Detalji predmeta Stanje Polovno Akademija Dejvida Bekama - Le fudbal Uzbudljive fudbalske price Laguna 2010. 85 str. Saznaj šta čini prave fudbalske junake. Izađi na teren i ostvari svoje snove. Luk je sjajan odbrambeni igrač – tvrdoglav i čvrst kao stena. Ali kada otkrije da nije u pravu i da je u ofsajdu u raspravi, naučiće da postoji više od jednog načina da se dobije fudbalska utakmica. „Ponosan sam što imam takve kapacitete na Akademiji i što znam da će se deca, pored toga što će naučiti da igraju fudbal, ovde lepo zabavljati.“ Dejvid Bekam Akademija Dejvida Bekama osnovana je kako bi Dejvid ostvario svoju viziju da obezbedi deci uslove slične onima koje je i sam imao kada je bio mali; ne samo da im pruži pogodnosti profesionalne fudbalske obuke u bezbednom okruženju već i da ih nauči zdravlju i vežbanju, kao i da ih ohrabri da vode zdrav i aktivan život.

Kada je u odeljenje došao Persi, nov učenik, za opreznog i bojažljivog Ulfa sve se promenilo. Persi sve može i sve sme zahvaljujući svojim čarobnim patikama. Ulf želi te patike da bi i sam postao jak i hrabar... Edicija Svet je jedan. Roman. Ilustrovano. Mali format, mek povez sa preklopom, Kreativni centar, Beograd, 2012. 109 strana. Knjiga je nova, ali je imala posvetu na predlistu. Uklonjena, ali se vidi trag uklanjanja.

KAKO SE TRENIRA I IGRA FUDBAL prevod engleskog futbalskog prirucnika iz kasnih 40tih godina XX veka Izdavač: Savez futbalskih trenera Jugoslavije, Beograd Godina izdanja: 1952. Broj strana: 163 Pismo: latinica Povez: meki Format: 21x14 Ilustrovano. Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost, korice malo iskrzane, unutrašnjost dobro očuvana. fudbal, srpski fudbal, jugoslovenski fudbal, jugoslovenski sport, srpski sport, jugoslovenski sport, igranje fudbala, treniranje fudbala,

IZ SADRŽAJA:PORODIČNI ALBUM DŽONA TRAVOLTE,NIT SE DAJEM NIT SE IZNAJMLJUJEM-VLADO KALEMBER(FOTKE)FUDBAL O KOME SE MALO ZNA(LEKCIJA PRVA:ASOVE I ZA UŠI POVUĆI)MILJAN MILJANIĆ NA 2 STRANE I FOTKE.ZADNJA STRANA MARINA ATANACKOVIĆ.NEKOLIKO LISTOVA JE MALO ZGUŽANO FALI POSTER SREDINA

Detalji predmeta Stanje Polovno ČAROBNO CARSTVO BAJKI Publik Praktikum Grupa autora Format: 21x29 Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Pun kolor!....ILUSTROVANA u boji... Ovim raskošnim izdanjem vodimo decu u čaroban svet bajki. U ovom svetu Deda Mraz ispunjava deci želje, olovni vojnik se zaljubljuje u balerinu, morska sirena se udaje za princa, meda igra fudbal... Prelepe bajke upotpunjene su maštovitim ilustracijama koje će deci približiti pouke koje nose Mala sirena, Snežna kraljica, Pismo Deda Mrazu, Olovni vojnik, Usamljeni fudbaler, Devojčica sa šibicama, Vuk i sedam jarića. Ova zbirka sastavljena je tako da deci ulepša i oplemeni detinjstvo i da ih uvede u carstvo u kom je moguće i najnestvarnije. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvana , slabo primetan pečat bibliteke 304 strane 325 grama Ponekad najkraće reči nose najveću težinu. Kad je u napuštenom stanu pronađena ženska ruka, inspektor Džejk Porter i njegov partner Nik Stajls iz Londonske policije preuzeli su slučaj i odsečenu ruku povezali s Natašom Barkli, koju decenijama niko nije video. Dok istražuju detalje koji se kriju iza njenog nestanka, Porter i Stajls otkrivaju vezu s drugom istragom. Suočeni sa strahom ljudi od lokalnog moćnika, ali i sa zakulisnim igrama – možda čak i korupcijom unutar same policije – Porter i Stajls tragaju za odgovorima. Upoznajte Džejka Portera i Nika Stajlsa – nov i neodoljiv detektivski par. Stajls je bio slab na Hjuga Bosa, uredan i doteran, kratko podšišan, tip-top od glave do pete. Starije kolege prozvale su ga kancelarijskim lepotanom, ali on se nije obazirao na to. Neki su ga pak zvali Tjeri Anri Londonske policije sve dok ga nisu videli kako igra mali fudbal. Stajlsov partner Porter bio je Irac poreklom, odevao se nešto ležernije, te je njegova pojava odavala utisak komotnosti, ako ne i izvesne zapuštenosti. RD

Ivan Đorđević (1977, Beograd) je etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osnovne oblasti njegovog naučnog interesovanja su antropologija sporta, studije književnosti i politička antropologija. Objavio je više radova u naučnoj periodici i knjigu Antropologija naučne fantastike (Etnografski institut SANU, 2009). Knjiga Antropolog među navijačima je izmenjena i prerađena verzija doktorske disertacije pod naslovom „Uloga fudbala u konstrukciji lokalnog i globalnog identiteta u savremenoj Srbiji“, koju je autor odbranio 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. PREDGOVOR „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ. Jun 2015.

Iz sadržaja: Naslovna: Ira Firstenberg i još na dve strane Politika: Izrael, Legija Stranaca, Celovec - Ugroženi koruški slovenci Hronika: Aleksinac - Eksplozija metana, Bor - Neimari u oblacima Film, Pozorište, TV: Sofija Loren, Petar Božović Mala galerija: Šagal Feljton: Jedrenjakom preko sedam mora, Panter je voleo pošte Sport: Auto fudbal na Tašmajdanu, FK Napredak Muzika: Roman u nastavcima: Aut - Pjer Re Krimi priča Čitati ili ne čitati Šah Strip: Denisove vragolije Skladište: Magazini 5 Bio je ukoričen pa se vide tragovi raskoričavanja. Ocena: 3+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdanje na srpskom jeziku mesečnog magazina „Riders dajdžest`, najčitanijeg svetskog porodičnog časopisa. Od 1. oktobra 2007. magazin koji u svetu postoji već 85 godina je dostupan i domaćoj čitalačkoj publici. Time se i naša zemlja pridružila grupi od 50 zemalja u kojima izlazi ovaj časopis. `Srpsko izdanje časopisa obiluje temama kao što su porodica, pojedinac, avanturističke i servisne priče, ali i one iz oblasti medicine i očuvanja životne sredine. U njemu nema senzacionalizma niti šokantnih vesti. Upućen je svim članovima porodice bez razlike` Iz sadržaja: Moja priča Koktel Licem u lice: Zdravko Čolić Zdravlje Rečnik Džems Bond tajni agent 007 Rastavljeni životi Pirinčana kriza Fudbal na Tiviju Duboka strana okeana Knjiga plus: Šampion Humorističke rubrike: Život je takav, Malo hlada u vreme rada, Smeh je najbolji lek... 146 strana Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Kompletno, kompaktno, sadržaj čist, bez škrabanja. Manji tragovi starosti i korišćenja - malo pohabane korice, eventualno rešavana ukrštenica, pokoja flekica i sl. Vrlo dobro stanje. Iz sadržaja: Evropske antinuklearne demonstracije Pobeda socijalista u Grčkoj Među zeničkim rudarima Dezmond Moris: Zašto ludujemo za fudbalom? Džuna - čudesno isceljivanje BEMUS Antarktik Pred suđenje članu četničke "crne trojke" Ž. Mihajlović Šilja - Operacija Trojanski konj Strip: Denisove vragolije ...

Politikin Zabavnik Samo naslovnica je malo OŠTEĆENA! 2832 Ulica Bejker: Šerlok Holms i senka profesora M. II deo Hogar Garfild Izložba kod dve Ljubice - Srebro (na 3 strane) 10 žena koje su pokazale da su pravi ljudi na pravom mestu - Čelik u venama (na 3 strane) Milanski kotleti (na 3 strane) Život u neočekivanoj ulici Mona Liza u procentima Švajcarci i fudbal Daša Ilić `Zlatna sirena` Život piše drame: Predskazanje ili slučajnost Tajne Mediterana - Vitezovi sa Malte (na 3 strane) Priče o pesmama: Radiohead - Nakaza (na dve strane i 3 fotografije) Medijske ikone: Alisa 2.deo (na 3 strane) Zabavnikov ZOO: Uakari majmuni (na 3 strane) Ko je bio Merlin Abrozijus (čarobnjak) na 4 strane ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdanje na srpskom jeziku mesečnog magazina „Riders dajdžest`, najčitanijeg svetskog porodičnog časopisa. Od 1. oktobra 2007. magazin koji u svetu postoji već 85 godina je dostupan i domaćoj čitalačkoj publici. Time se i naša zemlja pridružila grupi od 50 zemalja u kojima izlazi ovaj časopis. `Srpsko izdanje časopisa obiluje temama kao što su porodica, pojedinac, avanturističke i servisne priče, ali i one iz oblasti medicine i očuvanja životne sredine. U njemu nema senzacionalizma niti šokantnih vesti. Upućen je svim članovima porodice bez razlike` Iz sadržaja: Moja priča Koktel Licem u lice: Rejčel Vajs Zdravlje Rečnik 4 pogleda na fudbal 7 obroka koji vam mogu promeniti život Rođeni za divljinu Sitan zatvorski vez Osvajač (riba Lavovka) Pravo u srce uragana Presudite sami da li je donator sperme otac ili samo donator Knjiga plus: Kevinova misija Humorističke rubrike: Život je takav, Malo hlada u vreme rada, Smeh je najbolji lek... 146 strana Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Krstivoje Ilić : ELEGIJE IZ KAZAMATA , Rad 1989, str. 72. Poezija. Očuvanost 4. Крстивоје Илић (Брдарица, код Шапца, 3. марта 1938) је српски песник, песник за децу и антологичар. Основну школу завршио у оближњем Драгињу, Средњу трговачку у Шапцу, дипломирао на Вишој педагошкој школи у Шапцу, потом наставио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Песме је почео да пише у основној школи. Као песник откривен је у Нишу, на конкурсу часописа Градина за поезију, када му је награђен циклус песма „Раздор у слуху руже“. У Нишу је потом боравио дуже више пута, па тако и сачинио антологију нишких песника. Као изразити фудбалски таленат, једно време је играо фудбал у шабачкој Дудари и аматерским клубовима. Крстивоје Илић је рафинирани лиричар у чијим песмама доминира меланхолична нит као израз људске драме и егзистенцијалног неспокојства. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске поезије и српске дечје поезије. Превођен на стране језике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи као професионални писац у Шапцу. Садржај Књиге песама Раздор у слуху руже, 1973; Лабудови над Вила-Леском, 1977; Јастреб на нишану, 1980; Елегије из предграђа, 1982; Приговор Орфеју, 1987; Елегије из казамата, 1989; Јесењи предели, 1990; Катрени о вину, 1992; Пролеће у Драгињу,1994; Мишарске елегије, 1995; Сабор бесмртника, 1996; Изабране и нове песме, 1996; У судњи час, 2001; Елегије над горама и водама, 2003; Порекло сонета, 2006; Песме за децу Мале љубавне песме, 1989; Пролеће у Драгињу, изабране песме за децу, 1997; Пелен и Мелема, 1998; Дечак из Вила-Леске, избор љубавних песма за децу, 2002; Драме Мишарска битка, 2000; Антологије Сазвежђе ариљског анђела, 1996; Награде Круна деспота Стефана, Награда за културу „Жика Поповић“ у Шапцу, Награда Лазар Вучковић, Награда Србољуб Митић, 2006, Раде Драинац, 2007, Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2017[1]

Dve prikolice - Marina Levicka Veoma lepo očuvana Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh.

HEJ! Najčitaniji teen magazin u regionu. Sve informacije o poznatim ličnostima na jednom mestu. Tvoj svet, tvoja pravila! Nema postere iz sredine. Iz sadržaja: SAMO ZA DEVOJKE Mala škola FUDBALA BEAUTY: SUPER NOKTI u šest koraka ROCK STARS: LINKIN PARK Pesme za fanove ROCK BLOCK: Marilyn Manson 100 NAJBOLJIH ljubavnih saveta! STROGO POVERLJIVO: Osećaj se super i u `onim` danima ZOOM TRACH BOOM FRENDOLOGIJA Reći ili prećutati? Koliko iskrenosti može podneti vaše prijateljstvo? HOT STAR: Jessie J - Vreme je za ludu žurku Foto strip: Direktan prenos - Ljubav (ne) boli COOL SCHOOL Učenje bez muke TAJNE SEKSUALNOSTI Kontracepcija! Ništa bez zaštite! Tvoja pošta Fan info pošta Strava & užas SOS: Tvoji problemi Hej, fejs je baš okej Zona sumraka Hitovi meseca HEJt izlog HEJ! talenti Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 42 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Engleska seoska idila: predivno letnje veče na poljima Kenta, a oko dve kamp prikolice mala grupa berača jagoda sprema se za proslavu rođendana. Ali, ko ovih dana bere jagode? Ukrajinci: Irina, upravo stigla vozom iz Kijeva, željna da poboljša svoj odlični engleski i nađe pravu ljubav s romantičnim Englezom, i Andrij, rudarski sin iz Ukrajine. Poljaci: Tomaš, obožavalac Boba Dilana (čije će smrdljive patike uskoro postati pokora stanara muške prikolice), Jola, sitna i putena predvodnica grupe, i njena religiozna nećaka Marta, koja nalazi i sprema divlje pečurke. Tu su i Vitalij, kralj novog sveta mobilnih telefona nove blistave istočne Evrope, dve mlade Kineskinje, Emanuel, krupnooki osamnaestogodišnjak iz Malavija koji je došao u Englesku da nađe svoju sestru. Najzad, iako ne ume da bere jagode, tu je i Pas... Ali, svi oni vode opasan život. Bezdušni poslodavci, britanski zakoni i šefovi bandi s pištoljima ugrožavaju njihovo postojanje, pa grupa kreće neistraženim putevima i osipa se, dok njeni članovi jedan po jedan odlaze da pronađu svoju sudbinu. Naizmenično urnebesan, gorak, dirljiv i komičan, roman Dve prikolice odiše istom izuzetnom neobičnošću, humorom i toplinom koji su Kratkoj istoriji traktora na ukrajinskom doneli ogroman svetski uspeh. Autor (i): Marina Levicka Format: 20x12 cm Broj strana: 312 Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2009 Pismo: Latinica Odlicno ocuvano, kao novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Den Deri – Misija zemljana - Frank Hampson/Frank Bellamy Otok izgubljenih brodova - Norbert i Walter Neugebauer (KRAJ) Poslednja petorica - Gabro Vidović i Andrija Maurović Svemirko - Pošiljka iz Kosmosa - Vladimir Delač Tom i Malo Medvjeđe Srce - Norbert i Walter Neugebauer Tom Njuškalo protiv raznovrsnih bikova - Benito Jacovitti (Jakoviti) Pustolovine Robina Huda - Jesus Blasco Velika lekcija - Vladimir Delač Mendo Mendović - Gusarsko blago - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković (KRAJ) Tekstovi: Karlovac, Turanjska šuma: Prva smotra hrvatskih izviđača 1964. Arheologija: Amfore 70 godina od izvođenja penala u fudbalu Rijeka, Grobničko Polje: Sastanak mladih raketara Jugoslavije Velike reportaže: Podivljali autobus ... Ocena: 3+ jer ima selotejpa. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Савић, Милисав, 1945- = Savić, Milisav, 1945- Наслов Љубавна писма и друге лекције / Милисав Савић Врста грађе др.књиж.облици Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2012 Издање 1. изд. Издавање и производња Зрењанин : Агора, 2012 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 236 стр. ; 22 cm Збирка Библиотека "Календар" ; ǂкњ. ǂ51 Садржај С а д р ж а ј: I (5-60): Историја и књижевност (7-10); Први наш хит-роман (11-18); Писац с лепом биографијом (19-21); Реалиста с душом романтичара (22-30); Црњански и Рим (31-35); Одмор крај Бокачовог гроба (36-38); Ћуп судбина (39-42); Мали прилог за историју црне или стварносне прозе (43-48); Други прилог за историју црне или стварносне прозе (49-51); О посвети у Бугарској бараци (52-55); Good by боемији (56-58); Похвала приповедању (59-60). - II (61-86): Гажење недужних цветова (63-65); Писци и рат (66-67); Борхес и истина (68-70); Библиотека (71-72); Тишина (73-74); И Савић је видео Тита (75-80); Књижевност и политика (81-86). - III (87-149): Читати - с кашиком или с ножем (89-91); Књижевност и игра (92-93); Less is more (94-96); У историји, до грла (97-98); Осмех (99-100); Кад је процветала српска проза (101-103); Писац који се није свађао (104-106); Тазе приче Слободана Селенића (107-112); Србија врана и славуја (113-116); Провинцијска чамотиња (117-118); И живот и прича (119-120); Десет напомена за читање приповедака Виде Огњеновић (121-123); Вози, Мишко! (124-125); Јоске у Риму (126-130); Биљана (131-132); Последња одбрана поезије (133-134); Бас (135-137); Фудбал и литература (139-141); Синан (142-143); Љубав, залогај, гутљај и прича (144-146); Крца (147-149). - IV (151-231): Шта је целофанска књижевност (153-155); Литература и живот (156-158); Моћ поезије (159-161); У аутобиографијама се лаже (162-166); Вера или критика песништва као брбљања (167-175); Прво љубавно писмо или зашто се пише (176-179); Друго љубавно писмо или прича о свезнајућем приповедачу (180-186); Треће љубавно писмо или о пишчевој катарзи (187-191); Инфаркт у бањи, писати или живети (192-196); Четврто љубавно писмо или прича о биографијји (197-200); Нико и неко (201-203); Атина или још има наде за причу (204-206); Двојкаши и петичари, барабе и шмокљани (207-214); Савети младом писцу (215-216); Ако читатељка једног дана у возу Београд-Пећ (217-220); Новопазарске лекције из књижевности (221-224); Похвала кравама (225-227); Biographia literaria (III) (228-231). Белешка о писцу (233). ISBN 978-86-6053-088-4 (картон) Напомене Тираж 500 Белешка о писцу: стр. 233 На корицама белешка о делу. Предметне одреднице Видаковић, Милован, 1780-1841 -- "Усамљени јуноша" Божовић, Григорије, 1880-1945 Црњански, Милош, 1893-1977 Бокачо, Ђовани, - Борхес, Хорхе Луис, 1899-1986 Павић, Милорад, 1929-2009 Михаиловић, Драгослав, 1930- Селенић, Слободан, 1933-1995 Огњеновић, Вида, 1941- Српска књижевност Србија Рим I DRUGE FUSNOTE MILISAVA SAVIĆA „Govoreći o literaturi iznutra, ali i spolja, o književnom životu i kontekstu, govoreći o vlastitim poetičkim utemeljenjima, ali i poetici niza savremenika, knjiga ljubavna pisma i druge lekcije nastavlja književnu igru poznate Savićeve Fusnote. Pisana u formi proznog i esejističkog melanža, u zanosu „da su ovom svetu još potrebne priče" i potrebi pisca da se „do kraja ogoli", skoro dve decenije nakon Fusnote, ova knjiga prati pisca, njegovu poetiku i lektiru, s podrazumevanim pogledom iskosa, iz neočekivanog." – Nenad Šaponja

