o Kosovu mitovi samo onda kad govore jezikom narodnog epa, kao što je to slučaj sa njihovim najpoznatijim primerima. One su verzije kosovskog mita onda kad u sredini u kojoj cirkulišu imaju ili pretenduju na status neupitne i nedodirljive istine. Zbog toga se može reći da evokacije Kosovske bitke u srednjovekovnim crkvenim spisima o Lazaru, koje su sve „brendirane“ kao svete, predstavljaju zametke kosovskog mita, njegove prve verzije, u kojima još nema mnogih važnih junaka i epizoda ovog mita. U punoj meri razvijen kosovski mit javlja se tek u XIX veku, kad se starije priče o Kosovskoj bici prekrajaju i dopunjavaju da bi mogle da se stave u službu u to vreme glavnog političko-verskog kulta, kulta nacije, kome će evokacije Kosova služiti i u XX i prvim decenijama XXI veka. To znači da se ovde prikazani primeri kosovskog narativa pre XIX veka, odnosno pre pojave nacionalizma na Balkanu, razlikuju od kasnijih, da oni pripadaju predistoriji kosovskog mita. Ali budući da ne mogu bliže da odredim trenutak kad se ta predistorija završava i počinje istorija – kao što ni istoričari nacionalizma nisu sigurni kad on počinje – ovu knjigu nisam podelio na dva dela, predistorijski i istorijski, nego sam ostavio čitaocu da na primerima koje analiziram prati proces konstituisanja nacionalističkih mitskih priča o Kosovu u prvoj polovini XIX veka i njihovo oživljavanje i političko korišćenje posle toga. Trudio sam se da ova knjiga ima sve što se traži od jednog uzornog akademskog rada, ali sam istovremeno nastojao da sa njenim čitaocem uspostavim što bliži kontakt, kontakt one vrste koja se danas zove „jedan na jedan“ i koji se pre ostvaruje u književnim delima nego u naučnim studijama. I kad sam izlagao istorijske i druge činjenice trudio sam se da za čitaoca ostanem živ čovek, kao što i ja njega zamišljam kao živog i budnog. Time objašnjavam što su u mom tekstu česte anahronijske digresije „kako bismo danas rekli“ , „ono što se danas zove“ i još neke njima slične. To sam primetio tek kad je rukopis bio pri kraju i najpre hteo da izbacim, a zatim sam nudim čitaocu zajednički ugao gledanja na stvari o kojima mu govorim. Uostalom, ja sam se za kosovski mit, kao i za savremenu političku mitologiju u celini, zainteresovao u svojstvu takozvanog fizičkog lica, kao građanin koga je zlokobno oživljavanje ovog mita u Srbiji krajem 1980-ih godina nateralo da vidi o čemu se tu zapravo radi. Moje prethodno interesovanje za probleme simboličke komunikacije samo mi je pomoglo da mom egzistencijalno motivisanom interesovanju za mitsko Kosovo stavim na raspolaganje instrumente kritičke analize. Zbog toga mi neće biti krivo ako neko ovu knjigu bude svrstao među eseje. *** Rukopis ove knjige ili neke njegove delove pročitalo je nekoliko prvorazrednih naučnica i naučnika koji se bave problemima neposredno ili posredno vezanim za kosovski mit i njegovu istoriju. Bez njihovih dragocenih primedbi i sugestija o tome šta treba izmeniti, šta dodati, šta skratiti, šta još pročitati, u ovoj knjizi bilo bi mnogo više propusta, grešaka i drugih slabosti nego što ih u njoj sigurno ima. U stvarima koje se tiču istoriografije, nesebičnu pomoć su mi pružili Radmila Radić, Ljubinka Trgovčević, Olga Zirojević, Neven Budak, Marko Šuica i Dubravka Stojanović. S antropološke i kulturološke strane moji dragoceni savetnici bili su Božidar Jezernik, Aleksandar Pavlović, Ivana Spasić i Miroslava Malešević, a Branislav Dimitrijević pomogao mi je da se snađem u literaturi o kosovskom mitu u likovnim umetnostima. Neka znaju i neka se zna da sam svima njima neizmerno zahvalan. April, 2016. I. Č.

