Hranjenje dovodi do redovnog unosa hranljivih materija u svaki akvarijum. Kao rezultat izlučivanja stvorenja koja žive u akvarijumu, tokom vremena se nakupljaju brojne otpadne materije i hranljive materije algi koje ni najbolji filter ne može da razgradi. Rast biljaka može početi da slabi, uprkos adekvatnom đubrenju. Ovo je samo po volji problematičnih algi. U prirodi, ribe i biljke uživaju u stalnom snabdevanju svežom vodom, a otpadni proizvodi i inhibitori se ispiraju. Da bi se postigao sličan efekat, deo vode u akvarijumu zahteva redovnu zamenu. Ova redovna zamena stare, kontaminirane vode slatkom je ključna za efikasno funkcionisanje svakog akvarijuma – a posebno mini akvarijuma. Nažalost, sveža voda iz slavine nije direktno pogodna za akvarijume, međutim, jer može sadržati supstance koje predstavljaju pretnju za ribe, škampe, rakove i biljke. Beskičmenjaci su posebno osetljivi na zagađivače kao što su hlor i bakar u vodi. Jednako, važni sastojci prirodnih voda, kao što su elementi u tragovima i organski koloidi, nedostaju u vodi iz slavine. Dennerle Nano regenerator za vodu je razvijen posebno za mini akvarijume, a posebno za takve akvarijume sa škampima i rakovima. On čini kritične supstance u vodi iz slavine bezopasnim i dodaje aktivne supstance. Opasni hlor se brzo neutrališe. Toksični teški metali kao što su bakar, nikl, cink, olovo i kadmijum su efikasno vezani, čineći ih bezopasnim. Organski zaštitni koloidi obavijaju ribu kao druga koža, pružajući škrge, kožu i peraja trajnu zaštitu od štetnih uticaja okoline. Prirodni minerali podstiču mitarenje rakova i škampa i podržavaju formiranje jake i zdrave ljuske. Dennerle Nano regenerator za vodu: Dodajte 2 kapi regeneratora u 1 litar vode iz slavine. Sadržaj pakovanja je dovoljan za 150 l vode iz česme.

Postoji mnogo oblika uzgoja ove popularne akvarijumske ribe. Upkos svojoj veličini, može se kombinovati sa većinom tropskih riba. Nezahtevna riba koja će Vam oprostiti početničke greške. Ne kopa po podlozi i ne oštećuje biljke. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Teško je uočiti razliku u povolima. U prodaji sledeće forme: mramorni, trikolor, beli, šlajer, dijamant. Maksimalna veličina: 15 cm, visina 20–25 cm (sa perajima) Prirodno stanište: reka Amazon, Južna Amerika Životni vek: 8–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–80 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–29°C; 5–20º DGH; pH 6–7.5; nedeljna zamena 20–25% vode Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata granula, larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Miroljubivi patuljasti ciklidi koji vole okruženje sa pećinama od stena, panjeva, sa šljunkovitom podlogom i dosta bilja. Agresivnost ispoljavaju u vreme mresta, kada štite svoje mlade, ili kada mužjak nema ženku. Kribensisi mogu dosađivati skalarima, sijamskim borcima. Ne držati sa drugim ciklidima koji vole da provode vreme po pećinama jer će doći do sukoba oko teritorije. U akvarijumu zauzimaju donje slojeve vode. Brižni su roditelji. Mužjak je krupniji i ima izduženo leđno peraje. Maksimalna veličina: 6–10 cm Prirodno stanište: Kamerun, Nigerija, reka Kongo Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 60 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–28°C; do 5–20º DGH; pH 5–8; neophodna filtracija, nedeljne promene vode Hrana: sve vrste hrane, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, dafnija, crvići/larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Popularna akvarijumska riba koja se javlja u mnogo varijacija boja zbog veštačkog uzgoja. Riba koja može da ukrasi zajedničke akvarijume sa većinom isto tako miroljubivih riba. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Obično se drži 2–3 ženke na jednog mužjaka, kako bi mu se smanjila agresivnost zbog jakog nagona za reprodukcijom. Osetljiva na nagle promene parametara vode. Maksimalna veličina: 5–6 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 10–20 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; 10–25º DGH; pH 7–8; nedeljna zamena 20–25% vode, ako je potrebno – salinitet do 2% Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata i sitnija granula Prodajna veličina: 2–3 cm

