Zagor - Sakem bez perja - HC epizoda koja je izašla u Francuskoj 1963 bez dozvole Bonelija

Skupljači perja - filmski scenario - Aleksandar Petrović Prometej Novi Sad 2017.god. tvrde korice 158 strana. odlično očuvano, pečat na 1. i zadnjem predlistu -------------------- 21.3.24.

Pogledajte slike

zlatna serija 224 - Dijadema od perja - Mark

Šuma - dodirni, oseti i slušaj - Silvija D`Ahil "Šuma - dodirni, oseti i slušaj" je interaktivna knjiga koja poziva decu na istraživanje šume, prirode i životinja na jedinstven način. Autor Silvija D`Ahil omogućava deci da se upuste u avanturu istraživanja dodirivanjem, osećanjem i slušanjem. Kroz knjigu, deca će moći da dodirnu nosić vuka i koru drveta, osete kako je mekano perje sove, te da slušaju veseli žubor vode, šuštanje lišća i različite zvukove u prirodi. Ova knjiga pruža deci priliku da se na interaktivan način povežu sa prirodom, istražujući različite teksture, osećaje i zvukove koji ih okružuju u šumi. Kroz ovakav pristup učenju, deca će razvijati svoju maštu, senzorne sposobnosti i ljubav prema prirodi. Povez knjige : tvrd Strana : 12 Format : 22x22 cm Pismo : ćirilica

Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čoveku što je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, utvrdio: ’Ti si samo glas i ništa više’, slovenski filozof Mladen Dolar postavio je sebi zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tela iz kojega se odupre opčinjenosti zovom sirena i usredserdi ’samo na glas i ništa više’. Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derida i Lacan, svaki posebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U delu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Deridaove ideje ’fonocentrizma’ te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utelovljenja onoga što je on nazvao objet petit a.

Potraga jednog čoveka za izgubljenim vremenom vodi nas kroz univerzalnu ideju postojanja neke druge, metafizičke stvarnosti. Glavni junak ovog romana, šezdesetogodišnji antikvar Dambatista Bodoni kojeg svi zovu Jambo, budi se iz kome posle infarkta, ali sa nekom vrstom amnezije. Tako on sada savršeno dobro zna Pitagorinu teoremu, citira poznata dela, svestan je da ptice lete i da imaju perje, razume šta je desna ruka, a šta nos i sve automatske radnje obavlja baš kako treba, ali se ne seća ni svoje porodice ni svoje prošlosti. Nakon što bez uspeha pokuša da povrati sopstvena sećanja, na nagovor supruge Paole odlazi na imanje svog dede u Solari, gde je proveo detinjstvo i ranu mladost, nadajući se da će ga predmeti i okruženje vezani za to setljivo životno doba probuditi iz neobičnog zaborava. Sjajan zaplet, mnoštvo neverovatnih podataka i potpuno neočekivani završetak Eko je začinio i ilustracijama koje je lično sakupio – a među kojima su korice dečjih knjiga, omoti ploča, filmski plakati, naslovnice novina, časopisa i stripova – i koje nam na slikovit način dočaravaju burna vremena Musolinijeve vladavine u Italiji.

Književna angelologija Đorđa Đurđevića predstavlja pionirski poduhvat u istraživanju anđeoskih figura u srpskoj književnosti, nudeći duboku analizu prisutnosti i simbolike anđela u srpskoj poeziji od srednjeg veka do danas. Đurđević, rođen 1994. godine u Kragujevcu, istraživač je i predavač na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde trenutno pohađa doktorske studije srpske književnosti, sa fokusom na prikazivanje Bogorodice u srpskoj poeziji XX veka. Autor je već objavio monografiju Teopoetika: O apokaliptičnom diskursu srpske poezije i brojne naučne radove, prikaze i prevode. Knjiga Književna angelologija izdvaja se svojim jedinstvenim pristupom koji kombinuje humanističke, filološke, literarno-teorijske, kulturološke i teološke perspektive u proučavanju anđela. Đurđevićeva studija razotkriva bogatu tapiseriju anđeoskih motiva u srpskoj literaturi, naglašavajući kako su pesnici kroz vekove koristili likove anđela kao simbole sapatništva, ljubavi, utehe, iskupljenja, otkrivenja, pa čak i smrti. Ova knjiga ne samo da osvetljava značaj anđela u srpskoj poeziji, već i postavlja pesnike i poeziju u kontekst ontološke, humanističke i kulturološke sinteze ovosvetovnog i onosvetovnog. Književna angelologija istražuje paradoks anđela bez istorije u kontrastu sa istorijom poezije i pesnika, istovremeno služeći kao metafora za večnost poezije, humanosti, teologije, teksta i misli. Kroz ovu studiju, Đurđević uspeva da poveže anđele sa večnošću poezije, naglašavajući kako su pesnici kroz vreme darivali svoje stihove anđelima, simbolično prepuštajući svoje reči da budu sačuvane od zaborava. Književna angelologija stoga ne dolazi iz prošlosti, već kao da stiže iz budućnosti, živeći svoju vječnost kroz anđeosko perje koje simbolično povezuje ovaj i onaj svet.

John Updike: SELF-CONSCIOUSNESS MEMOIRS Džon Apdajk Tvrd povez sa omotom, 257strana, ALFRED A. KNOPH - NEW YORK 1989. John Updike’s memoirs consist of six Emersonian essays that together trace the inner shape of the life, up to the age of fifty-five, of a relatively fortunate American male. The author has attempted, his Foreword states, “to treat this life, this massive datum which happens to be mine, as a specimen life, representative in its odd uniqueness of all the oddly unique lives in this world.” In the service of this metaphysical effort, he has been hair-raisingly honest, matchlessly precise, and self-effacingly humorous. He takes the reader beyond self-consciousness, and beyond self-importance, into sheer wonder at the miracle of existence. 2009 - Умро је Џон Апдајк, амерички писац и књижевни критичар. Ироничан али суморан посматрач, писац снажног интроспективног дара, привидно баналним темама сведочио је о моралним дилемама модерног човека. Дипломирао је енглески на Харварду. Најпознатији је по циклусу о Харију Зеки Ангстрому. За дела `Зека је богат` и `Зека је умро` добио је Пулицерове награде. Био је један од најплоднијих америчких аутора, током вишедеценијске каријере написао је око педесетак књига. За угледни магазин `Њујоркер` редовно је писао кратке приче. Остала дела: романи `Бежи, Зеко, бежи`,`Кентаур`, `Сајам у убожници`, `На фарми`, `Парови`, `Зека се враћа`, `Ожени ме`, `Државни удар`, `Вештице из Иствика`, збирке прича `Иста врата`, `Голубије перје`, `Музичка школа`, `Проблеми`, `Музеји и жене`.

Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju. Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva. Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: „Telefon gospodina Harigana“ predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; „Čakov život“ je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; „Pacov“ nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život. Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku. „Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom.“ - Vašington post „Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom.“ - Obzerver „Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača.“ - Dejli ekspres „Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro.“

Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku. Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro. Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju. Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva. Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: Telefon gospodina Harigana predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; Čakov život je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; Pacov nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život. Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom. Vašington post Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom. Obzerver Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača. Dejli ekspres

Autor: Stiven King Žanrovi: Horor, Priče Pismo: Latinica Broj strana: 368 Povez: Tvrd Format: 15,8x21,3 cm Godina izdanja: 2022 Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju. Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva. Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: „Telefon gospodina Harigana“ predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; „Čakov život“ je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; „Pacov“ nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život. Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku. „Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom.“ - Vašington post „Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom.“ - Obzerver „Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača.“ - Dejli ekspres „Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro.“

AKO KRVARI Stephen King Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju. Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva. Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: „Telefon gospodina Harigana“ predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; „Čakov život“ je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; „Pacov“ nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život. Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku. „Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom.“ - Vašington post „Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom.“ - Obzerver „Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača.“ - Dejli ekspres „Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro.“ Oblast Horor i misterija Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2022 Format 158x213x29 Broj strana 368

