FUDBAL U CRNOJ GORI do 1941.godine Dr Novak S.Jovanović TVRD povez....ILUSTROVANA..1989.god....CETINJE...180.strana...24.cm...Pobjeda TITOGRAD ------------------------------------- Lovćen je prvi i najstariji fudbalski klub u Crnoj Gori – osnivač fudbalskog sporta u Crnoj Gori. Osnovan je u junu 1913. godine. Osnivači kluba su bili braća Luka i Milo Milunović, kasnije poznati slikar. Suosnivači kluba su: Mijat Bastać, Blažo Gvozdenović, Momir Glomazić, Radovan Dožić, Mihailo – Mišo Dragović, Lazar Zlatičanin, Jefto Jaković, Aleksa Leko Markuš, Vojislav Pekić, Đuro Pilet, Dušan Popović, Jakov – Jašo Radonjić, Milo Seferović, Đuro Spasić, Kosta Ćufka i Marko Cvjetković. Prvi predsjednik i kapiten kluba bio je Luka Milunović. Rođen je na Cetinju 1896. godine, a umro u Milanu 1918. Školovao se na Cetinju, na koledžu Fumagalli (Monca) i Ekonomskom liceju u Milanu. Učesnik je Prvog balkanskog i Prvog svjetskog rata. Padom Crne Gore 1916. odlazi u egzil. Prvi internacionalni fudbalski meč Lovćen je odigrao je 1914. godine protiv Odre de bataglie militaire Francaisse. Najistaknutiji fudbaleri prve generacije ( 1913 – 1919 ) bili su Aleksa Leko Pajević, M. Vuković I Đuro Spasić. Lovćen je bio zabranjen 1936. godine zbog naprednih antirežimskih ideja i progresivnog djelovanja u sportu i društvu. Lovćen je do Drugog svjetskog rata bio pet puta prvak Crne Gore: 1927, 1928, 1929, 1934. i 1935. kao prvak Župe. Pobjednik je Zetskih Olimpijada dva puta. Druge olimpijade 1926. i treće olimpijade 1927. godine. Bio je prvak Cetinja sedam puta od 1929. do 1935. godine. Da li se fudbal igrao na Cetinju i prije formiranja Fudbalskog kluba Lovćen? Pomenuti norveški putopisac Henrih Angel poslije povratka u svoju domovinu objavio je putopis Kroz Crnu Goru na skijama. U njoj navodi da su njegovi prijatelji u Crnoj Gori dobri u igri loptom, ali ne kaže da li je riječ o tenisu ili nogometu. Logična je pretpostavka da je fudbal stigao na Cetinje prije nego što su ga donijeli braća Milunovići. Prema nezvaničnim podacima, prvu loptu, početkom XX vijeka, donio je u Crnu Goru Mihailo Vuković, za čije se ime vezuje početak igranja fudbala u Beranama. Mihailo Vuković je sin vojvode Gavra Vukovića, poznatog crnogorskog diplomate. ------------ U knjizi Novak Jovanović navodi da mu je Boro Šoć, dugogodišnji urednik Pobjedine sportske rubrike, rekao, pozivajući se na Marka Cvjetkovića, jednog od suosnivača Lovćena, da je prvi klub na Cetinju osnovan dvije godine ranije, tj. 1911. godine, iako je zvanično prihvaćeno da je Lovćen osnovan 1913. godine. Međutim, ostaje da se ispita da li je tada osnovan Crnogorac, koji je, prema novinskim izvještajima, za 1941. godinu pripremao proslavu – trideset godina postojanja. U crnogorskoj međuratnoj štampi navodi se da se fudbal na Cetinju igrao prije 1913. godine. Pominje se 1910. godina. List Zetski glasnik, koji je izlazio na Cetinju, kao službeni organ Zetske banovine, od 1930. godine, u broju 102. od 1932. godine, između ostalog, piše: ,,U Crnoj Gori se počinje igrati fudbal u isto vrijeme kada i u ostalim našim pokrajina, a to je još od 1910. godine. Sve od toga doba do danas, Crnogorci su uspješno reprezentovali naš fudbal, kako u unutrašnjosti tako i van granica naše države”. Prva pravila fudbalske igre, kako piše Novak Jovanović, donio je iz Čehoslovačke Jašo Radonjić. On je tamo izučavao zanat. Lovćen nije imao svoje prostorije. Sjednice su se držale, prema sjećanju Koste Ćufke, pod vedrim nebom, a utakmice