Sera Mycopur veoma je efikasno sredstvo za borbu protiv gljivičnih infekcija kod riba i riblje ikre,može se koristiti i kod infekcije kože i škrga metiljima. Beskičmenjaci su osetljivi na tretman. Istovremena primena Sera Ectopur doprinosi bržem izlečenju i oporavku nakon infekcije. Simptomi se pojavljuju na koži i perajima u vidu oštećenja ili kao sekundarne infekcije. Zaražena mesta izgledaju kao prekrivena vatom. Jako zaražene ribice najčešće se ne mogu izlečiti jer se infekcija proširi na tkivo ribice i oštećuje unutrašnje organe. Uputstvo za upotrebu priloženo je uz proizvod. Doziranje:3 dana uzastopno dodati 20kapi(1ml)/20l vode,uz istovremeno doziranje Sera Ectopur preparata prvog dana. Za vreme tretmana ukloniti aktivni ugalj, po završenom lečenju preporučuje se zamena vode i filtriranje preko aktivnog uglja. Za prevenciju plesni ikre:10kapi(0.5ml)/20l vode,jednokratno. SASTAV: akriflavin, bakarsulfat, bakarhlorid, voda. Zapremina 500ml, 50ml

Jedna od najpopularnijih akvarijumskih ribica. Različite nijanse svetle boje, mirna, nezahtevna. Idealna za biljni akvarijum. U akvarijumima obično vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Boje su im znatno intezivnije i više su aktivne kada se drže u jatu od 10–12 jedinki u velikom (100 l) akvarijumu sa finom tamnijom podlogom i obiljem vodenih biljaka, uključujući i plutajuće biljke na površini vode koje igraju ulogu difuzora. Mužjak ima nešto veće i duže leđno peraje i u jatu se ističe intenzivnijom bojom. Maksimalna veličina: 4–5 cm Prirodno stanište: slivovi voda Amazona (uglavnom u Boliviji i Paragvaju – Južna Amerika) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 10 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–26°C; 8–16° DGH; pH oko 7. Neophodna dobra filtracija i redovne zamene vode svežom Hrana: sve mešavine listića i sitnija granule Prodajna veličina: 2-3 cm

Varijacija veštačkog uzgoja popularne akvarijumske ribe. Riba koja može da ukrasi zajedničke akvarijume sa većinom isto tako miroljubivih riba. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Obično se drži 2–3 ženke na jednog mužjaka, kako bi mu se smanjila agresivnost zbog jakog nagona za reprodukcijom. Osetljiva na nagle promene parametara vode. U prodaji još i sledeće forme: tuxedo, plava moskovska, koral red, sanset, varijatus, plati mix… Maksimalna veličina: 5–6 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 15–20 litara po paru. Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; 10–25º DGH; pH 7–8; nedeljna zamena 20–25% vode, ako je potrebno – salinitet do 2% Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata i sitnija granula Prodajna veličina: 2–3 cm

Šarena, sa puno nijansi boja (bele, crvene, crne, narandžaste, crne, plave, zlatne…), riba koje se drži u prostranim akvarijumima, fontanama, jezerima (japanski vrt). Vole meku zemlju, prisustvo drvenih panjeva i korenja, stena i plutajućih biljaka. Polno sazrevaju sa 3 godine, kada mužjak na škrgama dobija bele tačkice (poput griza). Mužjak je masivniji, ima blago iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđno peraje i rep, a ženke su sitnije i trbušastije. Maksimalna veličina: do 1 m Prirodno stanište: Istočna Azija, Kina Životni vek: u koi bazenima – 20 godina. Veruje se da može da živi i 100 godina, a kao zabeleženi rekord se navodi 200 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 80–1000 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 2–30°C; do15° DGH; pH 6.5–7.5 Hrana: sve vrste zamrznute i suve hrane renomiranih proizvođača, hrane za ribe u ribnjacima, sveže povrće (uključujući pasulj), krompir i zeleniš Prodajna veličina: 4–8 cm

Oblik uzgoja plave gourame. Jedna od najpopularnijih ukrasnih riba. Kompatibilna je sa bukvalno svim mirnim stanovnicima toplih voda akvarijuma. Privlači pažnju lepim bojama, gracioznim pokretima, interesantnim (tipično za većinu lavirinta/naziv zbog nepravilnih šara) ponašanjem (izgradnja gnezda – pene na površini vode prilikom mresta). Mužjak ima špicasto leđno peraje, a ženka zaobljeno. Najviše vremena provode u srednjim i gornjim slojevima akvarijuma. Nezahtevan, preporučljiv za početnike.Potrebno im je svetlo slabijeg intenziteta i akvarijum gusto zasađen biljem. U prodaji nekoliko varijateta: plavi, žuti, leri. Maksimalna veličina: 14 cm Prirodno stanište: Jugoistočna Azija, Tajland Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: od 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: Akvarijum sa velikom površinom dna, T = 22–28°C; 5–20° DGH; pH 6.8; dobra filtracija i redovna promena vode, preporučljivo ubacivanje plutajućih biljaka Hrana: smrznuta i plutajuće suve lisnate mešavine ("Tetra Min Pro", "Sera Vipan”…), granule, tubifeks, larva Prodajna veličina: 3–4,5 cm