Autor: Anita Đurđekanović Format: 21,5 Povez: broširan Br. strana: 101 `Vrata stare podstanarske kuće,u ulici Svetog Save u Pančevu otvorila nam je mlada žena,ponosno izgovarajući ime svog sina dok nas je vodila ka malenom Predragu. Njemu ni malo ne smeta da kaže da je drugačiji od drugih.Osmogodišni Predrag Đurđekanović iz Pančeva čitav život se bori sa cerebralnom paralizom,ali zahvaljujući,neizmernoj ljubavi porodice sigurno putuje prema srećnijem detinjstvu. Na prostranom dušeku,okružen igračkama ležao je mališan zadubljeno gledajući`Grujana` kako iz milošte zove TV seriju `Crni Gruja`.Sramežljivo se osmehnuo i okrenuo na stranu.Ali uz pomoć mame Anite već posle nekoliko minuta Peđa je,kao pravi domaćin,goste sačekao u fotelji. -Zovi Teodoru-tiho je rekao. I kroz koji minut,kao furija,u prostoriju je uletela njegova trogodišnja sestra,zauzevši mesto pored njega. Aniti oči sijaju dok gleda svoju nasmejanu decu.U početku joj nije bilo lako prihvatiti da Peđa ima cerebralnu paralizu,epilepsiju,ošetećen vid...ali je ubrzo shvatila da svom dečaku može da obezbedi bolji život u granicama njegovih mogućnosti. -Moje dete se smeje,raduje,plače kao i sva ostala deca.Sa Peđom se radi i on napreduje.Ne bih ga menjala ni za milion zdrave dece. -Svaki njegov napredak radosno prate i Teodora i stariji brat Nenad koji ne stanuje sa njima.Od kako su im se roditelji razveli,on živi sa ocem,ali svaku priliku koristi da se poigra sa svojim mlađim bratom.Desetogodišnji Nenad je,kako kaže njihova majka,veliko-malo dete.Od druge godine,kad je Peđa rođen,morao je naglo da odraste i da živi sa tim da mu je brat drugačiji. Peđa svako jutro odlazi u vrtić.Toliko voli svoje drugove da ne može da sačeka vreme da ih ponovo vidi.A mališani se utrkuju koće da se igra sa njim ili da mu doda igračku.Najbolji drug mu je jedan Dušan,kako nam je Peđa u poverenju rekao. -`Ti sad idi`,reči su koje ovaj mališan na vratima vrtića svakog jutra prošapuće majci.Ali, najveće iznenađenje joj je priredio kada je po jednom dolasku iz vrtića svečano saopštio da ima devojku.Nekoliko godina starija,Miljanica,kći njegove omiljene vaspitačice,od tada svake Nove godine od Peđe dobije po neki poklon. Ali,ipak,najvredniji poklon je sačuvao za svoju majku.Bio je to njegov prvi korak,o kome Anita sa uzbuđenjem govori.Posle sitne rasprave oko gledanja crtaća na kompjuteru,rekla mu je da ako hoće može jedino sam da uključi računar.Nesigurnim koracima,polako je krenuo,u hodalici,i posle petnaestak minuta dodirnuo monitor. -E,sad mi pusti crtani-zadihano je rekao majci koja od šoka nije mogla da ustane.Od ovog događaja stvari su počele da se menjaju na bolje. Do sada su ga ruski hirurzi operisali tri puta.Prvu operaciju je imao sa samo tri godine.U salu uvek odlazi nasmejan,iz nje se takođe vraća sa osmehom.Nikada se ne žali da ga nešto boli.Ove godine,na operaciji potkolenice i stopala,pre nego što je potonuo u san,tiho je majci šapuno ime koje je smislio za svoju novu igračku kucu-Flekica. U priču se meša i Peđa.Vreme je za `Grujana` neumoljiv je.I dok ga odnosi u njegovu skromnu sobu,Anita se sa setom seća slike koju nikada neće zaboraviti-roditelje koji su,kada se pojavi sa Peđom svoju decu odvodili iz parka.U želji da odraslima i deci približi vršnjake drugačije od njih,prošle godine je napisala knjigu-`Drugačiji sam,pa šta?!?`.Na taj korak se odlučila da bi sakupila novac za njegovo lečenje.Samo za vitamine treba da izdvoje oko 350 ,a u poslednja dva meseca morali su i na njima da štede jer jednostavno nije bilo dovoljno para. -Želim da dokažem ljudima da mi nismo nikakva zarazna bolest.Cerebralna paraliza se ne prenosi pogledom.Ne prestajem da se borim za njega,snalazim se sama.... Jedna od deset najhrabrijih žena Srbije,prema prošlogodišnjem izboru jednog našeg časopisa,svoju borbu nastavila je i osnivanjem nevladine organizacije za pomoć i podršku roditeljima dece ometene urazvoju`Drugačiji sam,pa šta?!?`,koja za sada broji dvadeset članova. -Svaka žena koja je majka nosi titulu naj hrabrije samim tim što bilo šta uradi za svoje dete.Sve ovo je život.-rekla je gotovo šapatom dok smo napuštali Peđin dom.`

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Suđaje i furije - Loren Grof Izdavač: Booka Godina izdanja: 2016 Broj strana: 409 Format: 20 cm Povez: Broširani Suđaje i furije književno je remek-delo koje se vešto poigrava očekivanjima čitalaca. Osim što je briljantna vivisekcija braka, ovaj roman je i portret kreativnog partnerstva iz pera jedne od najboljih spisateljica svoje generacije. Svaka priča ima dve strane. Svaka ljubavna veza ima dve vizure. I ponekad, ispostavlja se, ključ uspešnog braka nije u njegovim istinama, već u njegovim tajnama. U srži ovog raskošnog, epskog, višeslojnog romana, Loren Grof ispreda priču o jednom takvom braku u periodu od dvadeset četiri godine. Sa dvadeset dve, Loto i Matilda su glamurozni, ludo zaljubljeni jedno u drugo i osuđeni na uspeh. Deceniju kasnije, njihovi prijatelji im i dalje zavide na takvom braku, ali naše uzbuđenje dostiže vrhunac kad shvatimo da je sve još komplikovanije i neobičnije nego što je na prvi pogled izgledalo. Sa zapanjujućim otkrićima i višestrukim paralelnim pričama, dočaranim u živopisnoj i originalnoj prozi, Loren Grof nam je podarila istinski zadovoljavajući roman o ljubavi, umetnosti, kreativnosti i moći kakav još niste čitali. Dubok, neočekivan, inspirativan i potresan, on pogađa i u glavu i u srce. „Loren Grof je spisateljica retkog talenta, a Suđaje i furije je roman nesputanih ambicija koji pleni komedijom, tragedijom, vešto primenjenom erudicijom i nesumnjivim iskrama genijalnosti posejanim po čitavoj knjizi.“ — The New York Times Book Review (naslovni prikaz) „Bogat roman prepun trikova… Loren Grof je neverovatno živopisna spisateljica… teško je prekinuti sa čitanjem.“ — Entertainment Weekly „Odvažno i veličanstveno…. Rezultat ne samo da je prekrasno voajerski, već i na pametan način govori istovremeno o utehama i poniženjima jedne ljubavne veze.” — LA Times „Delirična, ushićujuća i srceparajuća vožnja kroz čitave decenije jednog bajkovitog braka… Autorka od čitaoca traži njegovo aktivno učešće, da se potpuno unese u radnju kako bi lično doživeo sve misterije, padove i trijumfe jedne veze. Čitajte, uživajte i tugujte kad se ta vožnja završi.“ — San Francisco Chronicle

Novo, nečitano, nema posvete. Suđaje i furije - Loren Grof Godina izdanja: 2016 Broj strana: 409 Povez: Mek Suđaje i furije književno je remek-delo koje se vešto poigrava očekivanjima čitalaca. Osim što je briljantna vivisekcija braka, ovaj roman je i portret kreativnog partnerstva iz pera jedne od najboljih spisateljica svoje generacije.Svaka priča ima dve strane. Svaka ljubavna veza ima dve vizure. I ponekad, ispostavlja se, ključ uspešnog braka nije u njegovim istinama, već u njegovim tajnama. U srži ovog raskošnog, epskog, višeslojnog romana, Loren Grof ispreda priču o jednom takvom braku u periodu od dvadeset četiri godine.Sa dvadeset dve, Loto i Matilda su glamurozni, ludo zaljubljeni jedno u drugo i osuđeni na uspeh. Deceniju kasnije, njihovi prijatelji im i dalje zavide na takvom braku, ali naše uzbuđenje dostiže vrhunac kad shvatimo da je sve još komplikovanije i neobičnije nego što je na prvi pogled izgledalo. Sa zapanjujućim otkrićima i višestrukim paralelnim pričama, dočaranim u živopisnoj i originalnoj prozi, Loren Grof nam je podarila istinski zadovoljavajući roman o ljubavi, umetnosti, kreativnosti i moći kakav još niste čitali.Dubok, neočekivan, inspirativan i potresan, on pogađa i u glavu i u srce.„Loren Grof je spisateljica retkog talenta, a Suđaje i furije je roman nesputanih ambicija koji pleni komedijom, tragedijom, vešto primenjenom erudicijom i nesumnjivim iskrama genijalnosti posejanim po čitavoj knjizi.“ — The New York Times Book Review (naslovni prikaz)„Bogat roman prepun trikova... Loren Grof je neverovatno živopisna spisateljica… teško je prekinuti sa čitanjem.“ — Entertainment Weekly„Odvažno i veličanstveno…. Rezultat ne samo da je prekrasno voajerski, već i na pametan način govori istovremeno o utehama i poniženjima jedne ljubavne veze.” — LA Times„Delirična, ushićujuća i srceparajuća vožnja kroz čitave decenije jednog bajkovitog braka... Autorka od čitaoca traži njegovo aktivno učešće, da se potpuno unese u radnju kako bi lično doživeo sve misterije, padove i trijumfe jedne veze. Čitajte, uživajte i tugujte kad se ta vožnja završi.“ — San Francisco Chronicle

Prvi dio: Tko je bio Isus? U prvom poglavlju svoje knjige autor govori o tome tko je za njega Isus. Autor zanemaruje sve šablonske predodžbe Isusa i odlučuje krenuti u susret tom liku prvenstveno čitajući Evanđelja. Dakle, vraća se na početak kako bi upoznao pravog Isusa. Evanđelja su autoru otvorila oči, prikazala mu pravog Isusa u susretu s toplim i prihvatljivim riječima. Isusa ne smijemo definirati predodžbama, moramo ga upoznavati ispočetka, bez predrasuda i predodžbi. U drugom poglavlju govori o Isusovu rođenju. O činu jednostavnosti koji je izveo Bog utjelovivši svoga sina. Ljudima je poslao čovjeka da uvide kako je ipak lijepo i vrijedno biti čovjek. Bog se javio svim ljudima koji su ga htjeli osluškivati. Dao nam je potpunu slobodu da ga izaberemo ili odbacimo. Tu je očitovana neizmjerna Božja ljubav i Božje poštivanje naše autonomije da se odlučimo „pro“ ili „contra“. U trećem poglavlju govori o podrijeklu i okolnostima u kojima se dogodilo Kristovo rođenje. Manje-više poznate činjenice. U četvrtom poglavlju govori o kušnjama u pustinji. Isus odbacuje i ne prihvaća prijedloge sotone. On nije došao izgraditi zemaljsko kraljevstvo, nego nebesko kraljevstvo usaditi u svakog čovjeka i to na najčudniji, a opet