Hajde da istražimo svet čudesnih životinja! Dotaknite ribine svetlucave krljušti, nežno flamingovo perje, pomazite krokodilovu kožu i uživajte u ovoj divnoj knjizi!

Hajde da istražimo svet čudesnih životinja! Dotaknite ribine svetlucave krljušti, nežno flamingovo perje, pomazite krokodilovu kožu i uživajte u ovoj divnoj knjizi!

Hajde da istražimo svet čudesnih životinja! Dotaknite ribine svetlucave krljušti, nežno flamingovo perje, pomazite krokodilovu kožu i uživajte u ovoj divnoj knjizi!

Opis proizvoda Veverica Velja i njegov prijatelj Đorđe Sova su otišli do potoka da skupljaju perje, mahovinu, grančice i šišarke. Mirni vazduh prekida čudan zvuk. Podižu pogled i vide... pa, stvar: mali plast sena od ružičastog krzna. Nema veze što stvar izgleda kao plišana igračka, to Velji i Đorđu budi sumnjičavost.

Opis proizvoda Da li znate sve domaće životinje? U ovoj knjižici možete se sresti s njima i pomaziti ih. Osetite ovčije runo, paunovo perje i upoznajte i ostale životinje koje žive na selu. Slikovnica za najmladje sa ljupkim rimama koje mame da ih čitate naglas. • Pismo: Ćirilica • Format: 20,6 x 15,6 cm • Obim: 10 str. • Kolor: U boji. • Vrsta korica: Kartonska knjiga sa imitacijom baterijske lampe. • ISBN 978-86-81954-45-4 • Izdavač: DEXY CO publishing • Uvoznik: Dexy Co. • Zemlja porekla: Kina

Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata, mirisa vlage... Autor - osoba La Fontaine, Jean de Naslov Izabrane basne / Žan de Lafonten. Priče oliscu lukavom i kurjaku jakom. Čiča-Segenova koza / Alfons Dode ; preveo i priredio Uglješa Krstić Omotni naslov Lafontenove basne Vrsta građe basne URL medijskog objekta dečje, opšte Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vajat ; Čakovec : Zrinski, 1988 Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 28 cm Drugi autori - osoba Krstić, Uglješa (Karton) Lafontenove basne – Žan Lafonten Kroz glasove životinja iz svojih priča Žan Lafonten nas uči o ponašanju ljudi. Zato je ova zbirka najlepših basni istinski klasik u kojem će uživati cela porodica. Klasične, neponovljive priče, ličnosti i ambijent ponovo su tu: sve je toliko živo da nam se, dok čitamo, čini da se pred našim očima razmiče zavesa neke pozornice na koju izlaze likovi koje govore, misle i osećaju. Tu je lav, večiti kralj; magarac koji ne može bez gospodara; trapavi i priglupi medved, plašljivi zec i prepredena lisica… Iako je Lafontenovo vreme odavno prošlo, određene karaktere i ličnosti možemo sresti i danas, pa je to štivo i dalje aktuelno i može mnogo da pruži mladim čitaocima. SADRŽAJ IZABRANE LAFONTENOVE BASNE Majmun i mačak 7 Gavran i lisac 10 Miš i slon 12 Riba i pecaroš 15 Zlatna koka 17 Dva miša 18 Lav i miš 21 Vuk i pas 22 Lisac pod vinjagom 23 Žabac i vo 24 Zemljodelac i njegovi sinovi 27 Cvrčak i mravka 29 Golub i mrav 30 Vuk i jagnje 32 Kreja i paunovo perje 34 Ostareli lav 36 Škrtac i dukati 38 Lisac i jarac 39 Jelen na izvoru 42 Dva magarca 44 Konj i magarac 46 Dva lonca 48 Hrast i reka 50 PRIČE O LISCU LUKAVOM I KURJAKU JAKOM Priča prva 56 Priča druga 62 Priča treća 67 Priča četvrta 72 ČIČA-SEGENOVA KOZA 79 Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 – Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac. Rođenje, karijera i život Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova. Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima. U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, „Evnuha“ (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu „Adonis“ 1658, inspirisan Ovidijem. Lafonten je „Adonisa“ posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike. Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova „Dogodovštine i vesti u stihu“ (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke „Đokonda“ (franc. Joconde) i „Rogonja i srećni“ (franc. Le Cocu battu et content). U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo – basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom „Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena“ (franc. Fables choisies, mises en vers par J. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige „Dogodovštine i vesti“ je bilo zabranjeno. U periodu 1667–1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih „Odabranih basni“. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov „Susret“ (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju „Astrea“ (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta. Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne „Dogodovštine i vesti“ a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih „Dogodovština i vesti“. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji. Književni stil i interes Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije. MG105 (N)