ČUDNE BILJKE I ŽIVOTINJE, ATLAS SVETA 1. ČUDESNI OBLICI ŽIVOTA NA ZEMLJI 2. BILJKE AMAZONSKI LOKVANJ ĐIN KOJI MENJA BOJU 3. ARGAN KOZJE DRVO 4. AFRIČKA AKACIJA PITOMI MASOVNI UBICA 5. AFRIČKA HIDNORA OTMIČAR INSEKATA 6. BAOBAB DRVO KOJE ČUVA VODU 7. VELVIČIJA BILJKA KOJA SE SAMO PRAVI MRTVA 8. VENERINA MUHOLOVKA ŽDERAČICA INSEKATA 9. VRČONOŠA PRIRODNA VE-CE ŠOLJA 10. GRBAVA MEŠINKA NAJPREFINJENIJI UBICA 11. DEVOJAČKO SRCE DA SE RAZNEŽIŠ... ILI UPLAŠIŠ ? 12. EUKALIPTUS OMILJENI ĐIN KOALA 13. JERIHONSKA RUŽA BILJKA KOJA VASKRSAVA 14. RUŽNOAFRIČKA ROSIKA SMRTONOSNI ZAGRLJAJ 15. KRVAVI ZMAJEVAC OD LEPKA DO KARMINA 16. KRVAVI ZUB GLJIVA KOJA LIČI NA KOLAČ 17. KUKUTA RAVNA SMRTNOJ PRESUDI 18. LITOPS ŽIVI KAMENČIĆI 19. MANČINELA ZA GINISA 20.RAFIJA PALMA ZA PODMETAČE 21. RUNOLIST SIMBOL HRABROSTI PLANINARA 22. SALVADORSKA VUČJA STOPA CVET DARTA VEJDERA 23. SRAMEŽLJIVA MIMOZA OSETLJIVA NA DODIR 24. SREBRNA BUKTINJA KAKTUS IZROD 25. TITAN ARUM SMRDLJIVI ĐIN 26. FIKUS DAVITELJ STISAK DO SMRTI 27. HEVIJA DRVO KOJE PLAČE 28. HURA ŽIVI DINAMIT 29. CRVENI NAPRSTAK LEK ZA SRCE KOJI UBIJA 30. ŠEĆERNA TRSKA PRSTE DA POLIŽEŠ 31. ŠIŠMIŠEV CVET CRN KAO POMRAČINA ŽIVOTINJE 32. AKSOLOTL POKEMON IZ MEKSIKA 33. BABIRUSA JELEN - SVINJA IZ PRAISTORIJE 34. BERDOV TAPIR PLANINSKA KRAVA DEBELE KOŽE 35. BLAVOR GUŠTER KOJI GLUMI ZMIJU 36. VIJOROGA KOZA MUDRI STARAC IZ PAKISTANA 37. GERENUK ANTILOPA PROPINJAČICA 38. GOLIJAT TARANTULA NAJVEĆI PAUK NA SVETU 39. GRETA OTO LEPTIR STAKLENIH KRILA 40. KAKAPO SOVA-PAPAGAJ 41. KAPIBARE VODENO PRASE 42. KITOLIKI DELFIN BRZI PLIVAČ BEZ LEĐNOG PERAJA 43. KLJUNAR MORATE GA VIDETI DA BISTE POVEROVALI 44. KOMODSKI ZMAJ `ČUDOVIŠTE` IZ INDONEZIJE 45. LENJI LORIJI SLATKI SISARI SA OTROVNIM UGRIZOM 46. NARVAL MORSKI JEDNOROG 47. OBLAČASTI LEOPARD STIDLJIVI LEPOTAN 48. OKAPI ZEBRA ŽIRAFA 49. ORHIDEJA BOGOMOLJKA BUBA PRIVLAČNIJA OD CVETA 50. PLAVI ZMAJ OTROVNI LEPOTAN 51. PRĆASTI MAJMUN MJANMARSKI KIJAVKO 52. RAKUNOLIKI PAS NI RAKUN NI PAS 53. RODA CIPELARKA NEPOMIČNI ĆUTLJIVAC 54. RUŽIČASTI VILINSKI OKLOPNIK VLADAR VRHA SVETA 55. SURLASTA ROVČICA SPRETNA POBEGULJA 56. ĆUBASTI JELEN DRAKULA NA ČETIRI NOGE 57. USTONOŽAC MUHAMED ALI ŽIVOTINJSKOG SVETA 58. FOSA MAČKOLIKI PREDATOR S MADAGASKARA 59. CARSKI TAMARIN `DVOJNIK` NEMAČKOG IMPERATORA 60. CRVENA PANDA MAČKA KOJA SVETLI IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BLIC BIBLIOTEKA BROJ STRANA: 63 IMA 63 ILUSTRACIJA FORMAT: 35 CM PISMO: ĆIRILICA POVEZ: MEK

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno je uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotka, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Slobodan Marković - Riđi potomak ISPRAVIO sam ono što se vidi savijeno na slici! U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Opis Epalzeorhynchos bicolor Pripada grupi čikova (loaches). Zbog njegovog izgleda zovu ga i „akvarijumska ajkulica“. Telo je crne boje a repno peraje jarko crveno. Potče iz Južne Azije, sa Tajlanda. Dostiže veličinu od 12 do 15 cm. Bikolor je veoma ne tolerantan na druge primerke od svoje vrste, tako da se preporučuje samo jedan. Trebalo bi izbegavati njihovo držanje u zajedničkom akvarijumu sa diskusima i skalarima. U akvarijumu zasaditi gusto rastinje jer obožava da se krije. Plivaju u donjem delu, pri dnu. Po tipu ishrane spadaju u omnivore, treba im ponuditi raznovrsnu hranu: larve komaraca, tubifex, granule, listiće… Razlika među polovima je teško uočiva, mužjaci su tamniji i imaju izraženije i izdignutije leđno peraje.Veoma retko se gaje u akvarijumskim uslovima zbog svoje ne tolerancije prema sopstvenoj vrsti. Lepo se slažu sa barbusima, zebricama, trihogasterima i plehostomusima. Njihova agresivnost opada sa godinama i može biti minimalizovana ako ih držite u velikim akvarijumima (150lit) sa puno gusto zasađenog bilja. Kvalitet vode podrazumeva ukupnu tvrdoću GH od5 do 15 stepeni a kiselost na normali PH 6-7 stepeni.Temperatura vode je između 23 i 27 stepeni. Pogledajte kratak zapis o životu bikolora u akvarijumu. bikolor u akvarijumu

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Gajenje Slatkovodnih Riba Đorđe Ristić,Ilija Bunjevac *6697*01-2023 Đorđe Ristić,Ilija Bunjevac autor-i izdavač: Građevinska knjiga 1991.g ISBN 86-395-0307-9, ISBN: 86-7214-002-8 Povez karton, latinica, 243.strana, ilustrovana,format 24 cm, težina 460.grama stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja „Gajenje slatkovodnih riba“poslužiti će kao dobar i koristan osnovni priručni materijal za sve one koji žele da se bave ovim, vrlo specifičnim, oblikom zootehničke proizvodnje. “ SADRŽAJ VODA KAO ŽIVOTNA SREDINA FIZIČKE KARAKTERISTIKE VODE Temperatura vode Svetlost i boja vode Gustina vode Kretanje vode HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VODE pH vrednost (kiselost i alkalnost