su igrane na livadi Pod jasikama, ispod Orlovog krša, na prostoru gdje se danas nalazi Ljetnja pozornica na Cetinju. Pomoć Lovćenu dali su i Labud Kusovac i Boško Radanović, studenti prava, koji su se školovali u Francuskoj. Oni su se tamo upoznali sa pravilima fudbalske igre i svoja znanja prenosili su mladim cetinjskim fudbalerima. Uz to, Radanović je donio fudbalsku loptu, što u to vrijeme nije bila beznačajna pomoć. ----------------------- Aleksa Leko Pajević, M. Vuković I Đuro Spasić....Balšić (Podgorica), Crnogorac (Cetinje), Lovćen (Cetinje), Budućnost (Podgorica) i Arsenal (Tivat)..... Fudbal je rano počeo da se igra i u Pljevljima, gradu koji je početkom XX vijeka bio ekonomski i kulturni centar Sandžaka. List Pljevaljski fudbal (1920-1980), koji je štampan povodom 60. godišnjice igranja fudbala u Pljevljima, navodi da se tu fudbal igrao od 1920. godine. U uvodnom tekstu Ponosni na pređeni put navodi se podatak da je prvu fudbalsku loptu u Pljevlja donio 1908. godine Filip Đurašković. On se školovao u Parizu i tamo zavolio fudbal. Nastojao je da ,,po uzoru na ona mjesta u kojima je bio razvijen fudbal” I sam doprinese razvijanju sporta u mjestu u kojem je službovao. No, njegova nastojanja nisu dala željene rezultate. Nova igra nije uhvatila u Pljevljima dublje korijene. ---------------- Sport se u Crnoj Gori aktivno i organizovano razvija posljednjih decenija XIX vijeka. Tome su posebno doprinijele strane diplomate dolaskom u crnogorsku prijestonicu Cetinje. U krugu njihovih poslanstava grade se tereni za tenis i golf. Ti sportovi upražnjavaju se i u parku kraljevskog dvora. U najstarije sportove u Crnoj Gori spada streljaštvo. Prva takmičenja održana su na Cetinju 1886. godine. Početkom XX vijeka u Crnu Goru vraćaju se učenici i studenti iz razvijenih evropskih zemalja i sa njima ,,dolaze” novi do tada nepriznati ili malo poznati sportovi. Oni donose i prve fudbalske lopte i od tada u Crnoj Gori počinje fudbalska igra. Norveški putopisac Henrih Angel donosi prve skije u Crnu Goru i nakon toga osnivaju se prve smučarske organizacije. Angel je prvi put boravio na Cetinju 1893. godine. Cetinje 1906. godine dobija teniski i golf klub. Godinu ranije osnovan je Biciklistički klub. Za ozbiljnije razvijanje sporta nije bilo novca, a tada se smatralo da bavljenje sportom ne priliči – ozbiljnim ljudima. ,,Često se javno istupalo protiv bavljenja sportom. U listu Crna Gora iz 1922. godine objavljen je komentar pod naslovom Fudbal i kino. U njemu se kaže da od fudbala i kina treba odvraćati omladinu, jer im to može donijeti samo zlo, ili, u najmanju ruku, štetu. Nije ovo bilo, razumije se, vladajuće mišljenje, ali jeste dosta prisutno i dosta rasprostranjeno”, piše dr Novak Jovanović u knjizi Fudbal u Crnoj Gori do 1941. godine, koja nam je poslužila kao osnovni izvor podataka za ovaj feljton. Lovćen je prvi i najstariji fudbalski klub u Crnoj Gori – osnivač fudbalskog sporta u Crnoj Gori. Osnovan je u junu 1913. godine. Osnivači kluba su bili braća Luka i Milo Milunović, kasnije poznati slikar. Suosnivači kluba su: Mijat Bastać, Blažo Gvozdenović, Momir Glomazić, Radovan Dožić, Mihailo – Mišo Dragović, Lazar Zlatičanin, Jefto Jaković, Aleksa Leko Markuš, Vojislav Pekić, Đuro Pilet, Dušan Popović, Jakov – Jašo Radonjić, Milo Seferović, Đuro Spasić, Kosta Ćufka i Marko Cvjetković. Prvi predsjednik i kapiten kluba bio je Luka Milunović. Rođen je na Cetinju 1896. godine, a umro u Milanu 1918. Školovao se na Cetinju, na koledžu Fumagalli (Monca) i Ekonomskom liceju u Milanu. Učesnik je Prvog balkanskog i Prvog svjetskog rata. Padom Crne Gore 1916. odlazi u egzil. Prvi internacionalni fudbalski meč Lovćen je odigrao je 1914. godine protiv Odre de bataglie militaire Francaisse. Najistaknutiji fudbaleri prve generacije ( 1913 – 1919 ) bili su Aleksa Leko Pajević, M. Vuković I Đuro Spasić. Lovćen je bio zabranjen 1936. godine zbog naprednih antirežimskih ideja i progresivnog djelovanja u sportu i društvu. Lovćen je do Drugog svjetskog rata bio pet puta prvak Crne Gore: 1927, 1928, 1929, 1934. i 1935. kao prvak Župe. Pobjednik je Zetskih Olimpijada dva puta. Druge olimpijade 1926. i treće olimpijade 1927. godine. Bio je prvak Cetinja sedam puta od 1929. do 1935. godine. Da li se fudbal igrao na Cetinju i prije formiranja Fudbalskog kluba Lovćen? Pomenuti norveški putopisac Henrih Angel poslije povratka u svoju domovinu objavio je putopis Kroz Crnu Goru na skijama. U njoj navodi da su njegovi prijatelji u Crnoj Gori dobri u igri loptom, ali ne kaže da li je riječ o tenisu ili nogometu. Logična je pretpostavka da je fudbal stigao na Cetinje prije nego što su ga donijeli braća Milunovići. Prema nezvaničnim podacima, prvu loptu, početkom XX vijeka, donio je u Crnu Goru Mihailo Vuković, za čije se ime vezuje početak igranja fudbala u Beranama. Mihailo Vuković je sin vojvode Gavra Vukovića, poznatog crnogorskog diplomate. U pomenutoj knjizi Novak Jovanović navodi da mu je Boro Šoć, dugogodišnji urednik Pobjedine sportske rubrike, rekao, pozivajući se na Marka Cvjetkovića, jednog od suosnivača Lovćena, da je prvi klub na Cetinju osnovan dvije godine ranije, tj. 1911. godine, iako je zvanično prihvaćeno da je Lovćen osnovan 1913. godine. Međutim, ostaje da se ispita da li je tada osnovan Crnogorac, koji je, prema novinskim izvještajima, za 1941. godinu pripremao proslavu – trideset godina postojanja. U crnogorskoj međuratnoj štampi navodi se da se fudbal na Cetinju igrao prije 1913. godine. Pominje se 1910. godina. List Zetski glasnik, koji je izlazio na Cetinju, kao službeni organ Zetske banovine, od 1930. godine, u broju 102. od 1932. godine, između ostalog, piše: ,,U Crnoj Gori se počinje igrati fudbal u isto vrijeme kada i u ostalim našim pokrajina, a to je još od 1910. godine. Sve od toga doba do danas, Crnogorci su uspješno reprezentovali naš fudbal, kako u unutrašnjosti tako i van granica naše države”. Prva pravila fudbalske igre, kako piše Novak Jovanović, donio je iz Čehoslovačke Jašo Radonjić. On je tamo izučavao zanat. Lovćen nije imao svoje prostorije. Sjednice su se držale, prema sjećanju Koste Ćufke, pod vedrim nebom, a utakmice su igrane na livadi Pod jasikama, ispod Orlovog krša, na prostoru gdje se danas nalazi Ljetnja pozornica na Cetinju. Pomoć Lovćenu dali su i Labud Kusovac i Boško Radanović, studenti prava, koji su se školovali u Francuskoj. Oni su se tamo upoznali sa pravilima fudbalske igre i svoja znanja prenosili su mladim cetinjskim fudbalerima. Uz to, Radanović je donio fudbalsku loptu, što u to vrijeme nije bila beznačajna pomoć. Fudbal je rano počeo da se igra i u Pljevljima, gradu koji je početkom XX vijeka bio ekonomski i kulturni centar Sandžaka. List Pljevaljski fudbal (1920-1980), koji je štampan povodom 60. godišnjice igranja fudbala u Pljevljima, navodi da se tu fudbal igrao od 1920. godine. U uvodnom tekstu Ponosni na pređeni put navodi se podatak da je prvu fudbalsku loptu u Pljevlja donio 1908. godine Filip Đurašković. On se školovao u Parizu i tamo zavolio fudbal. Nastojao je da ,,po uzoru na ona mjesta u kojima je bio razvijen fudbal” I sam doprinese razvijanju sporta u mjestu u kojem je službovao. No, njegova nastojanja nisu dala željene rezultate. Nova igra nije uhvatila u Pljevljima dublje korijene. Od Cetinjskog podsaveza do FSCG Fudbalski savez Crne Gore osnovan je 8. marta 1931. godine na Cetinju, pod imenom Cetinjski nogometni podsavez. Funkcionisao je u okviru Jugoslovenskog nogometnog saveza. Pored cetinjskog, postojalo je još deset podsaveza, sa sjedištima u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Zagrebu, Splitu, Osijeku, Sarajevu, Skoplju i Ljubljani. Prvi predsjednik Cetinjskog nogometnog podsaveza bio je profesor Nikola Latković. Na području današnje Crne Gore do 1941. godine evidentirano je 105 fudbalskih klubova. Mnogi su bili kratkog vijeka, lako su nastajali, a brzo se gasili. Od 1925. godine, kada su počela prva takmičenja (do 1930. godine u okviru Splitskog nogometnog podsaveza, a od 1931. u okviru Cetinjskog nogometnog podsaveza), prvaci su bili Balšić (Podgorica), Crnogorac (Cetinje), Lovćen (Cetinje), Budućnost (Podgorica) i Arsenal (Tivat). Poslije Drugog svjetskog rata, 5. avgusta 1945. godine, formiran je Fudbalski odbor u okviru Fiskulturno-sportskog odbora Crne Gore, a 1946. godine organizovano je prvo prvenstvo Crne Gore u kome su učestvovala četiri kluba – Budućnost, Lovćen, Sutjeska i Arsenal. Fudbalski odbor prerastao je u Fudbalski savez Crne Gore na osnivačkoj Skupštini koja je održana 6. decembra 1948. godine u Titogradu. FSCG je od tada do 28. juna 2006. godine funkcionisao kao dio Fudbalskih saveza SFRJ, SRJ i SCG. Od 28. juna FSCG je samostalna fudbalska organizacija. Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki ilustrovani leksikon svih sportova, dr.Milivoje Došenović 17. dopunjeno izdanje, 2019.!!! NAUKA I ŽIVOT Izdavač:Izdavačko-knjižarska agencija `DOMLA-PUBLISHING`, Novi Sad, 2019. Tvrd povez, format: 22 x 30 cm, ilustracije u boji, 424 strane. MALOPRODAJNA CENA KNJIGE JE 6.500,00 DINARA! 2000 TERMINA 1500 ARHIVSKIH I SAVREMENIH FOTOGRAFIJA 216 SPORTOVA SPORTOVI I SPORTSKE OBLASTI KOJE OBRAĐUJE OVA KNJIGA: Agonistika, Aikido, Aiki-jujutsu, Akrobatika, Alpinizam, Amaterizam, Američki fudbal, Armwrestling, Atletika, Atletska gimnastika, Automobilizam, Bacanje potkovice, Badminton, Balonstvo, Bandi, Bando, Baru, Bejzbol, Beogradski maraton, Bersilat, Bhakti, Biatlon, Biciklizam, Bilijar, Bobsledžing, Boćanje, Bodifitnes, Bo-jutsu, Boks, Borbe petlova, Borbe s bikovima, Bridž, Brodomodelarstvo, Bu-jutsu, Bumerang, Buzgaši, Čidaoba, Dakyu, Dama, Dek-tenis, Densho, Derbi, Diri, Dizanje tegova, Džet ski, Džoging, Evropske igre, Fartlek, Faustball, Fizička kultura, Fizičko vaspitanje, Formula 1, Foto-lov, Fudbal, Ful-kontakt, Futsal, Gađanje na ledu (Curling), Gimnastika, Glima-rvanje, Golf, Golubarska sportska takmičenja, Gusanijada, Handbal, Hapkido, Hazena, Hit-trka, Ho-jitsu, Hokej na koturaljkama, Hokej na ledu, Hokej na travi, Hokej u dvorani, Hornusen, Hsing, Hurling, Iai, Istamske igre, Jedrenje, Jit-kun-do, Jitsu, Joga, Judo, Ju-jutsu, Jutte-jutsu, Kabriol, Kajak i kanu, Kapoera, Karate, Kempo, Kendo, Kerling, Kik-boks, Klizanje, Ko-budo, Konjički sport, Korbbal, Kosidba na Rajcu, Košarka, Krav Maga, Kreativno razbijanje, Kriket, Kuglanje, Kulturizam (bodibilding), Kumi-uchi, Kung-fu, Kwitang, Kyudo, Lov, Luping papirnih aviončića, Ljubičevske konjičke igre, Mačevanje, Main Gasing, Mala olimpijada, Megdani, Mister Olimpija, Mister Univerzum, Moderni petoboj, Motociklizam, Motonautika, Motorno letenje, Nihon kempo, Ni-hon-me, Nin-jutsu, Nordijska trka pasa sa saonicama, Novosadski maraton, Nunchaku, Odbojka, Odbojka na pesku, Oinea, Olimpijske igre, Padobranstvo, Pa-kua, Paraglajding, Paraolimpijske igre, Pauerlifting, Pejntbol, Pelota, Pentjak-silat, Perisal, Pikado, Ples, Plivanje, Podvodni sportovi, Policijski petoboj, Pushball, Ragbi, Ravnogorska olimpijada, Rekreacija, Ribolov, Rukomet, Rvanje, Samba, Sambo, Sankanje, Savate, Shuriken-jutsu, Sikaran, Silat-gayong, Sinhronizovano plivanje, Sistema, Skejtbord (na rolerima), Skijanje (smučanje), Skijanje na vodi, Skokovi u vodu, Sleddog, Sokolarstvo, Sokolstvo, Speleologija, Spining-treninzi, Stoni tenis, Streličarstvo, Streljaštvo, Strongmen, Sumo, Surfing, Svebor, Svetske igre fizički oštećenih osoba, Svetske igre gluvih sportista, Svetsko prvenstvo niskih osoba, Svibor, Šah, Šampionat rabadžija, Tae-kvon-do, Tae-kyon, Tai-chi-chuan, Tai-jutsu, Taiho jutsu, Tajlandski boks, Tenis, Tenis oko štapa, Tensin-shinio-ryu, Trampolin (kanvas), Tucanijada, Ulična trka, Ultimat fajt, Univerzijada, Vaterpolo, Vazduhoplovstvo, Veslanje, Vučenje konopca, Wau, Wien-vo-dao, Wing-suit, Wu-shu, Yari-jutsu, Zimske olimpijske igre, Ženska olimpijada, Ženski četvoroboj, Žongliranje... ● NAJNOVIJA (SAVREMENA) PRAVILA TAKMIČENJA, U ODREĐENIM SPORTOVIMA. ● NAJVAŽNIJI UPOTREBLJIVANI POJMOVI, KOJI SE ODNOSE NA RAZLIČITE SPORTSKE OBLASTI ● BIOGRAFIJE (SA SLIKAMA) NAJUSPEŠNIJIH ŠAMPIONA PLANETE, IZ RAZLIČITIH SPORTOVA ● HRONOLOGIJA MODERNIH OLIMPIJSKIH IGARA (1896-2020) ● SPORTISTI REPUBLIKE SRBIJE - OSVAJAČI`GINISOVIH REKORDA` `U ovoj izvanrednj knjizi obrađene su najvažnije sportske oblasti koje su deo svetske baštine, kao i sve sportske grane, koje su odomaćene u Srbiji, od onih koje su veoma popularne, do onih manje poznatih, koje svojim nastankom, postojanje i aktuelnošću - sve više plene pažnju , čak i onih koji se za te grane sporta nisu previše interesovali`.

Lopta - moj život: Milan Živadinović Bard / Miša Vasiljević Predgovor:Mile Kod Beograd 2001. Mek povez, ilustrovano, 103 strane + 24 strane sa fotografijama. Na predlistu potpis (autogram) Milana Živanovića Barda Lopta je moj život... Rekao bih: moja priča je obična ljudska priča, u koju sam uvek želeo da smestim ispunjenja Božijih zapovesti. Kada sam bio radan, vredan, odgovoran i mladima prilazio sa puno ljubavi, Svevišnji mi je pomagao. Kada bih, makar i nesvesno, činio suprotno i zaboravljao na njegove svete zapovesti, gubo sam naklonost Svevišnjeg. Na toj svojoj životnoj putanji shvatio sam da svako, ko pokuša da prevari Boga, ostaje nedorečen i ništa vredno ne može da postigne. Trenutak je da se i izmedu korica svoje životno-fudbalske storije zahvalim svima koji su mi pomogli, savetovali, hrabrili i podsticali u karijeri: oni su moji prijatelji i njih je mnogo. U isti mah, praštam svima koji su me rušili i pokušali da gaze i zgaze kao čoveka sporta: njih je malo i o njima, kao velikim grešnicima, jedino Svevišnji može da sudi. Pokušavam da ih zaboravim, ali nikako i da pravdam njihovu zlu nameru. Milan Živadinović Sadržaj: Mile Kos: I KORIFEJ I VEČITI UČENIK PONOSNI I SREĆNI RODITELJI Zla sudbina velikog mislioca Savest, poštenje, dostojanstvo Borac za prave vrednosti MILJANIĆEVA TIHA TUGA Peče zanat uz Ruševljanina Želeo da obori rekord Tasića Fudbaler u ulozi novinara Džajićeva ocena govori sve Deset godina as bez šanse Hrabar ili medicinski fenomen? ZATOČENIK FUDBALSKE MISLI „Detelinara” kao Sorbona Složna porodica na Banjici Promenio atmosferu Nikšića Nespreman za dvolične igre Za sve je „Kriv” Savićević Velikani padali na Čairu Održao reč na Karaburmi Drugi put u Podgorici KROZ GOLGOTU DO ZVEZDE Budan sanjao svoj klub Džajić „kovertirao” glas Primer korektnog trener Partizan ozbiljno uzdrman Dao otkaz voljenom klubu Opozicija, podmetanje, igre Nije želo „srednji put” GEST PRINCA FEJSALA Muzej velike inspiracije Blater ništa ne zaboravlja KOSMOPOLIT SA LIONA Džajiić i Savićević Kako ostati neposlušan? Crvena zvezda i Partizan Verovao u „Autsajdere” Trener visokih zahteva ŠANSA ZA HRABROG ČOVEKA Koketiranje sa Antićem Ništa nije poklanjao Krštenice nisu merilo Težak put do vrha Lična obaveza — biti prvi Protiv lakiranja i zabluda Otrovne strele iz Zagreba NIKAD NIJE RUŠIO MOSTOVE Santrač i Boškov Od legende do igračke EMBARGO NA ISTINU Umišljeni bosovi iz FSJ Neposlušnost se kažnjava POLIGON ZA POSLUŠNIKE I GUBITNIKE Što gore, to bolje! REČ NAJDRAŽIH UČENIKA Dragan Stojković: Krasi ga suptilnost Dejan Savićević: Moj najdraži učitelj Predrag Mijatović: I šef i iskreni drugar Siniša Mihajlović: Fanatik i veliki radnik Dejan Stanković: Uvek zagledan u budućnost STAO U ODBRANU ASOVA Slutnje pred „EURO 2000” Poremećen sistem vrednosti Tugaljiva pitanja bez odgovora DEGRADACIJA PROFESIJE Pogled u dalju budućnost Pouke nisu izvučene VELIKI FUDBALSKI CIKLUS Darovanje znanja i hrabrosti Izbegao pozive „kritičara” Udvaranje fudbalskoj prošlosti Vreme agonije našeg fudbala Trofejima prkosio zlobnicima Put do instruktora FIFA Škola fudbala za kraj FOTO - ALBUM

Odlično stanje Bogato ilustrovano Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Сцена из балета „Дон Кихот” Балерине на слици Едгара Дега Балет Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса). Врсте и форме балета Уреди Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење.[1] Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (француски pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру). Балет као темељни плесни покрет Уреди Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смeју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл. Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела. Развој балета Уреди Балетне ципеле En pointe. Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе. Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији. Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином. Звања балетских уметника Уреди Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности Бојана Жегарац и Константин Костјуков Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере) Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница Термини у балету Уреди Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача. Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру. Најпознатији и најизвођенији класични балети Уреди Сцена из балета „Лабудово језеро” „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други. Балетски композитори Петар Иљич Чајковски Лабудово језеро Крцко Орашчић Успавана лепотица Адолф Адам Жизела Чезаре Пуњи Есмералда Лудвиг Минкус Дон Кихот Бајадера Лео Делиб Копелија Силвија Микис Теодоракис Грк Зорба Балет у Србији Стеван Христић Охридска легенда Зоран Мулић Вечити младожења Избирачица Референце Литература Balet Ples Igra Istorija teorija Knjige knjiga o baletu plesu igrama