Detalji predmeta Stanje Polovno Maslačkovo vino Rej Bredberi(autor) Tanja Brkljač(prevod) Izdavač: Solaris Naslov originala: Dandelion Wine / Ray Bradbury U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote; postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jelenovi; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u jednom malom gradu, 1928. godine. Dvanaestogodišnji Daglas Spolding zna da je Zelengrad, u državi Ilinois, velik i dubok kao i čitav svet koji se prostire izvan granica grada. Tu je najnoviji par patika, prva žetva maslačaka za dedino čuveno vino, udaljeni zvon tramvaja u popodnevnoj izmaglici. Tu su prošla godina i sutrašnji dan, stopljeni u jedno nezaboravno uvek. Ali, kako će mladi Daglas ubrzo otkriti, leto može biti i više od običnog ponavljanja ustaljenih rituala čija mistična snaga drži vreme u šaci. Postoji mogućnost da vam se najbolji prijatelj odseli, da vas čovek-vremeplov prebaci u Građanski rat, ili da pronađete mehaničku vešticu koja je u stanju da zaviri u gorko-slatku budućnost. Rej Bredberi destiluje sve što je večno u dečaštvu i letu, slatkom vinu nema cene, probajte ga i uverite se i sami u njegov savršeni ukus. ”Nostalgična priča koju ćete dugo pamtiti... Maslačkovo vino spada među Bredberijeva najbolja dela koja se bave planetom Zemljom... Pisao je o životu na ovoj planeti tako bogato poetičnim stilom da nam se često čini da je ovaj, nama dobro poznati svet, podjednako fantastičan i misteriozan koliko i daleka budućnost ili čak svemir.” Vašington post *25

Kao osmogodišnjak, ne poznajući pravila fudbala, u igri postiže autogol i uz odobravanje učitelja dobija batine. Voli algebru i ima neutaživu ’čežnju za društvom devojčica’. Zalaže se za ’nenasilje, za iste šanse svih ljudi, za optimalnu raspodelu dobara i vrednosti. Snatri o „računskim mašinama za šumarske inženjere“ i, napunivši 13, izjašnjava se za „za totalnu ravnopravnost“. „Selo“ voli skoro isto koliko i debele žene“. „Nikada nije postao pristojan“, iako je početkom 70-ih pokušao nešto iznenađujuće solidno, „naime brak“. „Širokim grudima pliva protiv struje“, priželjkuje „besklasno, nekonfliktno, nerepresivno društvo“ i pored „ljubavi za selo“ u sebi objedinjuje i ljubav „prema širini i detalju, šarenilu i pokretu“. On je „pasivni levičar“ i misli „da ćemo već za samo nekoliko miliona godina postati pravi ljudi bez ratova i brutalnosti“. On kaže „dâ demontaži elita“ i katkad kao roda stoji na jednoj nozi ispred frižidera, u tom položaju čita neku Andersenovu bajku i pritom brizne u suze. Raspolaže „etičkim angažmanom“ i uvek je simpatisao „pobunjenike“. Na svet je došao 1930. u Košicama, odrastao u „Slovačkim rudnim gorama“ (jednome raju, („u izvesnoj meri“) i u „Karpatoukrajini“, gde 1938 – baš kad puni osam godina – zavladava ratno pravo a „glave Ukrajinaca vise po šumskom drveću“ Marta 1939. njegovi roditelji i on „kao nepoželjni auslenderi“ dospevaju u Beč. Tamo će živeti sve do svoje smrti 2010, iako su se na putu do Austrijanca u njega pozabadali „različiti trnovi“, kao na primer u obliku onog razgalamljenog činovnika koji će mu odbiti „zahtev za boravkom u Austriji“. Uprkos takvim negativnim iskustvima, on kao takozvani „Zuagraaster“ (dođoš, dotepenac) „rado živi u toj zemlji“, iako se oseća kao „jezički bogalj“, jer „nije ukorenjen u nekom dijalektu“ kao svaki normalan čovek. Njegova opsesija za jednim između mnogih „austrijski obojenih govornih jezika“ svakako je imala tu prednost što se oslobodio ustaljenih fraza. I na tome na kraju krajeva počiva njegova jedinstvenost koja ga doduše – moglo bi se čak reći prirodno – „ostavlja da zauvek sedi između svih stolica“; ipak njegove su pesme „zbog svoje kritičke zajedljivosti prema vremenu i prema malograđanštini svojom drskošću i otkačenošću bile uspele da dignu prašinu sve do Parlamenta. Nažalost ta slava mu nije pomogla da popravi svoje prihode tako da je do kraja života vegetirao na stipendijama, književnim nagradama i honorarima od radio-drama, ipak nikad nezadovoljan izborom zanimanja. Pre svega zato što „poeziju uvek uzima angažovano, komunikacionoangažovano, životnoangažovano“, „s akribijom prirodonaučnika“. Meša „međuljudski empatično s trezvenim, politički ili erotski ispovedno sa sprdnjom i glupiranjem, smrtnotužno s bizarnim, nežno-sanjarsko sa surovim seksom“ što mu omogućuje „da kroz ono što upada u oči vidi ono što je bitno“, „zakovanu ljudski glupost“ i „tu nepromešanu mešavinu sveta“. Tekstovi koji su složeni u pet tematskih blokova i kojima je pridodat i izvestan broj informativnih crno-belih fotografije zasnivaju se između ostalog i na „hroničkim zapisima iz dokumenata i fotografija, sećanja i crteža njegove rodbine i njega samoga. Posle ove knjige malo bolje ćemo svakako razumeti i današnja zbivanja u Ukrajini i najzad za kraj još nešto.

Portalibris, 2013. 192 strane. Lepo očuvana. Posveta autorke na predlistu, poslednjih nekoliko listova malo valovito od ranijeg vlaženja (zanemarljivo). Roman „Devedesete u kraju“ priča je o mladima i njihovom odrastanju tokom ovog perioda – ulici, kraju, noćnom životu… Iako devedesete najčešće pamtimo po ratovima, sankcijama i lošim vestima, mlada autorka Jovana Ristić kroz ovaj roman želela je da sačuva i sliku svega lepog što su ove godine sa sobom nosile: druženja, izlaske, avanture, komšijske i prijateljske odnose kojih je danas sve manje. Period devedesetih se ovim romanom prvi put prikazuje iz ženske perspektive, kroz sudbinu glavne junakinje Milice koja odrasta upoznajući fenomene ovog doba: šanere, švercere, folk muziku i pevačice, splavove i diskoteke. Ona čezne za tada prestižnim air-max patikama, sanja da postane manekenka, zaljubljuje se u opasnog momka iz kraja… Kao i svako odrastanje, i njeno donosi divne stvari kao što su bliska prijateljstva, prvi izlasci i prvi poljubac. Ipak, još uvek mladalački naivna i neiskvarena, u sistemu koji neguje negativne vrednosti ona je prerano prinuđena da se suoči sa velikim razočaranjima i posledicama svojih odluka. „Devedesete u kraju” našle su se u najužem izboru za nagradu „Proza na putu”, a za veoma kratko vreme stekle su i izuzetnu naklonost čitalaca svih generacija. Međutim, verovatno najveće dostignuće predstavlja veliko interesovanje mladih na čiju se inicijativu u beogradskim školama i gimnazijama trenutno održavaju interaktivne promocije ove knjige praćene video-trejlerom, spotovima, izložbom predmeta i modnih detalja iz devedesetih ali i dramskim izvođenjima delova knjige od strane mladih glumaca Studija Centar. Kako sama kaže, Jovana Ristić, diplomirani profesor književnosti, smatrala je da će roman pre svega biti zanimljiv generacijama koje su i same odrastale devedesetih i koje pamte ovaj period, pa činjenica da i među mladima rođenim krajem ove decenije postoji veliko interesovanje za knjigu iznenađuje jednako kao i to što su same promocije odlično posećene, a polemike na njima vrlo dinamične, iako se smatra da mladi danas ne čitaju. Mladim ljudima je veoma zanimljiva ovakva vrsta literature zasnovana na realnim gradskim pričama putem kojih oni bolje upoznaju vreme u kome su rođeni, pa „Devedesete u kraju” za njih predstavljaju svojevrstan vremeplov koji im pruža lice i naličje ovog perioda. Posebno su zanimljivi njihovi komentari o stvarima koje su se promenile u odnosu na devedesete, primedbe da muškarci više nisu toliko ,,mačo”, da nema više druženja u kraju, već da su se prijateljstva preselila na društvene mreže i da im sve to nedostaje…

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Азбуковица : земља, људи и живот Врста грађе књига Језик српски Година 1985 Издавање и производња Љубовија : Самоуправна интересна заједница културе општине, 1985 (Ваљево : "Милић Ракић") Физички опис 536 стр., [12] стр. с таблама (фотогр.) : илустр. ; 25 cm ISBN (Картон са омотом) Напомене Тираж 3.000 Предговор: стр. 5-8 Библиографија: стр. 465-505 Регистри. Предметне одреднице Azbukovica -- Srbija, zapadna -- Monografije УДК 908(497.11 Azbukovica) Азбуковица је брдско-планинско подручје у западној Србији, на граници са Републиком Српском. Река Дрина одваја Азбуковицу од општина Сребреница и Братунац у дужини од 38 km. На северозападу је општина Мали Зворник, на северу општина Крупањ, на североистоку Осечина, на истоку Ваљево, а на југу Бајина Башта. Највећи врх је Торничка Бобија на планини Бобији, 1272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа. Познати мештани Најстарији међу познатим Азбуковчанима је Петар Протић Сокољанин, који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу 1854. године, а био је песник Дружине младежи српске. Овде је рођен Нифонт Павловић, српски архимандрит и игуман Манастира Богоштице. У породичној кући у Дринској улици у Љубовији, рођен је српски генерал Боривоје Тешић (1957—2017). Био је командант српске Жандармерије, заменик команданта Гардијске Бригаде, и водио је велики број војника у ратовима у Братунцу, Сребреници и Вуковару. Сахрањен је у Љубовији. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда Светозар Глигорић, а из Дрлача глумац Ненад Ненадовић. Љубитељи фудбала памте Милана Крстића које је тренирао велики број клубова у Југославији и Тунису, као и Богољуба Бобу Ковачевића, играча некадашњих прволигаша „Наших Крила”, и „Мачве” из Шапца. Такође, у Љубовији је рођен Милован Бркић истакнути новинар и колумниста, глумац Ненад Окановић и писац Славиша Павловић. Референце "Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 47/1983. Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 62, у „Гласник”, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године. Спољашње везе Часопис Хоризонт — Азбуковица „Пролазници кроз Азбуковицу” — текст на мрежно месту новина „Глас јавности” „Азбука природних лепота” Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Влада Арсић, Пресс магазин, 19. октобар 2009. пру Географски региони Србије Области Војводине Банат (Велики ритГорњанеГорње ливадеДелиблатска пешчараЕреКрашованиПанчевачки ритПољадијаПоморишје)Бачка (Горњи БрегПаоријаБајско-суботичка пешчараШајкашка)ПотисјеСрем (Фрушка гораПодлужје) Области Шумадије БелицаГружаКачерКосмајЛевачЛепеницаРудничко ПоморављеСмедеревска ЈасеницаСмедеревско Подунавље и ЈасеницаТемнићШумадијска Колубара Подрињско-посавске области АзбуковицаЈадарКолубараМачваПодгоринаПоцеринаРађевинаТамнаваПосавотамнава Области Рашке и Западног Поморавља ГружаДрагачевоЖупаЗлатиборИбарМоравицаНадибарПештерПљеваљско ПољеПодибар и ГокчаницаПолимљеРасинаРујноСјеничко ПољеСтари ВлахСтари КолашинЦрна ГораШтавица Тимочко-браничевске области ЗвиждКлисураКључКучајМлаваНеготинска КрајинаПожаревачка МораваПоречРесаваСтигТимочка КрајинаХомољеЦрна река Области Јужног Поморавља и Шоплука Алексиначко ПоморављеБањскоБуџакВидличВисокВласинаВрањско ПоморављеЗаглавакЗаплањеИногоштПоречјеЈабланица ГорњаДоњаКлисурицаКрајиштеЛесковачка МораваЛужницаМасурицаНишко ПољеПољаницаПонишављеПуста рекаГорња ПчињаРажањскоСврљигТоплицаТорлакПрешевска Моравица Области Косова и Метохије ГољакГораГорња МораваДреницаИбарски КолашинИзморникКачаничка клисураКосовоКрива рекаЛабЛетничка жупаМетохијаМетохијски ПодгорОпољеПодгораПодримљеПрекорупљеПризренски ПодгорРекаРуговска клисураСиринићка жупаСредачка жупа КопаоникПодрињеПодунављеПоморављеПосавина Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у Рујевцу. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује Домавију (садашња Сребреница) и Сингидунум (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења Ђурим, Немић, Градац и Кулина-Микуљак. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на Врхпољу, Црнчи и Узовници. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у Грачаници и данас постоји темељ базилике из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у Народном музеју у Шапцу. У средњем веку, Азбуковица је била у саставу Византијског царства, па српских држава. Рудници Липник и Велики Мајдан су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из 1913е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као „Латинска ћуприја”. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици. Азбуковица је постала део Османског царства одмах после пада Смедерева 1460. године. Због значаја рудника Црнча, ова област је била царски хас (царски феудални посед). Турци су јој дали назив хас Буковица по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја — Азбуковица.[1] Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву Соко град, која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе. Љубовија (на место где је данас Стара Љубовија) је 1860. постала среско место а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, већ 1896. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине. У Првом светском рату народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од 1941. године у оба покрета — четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељавање становништва. После Другог светског рата, 1947. године, села Гуњаци, Драгодол, Пецка, Скадар, Коњиц и Пуљези су прешли из азбуковачког у подгорски срез,[2] и касније постали део општине Осечина. Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002. године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25.000 становника. Знатан део одселио се у Мачву, али и Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5.000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Detalji predmeta Stanje Polovno Ballet, arnold Haskell, dobro očuvano, tvrd povez, balerine, baletski ples, baletske opere, koreografija, drama u baletu, muzika za balet, osnovni termini, Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300—1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (franc. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima. Iako se smatra da je balet muzičko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve češće je da se uz orkestarsku muziku koristi i solističko ili horsko pevanje (npr. balet Grk Zorba poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa). Sadržaj 1 Vrste i forme baleta 2 Balet kao temeljni plesni pokret 3 Razvoj baleta 4 Zvanja baletskih umetnika 5 Termini u baletu 6 Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti 7 Reference 8 Literatura 9 Spoljašnje veze Vrste i forme baleta Kao i ostali plesovi, balet može biti grupni nastup ili solo izvođenje.[1] Postoje baleti s radnjom ili bez nje, te i muzika programska ili apsolutna. Igrači katkad tumače i apsolutnu muziku programski. Sadržaj jednog baleta (npr. Petruška Stravinskog) se može uporediti sa operom. Radnja se najradije odvija tako da dolazi do smenjivanja solističkih partija, dueta (francuski pas de deux) i grupnih nastupa. Kao epizoda, balet se javlja i u operi, bilo bez ikakve veze s radnjom (kao u Travijati Đuzepea Verdija) bilo da je utkan u zbivanje (na primer Bahanal u Vagnerovom Tanhojzeru). Balet kao temeljni plesni pokret Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima. Balet karakterišu stroge forme tela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cela noga zarotirana iz kuka prema spolja za 90 stupnjeva. Baletna tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolisani i ne smiju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u daljinu. Elementi koji se uvežbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tela, različite vrste okreta (piruete) i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obe ili jedne noge i sl. Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce. Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplikovane elemente. Rekreativci takođe ne moraju da imaju stepen otvorenosti do punih 90 stepeni, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tela. Razvoj baleta Baletne cipele En pointe. Prvi počeci savremenog baleta javljalju se u Italiji u 15. veku odakle sredinom 16. veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj, odakle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta. Osnivanjem baletskih škola, od 1661. godine počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osećajnosti. To je zamenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje. Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara. Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope. Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku pačke. Uvođenje špic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji. Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Početkom 20. veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršvanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom. Zvanja baletskih umetnika Primabalerina asoluta - najviše zvanje za interpretatorku klasičnog baleta, dodeljeno nekoliko puta u istoriji baletske umetnosti Bojana Žegarac i Konstantin Kostjukov Primabalerina (žene) / prvak baleta (muškarci) - najkvalitetniji solisti trupe, koji igraju uloge prvog faha Solista - baletski umetnik (umetnica) koji izvodi prve i druge uloge u predstavama ili solističke deonice (numere) Ansambl (muški i ženski) - baletski igrači koji igraju zajedničke scene, bez pojedinačnih deonica Termini u baletu Koreografija - igračka umetnost u celini koju izvodi igrač (balerina/baletan) ili formacija - grupa plesača. Divertisman - koncertni program sastavljen od igara različitih po žanru i karakteru. Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti Scena iz baleta „Labudovo jezero” „Labudovo jezero”, „Uspavana lepotica”, „Romeo i Julija”, „Don Kihot”, „Pepeljuga”, „Petruška”, „Ohridska legenda” i mnogi drugi. Baletski kompozitori Petar Iljič Čajkovski Labudovo jezero Krcko Oraščić Uspavana lepotica Adolf Adam Žizela Čezare Punji Esmeralda Ludvig Minkus Don Kihot Bajadera Leo Delib Kopelija Silvija Mikis Teodorakis Grk Zorba Balet u Srbiji Stevan Hristić Ohridska legenda Zoran Mulić Večiti mladoženja Izbiračica Reference Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. Literatura Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 978-0-87127-172-3. Au, Susan (2002). Ballet & Modern Dance (2nd izd.). London: Thames & Hudson world of art. ISBN 978-0-500-20352-1. Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-53740-1. Darius, Adam Arabesques Through Time.. Harlequinade Books, Helsinki. 2007. ISBN 978-951-98232-4-9. Gordon, Suzanne (1984). Off Balance: The Real World of Ballet. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023770-4. Kant, Marion (2007). Cambridge Companion to Ballet. Cambridge Companions to Music (1st izd.). Cambridge,UK: Cambridge University Press, Publishers. ISBN 978-0-521-53986-9. Kirstein, Lincoln; Stuart, Muriel (1952). The Classic Ballet. New York: Alfred A Knopf. Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-94256-0. Spoljašnje veze Više informacija o članku Balet pronađite na Vikipedijinim sestrinskim projektima: Mediji na Ostavi Definicije iz Vikirečnika Podaci na Vikipodacima Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ballet”. Encyclopædia Britannica (11. izd.). Cambridge University Press.