ЗАГОР- Човек који је дошао са истока (бр.17 Весели четвртак) Издавач: ГРАФАРТ, Београд, 2009.год. Меки повез, 98 страна, ИЛУСТРОВАНО, латиница. Очувано као на фотографијама. `Загор је стрипски јунак аутора Серђа Бонелија (сценарио) и Галијена Ферија (цртеж) који је настао 1961. године у Италији. На просторима бивше СФРЈ први пут се појавио 1968. године, у стрипу под насловом „Насиље у Дарквуду“. Пуно име Загора је Загор Те-Неј, што на језику Алгонквин Индијанаца значи „дух са секиром“, што се и само често користи као његово име у стрипу. Право име овог стрип хероја је Патрик Вајлдинг. Првобитно, Загору је било наденуто име Ајакс, али се Бонели предомислио кад је чуо да постоји детерџент истог имена. Стрип едиција „Весели четвртак“ издавач је серијала „Загор“ за Србију. Радња Радња стрипа се дешава у Дарквудској шуми у Северној Америци. Загор је представљен као лик атлетске грађе са препознатљивим костимом чији је основни део црвена мајица са жутим кругом у средини, у којем је нацртана слика орла раширених крила. Његов верни помоћник и сапутник у бројним авантурама је симпатични дебели Мексиканац Чико. Ту су још и Тонка, поглавица Мохавка и Загоров крвни брат, Док Лестер, индијански врач Многооки итд. Један од његових легендарних непријатеља је луди научник по имену Хелинген. Лик Загорово право име је Патрик Вајлдинг (енгл. Patrick Wilding), а рођен је у колиби код Клир Вотера (Дарквуд). Родитељу су му се звали Бети и Мајк Вајлдинг и били су ирског порекла. Када је био дечак, родитеље су му убили Индијанци Абенаке које је предводио белац Соломон Кински. Загора је спасао отац бацивши га у реку пре него што је заједно са његовом мајком настрадао у запаљеној кући коју су запалили Индијанци. Након тога га из реке спашава луталица Фици, човек који је био богати трговац у Бостону и који се тога одрекао да би дошао да живи у дивљини. Фици га је научио да рукује каменом секиром. Током одрастања, Патрик тражи Соломона Кинског да му се освети због смрти својих родитеља. Једног дана сазнаје где се он налази и спрема освету. Долази у село Индијанаца Абенака којима је Кински био нека врста поглавице и убија неколико Индијанаца из заседе. Након тога Индијанце хвата паника и већина напушта село, док мањи број остаје уз Кинског. Након тога улази у село и убија остатак Индијанаца и бори се са Кинским и савлада га. Тада му Кински говори да је његов отац био бивши војни официр који је извршио злочин над Индијанцима и да је то разлог зашто су убили његове родитеље. Патрик не може да верује, али када види чланак у новинама да је његов отац проглашен кривим за тај злочин, пада на колена и очајава. Тада Кински узима пиштољ и нишани у Патрика. У том тренутку се појављује Фици и погађа Кинског секиром и убија га. Ипак и Кински је стигао да пуца и погађа Фиција, који након неколико тренутака умире на Патриковим рукама. После тих догађаја, Патрик одлази разочаран, тужан и тада доноси одлуку: „Убудуће ћу радити само на миру! Покушаћу измирити Индијанце и белце, унети више разумевања за њих. Помагаћу онима које оценим праведнима, без размишљања о томе ко којој раси припада“. Тако је почео свој пут борбе против неправде. Једног дана је наишао на групу Индијанаца који су напали групу глумаца са кочијама. Савладао их је и убио њиховог поглавицу. Глумци које је спасао били су породица Саливан који ће касније постати његови велики пријатељи. Током упознавања са њима, испричао им је своју тужну причу и они му праве црвени костим са орлом на грудима, а Патрик даје себи име „Дух са секиром“ (индијански назив За-гор Те-Неј). Касније током скупа индијанских поглавица Дарквуда појављује се у пламеном кругу на једном пропланку. Индијанци видевши то помислише да је то дух и да га је Маниту послао. Тада Загор говори: „Избаците страх из срца синови Манитуа! Велики Дух ме није послао на земљу да бих вас казнио, него да бих вам показао прави пут, како бих вам указао на мудре одлуке. За-гор Те-Неј је моје име, а ова секира је мој знак! Не заборавите то“. Све поглавице су прихватиле Загора за свог заштитника, осим једног које се звао Ога-Ито и који је мрзео белце. Он Загора изазива на двобој у којем га Загор побеђује и убија. Напомена: Ова прича о лику је испричана у стриповома, Загор прича (бр.99 ЛМС) и Господар Дарквуда (бр.100 ЛМС).

HOBIT - ILI TAMO ILI NAZAD - Strip broj 2 Autor: J. R. R. Tolkin Ilustrovao: David Vencel Izdavač: NNK Internacional, Beograd - Akademska misao, Beograd Pismo: latinica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvan. Džon Ronald Rejl Tolkin rođen je 1892. godine kao prvo dete Artura i Mejbl Tolkin u Blumfontejnu u Južnoj Africi. Tolkinovi su po očevoj liniji došli u Englesku iz Nemačke. Nekoliko godina pre Džonovog rođenja njegovi su roditelji u potrazi za boljom zaradom stigli u tadašnju bursku republiku Oranje. Iz njegovog afričkog detinjstva spominje se da ga je jednom prilikom ujeo gušter tarantula, a drugom prilikom ukrao jedan crnac koji ga je posle nekoliko dana vratio. Sa tri godine majka ga dovodi u Englesku, u Birmingem, i za vreme njihovog boravka Ronaldu umire otac u Južnoj Africi. Do jednostavnog pisanog stila u proznim delima Tolkin će doći kroz večernja pričanja sinovima. Morao je da uspavljuje Džona kome je trebalo dugo vremena da bi zaspao, te je iz jednostavne pričice za laku noć nastalo jedno kapitalno delo. Prema pričanju samog autora, prva rečenica romana Hobit ili Tamo i natrag nastala je jednog popodneva dok je pregledao ispitne listove svojih studenata. Jedan od studenata ostavio je svoj list praznim. Na tom listu Tolkin je ispisao: “U jednoj rupi na zemlji živeo je Hobit.” - prvu rečenicu svog budućeg romana, ne znajući zapravo ni sam šta započinje. To je bilo verovatno 1930. ili 1931. godine. Dve godine kasnije pisac nije otišao dalje od prve rečenice i Trorove mape. Zatim počinje da popunjava roman i 1936. godine odnosi ga izdavaču. Hobit ili Tamo i natrag izlazi sledeće godine. U početku je Tolkin strepeo od toga šta će Oksfordski univerzitet reći na to što se ime jednog njihovog profesora pojavljuje na koricama jedne “neozbiljne” knjige. Oksford, međutim, knjigu nije ni primetio. Zapazila ju je zato kritika. Odmah su došle pohvale, upoređenja sa Luisom Kerolom, stavljanje u sam vrh literature za decu. Izdavač odmah traži produžetak romana. Tolkin prihvata. On piše sledeći roman Gospodar prstenova još od 1937. godine. Završava ga u jesen 1949. godine. Zbog posleratnih nevolja sa hartijom, prva i druga knjiga - Družina Prstena i Dve kule - izlaze tek 1954. godine, a sledeće godine i treći deo, Povratak kralja. Knjiga dobija pozitivne kritike. Oksford ga je 1972. godine izabrao za počasnog doktora nauka - ne zbog njegovih književnih dela, već zbog njegovog doprinosa nauci o književnosti. Umro je 1973. godine u Bornmutu.