vode) Rastvoreni kiseonik Ugljen dioksid Mineralne soli Fosfor Azot Slobodan amonijak Kalcijum Magnezijum SADRŽAJ MIKROELEMENATA POJAM OTPADNE VODE I NJEN UTICAJ NA ŽIVI SVET U VODI Industrijske otpadne vode Komunalne otpadne vode Poljoprivredne otpadne vode Otpadne vode po načinu delovanja Razvrstavanje vode na klase Kvalitet vode za ribnjake VODA I PREDSTAVNICI ŽIVOTA U NJOJ Planktonski organizmi, Fitoplankton, Zooplankton Bentos Viševodeno bilje Nadvodno vodeno bilje Plivajuće vodeno bilje Podvodno vodeno bilje Ostali organizmi značajni za ribarstvo Insekti kao štetni organizmi Ribe kao štetni organizmi Vodozemci i gmizavci kao štetni organizmi Štetne ptice Štetni sisari Ostali štetni organizmi, KRUŽNO KRETANJE MATERIJE U VODI, KATEGORIZACIJA I PODELA VODE, ANATOMSKO-FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RIBA OBLIK TELA I PERAJA RIBA Kožni pokrov Skelet riba Mišićni sastav Organi za krvotok Organi za disanje Organi za varenje PODELA RIBA PREMA HRANI Nervni sistem riba Organi za izlučivanje Čula riba Organi za razmnožavanje Žlezde sa unutrašnjim lučenjem RIBE I TEMPERATURA RIBLJE VRSTE ZNAČAJNE ZA GAJENJE Šaran, Linjak,Beli amur,Beli tolstolobik, Sivi tolstolobik,Kečiga,Lipljen,Smuđ,Som,Štuka Jegulja,Pastrmski grgeč,Kalifornijska pastrmka,Potočna pastrmka,Jezerska pastrmka Potočna i jezerska zlatovčica,Mladica,Bucov,Manić,Krupatica,Klen,Jaz,Skobalj,Srebrni karaš (babuška) Karaš,Bodorka,Kescga (Jpicer),Crnookica,Crvenperka, Buborak plavonosa,Sabljarka,Uklija Krkuša,,Gavčica (gorčak),Balavac,Američki patuljasti somič (cvergl),Sunčanica,,Čebaček (kineska bradavičarka) Deverika,Mrena TOPLOVODNI RIBNJACI POJAM TOPLOVODNIH RIBNJAKA I NJIHOVI TIPOVI Toplovodni ribnjaci Ribe koje se gaje u toplovodnim ribnjacima IZGRADNJA TOPLOVODNIH RIBNJAKA Količina potrebne vode za napajanje ribnjaka Kvalitet vode za napajanje ribnjaka Konfiguracija terena Pedološki sastav zemljišta i propustljivost terena Hidrotehnička postrojenja toplovodnih ribnjaka Ostali građevinski ribnjački objekti Proizvodni objekti toplovodnih ribnjaka RIBARSKI ALATI, PLOVNI OBJEKTI I OSTALA SREDSTVA ZA RAD NA RIBNJACIMA Ribarski mrežasti alati OSTALA SREDSTVA ZA RAD U RIBNJACIMA MEHANIZACIJA ALATI I UREĐAJI ZA ODRŽAVANJE RIBNJAKA RAZMNOŽAVANJE TOPLOVODNIH RIBA OPŠTA SAZNANJA O RAZMNOŽAVANJU RIBA Načini razmnožavanja riba u toplovodnim ribnjacima Sakupljanje, konzervacija hipofiza i hipofiziranje IZGRADNJA I OPREMLJENOST MRESTILIŠTA ZA KONTROLISANI MREST Razmnožavanje šarana RAZMNOŽAVANJE BILJOJEDIH RIBA Razmnožavanje štuke Razmnožavanje smuđa Razmnožavanje soma Razmnožavanje linjaka GAJENJE MLAĐA TOPLOVODNIH RIBA GAJENJE MLAĐA ŠARANA Gajenje mlađa biljojedih riba Gajenje mlađa štuke Gajenje mlada smuđa Gajenje mlada soma GAJENJE MLAĐA TOPLOVODNIH RIBA U POSEBNIM USLOVIMA Gajenje jednomesečnog mlađa Gajenje jednogodišnjeg mlađa GAJENJE KONZUMNE RIBE U TOPLOVODNIM RIBNJACIMA Agrotehničke mere na ribnjacima-odgajivalištima konzumne ribe Gajenje konzumnog šarana Gajenje konzumnog šarana u polikulturi Izlov konzumne ribe GAJENJE PATAKA NA RIBNJACIMA HLADNOVODNI ILI PASTRMSKI RIBNJACI USLOVI ZA IZGRADNJU PASTRMSKIH RIBNJAKA Potrebna količina vode Ribnjački objekti na pastrmskim ribnjacima TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE NA PASTRMSKIM RIBNJACIMA Razmnožavanje kalifornijske pastrmke Sprovođenje veštačkog mresta Inkubacija ikre, Gajenje mlađa kalifornijske pastrmke Gajenje mlađa do 30 dana Gajenje mlađa do 3 meseca starosti Gajenje pastrmskog mlađa od 3-9 meseci starosti Gajenje pastrmskog mlađa od 9-12 meseci starosti Gajenje konzumne pastrmke OSNOVNI TEHNOLOŠKI ELEMENTI NA PASTRMSKIM RIBNJACIMA Sortiranje Čišćenje ribnjaka Proračun gustine nasada Smrtnost kalifornijske pastrmke u toku gajenja Ishrana kalifornijske pastrmke Energetski i gradivni deo hrane Način davanja hrane Čuvanje i uskladištenje hrane Osnovna oprema pastrmskih ribnjaka GAJENJE RIBE U KAVEZIMA Određivanje lokacije i osnovne konstrukcije kaveza Nasađivanje i gajenje riba u kavezima TRANSPORT RIBA Transport toplovodnih riba Transport oplođene ikre Transport predlarvi Transport mladunaca do 30 dana starosti Transport mlađa Transport konzumne ribe Transport ribe na suvom Transport hladnovodnih riba Transport ikre Transport larvi i mlada pastrmke Transport pastrmke pod anestezijom Transport sveže mrtve pastrmke ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA BOLESTI RIBA Virusna obolenja Virusna hemoragična septikemija pastrmke BAKTERIJSKE BOLESTI Furunkuloza Bakterijski nefritis Eritrodermatitis šarana Bakterijska bolest škrga BOLESTI PROUZROKOVANE GLJIVICAMA Trulež škrga (Branhimikoza) Ihtiosporidioza Saprolegnia BOLESTI IZAZVANE PRAŽIVOTINJAMA Vrtičavost Ihtioftrijaza Zapalenje ribljeg mehura BOLESTI IZAZVANE CRVIMA Daktilogiroza Diplostomoza Botriocefaloza Liguloza BOLESTI PROUZROKOVANE RAČIĆIMA Lerneoza, Arguloza, BOLESTI USLED GREŠAKA U ISHRANI Masna degeneracija jetre Zapalenje želuca i creva BOLESTI NASTALE TROVANJEM I NEPOVOLJNIM GAJENJEM Mehaničke ozlede Nedostatak kiseonika (Asphyxia) Bolest gasnih mehurića Trovanje amonijakom i nekroza škrge SAVETI GRADITELJIMA MALIH RIBNJAKA KALENDAR RIBARSKIH RADOVA NA OBJEKTIMA ZA GAJENJE RIBA Toplovodni ribnjaci Pastrmski ribnjaci

RIBARSTVO Biologija Tehnologija Ekologija Ekonomija Ribarstvo ➡️ ➡️ Naslov: Ribarstvo (biologija-tehnologija-ekologija-ekonomija) Autor: Miroslav Ćirković, Branislava Jovanović, Stevan Maletin Izdavač: Poljoprivredni fakultet Mesto: Novi Sad Godina: 2002. Broj strana: 359 Sadržaj 1. STANJE RIBARSTVA U SVETU I KOD NAS I PERSPEKTIVA RAZVOJA (M. Ćirković,B. Vlаhović, M. Bаltić) Proizvodnjа u ribаrstvu Ulov ribe Proizvodnjа ribe u аkvаkulturi Promet ribe u svetu Izvoz ribe Uvoz ribe Potrošnjа ribe u svetu Ribаrstvo Srbije i Crne Gore Proizvodnjа nа šаrаnskim ribnjаcimа Republike Srbije Perspektive rаzvojа toplovodnog ribаrstvа 2. HIDROBIOLOGIJA (S. Mаletin) Vodа kаo životnа sredinа Kopnene vode i njihov postаnаk Hidrogrаfske kаrаkteristike i klаsifikаcijа nаših rekа Poreklo živog svetа u kopnenim vodаmа Životni uslovi u vodenoj sredini Abiotički fаktori Fizički fаktori Hemijski fаktori Površinske vode Tekuće vode Osobine rečne vode Stаjаće vode Fizičko-hemijske osobine jezerske vode Životne zаjednice ribnjаkа i njihovi odnosi Plаnkton Neuston Mаkrofitskа vegetаcijа (emerznа, flotаntnа i submerznа) Perifiton Bentos (pedon) Nekton Metode hidrobioloških istrаživаnjа Trofičnost vodenih ekosistemа Zаgаđenost vodenih ekosistemа Uticаj otpаdnih vodа nа živi svet Biološkа procenа zаgаđenosti vodа 3. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA (Brаnislаvа Jovаnović) Oblik telа ribа i perаjа Sistemi telesnih orgаnа ribа Kožа Kostur Mišići Sistem zа krvotok Sistem zа disаnje Sistem zа vаrenje Urogenitаlni sistem Nervni sistem Čulа Žlezde sа unutrаšnjim lučenjem Rаzmnožаvаnje Embrionаlni i lаrvаlni rаzvoj Rаst i tempo rаstа 4. GENETIKA I SELEKCIJA RIBA (M. Ćirković, B. Soldаtović) Hromozomi ribа Selekcijа ribа 5. RIBE KOJE SE NAJČEŠĆE GAJE NA NAŠIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) RIBE TOPLIH VODA Šаrаn (Cyprinus carpio) Linjаk (Tinca tinca ) BILJOJEDE RIBE Beli аmur (Ctenophraryngodon idella) Crni аmur (Mylopharingodon pisceus) Beli tolstolobik (Hypophtalmichtys molitrix) Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) PLEMENITE GRABLJIVICE Štukа (Esox lucius) Som (Silurus glanis) Smuđ (Styzostedion lucioperca) AMERIČKI KOMPLEKS RIBA Američki somić (Amirus nebulosus) Kаnаlski som (Ictalurus punctatus) Pаstrmski grgeč (Micropterus salmonides) GRUPA BAFALO RIBA RIBE HLADNIH VODA Kаlifornijskа (dužičаstа) pаstrmkа (Onchorhynchys mukiss) Potočnа – domаćа pаstrmkа – (Salmo trutta morpha fario) Jezerskа pаstrmkа – (Salmo trutta m. lacustris) Mlаdicа – Hucho hucho JESETARSKE RIBE Morunа – Huso huso Glаtkа jesetrа, sim, šip – (Acipenser nudiventris) Ruskа jesetrа – (Acipenser güldenstädti) Atlаntskа jesetrа – (Acipenser sturio) Kečigа – (Acipenser ruthenus) 6. OSNOVI GAZDOVANJA NA PRIRODNIM VODAMA, PRIVREDNI I SPORTSKI RIBOLOV, RIBARSKO-TEHNIČKE ZAŠTITNE MERE (S. Mаletin) Osnove ribаrskog gаzdovаnjа nа otvorenim vodаmа Kаtegorizаcijа otvorenih vodа sа аspektа privrednog i sportskog ribolovа Tipovi otvorenih vodа nаše hidrogrаfske mreže Procenа kvаlitetа i kаpаcitetа ribаrskih vodа kаo osnovа zа sprovođenje ribаrsko-tehničkih merа Tehnika privrednog ribolovа u prirodnim vodаmа Posebni nаčini ribolovа Ribаrski pribor Sportski ribolov 7. AKVAKULTURA (M. Ćirković) Osnovni principi аkvаkulture Biohemijski аspekti ishrаne ribа (M. Ćirković) Zаhtevi ribа zа energijom i izvori energije Ugljeni hidrаti Mаsti Esencijаlne mаsne kiseline Proteini kаo izvor energije Proteini i аminokiseline Esencijаlne аminokiseline Aminokiseline u prаktičnoj ishrаni Potrebe u proteinimа Vitаmini Izvori vitаminа Minerаli Potrebe u minerаlnim mаterijаmа Nаjčešćа hrаnivа u ishrаni ribа i mogućnost njihove obrаde primenom ekstrudirаnjа (Vidicа Stаnаćev, M. Ćirković) Kаrаkteristike soje u ishrаni ribа Proteini i energijа iz soje u ishrаni ribа Kаrаkteristike grаškа u ishrаni ribа Žitаrice u ishrаni šаrаnа Proces ekstrudirаnjа (M. Ćirković, B. Zаrić) Uticаj ekstrudirаnjа nа promenu hrаnljive vrednosti hrаnivа zа ribe Uticаj ekstrudirаnjа nа proteine Uticаj ekstrudirаnjа nа skrob Uticаj ekstrudirаnjа nа celulozu Uticаj ekstrudirаnjа nа mаsti i uljа Uticаj ekstrudirаnjа nа vitаmine Primenа ekstrudirаnjа 8. GRAĐENJE RIBNJAKA, RAZMNOŽAVANJE I GAJENJE ŠARANSKIH RIBA (M. Ćirković) Štа trebа dа znа menаdžer pre početkа izgrаdnje ribnjаkа Ribnjаci Grаđenje šаrаnskih ribnjаkа Osnovnа sredstvа, oruđа i ribolovni аlаti Rаzmnožаvаnje šаrаnа Lаborаtorijski mrest šаrаnа Držаnje i izbor mаticа Hipofizаcijа mаticа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа šаrаnа Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа do 21. dаnа stаrosti Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа u drugoj godini gаjenje Ishrаnа šаrаnа u trećoj godini gаjenjа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа аmurа Pripremа ribnjаkа zа gаjenje mlаdunаcа аmurа Gаjenje mlаdunаcа аmurа do 30 dаnа Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа Gаjenje tolstolobikа Pripremа ribnjаkа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа u prvoj godini Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа somа Gаjenje mlаdunаcа somа do 30. dаnа stаrosti Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje trogodišnjeg somа Problemi zimovаnjа šаrаnskih ribа 9. GAJENJE RIBA U PASTRMSKIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) Osnovni principi gаjenjа Tehnologijа proizvodnje Objekti Držаnje mаticа Mrest Gаjenje mlаđа do tri mesecа stаrosti Gаjenje mlаđа do dvаnаest meseci Gаjenje konzumne ribe Klаsirаnje ribe 10. GAJENJE RIBA U KAVEZNOM SISTEMU (M. Ćirković) 11. RIBE KOJE SE GAJE NA TERMALNIM VODAMA (M. Ćirković) Tilаpijа Mrest Tilаpijа Metode gаjenjа Osnovne komponente u ishrаni tilаpije Preliminаrni ogledi rаdi uvođenjа tilаpijа u nаšu аkvаkulturu Afrički som Mrest Preliminаrni rezultаti gаjenjа u nаšim uslovimа 12. AKVARISTIKA (M. Ćirković) Vodа Svetlo Podlogа Bilje Opremа Ostаli pribor Ribe Ishrаnа ribа 13. INTEGRISANA PROIZVODNJA RIBA, PATAKA I GUSAKA NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA (M. Ćirković) Gаjenje gusаkа Gаjenje pаtаkа 14. IHTIOFAGE PTICE U EKOSISTEMU ŠARANSKOG RIBNJAKA (M. Ćirković, Ester Popović) Veliki kormorаn (Phalacrocorah carbo) Sivа čаpljа (Ardea cinerea) Mаlа belа čаpljа (Erggeta garzetta) Žаbe iz rodа Iаpа u ekosistemu šаrаnskog ribnjаkа 15. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA (M. Ćirković) Bolesti ribа (Brаnislаvа Jovаnović) Zаrаzne bolesti ribа Virusne bolesti Prolećnа viremijа šаrаnа Virusnа brаnhionekrozа šаrаnа Voginje šаrаnа Zаrаznа nekrozа gušterаče Virusnа hemorаgičnа septikemijа pаstrmki Bаkterijske bolesti Eritrodermаtitis šаrаnа Pseudomonoze Pseudomonozа šаrаnа Septikemičnа pseudomonozа аmurа Pseudomonozni (bаkterijski) enterit аmurа Pseudomonozа kože tolstolobikа Furunkulozа Bаkterijski nefritis Gljivične bolesti ribа Trulež škrgа šаrаnа Sаprolegnioze Bolesti usled neprаvilnа ishrаne i gаjenjа Hipovitаminoze i аvitаminoze Mаsnа degenerаcijа jetre Povrede ribа Nedostаtаk kiseonikа – аsfiksije i zаmori Nekrozа škrgа šаrаnа 16. PARAZITOFAUNA I PARAZITSKE BOLESTI RIBA (M. Ćirković) Identifikovаni pаrаziti i dijаgnostikovаne bolesti 17. RIBA KAO ŽIVOTNA NAMIRNICA (M. Ćirković. Vidicа Stаnаćev , M. Bаltić) Senzorne osobine Rаndmаn Hemijski sаstаv i hrаnljivа vrednost ribljeg mesа Rаzlikovаnje sveže i ribe nepoželjne zа ishrаnu Tehnologijа prerаde 18. MENADŽMENT U AKVAKULTURI (M. Ćirković, J. Stаjkov ) 19. ZAGAĐENJE I OČUVANJE OKOLINE (M. Ćirković) 20. MARKETING (M. Ćirković, J. Stаjkov, B. Vlаhović) Funkcije mаrketingа Mаrketinškа strаtegijа Mаrketing plаn Mаrketing miks Životni ciklus proizvodа Promocijа 21. EKONOMIKA PROIZVODNJE (M. Ćirković, B. Vlаhović) UPOTREBLJENA TERMINOLOGIJA UOBIČAJENI NAZIVI NEKIH VAŽNIJIH VRSTA RIBA Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno unapređenje kvaliteta proizvoda od ribe / ribljih proizvoda, wikipedija Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledećim nazivima: 1) sitna plava riba; 2) krupna plava riba; 3) bela riba; 4) landovina; 5) mešana morska riba. Morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatraju se i glavonošci. Član 12 Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija, kom/kg II kategorija, komada u kg III kategorija, komada u kg Inćun-brgljun (Engraulis encrasicholus) do 45 od 46 do 60 preko 60 Igla (Belone belone) do 10 preko 10 - Papalina (Sprattus sprattus) do 80 Od 81 do 100 preko 100 Plavica-lokarda (Scomber japonicus) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Skuša (Scomber scomber) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Sardela (Sardina pilchardus) do 36 Od 37 do 45 preko 45 Šnjur-šarun (Trachurus spp.) do 12 Od 13 do 22 preko 22 U jedinici pakovanja sitne plave ribe može biti do 5% mešavine drugih vrsta sitne plave ribe. Član 13 Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Gof-orhan (Sericla dumerilli) bez obzira na masu - Iglun-sabijan (Xiphias gladius) preko 10 do 10 Lampuga (Coryphaena hippurus) preko 0,20 do 0,20 Lica (Lichia amia) preko 1 do 1 Luc (Euthynus alletteratus) bez obzira na masu - Palamida (Sarda sarda) preko 1,5 Do 1,5 Rumbac (trup) (Auxis rochei) bez obzira na masu - Tuna (Thunnus spp.) do 30 preko 30 Član 14 Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Arbun-rumenac (Pagellus erythrinus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg od 0,08 do 0,15 kg Bukva (Boops boops) do 12 kom/kg od 13 do 22 kom/kg preko 22 kom/kg Gavun (Atherinidae) do 100 kom/kg preko 100 kom/kg _ Gira oblica (Spicara smaris) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg _ Gira oštljura (Spicara flexuosa) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg - Glavoč (Gobiidae) preko 0,15 kg do 0,15 kg - Grb (Sciaena umbra) - bez obzira na masu - Kantar (Spondyliosoma cantharus) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kanjac (Serranus cabrilla) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kirnja (Epinephelus spp.) preko 0,50 kg do 0,50 kg - Kovač (Zeus faber) preko 0,40 kg preko 0,10 do 0,40 kg - Konj (Umbrina cirrosa) preko 5 kg preko 1 do 5 kg do 1 kg Lastavica-kokot (Triglidae) preko 0,50 kg preko 0,15 do 0,50 kg do 0,15 kg Listovi (Soleidae) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,2 kg do 0,10 kg Lovrata (Orada) (Sparus auratus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Lubin (Dicentratchus labrax) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 do 0,15 kg kg Modrak (Spicara maena) - bez obzira na masu - Murina (Muraena spp.) - bez obzira na masu - Obliš (plat) (Scophthalmidae) preko 1 kg do 1 kg - Oslić (Merlucciidae) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Ovčica (Lithognathus mormyrris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pagar (Pagrus pagrus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Patarača (Citharidae i Bothidae ) - bez obzira na masu - Pauk-ranj (Trachinidae) preko 0,20 kg do 0,20 kg - Pic (Diplodus puntazzo) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pirka (Serranus scriba ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Salpa (Sarpa salpa) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Šarag (Diplopodus sargus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Fratar (Diplopodus vulgaris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Škrpina (Scorpaena spp i Sebastes spp spp) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Špar (Phycis phycis ) preko 0,10 kg do 0,10 kg - Tabinja (Phucis phucis ) - bez obzira na masu - Trlja od kamena (Mullus surmuletus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Trlja od mulja (Mullus barbatus) preko 0,10 kg od 0,04 do 0,10 kg - Ugor (Conger conger) preko 1 kg preko 0,50 do 1 kg - Ugotice-pišmolji (Gadidae) preko 0,8 kg do 0,08 kg - Usnjača (Labridae ) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Ušata (Oblata melanura) preko 0,25 kg preko 0,10 do 0,25 kg do 0,10 kg Zubatac (Dentex spp.) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Cipal (Mugilidae) preko 0,10 kg preko 0,10 do 0,25 kg od 0,06 do 0,19 kg Grdobina žaba (Lophiidae) - bez obzira na masu - Član 15 Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Drhtulja (Torpedinidae) - bez obzira na masu - Golub (Myliobatidae preko 1 kg do 1 kg - Kostelj (Squalidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Mačka (Scyliorhinidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Pas mekuš (Triakidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Raže (Rajidae) preko 1 kg do 1 kg - Sklat (Squatina squatina) preko 3 kg do 3 kg - Žutulja-šunj (Dasyatidae) preko 2 kg do 2 kg - Član 16 Glavonošci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta glavonožaca I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Hobotnica (Octopus vulgaris) do 2 kg preko 2 kg Liganj (Loligo spp.) od 0,10 do 0,20 kg preko 0,20 kg Lignjići (Loliginidae) do 0,10 kg - Muzgavac (Eledone moschata) - bez obzira na masu Sipa (Sepia officinalis) preko 0,10 kg - Sipice (Sepiidae, Sepiolidae) do 0,10 kg - Totani (Ommastrephidae) - bez obzira na masu Član 17 Morska riba može se stavljati u promet i kao mešana morska riba (škrpunada, brodet). Mešanom morskom ribom smatra se mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova. Član 18 Bodenom morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba kojoj prilikom uboda nisu povređeni želudac i creva, niti izazvana veća oštećenja na tkivu. Član 19 Sitna plava riba i mešana riba stavljaju se u promet sa utrobom. Krupna plava riba stavlja se u promet bez utrobe. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, sa utrobom se mogu staviti u promet lampuga, luc, palamida i rumbac mase do 4 kg po komadu, kao i druga krupna plava riba koja je neposredno posle ulova duboko zamrznuta, bez obzira na masu. Bela riba stavlja se u promet sa utrobom, a pauk bez prvog leđnog peraja. Landovina se stavlja u promet bez utrobe, a golub, raža, volina i žutulja i bez repnog dela. Izuzetno, plava riba se može staviti u promet bez glave i utrobe samo ako je čišćena od strane subjekata koji se bave doradom i preradom ribe. Član 20 Glavonošci koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju miris svojstven svežim glavonošcima; 2) da je koža bez sluzi, vlažna, svojstvene prirodne boje i pigmentacije; 3) da je meso žilavo i tvrdo; 4) da je utroba bez znakova raspadanja. 2. Slatkovodna riba Član 21 Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda. Član 22 Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet bez obzira na masu, ako to nije drugim propisom ograničeno. Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet prema vrsti, i to: 1) kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus); 2) šaran-goli, veleljuskavi i ljuskavi (Cyprinus carpio); 3) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 4) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 5) sivi tolstolobik (Arystichthus nobilis); 6) som (Silurus glanis); 7) smuđ (Stizostedion lucioperca); 8) štuka (Esox lucius); 9) karaš (Carassius Carassius); 10) američki somić (Ictalurus nebulosus); 11) ostala bela riba. Član 23 Slatkovodna riba iz otvorenih voda stavlja se u promet prema vrsti, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) pastrmke-salmonide (Salmo); 2) moruna (Huso huso); 3) jesetra (Acipenser sturio); 4) kečiga (Acipenser ruthenus); 5) jegulja (Anguilla anguilla); 6) smuđ (Stizostedion lucioperca et Stizostedion volgensis); 7) som (Silurus glanis); 8) šaran (Cyprinus carpio); 9) štuka (Esox lucius); 10) manić (Lota lota); 11) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 12) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 13) sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis); 14) mešana bela slatkovodna riba (deverika, mrena, karaš, američki somić i linjak); 15) ostala mešana slatkovodna riba; 16) ukljeva-skoranca (Alburnus alburnus). Član 24 U vreme mresta (od marta do juna) zabranjeno je stavljati u promet mrenu sa ikrom. Pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik mogu se stavljati u promet u delovima kao neupakovana konfekcionisana riba, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) riba bez utrobe i krljušti (očišćena i egzenterirana riba); 2) sirovi odresci od ribe; 3) glava od ribe. III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI 1. Rakovi Član 25 Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i slatkovodni rakovi. Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti. Pecaturom, u smislu stava 2 ovog člana, smatra se masa rakova izražena u kilogramima. Član 26 Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta rakova I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Hlap (Homarus gammarus) - Bez obzira na masu - Jastog (Palinurus elephas) - Bez obzira na masu - Rakovica (Maja squinado) preko 0,75 Do 0,40 - Kozice (Penaeidae) preko 0,10 Do 0,10 - Škamp (Nephrops norvegicus) preko 0,10 Do 0,10 - Vabić (bogomoljka) (Sguilla spp.) preko 0,10 Do 0,10 - Ostali srodni rakovi (Scyllarus, Crangon, Carcinus, Cancer, Dromia, Eriphia i dr.) - Bez obzira na masu - Član 27 Hlap, jastog, rakovica i drugi srodni rakovi stavljaju se u promet samo živi i smrznuti, a kozice i škampi - kao živi, mrtvi ili smrznuti. Pod nazivom "smrznuti repovi morskih rakova" stavljaju se u promet smrznuti repovi hlapa, jastoga, kozice i škampa. Član 28 Smrznuti morski rakovi i smrznuti repovi morskih rakova koji se stavljaju u promet moraju posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju boju svojstvenu za odnosnu vrstu rakova i sa određenim sjajem; 2) da imaju miris potpuno svež i svojstven za odnosnu vrstu rakova; 3) da im je jetra kompaktna i bez znakova raspadanja. Član 29 Kozica i škampi koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: