na prodaju knjiga opsta hemija

Prodajem udzbenike za srednju skolu smer tehnicar zastite od pozara Geografija-400 Istorija-350 Vatrogasne sprave i oprema-3002 Tehnicko crtanje sa masinskim elementima-300 Opsta hemija-450 Poznavanje materijala-300 Fizika-400 Muzicka kultura-300 Opsta i neorganska hemija-400

Format: 24x17 cm. Broj strana:705 Izdavač i godina izdanja: Naučna knjiga 199o Mek povez Unutrašnjost knjige dobro očuvana. Visina poštarine je za slanje putem cc paketa.. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Komplet udžbenika sadrži: 1 Čitanka-Nikolić kb21109 2 Istorija knjiž.-Deretić kb21111 3 Istorija-Ferjančić kb21122 4 Geografija-Gavrilović kb21172 5 Biologija-Šerban kb 21164 6 Matematika-Miličić kb21177 ili 6a Mat.zbirka-Vene kb21177 7 Računarstvo i Inform.-Klem kb21169 8 Fizika–udžb-Čaluković Krug ili 8a Fizika–zbirka-Čaluković Krug 9 Opšta hemija -Horvat kb21187 10 Latinski-Pakiž kb21156 11. Muzička kultura-Marinković kb21171 12. Likovna kultura-Galović kb21820

Opšta i anorganska hemija Filipović Lipanović Obe knjige su u odličnom stanju

Biblioteka Atlasi znanja, 10 knjiga komplet , izdanje Vuk Karadžić . Tvd povez Korice sa nešto tragova, unutra su odlične Anatomija životinja Botanika Geologija Zoologija Opšta biologija Fizika Anatomija čoveka Hemija Astronomija Mineralogija

Atlas znanja komplet, izdavac Vuk Karadzic, 1978. Za uvid u stanje pogledati fotografiju. Opsta biologija Anatomija coveka Fizika Astronomija Mineralogija Geologija Hemija Botanika Anatomija zivotinja Zoologija

Na prodaju odlično očuvane knjige,iz Toma koji sadrži komplet 10 knjiga,prodajem 8 perfektno očuvanih knjiga iz edicije Toma:Atlasi Znanja-izdavač: Vuk Karadžić -Bg-1980- tvrd povez,21cm,potkrepljena slikama, naslovi:1. Anatomija Čoveka2. Zoologija..3. Fizika, 4. hemija--- 5.Geologija--6. Opšta biologija-- 7. Anatomija Životinja 8. Mineralogija

Biblioteka Atlasi znanja, 10 knjiga komplet , izdanje Vuk Karadžić .Tvrd povez, u odličnom stanju, nekorišćeno! 1.Anatomija životinja 2.Botanika 3.Geologija 4.Zoologija 5.Opšta biologija 6.Fizika 7.Anatomija čoveka 8.Hemija 9.Astronomija 10.Mineralogija

Izdavač: `Vuk Karadžić`, Beograd Broj strana: 939 + 910 + 944 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 30 cm OPSTA ENCIKLOPEDIJA LAROUSSE U TRI TOMA Tom 1: književnost, muzika, pravo, nauka o jeziku, mitologije i religije, filozofija i humanističke nauke, umetnost Tom 2: matematika, astronomija, fizika, hemija, prirodne nauke Tom 3: geografija, istorija, industrija i tehnika Tvrd povez. Knjige su dobro očuvane, izuzev što na koricama prve knjige postoji par tačkastih poderotina sa strane (vidljivo na slici). Unutrašnjost u odličnom stanju.

Opšta enciklopedija Larousse 1-3, komplet Izdavač: Vuk Karadžić, Interexport, Beograd 1971, 1972,1973; tvrd povez, strana 940+911+944, bogato ilustrovana, 30cm, Tom 1: književnost, muzika, pravo, nauka o jeziku, mitologije i religije, filozofija i humanističke nauke, umetnost Tom 2: matematika, astronomija, fizika, hemija, prirodne nauke Tom 3: geografija, istorija, industrija i tehnika stanje: Vrlo dobro-očuvano, bez zaštitnog omota.

Opšta hemijska enciklopedija 1-5,korice iskrzane po rubovima. Izdavač:Sovjetska Enciklopedija,Moskva 1961-1967. Format:27cm. Broj Strana:I-1262,II-1086,III-1112,IV-1182,V-1184 strana,tvrdi povezi,ćirilica. Kratka hemijska enciklopedija“ je naučna referentna publikacija o svim granama hemije. Enciklopedija pokriva sve odeljke hemijske nauke i tehnologije: fizičku hemiju, neorgansku hemiju, organsku hemiju, analitičku hemiju, koloidnu hemiju, radiohemiju (uključujući hemiju izotopa), hemiju zračenja, geohemiju, biohemiju, hemiju prirodnih i sintetičkih polimera, hemiju i tehnologiju nafta, hemija koksa, hemija boja, hemija lekova itd. Važno mesto u Enciklopediji zauzimaju teorijska pitanja: struktura atoma i molekula, odnos reaktivnosti sa strukturom, mehanizam hemijskih procesa (uključujući katalitičke, lančane itd.), Konformaciona analiza, problemi organske hemije (posebno aromatičnosti) i mnoga drugi. Takođe su u Enciklopediji široko obuhvaćene metode fizike i hemije: hromatografija, indikatori izotopa, spektrometrija, radio spektrometrija, protonska i nuklearna magnetna rezonanca, ramansko rasejanje svetlosti itd . Ukupno „Sažeta hemijska enciklopedija“ sadrži više od 5000 članaka. „Kratka hemijska enciklopedija“ namenjena je širokom spektru hemičara: naučnicima, inženjerima, nastavnicima univerziteta, tehničkih škola i srednjih škola, studentima, studentima postdiplomskih studija.

Stanje: Odlično - Omotnice knjige I i II oštećene, knjiga III nema - Knjiga III malo oštećen vez Naslov: Opšta enciklopedija Larousse Knjiga I - književnost, muzika, pravo, nauka o jeziku,mitologije i religije, filozofija i humanističke nauke, umetnost Knjiga II - matematika, astronomija, fizika, hemija, prirpodne nauke Knjiga III - geografija, istorija, industrija i tehnika Izdavač: Vuk karadžić, Beograd 1973, Pismo: latinica, Povez: tvrd sa omotnicom, Format: 30cm, Str: 893 + 883 + 928, Ilustrovano. _____