najveličanstveniji način, patnjom, križem. Isus odbija čuda, tajanstvenost, vlast koje mu đavao nudi, a to se ne može reći baš za Crkvu (dovoljno je da se prisjetimo inkvizicije i vidimo svo zlo koje je učinila). Bog pokazuje nemoć, naš Bog je ranjiv, jer ljubi čovjeka, dao mu je slobodu. Njegova patnja na križu otvara nam oči da ljubav oslobađa za život poštujući ljudsku slobodu jer on traži slobodnu ljubav. Dalje autor razmišlja o svojim osobnim iskustvima s Bogom, odnosno Isusom, Mesijom. Napominjem: Bog je ranjiv, Crkva je zajednica grešnika koji se susreću s onim bezgrešnim Spasiteljem. Drugi dio: Zašto je došao? U drugom dijelu, šestom poglavlju razmišlja o blaženstvima. Kroz osobna iskustva i nastojanja da čitatelji shvate te Isusove poruke autor naglašava da su blaženstva Istina. Istina jer nose vječnu utjehu u Boga, nose nadu, snagu i izazov da se upustimo u avanturu s riječima na Gori. Primjer su ljudi koji su se odrekli svega bogatstva zbog služenja najpotrebitijima. Oni dakle blaženstva žive simpliciter. Ne boje se. Nemaju strah. Autor i dalje razmišlja. Govori o Tolstoju i Dostojevskom. Tolstoj je sve razdavao. Odlučio je pomagati drugima, sve je radijelio ali nije bio jedno s riječima u evanđelju. Nije bio sposoban u cijelosti prihvatiti Krista. Nije ga prihvatio kao prijatelja. Pogrešno se organizirao. Dok kod Dostojevskog pronalazi Božju milost, neizmjernu, u romanu Zločin i kazna. Milost Božja za Raskoljnikova kroz lik prostitutke Sonje. Tu je Bog milosrdan do kraja. I Tolstoj i Dostojevski su kristoliki ljudi za autora. Nadalje govori o milosti. Crkva treba imati lice Krista koji je prihvaćao i najgore te ih promijenio svojom milošću. Autor govori o Smrti i posljednjem tjednu. Nelogična je ta ljubav koja ide na križ. Taj koji je došao da nas spasi napušta nas bez borbe, u 33. godini života. Kako sada dalje? Isus se odriče sile i svega zloga, odlazi na križ da nam pokaže svoju pravu ljubav, slobodu ljubavi. To je čin nama naoko neshvatljiv, ali čin koji kaže: „ Ne brini, sada plačeš, ali otišao sam da se kasnije možemo zajedno smijati!“ Treći dio: Što nam je ostavio? U trećem dijelu autor govori o Uskrsu i uzašašću. Uskrs je pak glavni događaj, ako nema Uskrsa onda nismo vjernici, nema vjere. Dobro je što je vjera naša nutarnja težnja za nečim što nas osmišljava, a to je Krist, Bog. Nadalje autor razmišlja o Kristovom, nebeskom kraljevstvu. Kraljevstvo je maleno i nezamjetno, ali ako raste u pravom tijelu, onda donosi veliki plod. To kraljevstvo smo mi. Na nama je da odlučimo kako i hoćemo li dopustiti da se ono u nama ostvaruje. To kraljevstvo nije u masi i sili i razlikuje se od zemaljskog kraljevstva. Kristova slika ostavila je velik utjecaj u svijetu na nas. On nas poziva da se odreknemo svih predodžbi i da krenemo ispočetka s njim. Da se vratimo 2000 godina unazad i pritisnemo „Start“. Bog je ljubav- to je autor nakon mukotrpnog traženja uvidio i doživio. Doživimo i mi svi pojedinačno!

Novo, nečitano, nema posvete. Crni Leopard, crveni Vuk - Marlon Džejms Godina izdanja: 2020 Broj strana: 696 Povez: Mek Dobitnik nagrade Rej Bredberi Finalni izbor za National Book Award Bestseler New York Timesa Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen