Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dobro Materijal Plastika Patkica na navijanje, kada se povuce kanap okrecu se noge i peraja. Stanje kao na slikama. Visina oko 11 cm

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Porcelan Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Karl Ens porcelan, figura - kompozicija ribe, ručni rad. Stanje figure je gotovo perfektno, mislim da je bilo kozervatorskih rafova na vrhovima peraja gornje ribe, ne oseća se oštećenje na dodir, vidljiv emajl boja plave boje na saniranim mestima. Visina figure 21cm, dimenzije postolja oko 14 cm.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Plastika, Guma Stanje kao na slikama, - visina 10cm, pokretne ruke, noge, glava i peraji

MESARI - Drago Glamuzina Autor: Drago Glamuzina Izdavac: Profil, Zagreb Godina izdanja: 2009. Broj strana: 67 Pismo: Latinica Povez: Tvrdi Format: 20x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

Slobodan Marković - Riđi potomak ISPRAVIO sam ono što se vidi savijeno na slici! U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno unapređenje kvaliteta proizvoda od ribe / ribljih proizvoda, wikipedija Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledećim nazivima: 1) sitna plava riba; 2) krupna plava riba; 3) bela riba; 4) landovina; 5) mešana morska riba. Morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatraju se i glavonošci. Član 12 Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija, kom/kg II kategorija, komada u kg III kategorija, komada u kg Inćun-brgljun (Engraulis encrasicholus) do 45 od 46 do 60 preko 60 Igla (Belone belone) do 10 preko 10 - Papalina (Sprattus sprattus) do 80 Od 81 do 100 preko 100 Plavica-lokarda (Scomber japonicus) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Skuša (Scomber scomber) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Sardela (Sardina pilchardus) do 36 Od 37 do 45 preko 45 Šnjur-šarun (Trachurus spp.) do 12 Od 13 do 22 preko 22 U jedinici pakovanja sitne plave ribe može biti do 5% mešavine drugih vrsta sitne plave ribe. Član 13 Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Gof-orhan (Sericla dumerilli) bez obzira na masu - Iglun-sabijan (Xiphias gladius) preko 10 do 10 Lampuga (Coryphaena hippurus) preko 0,20 do 0,20 Lica (Lichia amia) preko 1 do 1 Luc (Euthynus alletteratus) bez obzira na masu - Palamida (Sarda sarda) preko 1,5 Do 1,5 Rumbac (trup) (Auxis rochei) bez obzira na masu - Tuna (Thunnus spp.) do 30 preko 30 Član 14 Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Arbun-rumenac (Pagellus erythrinus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg od 0,08 do 0,15 kg Bukva (Boops boops) do 12 kom/kg od 13 do 22 kom/kg preko 22 kom/kg Gavun (Atherinidae) do 100 kom/kg preko 100 kom/kg _ Gira oblica (Spicara smaris) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg _ Gira oštljura (Spicara flexuosa) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg - Glavoč (Gobiidae) preko 0,15 kg do 0,15 kg - Grb (Sciaena umbra) - bez obzira na masu - Kantar (Spondyliosoma cantharus) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kanjac (Serranus cabrilla) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kirnja (Epinephelus spp.) preko 0,50 kg do 0,50 kg - Kovač (Zeus faber) preko 0,40 kg preko 0,10 do 0,40 kg - Konj (Umbrina cirrosa) preko 5 kg preko 1 do 5 kg do 1 kg Lastavica-kokot (Triglidae) preko 0,50 kg preko 0,15 do 0,50 kg do 0,15 kg Listovi (Soleidae) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,2 kg do 0,10 kg Lovrata (Orada) (Sparus auratus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Lubin (Dicentratchus labrax) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 do 0,15 kg kg Modrak (Spicara maena) - bez obzira na masu - Murina (Muraena spp.) - bez obzira na masu - Obliš (plat) (Scophthalmidae) preko 1 kg do 1 kg - Oslić (Merlucciidae) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Ovčica (Lithognathus mormyrris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pagar (Pagrus pagrus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Patarača (Citharidae i Bothidae ) - bez obzira na masu - Pauk-ranj (Trachinidae) preko 0,20 kg do 0,20 kg - Pic (Diplodus puntazzo) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pirka (Serranus scriba ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Salpa (Sarpa salpa) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Šarag (Diplopodus sargus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Fratar (Diplopodus vulgaris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Škrpina (Scorpaena spp i Sebastes spp spp) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Špar (Phycis phycis ) preko 0,10 kg do 0,10 kg - Tabinja (Phucis phucis ) - bez obzira na masu - Trlja od kamena (Mullus surmuletus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Trlja od mulja (Mullus barbatus) preko 0,10 kg od 0,04 do 0,10 kg - Ugor (Conger conger) preko 1 kg preko 0,50 do 1 kg - Ugotice-pišmolji (Gadidae) preko 0,8 kg do 0,08 kg - Usnjača (Labridae ) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Ušata (Oblata melanura) preko 0,25 kg preko 0,10 do 0,25 kg do 0,10 kg Zubatac (Dentex spp.) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Cipal (Mugilidae) preko 0,10 kg preko 0,10 do 0,25 kg od 0,06 do 0,19 kg Grdobina žaba (Lophiidae) - bez obzira na masu - Član 15 Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Drhtulja (Torpedinidae) - bez obzira na masu - Golub (Myliobatidae preko 1 kg do 1 kg - Kostelj (Squalidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Mačka (Scyliorhinidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Pas mekuš (Triakidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Raže (Rajidae) preko 1 kg do 1 kg - Sklat (Squatina squatina) preko 3 kg do 3 kg - Žutulja-šunj (Dasyatidae) preko 2 kg do 2 kg - Član 16 Glavonošci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta glavonožaca I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Hobotnica (Octopus vulgaris) do 2 kg preko 2 kg Liganj (Loligo spp.) od 0,10 do 0,20 kg preko 0,20 kg Lignjići (Loliginidae) do 0,10 kg - Muzgavac (Eledone moschata) - bez obzira na masu Sipa (Sepia officinalis) preko 0,10 kg - Sipice (Sepiidae, Sepiolidae) do 0,10 kg - Totani (Ommastrephidae) - bez obzira na masu Član 17 Morska riba može se stavljati u promet i kao mešana morska riba (škrpunada, brodet). Mešanom morskom ribom smatra se mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova. Član 18 Bodenom morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba kojoj prilikom uboda nisu povređeni želudac i creva, niti izazvana veća oštećenja na tkivu. Član 19 Sitna plava riba i mešana riba stavljaju se u promet sa utrobom. Krupna plava riba stavlja se u promet bez utrobe. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, sa utrobom se mogu staviti u promet lampuga, luc, palamida i rumbac mase do 4 kg po komadu, kao i druga krupna plava riba koja je neposredno posle ulova duboko zamrznuta, bez obzira na masu. Bela riba stavlja se u promet sa utrobom, a pauk bez prvog leđnog peraja. Landovina se stavlja u promet bez utrobe, a golub, raža, volina i žutulja i bez repnog dela. Izuzetno, plava riba se može staviti u promet bez glave i utrobe samo ako je čišćena od strane subjekata koji se bave doradom i preradom ribe. Član 20 Glavonošci koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju miris svojstven svežim glavonošcima; 2) da je koža bez sluzi, vlažna, svojstvene prirodne boje i pigmentacije; 3) da je meso žilavo i tvrdo; 4) da je utroba bez znakova raspadanja. 2. Slatkovodna riba Član 21 Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda. Član 22 Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet bez obzira na masu, ako to nije drugim propisom ograničeno. Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet prema vrsti, i to: 1) kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus); 2) šaran-goli, veleljuskavi i ljuskavi (Cyprinus carpio); 3) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 4) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 5) sivi tolstolobik (Arystichthus nobilis); 6) som (Silurus glanis); 7) smuđ (Stizostedion lucioperca); 8) štuka (Esox lucius); 9) karaš (Carassius Carassius); 10) američki somić (Ictalurus nebulosus); 11) ostala bela riba. Član 23 Slatkovodna riba iz otvorenih voda stavlja se u promet prema vrsti, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) pastrmke-salmonide (Salmo); 2) moruna (Huso huso); 3) jesetra (Acipenser sturio); 4) kečiga (Acipenser ruthenus); 5) jegulja (Anguilla anguilla); 6) smuđ (Stizostedion lucioperca et Stizostedion volgensis); 7) som (Silurus glanis); 8) šaran (Cyprinus carpio); 9) štuka (Esox lucius); 10) manić (Lota lota); 11) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 12) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 13) sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis); 14) mešana bela slatkovodna riba (deverika, mrena, karaš, američki somić i linjak); 15) ostala mešana slatkovodna riba; 16) ukljeva-skoranca (Alburnus alburnus). Član 24 U vreme mresta (od marta do juna) zabranjeno je stavljati u promet mrenu sa ikrom. Pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik mogu se stavljati u promet u delovima kao neupakovana konfekcionisana riba, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) riba bez utrobe i krljušti (očišćena i egzenterirana riba); 2) sirovi odresci od ribe; 3) glava od ribe. III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI 1. Rakovi Član 25 Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i slatkovodni rakovi. Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti. Pecaturom, u smislu stava 2 ovog člana, smatra se masa rakova izražena u kilogramima. Član 26 Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta rakova I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Hlap (Homarus gammarus) - Bez obzira na masu - Jastog (Palinurus elephas) - Bez obzira na masu - Rakovica (Maja squinado) preko 0,75 Do 0,40 - Kozice (Penaeidae) preko 0,10 Do 0,10 - Škamp (Nephrops norvegicus) preko 0,10 Do 0,10 - Vabić (bogomoljka) (Sguilla spp.) preko 0,10 Do 0,10 - Ostali srodni rakovi (Scyllarus, Crangon, Carcinus, Cancer, Dromia, Eriphia i dr.) - Bez obzira na masu - Član 27 Hlap, jastog, rakovica i drugi srodni rakovi stavljaju se u promet samo živi i smrznuti, a kozice i škampi - kao živi, mrtvi ili smrznuti. Pod nazivom "smrznuti repovi morskih rakova" stavljaju se u promet smrznuti repovi hlapa, jastoga, kozice i škampa. Član 28 Smrznuti morski rakovi i smrznuti repovi morskih rakova koji se stavljaju u promet moraju posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju boju svojstvenu za odnosnu vrstu rakova i sa određenim sjajem; 2) da imaju miris potpuno svež i svojstven za odnosnu vrstu rakova; 3) da im je jetra kompaktna i bez znakova raspadanja. Član 29 Kozica i škampi koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: