Karakteristike STIGA M150 STIGA RM45 STIGA RV40 STIGA SV150M STIGA SV40 STIGA V35 STIGA SILEX 360-G STIGA SILEX 40 G STIGA 48 S STIGA COLLECTOR 43 STIGA COLLECTOR 45 STIGA COLLECTOR 46 STIGA COLLECTOR 48 S STIGA COLLECTOR 48 S BW COMBI STIGA COLLECTOR 50 S STIGA DINO 47 STIGA MULTICLIP 50 STIGA MULTICLIP 53 S PLUS STIGA MULTICLIP PRO 50 S ETHANOL STIGA MULTIMOWER 48 S STIGA TURBO 45 S COMBI STIGA TURBO 47 COMBI STIGA TURBO 53 BWS COMBI PLUS Castelgarden M150 Castelgarden RV40 Castelgarden SV150M Castelgarden SV40 Castelgarden V35 Castelgarden WM45 Castelgarden TELLUS 360 G Castelgarden TELLUS 40 G Castelgarden 142 G Castelgarden CR484P Castelgarden CS 434 - G Castelgarden CS 484 - G Castelgarden EP 414 - G Castelgarden EP 434 Castelgarden ES 464 TR Castelgarden EU 414 - G Castelgarden EU 434 - G Castelgarden EU 434 TR - G Castelgarden EU 464 - G Castelgarden EU 474 - G Castelgarden EU 534 - G Castelgarden FL 54 LSG CASTOR Castelgarden G 484 G Castelgarden GO/ON 3544 P Castelgarden GO/ON ES 414 Castelgarden GO/ON ES 464 Castelgarden NG 464 Castelgarden PARK Castelgarden R 434 - G Castelgarden R 484 Castelgarden R 534 TR Castelgarden R484P Castelgarden ST 1200/SN Castelgarden ST 800/N Castelgarden TD 484 Castelgarden TDL 484 W TR - G Castelgarden V35-N1 Castelgarden XA 47 MG Castelgarden XAE 47 G Castelgarden XS 45 G Castelgarden XS 48 GS Castelgarden XS 50 Castelgarden XS 55 MG Castelgarden XSDE 49 G Castelgarden XSE 43 G Castelgarden XSE 48 GS Castelgarden XSE 50 G Castelgarden XSM 52 G GGP M150 GGP SV150 GGP 360 G GGP CA 434 GGP CA 484 TR GGP CAL 484 GGP CAL 534 TR GGP CR 484 GGP CRL 484 WS GGP CS 434 GGP CS 484 W GGP DI 474 GGP EP 434 GGP ES 414 GGP ES 464 GGP ES 534 TR GGP ESL 464 GGP ESL 534 TR GGP MCS 504 GGP MG 484 GGP ML 484 TR GGP NG 414 GGP NG 464 GGP NG 504 TR GGP R 434

Karakteristike STIGA M150 STIGA RM45 STIGA RV150 STIGA RV40 STIGA RV45 STIGA SV150 STIGA SV35 STIGA SV40 STIGA V35 STIGA REPLACED BY 214010042/09 STIGA SILEX 360-G STIGA SILEX 40 G STIGA 48 S STIGA CLUB 46 STIGA COLLECTOR 43 STIGA COLLECTOR 45 STIGA COLLECTOR 46 STIGA COLLECTOR 48 S STIGA COLLECTOR 50 S STIGA COLLECTOR 53 S STIGA COLLECTOR 55 S STIGA DINO 47 STIGA MULTICLIP 50 EURO STIGA MULTICLIP 50 PLUS STIGA MULTICLIP 50 RENTAL STIGA MULTICLIP 50 S EURO STIGA MULTICLIP 50 S PLUS STIGA MULTICLIP 50 S RENTAL STIGA MULTICLIP 50 S UNLIMITED STIGA MULTICLIP 53 S EURO STIGA MULTICLIP 53 S PLUS STIGA MULTICLIP PRO 50 S ETHANOL STIGA MULTIMOWER 48 STIGA STIGA 46 S STIGA TURBO 45 S COMBI STIGA TURBO 47 COMBI STIGA TURBO 53 BWS COMBI PLUS Castelgarden M150 Castelgarden RV150 Castelgarden RV40 Castelgarden RV45 Castelgarden SV150 Castelgarden SV35 Castelgarden SV40 Castelgarden V35 Castelgarden WM45 Castelgarden TELLUS 360 G Castelgarden TELLUS 40 G Castelgarden 142 G Castelgarden CR484P Castelgarden CS 434 - G Castelgarden CS 484 - G Castelgarden EP 414 - G Castelgarden EP 434 Castelgarden ES 464 TR Castelgarden EU 414 - G Castelgarden EU 434 - G Castelgarden EU 464 - G Castelgarden EU 474 - G Castelgarden EU 534 TR - G Castelgarden FL 54 LSG CASTOR Castelgarden G 484 G Castelgarden GO/ON 3544 P Castelgarden GO/ON ES 414 Castelgarden GO/ON ES 464 Castelgarden NG 464 Castelgarden PARK Castelgarden R 434 - G Castelgarden R 484 - G Castelgarden R 534 TR Castelgarden R484P Castelgarden ST 1200/SN Castelgarden ST 800/N Castelgarden TD 484 - G Castelgarden V35-N1 Castelgarden XA 47 MG Castelgarden XAE 47 G Castelgarden XP 45 G Castelgarden XS 45 BG Castelgarden XS 45 G Castelgarden XS 48 G Castelgarden XS 50 MG Castelgarden XS 55 MG Castelgarden XSDE 49 G Castelgarden XSE 43 G Castelgarden XSE 48 GS Castelgarden XSE 50 G Castelgarden XSM 52 G GGP M150 GGP RV150 GGP SV150 GGP 360 G

Ukoričena u tvrd zeleni povez Antikvarna knjiga iz 1939. Dr Milan Marinović Unutra dobro očuvana Mape na rasklapanje Šumarstvo je grana privrede koja se bavi podizanjem, gajenjem i korišćenjem šuma.[1] Između ostalog podrazumeva i upravljanje šumskim prostranstvom posebnih namena.[2] Ova grana obuhvata gajenje i sakupljanje šumskih proizvoda (drvo, smola, kora, plodovi), zatim obradu šumskog zemljišta, kao i delatnost ostalih namena šumskih prostranstava (zaštita, rekreacija i dr).[3] Šumarstvo se bavi teorijom i praksom rasta šuma i njihovim sastavom. To je primijenjena naučna disciplina koja se u konačnici bazira na više prirodnih i društvenih nauka.[4][5] Šumska prostranstva od posebnog prirodnog značaja su najčešće pod zaštitom države u obliku rezervata ili parka prirode i nacionalnog parka. Direktna baza šumarstva su prirodne nauke, koje se bave zakonitostima koje utiču na rast i razvoj pojedinačnih stabala i šume kao biološke jedinice, jer rast zavisi od lokalnog tla i klime, ali i od konkurentskog odnosa s drugim rastinjem, i međuodnosima sa životinjama, insektima i drugim organizmimaa, koji mogu biti korisni ili destruktivni.[5] Efikasna šumarska praksa zahteva poznavanje disciplina kao što je ekologija, fiziologija bilja, entomologija i pedologija, uz dužnu pažnju prema ekonomskim i biološkim aspektima šumarstva. [5] Implicitni cilj šumarstva je da se šume učine korisnim za što veći broj ljudi. Karakteristike[uredi | uredi izvor] Šumari se drže koncepta održive eksploatacije, kako bi poverenu šumu mogli trajno iskorištavati, najčešće je moguće poseći skromne količine stabala svake godine, koja su stradala što zbog, bolesti, udara groma ili nekih drugih razloga. Važan element šumarstva je rotacija, to je vreme koje je potrebno da bi neka vrsta stabla izrasla, nekima je potrebno malo, a nekima puno godina, a to zavisi i od kraja u kom rastu. Tako su na primer rotacioni periodi u suptropskim krajevima puno kraći. Tamo je stablu ogrevnog drva - leuceni potrebno samo sedam godina da izraste do komercijalne veličine, eukaliptusu deset a borovima namenjenim za proizvodnju celuloze dvadeset.