Beograd 1983. Tvrd povez, 406 strana. Napomena: pečat bivšeg vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: PREDGOVOR 1. OPŠTI POJMOVI, OSOBINE, PRIMENA I TOKSIČNO DELOVANJE BOJNIH OTROVA 1.1. RAZVOJ HEMIJE BOJNIH OTROVA 1.1.1. Rajvoj bojnih otrova u periodu I svetskog rata 1.1.2. Razvoj bojnih otrova u periodu između I i II svetskog rata 1.1.3. Razvoj bojnih otrova iz perioda posle II svetskog rata 1.2. DEFINICIJA POJMA, OPŠTI ZAHTEVI, KARAKTERISTIKE I NAČINI DISPERZIJE BOJNIH OTROVA 1.2.1. Definicija pojma bojnog otrova 1.2.2. Opšti zahtevi 1.2.3. Karakteristike i specifičnosti dejstva bojnih otrova 1.2.4. Način disperzije bojnih otrova 1.3. FIZIČKE OSOBINE BOJNIH OTROVA 1.3.1. Agregatno stanje, boja i miris 1.3.2. Tačka ključanja i tačka mržnjenja 1.3.3. Viskoznost 1.3.4. Površinske pojave 1.3.5. Napon pare (p) 1.3.6. Koncentracija zasićenja (cmax ) (maksimalna isparljivost) — 1.3.7. Koeficijent difuzije (Do) 1.3.8. Postojanost (perzistentnost) (S) 1.3.9. Isparljivost sa površine u prostoru 1.3.10. Rastvorljivost 1.3.11. Relativna gustina para 1.4. HEMIJSKE OSOBINE BOJNIH OTROVA 1.4.1. Postojanost pri čuvanju 1.4.2. Ponašanje prema materijalima 1.4.3. Termička postojanost 1.4.4. Hidrolitička postojanost 1.4.5. Hemijska reaktivnost 1.5. VRSTE HEMIJSKIH REAKCIJA I SPECIFICNOSTI MEHANIZAMA HEMIJSKIH VEZA KOD BOJNIH OTROVA 1.5.1. Vrste hemijskih reakcija (promena) 1.5.2. Tipovi hemijskih veza 1.5.3. Svojstva — veza indukcioni i mezomerni efekt 1.5.4. Mehanizam kidanja hemijskih veza 1.5.5. Mehanizam hemijskih reakcija nukleofilne i elektrofilne zamene 1.6. PODELA BOJNIH OTROVA PREMA PRIPADNOSTI, OSOBINAMA, DEJSTVU I TAKTIČKOJ NAMENI 1.6.1. Podela prema formacijskoj pripadnosti 1.6.2. Podela prema fizičko-hemijskim osobinama 1.6.3. Podela prema osnovnom fiziološkom dejstvu 1.6.4. Podela prema taktičkoj nameni 2. NADRAžLJIVCI 2.1. SUZAVCI (LAKRIMATORI) 2.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 2.1.2. Suzavci (lakrimatori), halogenovani alifatični ketoni 2.1.3. Suzavci (lakrimatori), halogenovani aromatični ketoni 2.1.4. Hloracetofenon (HAF) 2.1.5. Suzavci (lakrimatori) koji sadrže azot 2.1.6. Brombenzilcijanid (BBC) 2.2. KIJAVCI (STERNITI) 22.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 22.2. Kijavci tipa organo-arsenovih jedinjenja 2.2.3. Difenilhlorarsin (klark I) 22.4. Difenilcijanarsin (Klark II) 2.2.5. Difenilaminhlorarsin (adamsit) 2.3. OSTALE MATERIJE NADRAŽUJUCEG DEJSTVA 2.3.1. 2-hlorbenzildenmalondinitril (CS”) 2.3.2. Dibenzoksazepin („CR”) 2.4. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA NADRAŽLJIVACA 3. ZAGUŠLJIVCI 3.1. ZAGUŠLJIVCI TIPA HALOGENIH DERIVATA UGLJENE K1SELINE 3.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 3.1.2. Dihloridugljene kiseline — (fozgen) 3.1.3. Trihlormetilestar hlorugljene kiseline (difozgen) 3.14. Heksahlordirnetilkarbonat (trifozgen) 3.2. ZAGUŠLJIVCI TIPA HALOGENOVANIH NITROALKANA 3.2.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 3.2.2. Trihlornitrometan 3.2.3. Ostala jedinjenja halogenovanih nitroalkana — 3.3. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA ZAGUŠLJIVACA 4.PLIKAVCI 4.1. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH TIOETARA 4.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 4.1.2. 2,2`-dihlordietilsulfid (sumporni iperit) 4.1.3. Analogna jedinjenja 2,2`-dihlordietilsulfida 4.2. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH ALIFATIČNIH TERCIJARNIH AMINA 4.2.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 4.2.2. 2,2`,2` — trihlortrietilamin (azotni iperit) 4.3. HALOGENIRANI ALIFATICNI ARSINI 4.3.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 4.3.2. 2-hloretenildihlorarsin (luizit) 4.4. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH OKSIMA 4.4.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje 4.4.2. Fozgenoksim 4.5. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA PLIKAVACA 5. KRVNI Bot (opšti otrovi) 5.1. KRVNI Bot IZ GRUPE NITRILA I IZONITRILA 5.1.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja 5.1.2. Cijanovodonična kiselina — 5.1.3. Hlorcijan 5.2. KRVNI OTROVI TIPA ARSENA I FOSFORVODONIKA 5.2.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja 5.2.2. Arsenvodonik 5.3, KRVNI OTROVI TIPA UGLJEN-MONOKSID I METALKARBONILA 5.3.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja 5.3.2. Ugljenmonoksid 5.3.3. Metalkabonili 5. 4. TETRAETILOLOVO 5.4.1. Hemijski sastav, način dejstva, fizičko-hemijske osobine 5.5. BORBENA PRIMENA KRVNIH (OPSTIH) BOJNIH OTROVA 6. NERVNOPARALITICKI BOJNI OTROVI 6.1. HEMIJSKA STRUKTURA NERVNOPARALITICKIH, BOJNIH OTROVA I NJEN UTICAJ NA TOKSIČNOST 6.1.1. Hemijska struktura i podela 6.1.2. Uticaj hemijske strukture na toksičnost 6.2. ALKILFLUOROFOSFONATI 6.2.1. Opšti podaci 6.2.2. Hemijska struktura svojstva i stepen 6.2.3. 0-izopropil-metilfluorofosfonat, sarin 6.2.4. 0-(1,2,2,-trimetilpropil)-metilfluorofosfonat 6.2.5. 0-(N,N-dialkilaminoalkil)-metilfluorofosfonati 6.2.6. Ostali alkilfluorofosfonati 6.3. ALKILTIOLOFOSFONATI 6.3.1. Opšti podaci 6.3.2. Hemijska struktura, svojstva i stepen toksičnog dejstva 6.3.3. 0-alkil-S-(N,N-dialkilamino-2-etil) alkiltiolofosfonati (V-bojni otrovi ) 6.4. POTENCIJALNI (REZERVNI) ORGANOFOSFORNI BOJNI OTROVI 6.4.1. 0,0-dietil-S-(N,N-dietilamino-2-etil)-tiolofosfat, amiton 6.4.2. 0,0,dietil-S-(2-etiltioetil)-tiolofosfat; izosistoks 6.4.3. 0,0,dietil-S-(etiltiolometil)-tiolofosfat; Timet 6.4.4. 0,0-dietil-O-(4-nitrofenil)-fosfat; Paraokson 6.4.5. 0,0-di (-izopropil)-fluorofosfat; DFP 6.4.6. Bis-(dimetilamido)-fluorofosfat; dimefoks 6.4.7. 0-etil-dimetilamido-cijanofosfat; tabun 6.5. BORBENA PRIMENA ORGANOFOSFORNIH BOJNIH OTROVA 7. PSIHOHEMIJSKI BOJNI OTROVI (PSIHOOTROVI) 7.1. OPSTI DEO 7.2. DERIVATI INDOLA 7.2.1. (+) Dietilamidlisergična kiselina 7.2.2. N,N-dimetiltriptarnin, (DMT) 7.2.3. 5-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin bufotenin 7.2.4. Psilocin i psilocibin 7.3. FENILMINOALKANI 7.3.1. Meskalin 7.3.2. 3,4,5-Trimetoksifenil-aminoopropan, TAM 7.4. DERIVATI PIPERIDINA 7.4.1. Sernil 7.4.2. Piperidilbenzilati i glikolati 7.5. PROCENA BORBENIH OSOBINA PSIHOOTROVA 8. BILJNI OTROVI (BILJNO-OTROVNE BORBENE MATERIJE) 8.1. OPŠTI PODACI BILJNIH OTROVA 8.2. PODELA HERBICIDA PO KARAKTERU I NAČINU DELOVANJA 8.2.1. Selektivni herbicidi 8.2.2. Neselektivni (totalni) herbicidi 8.3. IZBOR BILJNO-OTROVNIH BORBENIH MATERIJA 8.4. NEKI PREDSTAVNICI BILJNIH OTROVA 8.4.1. Derivati fenoksikarboniskih kiselina 8.4.2 Ostale karbociklične biljno-otrovne supstance 8.4.3. Heterociklični spojevi sa biljno-otrovnim supstancama 8.4.4. Ostale biljno-otrovne supstance 8.5. UTICAJ HERBICIDA NA METABOLIZAM BILJAKA 8.6. VOJNA PRIMENA HERBICIDA BILJNO-OTROVNOG DEJSTVA 8.6.1. Uslovi kojima treba da odgovore herbicidi za primenu u ratu 8.6.2. Borbene osobine herbicida 8.6.3. Taktička upotreba (primena) herbicida 8.6.4. Izbor vrste i količine herbicida za vojne svrhe 8.6.5. Nedostaci herbicida kao biljno-otrovnih materija 8.7. POSLEDICE DEJSTVA HERBICIDA NA BILJKAMA, ŽIVOTINJAMA U LJUDIMA 9. OTROVI ZA SABOTAŽU I DIVERZIJU 9.1. OTROVNE MATERIJE FLUORKARBONSKIH JEDINJENJA 9.1.1. Hemijska građa i biološka aktivnost 9.1.2. Fluorkarbonske kiseline 9.1.3. Alkilestri fluorsirćetne kiseline 9.1.4. Alkilestri fluorkarbonskih kiselina 9.1.5. Fluoralkanoli 9.2. OTROVNE MATERIJE BILJNOG POREKLA (ALKALOIDI) 9.3. NEORGANSKE OTROVNE MATERIJE 10. TOKSINSKI BOJNI OTROVI 10.1. BAKTERIJSKI TOKSINI 10.1.1. Botulinus toksin 10.1.2. Tetanus toksin 10.1.3. Ostali smrtonosni batkerijski toksini 10.1.4. Stafilokokni enerotoksin 10.2. TOKSINSKI BOJNI OTROVI IZ ŽIVOTINJA 10.2.1. Saksitoksin 10.2.2. Tetrodotoksin 10.3. TOKSINSKI BOJNI OTROVI IZ BILJAKA 10.3.1. Ricin 10.4. PRIMENA TOKSINSKIH BOJNIH OTROVA LITERATURA

Opšta enciklopedija Larousse 1-3 , komplet Izdavač: Vuk Karadžić, bogato ilustrovana, Tom 1: književnost, muzika, pravo, nauka o jeziku, mitologije i religije, filozofija i humanističke nauke, umetnost Tom 2: matematika, astronomija, fizika, hemija, prirodne nauke Tom 3: geografija, istorija, industrija i tehnika stanje: odlično kao što možete videti na slici. Moguca korekcija cene.

godina izdanja:1961,1957,1960 izdavac: gradjevinska knjiga broj strana:747+1030+1410 -sadrzaj/ 1. opste tablice 2. matematika 3. tehnicko crtanje 4. nacrtana geometrija 5. fizika 6. hemija 7. geodezija 8. statika i otpornost materijala 9. gradjevinske masine 10. gradjevinski alat 11. gradjevinski materijali 12. tehnologija betona

U ovoj studiji nije reč o istoriji filma. Ona, naime, predstavlja jednu taksinomiju, pokušaj klasifikacije slika i znakova. Međutim, ovaj prvi tom treba da se zadovolji određivanjem elemenata, i to elemenata samo jednog dela klasifikacije. Često se pozivamo na američkog logičara Persa, zato što je on ustanovio opštu klasifikaciju slika i znakova, verovatno najpotpuniju i najbogatiju. To je klasifikacija poput Lineove u prirodnoj istoriji, ili još bolje, poput Mendeljejeve tablice u hemiji. Film nameće nova viđenja ovog problema.

Pokretne slike Žil Delez Izdavač IK Zorana Stojanovića Žanr Filozofija Umetnost odlicno ocuvana bez ostecenja U ovoj studiji nije reč o istoriji filma. Ona, naime, predstavlja jednu taksinomiju, pokušaj klasifikacije slika i znakova. Međutim, ovaj prvi tom treba da se zadovolji određivanjem elemenata, i to elemenata samo jednog dela klasifikacije. Često se pozivamo na američkog logičara Persa, zato što je on ustanovio opštu klasifikaciju slika i znakova, verovatno najpotpuniju i najbogatiju. To je klasifikacija poput Lineove u prirodnoj istoriji, ili još bolje, poput Mendeljejeve tablice u hemiji. Film nameće nova viđenja ovog problema.

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Enciklopedija filozofskih nauka 3 : Filozofija društva - Nikola Kajtez Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 460 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Enciklopedija filozofskih nauka 4 : Filozofija kulture - Nikola Kajtez Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 455 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo… provokativno… originalno… ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije… Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“… – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu