kozna torbica za pljosku sa vodom ,i za slicne namene,period ww1 ili ranije,u dnu ima ojacanje od drveta za koje je zakovano ekserima kozna oplata,prorez ima da se nosi oko opasaca i kais za preko ramena

Stara kutija za sitnice s oplatom od sedefa spolja, obložena crvenom čojicom iznutra. Na jednom od 4 ugla nedostaju dve sedefne pločice (vidi sliku). Dimenzije: 8,5x12 cm.

Kamera se pojavila na tržištu 1963 pod imenom SHANGHAI 203, ali 1964 menja ime u komercijalnije SEAGULL 203. SEAGULL 203 je model koji podržava dva različita formata 6x4,5 i 6x6. objektiv: SEAGULL S-111-2, fokus 75 mm. f 3,5 - f 22 1 sec - 1/300 sec Za ostale informacije posetite sajtove: http://camerapedia.wikia.com/wiki/Seagull_203 http://www.flickr.com/search/?q=seagull+203 Ispravan, u dobrom stanju, oplata mestimično odlepljena.

Stariji top, izradjen u kombinaciji mesinga drveta i metala Fenomenalan rad, ne znam koja mu jhe godina proizvodnje ali deluje poprilično očuvano Sam top je izradjen od mesinga, drveta i metalnih delova kao što je oplata za točkove Na mesinganom kraju topa je natpis D. Kar Spain 5CCal. Black Powder Ima još jedan registarski broj na vrhu topa Gabaritna i teža, figurina je dimenzija 23 cm a težina 630 grama, dakle preko pola kilograma Pogledajte slike

Stara britvica s početka XX veka,izrađena od roga s oplatom od mesinga, ručni rad. Dimenzije: kad je zatvoren 11,5 cm, s otvorenim sečivom 17 cm. Na mesinganoj oplati s jedne strane piše ćirilicom `Radenković TRNAVAC`. Stanje kao na slikama.

Kit komplet sadrzi apsolutno sav potreban materijal da bi sami sklopili maketu broda. U kompletu se nalaze nacrt,uputsvo,laserski secena rebra i kobilica,zatim laserski isecene letvice za oplate,palubu,topovi,sidra,resetkice,camac,vitlo,kanapi,platno za jedra i jos mnogo delova koji su vec odradjeni ili pripremljeni za rad.

Stare SSSR igracke, retko Jugoslavija, kraj 70ih i pocetak 80ih. MALI ROBOT savrsen i radi. VEĆI ROBOT kad se navije okrece mu se antena i točkovi na ušima, dok se teže noge pokreću, ali kao da polako ide, u mestu. Trebalo bi ga otvoriti, ali nista necu pipati. Made in Hong Kong. SPORT, metalni auto perfektan kao nov. MESEČEVO VOZILO predobro sacuvano, naprsnuce na dva mesta oplate vozila ali površinsko. Nema poklopac za bateriju i fali mala loptica antena na vrhu sajle pozadi. Prelep i redak.

434 Stanje kao na fotografijama! Hotel Moskva, nekadašnja Palata Rosija, je hotel i nekadašnja zgrada osiguravajućeg društva Rosija-Fonsier u Beogradu. Nalazila se nekada na uglu ulica Kralja Milana i Balkanske; to je sada na uglu Terazija i Balkanske ulice. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.[1] Rok za podnošenja projekata gradnje bio je 15/28. januar 1905. godine, a predviđena cena gradnje nije trebala da prelazi iznos od 750.000 dinara. Ocenjivački sud koji je trebao da nadzire rad činilo je šest arhitekata: dva iz Rusije, dva iz Austrougarske i dva iz Kraljevine Srbije. To su bili srpski arhitekti, profesori beogradske Velike škole, Andra Stefanović i Nikola Nestorović. Gradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine, a svečano je otvorena 14. januara 1908. godine. Bila je najveća privatna zgrada u Kraljevini Srbiji, nalazila se na stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama. Građevina je na svojim zidovima imala natpis Palata Rosija. Direktor Srpskog brodarskog društva Svetozar Vukadinović, koji je bio vlasnik gostionice Velika Srbija na Terazijama, otputovao je u Rusiju, u kojoj je ranije bio emigrant,[2] da nađe osiguravajuće društvo koje će na njegovom imanju da izgradi velelepno zdanje. Glavni direktor društva Rosija Roman Ivanovič Poicl je pristao na Vukadinovićevu ideju. Konkurs za zgradu osiguravajućeg društva Rosija bio je raspisan oktobra 1904. godine.[3] Prvu nagradu na konkursu dobio je zagrebački arhitekta Viktor Kovačić, dok je Jovan Ilkić dobio drugu nagradu. Ipak, direkcija osiguravajućeg društva Rosija odlučila se za Ilkićev projekat.[4] U zgradi na sprat, koja je tu ranije stajala, postojali su, sa strane Terazija, bakalska radnja sa delikatesima, u sredini je bila mala duvandžinica a na uglu do Balkanske kafana `Velika Srbija`. Lokacija je smatrana najlepšom u gradu ali i teškom za gradnju: prilikom kopanja temelja se naišlo na `naslage nepropustljive ilovače i na vodu`. Za vodu se mislilo da potiče od `zaostale žice nekog starog vodovoda`, kasnije je izvirala u betonskom podrumu i dalje se slivala propustima.[5] Gradnja palate je počela u martu 1905. godine. U temelje su postavljene 82 drvene grede duge po pet metara i debele po 30 centimetra, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskog kamena. Preko toga postavljena je betonska ploča debela 2,2 metra. Zidanjem ciglama otpočelo je tek u proleće 1906. godine. Radove je izvodio građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave. Nadzorni inženjer bio je arhitekta Jovan Ilkić. Radovima za armirani beton rukovodio je arhitekta Matija Šnajder. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama a ukrašena ornamentima zelene boje.[6] Keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena. Zgrada je zidana u stilu secesije. Stepenište je bilo izrađeno od ripanjskog i švedskog granita. Ukupna vrednost zgrade iznosila je 2 miliona zlatnih dinara. Građevina je u potpunosti završena 1907. godine. Za ono vreme bio je to najveći hotel u Beogradu sa 50 postelja i sobama na sva tri sprata.U aprilu 1941. bila je jako oštećena bombardovanjem. Zgrada hotela Moskva[7] dostigla je visok stepen stilske emancipacije ovog perioda i približila se postavkama moderne arhitekture. Zidna platna oslobođena su horizontalnih podeonih venaca, plastike oko otvora, lizena i pilastera. Upotreba mermera, keramičkih pločica i fajansa za oplatu fasade označilo je prihvatanje secesijskih postavki o upotrebi novih, plemenitih i trajnijih materijala. Većim delom slobodne površine fasada obložene su zelenim keramičkim pločicama po čemu zgrada spada među retke u Beogradu sa hromatskom fasadom. Preokret u beogradskoj secesiji obeležila je zgrada osiguravajućeg društva Rosija, hotel Moskva. Otvaranje Svečano otvaranje je izvedeno iz dva dela. 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević je otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva. Svečano otvaranje i veselje obavljena su i 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde. U palati Rosija je bio smešten hotel, kafana, restoran, stanovi za rentu i kancelarije beogradske filijale osiguravajućeg društva Rosija, za čijeg je direktora postavljen Svetozar Vukadinović. Izgradnja palate Rosija bila je velika ruska privredna, ali i politička investicija u Kraljevini Srbiji, što nije bilo po volji ostalim velikim silama. Osiguravajuće društvo „Rosija” prodalo je zgradu Građanskoj banci septembra 1921. za 11,5 miliona dinara - kuriozitet je da je na akt o prodaji moralo biti prilepljeno 6.500 taksenih markica od po 100 dinara, na 65 tabaka.[8] Građanska banka je bila fuzionisana sa Jugoslovenskom trgovačkom u Ujedinjenu banku, koja je prodala imanje (banka je pala u novembru 1923).[9] Kafana `Moskva` je u međuratnom Beogradu bila jedna od najvećih, bila je zatvorena jedno vreme 1939. radi preuređenja.[10] Renoviranje hotela je završeno 2013. godine, posle skoro četiri godine rada.