[5] Tako da se u tim krajevima održiva eksploatacija može u teoriji dobiti jednostavnom metodom da se svake godine može iseći, ali i ponovo zasaditi 1 / 10 eukaliptusove šume.[5] S druge strane rotacioni period za šumu namenjenu celulozi u severnoj Evropi i Severnoj Americi produžava se na 50 godina. Mekim drvima za papir često je potrebno i do 100 godina da izrastu do ekonomski isplative veličine, a rotacioni period za širokolisna stabla, kao što je hrast i bukva u srednjoj Evropi, može se produžiti do 200 godina.[5] Za vreme tog vrlo dugog perioda može se godišnje poseći samo mali deo stabala, a ostatak se čuva da izraste do svoje prave veličine. Šumari planiraju svoju aktivnost (seču i obnovu) na duge vremenske staze, u skladu sa životnim vekom svojih obnovljivih useva. Šumarska praksa se deli u tri područja: metode reprodukcije, povremenu seču i zaštitu.[5] U svakoj šumi kad dođe zato vreme potrebno je poseći stara stabla i zameniti ih novim sadnicama. Sam čin zamene starih stabala, bilo prirodnim ili veštačkim načinom, zove se regeneracija ili reprodukcija.[5] Period regeneracije (obnove) počinje od pripremnih mera, a završava tek kad su se mlada stabla prihvate u zadovoljavajućim količinama i potpuno prilagode novoj okolini. Rotacija je period tokom kojeg se dopušta rast samo jednoj generaciji stabala.[5] Povremena seča vrši se tokom celog perioda reprodukcije šume, ta seča ili proređivanje vrši se da se uredi i poboljša njen rast i nema efekta na obnovu šumskog fonda, a njom se ipak postižu i neki financijski efekti.[5] Povremena seča je usmerena pre svega na kontrolu rasta, od gustine do selekcije stabala za daljnji rast. Pritom se vodi računa da se taj teren zaštiti od požara (useci), insekata, gljivica, životinja i atmosferskih nedaća.[5] Regeneracija šuma, vrši se na dva načina: prirodnim ili veštačkim načinom. Prirodna regeneracija šuma je lakša metoda, ali može biti spora i nepravilna. Ta metoda se može primenjivati samo u onim šumama, u kojima već otpre rastu iste vrste drveća. Za razliku od nje veštačka regeneracija traži više truda, ali je brža i dugoročno isplativija, jer dopušta uvođenje novih (ili boljih) vrsti od postojećih.[5] Prirodna regeneracija[uredi | uredi izvor] Jedna od metoda je seča pojedinačnih stabala koja su izrasla do komercijalne veličine (koji put i više njih). Na taj način nastane čistina, na kom iz semena susednih stabala može izniknuti novo. Najbolji primeri takvog načina regeneracije mogu se vidjeti po padinama švajcarskih planina, gde bi seča većeg broja stabala mogla dovesti do nagle erozije i lavina.[5] Alternativna metoda prirodne regeneracije svodi se na postupak u kom se seku delovi šume, a ne pojedinačna stabla. Jedan vrlo efikasan način primenjuje se po šumama duglazije duž kanadsko - američke pacifičke obale. Tamo moćne mašine rezači, vođeni kablovima saseku celu parcelu. Okolna šuma služi tom terenu kao zaštita i izvor semena, koje vetar razbaca po ledini i tako izniknu nova stabla. Nakon tog se na isti način obradi susedni teren, i tako se nakon nekoliko godina kompletno obnovi šuma.