U dobrom stanju! Fototipsko izdanje objavljeno povodom 150-godišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. 1983. 230 strana velikog formata. Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem) Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[2] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[2] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[3] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[4] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine. Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[5] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[6], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[7] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Posle prekida studija - ne završenih[8] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[9] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[10] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža)....

Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Potpis prethodnog vlasnika. Očuvana. Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Očuvana. Malo zaprljana na gornjoj bočnoj strani Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Odlično kao na slikama Izdavač: Mladost - Beograd, 1982. god. Broširan povez, 24 cm. 296 str. Duhovni čovek vidi svet drukčije od ostalog sveta: mnogi gledaju, samo on vidi! Oni gledaju pojave, on sagledava suštinu. Njegove oči gledaju crkvu, ali duh traži dogmu na kojoj ona počiva; on gleda građevinu, ali u njoj vidi okamenjen jedan san; on se vozi u avionu, ali u njemu vidi misao koja leti; pred njim je katanac, ali u njemu vidi simbol nepoverenja među ljudima; gleda sliku, ali pita za njenu umetničku poruku; dok gleda nekoga ko brani rodnu grudu, on je ubeđen da ovaj brani svoja uverenja; kad nekoga gone, on pomisli da ga progone zato što drukčije misli; za njega malo znače sukobi klasa, ako to nisu sudari različitih pogleda na svet; za njega kriza društva nije u raspadu ustanova, već u slomu duha i morala... Tags: Ribari ljudskih duša Metodologija Religija i društvo

ETIKA ISLAMA.. PRIKLADAN ODGOVOR ZA ONOGA KO TRAŽI DJELOTVORAN LIJEK Stanje kao na slikama.. Tvrd povez.. Fleke sa strane,prelomljeni-izgužvani listovi u gornjem ćošku. Više nego čitljiva i pregledna i unutra fino očuvana. Izdanje 2005 godine,516 strana.. Izuzetna i retka knjiga

DUH BAJKE - Jung Karl Gustav Iako se starac do sada ponašao, a i izgledao, manje više kao ljudsko biće, njegove magične moći i duhovna superiornost sugerišu da se on, bilo dobar, bilo rđav, nalazi izvan ili iznad ili ispod ljudskog nivoa. Njegov životinjski aspekt ne predstavlja devalvaciju ni za primitivno ni za nesvesno, pošto je životinja u izvesnim aspektima superiorna nad čovekom. Ona još nije upala u greške svesti niti je pokrenula samovoljni ego protiv moći od koje živi: naprotiv, ona ispunjava volju koja deluje na gotovo savršen način. Kada bi bila svesna, ona bi bila moralno bolja od čoveka. U legendi o padu postoji duboka pouka: to je izraz nejasnog predosećanja da je emancipacija ego-svesti u stvari lucifersko delo. Cela čovekova istorija se od samog početka sastoji od sukoba između njegovog osećanja inferiornosti i njegove oholosti. Mudrost traži središnju stazu i plaća za tu drskost sumnjivom srodnošću sa demonima i zverima, te je stoga podložna pogrešnom moralnom tumačenju. Novi Sad, meki povez, 64 str. K.S.N.

Edvard de Bono očekuje da njegove ideje pogode klasične mislioce, ali vreme je na njegovoj strani. Ideje koje je prvi put izneo pre dvadeset godina u knjizi Mehanizam uma sada su prihvaćene kao ideje vodilje u razmišljanju. Ovde, u ovom briljantno obrazloženom napadu na staromodne obrasce razmišljanja, on, u najmanju ruku, traži novu renesansu. Izdavač: Narodna knjiga, Alfa, Beograd 1995; mek povez, strana 234, 20cm.

Komplet je nov. Uz komplet ide i CD. Potresno svedočanstvo o stradanju srpskog naroda kod Zidanog mosta. „Oni nisu bili brisani samo iz živih, nego i iz mrtvih, kako bi se poništilo njihovo postojanje. I zato oni danas ne traže ništa više nego pravo na smrt i ničeg nisu željniji nego grobnoga mira. Format: 23 cm Broj stranica: 1238 Povez: tvrdi Godina izdanja: 2014 (treće izdanje) Izdavač: samostalni izdavač Miro Miketić

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Za izvođenje ovih devet eksperimenata nije potreban novac i iziskuje sasvim malo vremena, a pokazuje da su duhovni principi pouzdani kao i sila teže i dosledni poput Njutnovih zakona kretanja. "E na kvadrat" ne traži od vas da slepo verujete u ono što u ovoj knjizi piše, već vas poziva da dokažete sledeće principe: -Postoji nevidljiva energetska sila ili polje beskonačnih mogućnosti. -Sudarate se sa poljem i izvlačite iz njega u zavisnosti od svojih uverenja i očekivanja. -Vaša veza sapoljem obezbeđuje precizno i neograničeno vođenje. -Univerzum je neograničen, bujan i neobično predusretljiv. Broj strana: 172 Povez: Broš Pismo: Latinica Format: 15 x 23 cm

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Za izvođenje ovih devet eksperimenata nije potreban novac i iziskuje sasvim malo vremena, a pokazuje da su duhovni principi pouzdani kao i sila teže i dosledni poput Njutnovih zakona kretanja. `E na kvadrat` ne traži od vas da slepo verujete u ono što u ovoj knjizi piše, već vas poziva da dokažete sledeće principe: -Postoji nevidljiva energetska sila ili polje beskonačnih mogućnosti. -Sudarate se sa poljem i izvlačite iz njega u zavisnosti od svojih uverenja i očekivanja. -Vaša veza sapoljem obezbeđuje precizno i neograničeno vođenje. -Univerzum je neograničen, bujan i neobično predusretljiv. Broj strana: 172 Povez: Broš Pismo: Latinica Format: 15 x 23 cm

Pismo Latinica Povez Broš Godina 2002 Strana 2018 Danas je obrazovanje važnije nego pre zato što se stvari menjaju brže nego što smo ikada imali prilike da vidimo. Prvi put u istoriji, moglo bi se desiti da se oni kojima je u školi dobro išlo suoče s istim ekonomskim izazovima s kojima se suočavaju oni kojima nije išlo tako dobro. Svi bi trebalo da obratimo pažnju na to da nam naš bankar traži finansijki obračun, a ne školsko svedočanstvo. Bankar time pokušava da nam nešto kaže. Ova knjiga govori o onome što bi vaša deca trebalo da nauče da bi ostvarila lični i finansijski uspeh u stvarnom svetu. * Da li obrazovanje koje dobijaju adekvatno priprema vašu decu za budućnost koja je pred njima? * Da li školski sistem zadovoljava posebne potrebe vašeg deteta? * Šta roditelji treba da urade ako se njihovoj deci škola ne dopada ili im loše ide? * Da li su dobre ocene garant doživotnog profesionalnog i finansijskog uspeha?

Izdavač: Sfairos, Beograd Biblioteka Slovesna sfera, knjiga 1 Povez: broširan Broj strana: 376 Sadržaj priložen na slikama. Blago zakošena, vrlo dobro očuvana. „...Evropskom tradicijom mi želimo da nazivamo samo ono bez čega se Evropa ne bi u istoriji čovečanstva ni pojavila kao nešto posebno, označena pojmom koji nikako nije geografski! A ona nije posebna po metafizici: nju ima i Azija, zavičaj matafizike je u Aziji, povratak u zavičaj metafizike je „Hodočašće na Istok“ (Herman Hese). Tako je za nas i Azija, kao i Evropa, jedan istorijski, a ne geografski pojam. Od vremena predsokratovaca do Sopenhauera, Ničea i Hajdegera metafizika traži svoje izvorište, a ono je azijsko! A Evropa je za nas poseban istorijski (nazvan „zapadni“) sistem vrednosti... koji polazi od ličnosti pojedinačnog čoveka kao osnovne i najrealnije pojave u istoriji, kao realnosti bez obzira da li mi tu realnost možemo da shvatimo (i filosofskim pojmovima obuhvatimo) ili ne!... Osnova civilizacije Zapada je hrišćanska po tome što njen pravni poredak nije uslovljen nikakvom filosofijom (pogotovo metafizičkom) niti znanjem, nego jedino samosvešću čoveka kao ličnosti... Metafizika je, međutim, pretnja ne samo čovekovoj ličnosti i samosvesti, nego danas već i opstanku sveta...“ (K-144)

Dobro očuvana , Retko !!! 357 strana 470 grama Usponom na goru Karmel Ivan simbolizira stanje mističnog sjedinjenja duše sa svojim Bogom. Za Ivana to sjedinjenje predstavlja duboku etičku, psihičku i antičku asimilaciju s Bogom, uranjanje u otajstva Ljubavi... Put do tog vrhunca — mističnog sjedinjenja vodi kroz faze mučnog očišćenja..., kroz svjetlo i sjenu — chiaroscuro jednog Caravaggia ili velikih slikara baroka: Velasgueza, Murilla, Rembrandta... Uspon u samoj koncepciji ima određenu fizionomiju i autor ga samo razvija u pojedinostima. Prisna mu je veza između emotivnog i refleksivnog elementa; sve je ispunjeno duhom, u kojem je koncentriran bitak. Ivanova nam se paleta otkriva tako čarobna, kao paleta impresionista: Cétannea, Maneta, Moneta... Ili nam se čini kao da motrimo kroz njegova djela prelijevanje boja sunčanoga spektra: zelene kao smaragd, crvene kao rubin, žute kao topaz, modre kao safir ... Za podlogu svoje nauke i života Ivan traži ništa (nije to »ništa« u ontičkom smislu) da postigne sve. Nije to ono Budhino-Sakvamunino ispunjenje u ništavnosti Nirvane, nego je to obuhvaćanje svega, po oslobođenju od spona neurednosti u samome čovjeku. Ivanova je Ljubav — sazrela na Križu — razapeta i raspjevana... Ona vodi dubinama Vječnosti, najuzvišenijemu Vrhuncu: Trojstvenome Bogu.

XXI. Stoljeće - doba sudbonosnih izazova Milan Mesarić `Ova knjiga kritički analizira bitne socijalno-ekonomske i kulturno-političke teme suvremenog svijeta (tržišni fundamentalizam, informatička revolucija, genetički inženjering, globalni terorizam...) i dramatično ukazuje na zabrinjavajuću putanju čovječanstva i naše civilizacije. Ovo nije štivo samo za ekonomiste, sociologe i političare, nego i neophodna literatura za svakog intelektualca koji traži - u poplavi raznovrsnih informacija - kompas koji će ga usmjeriti prema trajnim rješenjima.` Ak. Vladimir Stipetić `Ne poznajem domaćeg autora koji, poput Mesarića, tako kreativno i kompetentno analizira i prezentira najsloženije društvene odnose i procese suvremenog svijeta. Ova knjiga od velike je koristi i za one koji studiraju i za one koji uče i za one koji istražuju i uče druge. Preporučujemo je kao temelj znanstveno-nastavnog i znanstveno-istraživačkog rada.` Dr. Dragomir Vojnić Prometej Zagreb 2008 569 str Knjiga je nekorišćena ali je korica oštećena oko 1 cm sa desne strane pri dnu vidi se na slici K.N.S. O. ANTIK 3

Izdavač: Svetosavska književna zajednica, Beograd Biblioteka Posebna izdanja, knjiga 2 Predgovor i prevod: Srboljub Miletić Povez: broširan Broj strana: 120 Sadržaj priložen na slici. Veoma dobro očuvana. Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ (K-96)

Dr Aleksandar Kalomiros - Protiv laznog jedinstva Jednostavne misli pravoslavnog hriscanina u odnosu na nerazborite pokusaje stvaranje Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve sa takozvanim crkvama Zapada Hriscanska misao, Beograd, Valjevo, Srbinje, 1998. Mek povez, 154 strane, ponegde uredno podvlaceno hemijskom olovkom, posveta. RETKO! Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ tags: ekumenizam, antiekumenizam...

Laguna Broj strana: 320 KAO NOVO Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga, inače, bestseler New York Timesa, nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times

Nebojša Jovanović, istoričar suveren na terenu nacionalne istorije 19. veka, pred nas stavlja biografiju kneza Aleksandra Кarađorđevića, Кarađorđevog sina, drugog od ukupno petorice vladara koje je dinastija Кarađorđević dala srpskom, odnosno (kasnije) i jugoslovenskom prestolu. Donoseći nam detalje iz života ovog srpskog vladara i njegove porodice autor nas vodi kroz Beograd sredinom 19. veka i svet političkih ideja koji stvara jedno moderno društvo i državu, društvo koje prevazilazi orijentalne navike i uvodi Srbiju u najuži evropski krug zemalja, tada trostruko malobrojniji nego danas. Autor nam dočarava arhitekturu, modu, socijalne i kulturne prilike tadašnjeg Beograda, tehničke novitete, umetničke zaokrete i stvaranje državnih institucija koje postoje i danas. I tada, kao i danas, Srbija traži svoje mesto pod suncem, balansirajući između interesa velikih sila. Galerija likova koju nam Nebojša Jovanović kao na filmu predstavlja, njihovi politički i ljudski sukobi, zavere i izdaje, izgledaju nam tako poznato, gotovo predvidivo. Кnez Aleksandar je vladao kao drugi od ukupno petorice vladara koje je dinastija Кarađorđević dala srpskom, odnosno (kasnije) i jugoslovenskom prestolu. Zanimljiva je činjenica da je on najduže od svih vladara iz ove dinastije bio bez naučne biografije. To je, razume se iz navedenog, jedan od osnovnih motiva za nastanak ove knjige. Donoseći nam detalje iz života ovog srpskog vladara i njegove porodice autor nas vodi kroz Beograd sredinom 19. veka i svet političkih ideja koji stvara jedno moderno društvo i državu, društvo koje prevazilazi orijentalne navike i uvodi Srbiju u najuži evropski krug zemalja, tada trostruko malobrojniji nego danas. Dočarava nam arhitekturu, modu, socijalne i kulturne prilike tadašnjeg Beograda, tehničke novitete, umetničke zaokrete i stvaranje državnih institucija koje postoje i danas. I tada, kao i danas, Srbija traži svoje mesto pod suncem, balansirajući između interesa velikih sila. Galerija likova koju nam Nebojša Jovanović kao na filmu predstavlja, njihovi politički i ljudski sukobi, zavere i izdaje, izgledaju nam tako poznato, gotovo predvidivo. Vojislav Nestorović, urednik izdanja

62087) E na kvadrat - E2 Devet uradi sam energetskih eksperimenata koji dokazuju da vaše misli kreiraju vašu realnost , Pem Graut , Leo commerce Beograd 2013 Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Za izvođenje ovih devet eksperimenata nije potreban novac i iziskuje sasvim malo vremena, a pokazuje da su duhovni principi pouzdani kao i sila teže i dosledni poput Njutnovih zakona kretanja. `E na kvadrat` ne traži od vas da slepo verujete u ono što u ovoj knjizi piše, već vas poziva da dokažete sledeće principe: -Postoji nevidljiva energetska sila ili polje beskonačnih mogućnosti. -Sudarate se sa poljem i izvlačite iz njega u zavisnosti od svojih uverenja i očekivanja. -Vaša veza sa poljem obezbeđuje precizno i neograničeno vođenje. -Univerzum je neograničen, bujan i neobično predusretljiv. `Prava knjiga za sve one kojima još uvek nedostaju `realni` dokazi o postojanju i funkcionisanju zakona privlačenja. Zabavno, jednostavno i pre svega praktično!` - Siniša Ubović, glumac, HYL trener i autor bestselera Put promene mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , popunjavano na jednoj strani , 172 strane

ILIJA M. KOLARAC - DOBROTVOR SRPSKE PROSVETE Istovetan reprint originalnog izdanja iz 1896. godine objavljen 1998. godine povodom 120 godina Zdužbine Ilije M. Kolarca u izdanju Zdužbine Ilije M. Kolarca i NIS Jugopetrol. Autor: M. Đ. Milićević Izdavač: Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd Godina izdanja: 1896. Broj strana: 143 Pismo: ćirilica Povez: tvrd, zlatotisak Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana za ovu starost. Izuzetna knjiga, retko i vredno izdanje. Istovetan reprint objavljen 1998. Sadržaj: I Biografija Ilije M. Kolaraca II Ilija M. Kolarac i Streljačko Društvo III Ilija M. Kolarac i oni koji su pali za Otadžbinu IV Ilija M. Kolarac i književnost, prosveta V Ilija M. Kolarac i njegova supruga Sinđelija VI Ilija M. Kolarac i upravni odbor njegove zadužbine VII Ilija M. Kolarac i njegova Zadužbina 1. oktobra 1985. Ilija Milosavljević Kolarac (Kolari, 1800 — Beograd, 6/18. oktobar 1878) je bio srpski trgovac i zadužbinar. Rođen je oko 1800. godine u selu Kolari nadomak Smedereva, po kome je i dobio nadimak Kolarac, a umro je 6. oktobra 1878. u Beogradu. Otac Milosav bio je abadžija, a majka se zvala Jovanka. Kao dete je ranjen u Prvom ustanku. Po njegovoj propasti, Ilijina porodica prebegla je preko Dunava, ali se Ilija brzo našao u Beogradu, sa 30 para. Radio je kao trgovački momak za druge trgovce, a 1827. godine oženio se ćerkom jednog od njih Milutina Radovanovića, Sinđelijom Radovanović, rođenom 1809. godine. Otvorio je sopstvenu radnju, boltu. Nedugo zatim, preselio se u Pančevo, zbog straha od kneza Miloša. Naime, postoji priča da kada je Ilija boravio u Beogradu, počnu neki mlađi beograđani nositi neke kape, sa zlatnim širitima. Knez Miloš, mrzeći na rasipanje i luksuz, i držeći da mu valja Srbe od tog palila sklanjati, makar kakvim merama, zapovedi te se nekoliko Beograđana, s tim zlatali kapama, obale i istuku batinama. Ilija se, od te mere, toliko uplaši, da je odmah ostavio Beograd, i preselio se u Pančevo. Međutim, sam Kolarac će napisati da je u Pančevo došao zbog trgovine i sigurne zarade u carsko-kraljevskoj austrijskoj državi, 1828. godine. Tamo je razvio veliku trgovinu i sa Srbijom i unutar Austrougarske, prvenstveno sa hranom, ali i sa stokom, i veoma se obogatio. Izvozio je pšenicu, ječam, ovas, suražicu, proso i kukuruz. Imao je svoje brodove, koji su se zvali Nemanja i Sveti Đorđe. Takođe, bavio se i uzgojem i prodajom svinja. Kolarac je napustio Pančevo 1856. godine. Ilija je žitar trgovac u Pančevu sredinom 1855. godine, koji prilaže 10 f. za spomenik pesniku Lukijanu Mušickom u Karlovcu. Sinđelija, koju je vrlo voleo, umrla je 1855. godine u Pešti, a sahranjena je u Beogradu, gde se i sam preselio sledeće godine. Tu se bavio trgovinom solju i šalitrom, a ulagao je i u rudnike. Dugo je pomagao stvaraoce u književnosti, a 1861. je osnovao Književni fond Ilije Milosavljevića Kolarca uz pomoć Koste Cukića. Do Prvog svetskog rata fond je izdao 120 knjiga. Kolarac je donirao i hiljadu forinti za osnivanje pravne Akademije u Novom Sadu. Krajem 1877. godine zamalo je stradao. Vlada ga je optužila za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni, zajedno sa Jevremom Markovićem i Aćimom Čumićem, a preki vojni sud osudio na tamnicu. Knez Milan ga je ubrzo pomilovao, ali je zatvor narušio Kolarčevo zdravlje i ubrzo je umro. Testamentom je ostavio svoje imanje (oko milion tadašnjih dinara) fondu za stvaranje beogradskog univerziteta, što je bila velika Kolarčeva želja, i fondu za pomaganje književnosti. Po smrti Kolarca, dve sinovice, žene Velizara Karapešića i profesora Dimitrija Nešića, povele su sudski spor za obaranje testamenta, podržane od tadašnjih vlasti. Tek je Kasacioni sud osnažio Kolarčev testament. Draginja Petrović je potraživala iz zaostavštine nakit svoje sestre, Kolarčeve žene. Spada u velike zadužbinare Srbije. Njegova najpoznatija zadužbina je Kolarčev univerzitet. Osnovna škola u rodnim Kolarima nosi njegovo ime.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dve stvarnosti su najsvevrednosnije i najvažnije: Bog i čovek, Bogočovek i duša čovekova. Jedino Bogočovekom čovek može naći dušu svoju. Ne traži li Njime, nikada je i ne nađe. Sav u čoveku, i sav radi čoveka Bogočovek Hristos vodi čoveka svima bogočovečanskim putevima ka Bogu, osiguravajući mu besmrtnost i život večni. Sve što je potrebno čoveku za život večni na zemlji i na nebu, on to ima u Bogočoveku – Gospodu Hristu. Gospoda pak Hrista čovek stiče verom u Njega. Nema sumnje, podvigom evanđelske vere čovek prenosi Hrista u sebe i sebe u Hrista. Otuda, oduzeti čoveku Bogočoveka i nije drugo nego oduzeti mu sve i sva u svima svetovima. Jedino nazida li sebe na Bogočoveku kao na temelju, čovek može izgraditi iz sebe Božju građevinu, besmrtno i večno biće. Sve što je Bogočovek Hristos činio, činio je da bi pokazao i dokazao da sve to može i čovek činiti samo pomoću Bogočoveka i Bogočovekom, samo kada verom u Bogočoveka obogočoveči sebe. Dokaz? Apostol Petar i ostali sveti čudotvorci. U njima je čovek pomoću Bogočovekao došao do …

„Барили, а то се зна, ради на једној акробатској жици, смештеној веома високо, а испод њега је бездан детињарија и светковања. Ипак, он се одржава комотно на жици, иако привремено. Можда својим ненамерним скретањем према бездану тражи опроштај због евентуалног претеривања и због грешака које онај који чврсто стоји на земљи не би учинио. Тако и код читаоца долази до напетости. Чини му се да сваки његов лик понавља ризик: хоће ли издржати у настојању да нас изненађује и да нас привлачи, или ће се, као неки атлета од гипса, након властитог распадања, показати у свом стравичном скелету, а он му је, како-тако, био ослонац? Ипак, ретко се дешава да долази до тог распадања јер је чудесно диван прелазни пут који води од инспирације до писане странице. Погледајмо на тренутак, без освртања на прелазни пут, један одломак Дебенедетијевих страница, који припада најлепшим критикама нашег столећа, а посвећен је поразној критици аутора као што је то Барили, такође диван критичар: текст је из 1931. … Рекло би се да је овај песник успео, својим сјајним и чудесним изумима, да открије закон, одреди стање времена и духа, познаје све повољне могућности и разлоге постојањa где његова машта даје максимални израз; чак и копирајући, за властиту употребу, музички оквир, звучне профиле, вокалитет и динамику, дисонанце и одговарајућа вербална подударања, метрику, број израза у којима експлодирају на најистинскији начин његови одбљесци, светла. … Барили је произвео једну врсту ономатопеје, применљиве у заповестима, барилијевска надувеност, тако лепе кад је лепа, и он се њоме послужио како би нас обмануо и да би себе обмануо како његова инспирација удара крилима чак и тамо куда и није летела. (Debenedetti, Intermezzo, Milano 1963)“ – Ђорђо Пелегрини фебруар 1993. Број страна / Повез / Писмо: 160 / Тврд / Ћирилица

Kraj utopije i pozorište, kritike i eseji 1985 - 2000, mek povez, 216 strana, dobro očuvana, izdanje Sterijino pozorište Novi sad - Otkrovenje Beograd 2000, detaljniji opis: `Kraj utopije i pozorište` razmatra predstave nastale po komadima savremenih srpskih dramatičara od 1985. do 2000, u godinama takođe dramatizovanog ali pri tom još i razorenog, urušenog društva. Dok traži odgovor na pitanje kako su i u kojoj meri pisci odgovorili na zahteve vremena, što stoji u osnovi njegove kritičarske pažnje, Stamenković ne krije, naprotiv, da pozorište vidi kao aktivnog učesnika u društvu, pa u tom smislu očekuje da ono aktivno oblikuje i javnu svest, da pod svoju lupu stavi i krupna pitanja politike i istorije. Tek smešteno u konkretan istorijski, politički, društveni, socijalni, duhovni, pa i psihološki kontekst, pozorište pokazuje koliko je doraslo tom zadatku i kakva je slika vremena u njegovom šekspirovskom ogledalu.

SV 4 07180) SELO GRGETEG fragmenti , Milica Gorjanović , Poeta Beograd 2011 , Autohtonog Grgetega više nema. On je gotovo u potpunosti razoren i spaljen tokom Drugog svetskog rata. Od starog Grgetega ostali su samo stari most i bunar na đeram. Danas ima samo dva đaka koja idu u školu u susedno selo. U njemu nema ni prodavnice ni kafane. Meštani u selu kažu da vise ima kaluđerica u manastiru nego stanovnika starosedelaca. Milica Gorjanović je rođena u tom selu i u njemu je živela do 1943. godine kada je kao dvanaestogodisnja devojčica zbog ulicnih borbi izmedju partizana i ustaša bežeći kroz kukuruze i vinograde morala da napusti selo. Pre nekoliko godina, njena prijateljica, Mira Pekić, prof. fakulteta, kojoj je mati Grgetezanka, u razgovoru o Grgetegu joj je rekla:“Napiši nešto, sve će otići.Grgeteg se u knjigama spominje samo uzgred, na marginama“ To je bio povod da Milica pocne da sakuplja podatke o ovom selu. Ona podatke o selu pronalazi u knjigama i arhivima, ali su joj važnije priče aktera i svedoka događaja. Više od tri godine ona putuje, trazi preživele stanovnike i njihove rodjake, razgovara sa njima. Ona pokusava da, u tim razgovorima, rasvetli bar deo istine o dogadjanjima u selu. Selo Grgeteg razvijalo se uz manastir Grgeteg, pa Milica odatle i počinje priču. Piše o nastanku manastira, pored njega i sela i o svim važnim istorijskim ličnostima i dogadjajima i njihovim odjecima u selu. Svi važni istorijski dogadjaji imali su uticaja na selo i kroz ovu knjigu autorka piše o istoriji srpskog naroda kroz mikrosvet jednoga sela. Ona se dotiče Seobe Srba, kuge, revolucije 1848, Drugog svetskog rata. Piše o pojedinačnim sudbinama stanovnika, svim do kojih je mogla da dodje. Navodi imena stradalih jer većina imena nigde nije navedena. Ono što nije zabeleženo, ni ne postoji i Milica pokušava mnogo godina posle završetka rata da osvetli ono o čemu se nije pisalo. Težak život kmetova i seljaka bio je i pod turskom i austrougarskom vlašću a kulminirao je tokom Drugog svetskog rata kada je zverstvo dobilo svoju konačnu dimenziju. Ona želi da sudbina malog čoveka ne bude zaboravljena. Ova knjiga je kao putovanje vremeplovom. Putujući kroz istoriju sela i i njegovih meštana, putovaćete i kroz istoriju srpskog naroda. Emilija Gorjanović mek povez, format 17 x 24 cm , latinica, ilustrovano, 148 strana

Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga, inače, bestseler New York Timesa, nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times Povez: Mek Format: 13x20 cm Broj strana: 320