[5] Slični sistemi seče većih površina u kvadratima ili krugovima, primenjuju se i u Francuskoj i Nemačkoj.[5] Veštačka regeneracija[uredi | uredi izvor] Veštačka regeneracija (obnova) postiže se sadnjom sadnica (najčešći način) ili direktnom sadnjom semena. Direktno sađenje je rezervirano za udaljene ili nepristupačne terene gde sadnja sadnica nije isplativa. Nekoliko vrsta drveća, kao što je topola i vrba, mogu se veštački razmnožiti iz reznica. Većina plantažnih šuma po Severnoj Americi sastoji se od četinara, naročito bora, smreke i duglazija, jer se uspešno presađuju i donose visoki prinos. Isto tako u novije vreme je porastao broj tropskih plantažnih šuma tvrdih drva kao što je eukaliptus, ali i skupih drva umerenog pojasa.[5] Veštačka regeneracija nudi veću lepezu mogućnosti od prirodne regeneracije da se izmeni genetska struktura nasada. Najvažnija odluka kod veštačke regeneracije je izbor vrste koja će se koristiti za novi nasad. Izabrana vrsta treba se prilagoditi terenu na koji će biti zasađena. Najuspešnije se mogu uvesti one vrste koje rastu na istoj geografskoj širini i na sličnom položaju na kontinentu iz kog su uzete. Na primer brojni četinari sa zapadnih obala Severne Amerike bile su uspešno presađene na istim geografskim širinama po zapadnoj Evropi.[5] Drvna industrija brojnih zemalja Južne hemisfere zavisi od borova presađenih sa sličnih lokaliteta na jugu Severne Amerike.[5] Kako postoje brojne vrste semena različitog kvaliteta, ali i potražnja za superiornim genotipom, pojavile su se semenske plantaže, po kojima se uzgajaju odabrana stabla vrhunskih genetskih karakteristika, koje daju velike količine semena. Većina semenskih vrsta može se skladištiti u hladnjacima na temperaturama blizu smrzavanja i po nekoliko godina, bez gubitka kvaliteta. Dok je neke vrste potrebno nakratko spremiti u hladnjak da bi proklijale.[5] Direktna setva semena skupljenog po šumi ili na otvorenom zemljištu nije uobičajena praksa, jer šumsko semenje jedu miševi, veverice, ptice pa je često zaraženo. Sadnice se zbog tog uzgajaju u šumskim rasadnicima, koji pružaju najveću moguću zaštitu. Te sadnice gotovo uvek kliju iz semena, iako ima i onih koje rastu iz reznica ali samo kod nekih vrsta. Sadnice zasađene u zemlji sade se po uzdignutim humkama, da bi se lakše iskopale i očuvao koren. Veliku prednost imaju sadnice izniknule u lončanicama, jer imaju potpuno očuvano korenje spremno za presađivanje. Da bi se poboljšao njigov rast dodaju im se mikroorganizmi koji stvore mikorizu simbiotski odnos sa korenjem i tako poboljšaju njegovu hranjivost. Dok se selektivnom primenom herbicida sprečava nastanak bolesti.[5] Brojne sadnice su pogodne za sadnju na terenu već nakon nekoliko meseci rasta u lončanici ili nakon jedne do dve godine rasta u zemlji. Sporo rastuće vrste presađuju se ručno ili mašinski u periodu hibernacije. Mašinski način je vrlo efikasan, jer jedna mašina i četiri radnika mogu presaditi od 30,000 do 40,000 sadnica na dan.[5] U pripremi za sadnju na terenu hibernirane sadnice se ručno iskapaju iz tla - tako da im se što manje ošteti koren. Nakon tog ih je najbolje staviti u hladnjak, ali ih se može uskladištiti do proleća i tako da ih im se koren prekrije rahlom vlažnom zemljom, i da budu na hladnom[5] Uzgoj sadnica u lončanicama potisnuo je u dobroj meri ostale metode, jer se one lakše transportiraju u istim posudama u kojima su i uzgajene. Ta metoda, koja se inače tradicionalno koristila u tropima ili u suvim i vrućim krajevima, postala je glavni način proizvodnje sadnica u Kanadi, Skandinaviji i delovima kontinentalne Evrope, Japanu i Kini.[5] Sadnja sadnica je jedna od najskupljih investicija u podizanju šuma. Uspeh čitavog postupka cirkularne obnove najčešće određuje ispravnost donesenih odluka o sadnji. Te odluke se odnose na izbor sadnica, gustinu sadnje, korištenje mešovitih sadnica, sezonu sadnje, pripremu terena pre sadnje i metod sadnje. U umerenom klimatskom pojasu sadnja se obično provodi od kraja zime do kasnog proleća, ali je danas korištenjem sadnica iz lončanica moguće saditi i početkom leta, pa i ranu jesen.[5] Ukoliko je tlo ravno - prednost ima mehanička sadnja, jer se mašinom koja iskapa rupe može u jednom danu zasaditi od 8,000 do 10,000 sadnica. Na strmim padinama, kamenjaru, ili na tlu u kom ima panjeva, sadnja obavlja ručno, od iskapanja do postavljanja i zasipanja sadnice.[5] Tokom sledeće sezone rasta, a ponekad i dve-tri godine nakon toga, uništavanje korova može biti presudno za opstanak zasađenih sadnica. Korov se uklanja ručno srpovima ili motikama ili nekim drugim mehaničkim sredstvima - košenjem. Herbicidi nude efikasniji način zaštite, ali mogu i naštetiti sadnicama. U pojedinim zemljama se niže grane mladih četinara i nekih vrlo vrednih tvrdih lišćara podrezuju da bi stablo izraslo što pravilnije, a i zbog tog da se omogući pristup mladicama.[5] Sve do 20. veka šumari bi se obično zadovoljili tlom kakvo bi zatekli, na mestu koje treba pošumiti. Pa bi na neplodnom tlu zasadili agresivne vrste drva, bez obzira na njihovu malu tržišnu vrednost i niži prinos u biljnoj masi. Danas je razvoj savremene mehanizacije uz rast znanja o ishrani biljaka i hemijskom sastavu tla, omogućio šumarima da bitno poboljšaju tlo na kojem sade, poput farmera. Mehanička drenaža, iskopavanje kanala pomoću traktora, danas je uobičajena po tresetnim močvarama Evrope, naročito u Finskoj. Oranje olakšava prodor vazduha i vode do korenja stabla, ali i čisti korov i smanjuje opasnost od požara.[5] Danas se sredstva šumarske politike dele se na restriktivna i poticajna. Najvažniji instrument šumarske politike je zakon o šumama, čija se biti svodi na restriktivnost, zabrana krčenja, paljenja i neplanske seče. Tim zakonom se propisuju načini na koje se šuma sme eksploatisati, kako se isečena drva smeju izvlačiti, sve do poreznih obaveza vlasnika šuma.[3] Podsticajne mere šumarske politike se manje više svode na porezne olakšice, koje imaju za cilj uzgoj šuma učiniti profitabilnijim vlasnicima šuma.[3] Vidi još[uredi | uredi izvor] Privreda Lov Ribolov Arboretum Arborikultura Tags: Šumarstvo šume srbije jugoslavije drveće ekologija

Sajla gasa za benzinske kosilice za travu od 3,5-6 ks Odgovara za sledeće modele : STIGA COMBI 48 B,48 SB,53 S,53 SB CASTELGARDEN CASTEL PLUS,XA 52 MB,XA 52 MBS BBC,XA 52 MHS,XAP 52 MB,XAP 52 MBS,XAP 52 MBS 4,XAP 52 MG,XAP 52 MGS,XAP 52 MHS,XAP 55 MBS,XAP 55 MBS,XAP 55 MBS 3,XAP 55 MBSE,XAP 55 MGS,XAP 55 MGS 3,XAP 55 MGSE,XAP 55 MGSE 3,XAP 55 MHS,XAP 55 MHS 3,XAP 55 MHSE,XAPW 55 MBS,XAPW 55 MBS 3,XAPW 55 MGS,XAPW 55 HS 3 ,XAW 55 MBS,XAW 55 MBS 3,XAW 55 MBS BBC,XAW 55 MHS,PARK,SARP TRA 46,XP 45 B,XP 50 B,XP 50 BS,XP 50 H,XP 50 HS,XTR 48 BS,XTR 48 H,XTR 48 HS,XI 53 HS INOX,XSI 55 MBS INOX,XSI 55 MHS INOX,XSIW 50 MHS INOX,XSIW 55 MBS INOX,XSIW 55 MHS INOX,R 534 TR – B,TDL 534 TR/E – B,XS 45 B,XS 45 H,XS 48 BS,XS 50 MB,XS 50 MB,XS 50 MBS,XS 50 MBS,XS 50 MBSE,XS 50 MH,XS 50 MHS,XS 50 RB,XS 50 RBS,XS 50 RBSE,XS 50 RBSE – ROLLER,XS 50 RG,XS 50 RGS,XS 50 RHS,XS 53 BS,XS 53 BSW4,XS 55 MB,XS 55 MBS,XS 55 MBS,XS 55 MBSE,XS 55 MGS,XS 55 MH,XS 55 MHS,XS 55 MHSE,XSP 55 MGS 4 SILENT PLUS,XSPW 55 MGS 4 SILENT,XSPW 55 MGS 4 SILENT PLUS,XSPW 55 MGS SILENT,XSPW 55 MGSE 4 ILENT ,XSW 50 MBS,XSW 50 MBS,XSW 50 MHS,XSW 55 BW MBS,XSW 55 BW MHS,XSW 55 MBS,XSW 55 MBSQ,XSW 55 MGS,XSW 55 MGS SILENT,XSW 55 MHS GGP NP 534,NP 534,NP 534,NP 534 TR,NP 534 TR 3S,NP 534 TR 3S,NP 534 TR/E,NP 534 TR/E 3S,NP 534 W TR,PAN 504,PAN 504 TR,PAN 504 TR 4S,PAN 504 TR/E,PAN 504 TR/E 4S,T 434,T 482,T 484,T 484 TR,T 484 TR/E,CAL 534 TR,CAL 534 TR/E,CAL 534 W TR,CA 434,CA 484,CA 484 TR,CA 484 TR/E,CA 534 TR,CA 534 W TR,CAL 484,CAL 484 TR,CAL 484 W TR,CAL 534 ,CAL 534 TR,CAL 534 TR/E,CAL 534 W TR,CAL 534 W TR SIL,CRL 534 WS,CRL 534 WSQ,CS 534 WS,CSL 534 WS,ES 464 TR/E,ES 534,ES 534 TR,MG 484 TR,MG 484 TR/E,MGL 484 TR/E,MGL 484 W TR,MGL 534 TR,MGL 534 W TR,ML 534,ML 534 TR,ML 534 TR/E,NG 464,NG 504,NG 504 TR,NG 504 TR/E,NMG 484 TRQ,NMGL 484 TR/E,NMGL 534 W TRQ,NRL 484 W,NRL 484 W TR,NRL 534 W TR,NRL 534 W TRQ,NRL 534 W TRQ,NT 484 TR,NT 484 TR/E,NT 534 TR,NTL 484,NTL 484 TR,NTL 484 TR/E,NTL 484 TRQ,NTL 484 TRQ/E,NTL 484 W,NTL 484 W TR/E,NTL 484 W TRQ,NTL 534 TR,NTL 534 W TR,NTL 534 W TR,NTL 534 W TRQ,PLM4602,PLM5100,PLM5101,PM 480,PM 530,PM 530 S,R 434,R 484,R 484 TR,R 484 TR/E,R 534,R 534 TR,R 534 R/E ,RL 484,RL 484 TR,RL 484 TR/E,RL 534,RL 534 TR,RL 534 TR/E,SPL 484,SPL 484 TR,SPL 534,SPL 534 TR,SPL 534 TR/E,T 484,T 484 TR,T 484 TR/E,TD 484,TD 484 TR,TD 484 TR/E,TD 534 TR,TDL 434 TR,TDL 484,TDL 484 TR,TDL 484 TR/E,TDL 484 W,TDL 484 W TR,TDL 484 W ,TDL 534,TDL 534 TR,TDL 534 TR/E,TDL 534 W TR,TDL 534 W TR/E,W 484 TR,W 484 TR/E,W 534 ,W 534 TR,WL 484 TR,WL 484 W TR,WL 534,WL 534 TR,WL 534 TR/E,WL 534 W TR Karakteristike Ukupna dužina sajle: 1850 mm Dužina bužira: 1760 mm Oblik krajeva: S-S