Biljke umiru tiho. Iza njih ostanu samo mirisi. Lebde ti mirisi – bremeniti, teški i vapijući – lebde i povijaju se nad zemljom, iščezavaju u vazduhu i vraćaju se sa vetrovima, kao uklete duše bez staništa. U tek posečenoj šumi, na pokošenoj livadi, od njih, od mirisa, dok pada veče, može se poludeti. U sutonu slivaju se oni – mirisi, sirote i unezverene duše bilja – slivaju se poput nevidljivih slapova, vrte i okreću, pate. U mirisu sasušene nane, pelina, bosiljka, oborenog hrasta, njegove kore i vlažnog srca, lišća koje se zatvara, uvrće i suši, skriti su poslednji treptaji života, koji neće da se preda, prepusti silama smrti. Dešava se to čak i kada venu, kad kopne i umiru dugo, beskrajno dugo, biljke. A životinje odlaze u čudu. Pripitomljene sa poverenjem, divlje sa nevericom u oku. Bezgranični život je u njima i to oko nikako da zgasne. Samo se još noge pomeraju u zraku, kopita, šape, papci, oni bi još da trče, ali zemlje nema i krila lepetaju. Lete i batrgaju se obezglavljena tela i trepte srca kao izludele strune. Ko će napisati molitvu, onu za oprost, za preklane, ubijene i krepale životinje, ko će spustiti lice na odlazeće krljušti, dlaku i perje, na ružičastu kožu lepih svinja? Te smrti će ostati uzgredne, usputne, nešto sa čim se živi u potajnom sporazumu, kao sa pritajenom, kljucajućom zuboboljom, nešto svagdašnje, obično, priprosto i otrcano. Tako ćemo se praviti da ne primećujemo kako nestaju gore i iščezavaju šume, kako smrde reke i uljasto se leskaju njihove vode pokrivene prljavom skramom iz koje proviruju trbusi ugušenih riba. Mrtve ribe plutaju – leševi razjapljenih usta, zgrčenih u poslednjem zevu – i mrtve ih vode ljuljuškaju kao kobne kolevke. Kad smo to, najgori od najgorih, postali gospodari sveta, kad smo to čak i smrt uspeli da načinimo po vlastitom liku, bez nade u ponovno rođenje, u večno cvetanje života? Bez nade.

Autor - osoba Momirovski, Jovan Šimić, Filip Naslov Pčelinja paša / Jovan Momirovski i Filip Šimić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Poljoprivredni nakladni zavod, 1953 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 108 str., [1] presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Napomene Kalendar cvjetanja: str. 105-108 Bibliografija: str. [109]. Predmetne odrednice Medonosne biljke Pčele – Paša Mestimično uredno podvlačeno grafitnom olovkom, ne smeta čitanju, može se izbrisati. Predgovor 3 Uvod 5 I. Opći dio 7 Važnost poznavanja pčelinje paše 7 Biologija cvijeta 9 Izlučivanje nektara 12 Uvjeti izlučivanja nektara 13 Slatki biljni sokovi 16 О količini proizvodnje nektara kod biljaka 17 Polen 18 Propolis 20 Cvjetanje biljaka 21 Oprašivanje ratarskog bilja 24 Oprašivanje voćaka 25 Kako se pčele sporazumijevaju 27 Dresiranje pčela 29 Daljina leta kod pčela 30 II. Posebni dio 33 Voćke 33 Bagrem 35 Sofora 38 Lipe 41 Kesteni pitomi 44 Divlji ili konjski kesten 46 Javori 47 Vrbe 48 Fajasen, kiselo drvo 49 Dafina, srebrna vrba 51 Gledić, trnovac 51 Katalpa 51 Hrastovi 52 Bukva 54 Četinari 54 Glog 54 Lijeska 55 Šiblje 55 Biserak 55 Čivitnjača 56  Živi plot, živičnjak 57 Kupina, ostruga 57 Mahonija 58 Majčina dušica 59 Malina 59 Vrbolika ili kiprovina 60 Zlatošipka 61 Zeljaste biljke 61 Suncokret 61 Repica 62 Tikva, buča 63 Duhan 64 Heljda 64 Pamuk 65 Korijander 65 Povrtlarske biljke 65 Lucerna ili vi ja 65 Crvena djetelina 66 Esparzeta 68 Grahorica 68 Metvica 69 Livade i pašnjaci 71 Bijela djetelina 76 Švedska ili hibridna (barska) djetelina 78 Bijeli bosiljak ili staračac 79 Os jak ili palamida 80 Pčelarske biljke 81 Facelija 82 Svilenica, cigansko perje 82 Medonosno bilje jadranskog područja i krša 83 Ružmarin 83 Žalfija, kadulja ljekovita 85 Vrijesak mali, bresina 87 Vriština, vrišt 90 Levanda 91 Veliki vrij es 91 Drača, diraka 92 Planika obična, jagodnjak 93 Medljika 94 Medljika od cmogorice 96 III. Popravljanje pčelinje paše 99 IV. Kalendar cvjetanja 103 Literatura 109 MG103 (N)

Ediciju "Šape" čine dve edukativne knjige uz pomoć kojih će najmlađa deca otkrivati životinjski svet. Čitajući ove zabavne knjige, uživaće u igri pogađanja životinja na osnovu izgleda njihovih šapa! Uz vesele ilustracije, zabavne pesmice - zagonetke i stranice koje prate oblik šapa deca će učiti o domaćim i divljim životinjama. Izuzetno su pogodne za rukovanje i prelistavanje, jer su napravljene od kartona koji deca ne mogu da pocepaju. Komplet čine knjige "Čija je ovo šapa" i "Čija je ovo šapica". Čija je ovo šapa? U ovoj knjizi predstavljene su divlje životinje: gušter: Te čudesne šape male, čak na plafon dolijale, jagodice poput gume, a kandže mu ko u pume, pa te gleda iz prikrajka, repom mrdne, začas šmugne... žirafa: Dugačke, dugačke, dva metra čak, te negrapne noge u galopu jure kad opasnost tu je... krokodil: Zdepaste ali snažne šape, da brzo idu, one znaju, i dok se u rekama i jezerima brčkaju, one se za žestoke zasede spremaju... lenjivac: On duge i zakrivljene kandže ima, al' ne da napada njima, već da se za drvo dobro zakači i spava dok mu naopačke visi glava. Najsporiji od svih ko je? Da hodaju, njegove se noge boje... slon: Šape stamene popust kula dvorca... Pod njima je jastučić naboran, siv... noj: Ćosave šape bez dlake ima, graciozno i mirno stoji na njima. Al' kad treba da se brani, on kandže strašne pokaže njima: hijenama i lavovima... Čija je ovo šapica? U ovoj knjizi predstavljene su životinje iz našeg okruženja: mačka: Njeni su jastučići kao od pliša, mekani i nežni. Al' kad spazi miša, il' kad zagusti, kandže ona rado pusti... svinja: Mala je i zdepasta, Papak joj je ime, ova se šapa diči koječime, u roze je obučena, blatom presvučena, pa još hoda na prstima, kao balerina... konj: Pametna je životinja i društvo mu jako prija. trči i pase srećno on, a štala je njegov dom... kokoška: Njene su nožice ispod kožice, imaju noktiće da love crviće. Kad spava- stoji, visine se ne boji... kornjača: Stubaste su i stamene, ali paze kuda gaze: kada krenu, sporo hode, al' daleko one vode... guska: Perje je greje, stopala hladna, razdražljiva je i napadna, otvori kljun, izduži vrat, pa pusti glas čudnovat...

Aristokratsko stopalo, Beli badnjaci Olivera Katarina Vučo veoma dobro očuvane ..... Beli badnjaci ilustrovao Milić od Mačve ....... Aristokratsko stopalo by Olivera Katarina Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Ðorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Ðorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Ðanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Sova - Samuel Bjerk Godina izdanja: 2021 Broj strana: 432 Povez: Mek Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera Anđeo u šumi. Telo problematične tinejdžerke koja je pobegla iz sirotišta pronađeno je u šumi položeno na postelju od perja. Istražitelj Holger Munk pozvan je da sa svojim timom izvrši uviđaj. Ipak, ovakav slučaj zahteva da se timu pridruži zvezda policijske stanice, istražiteljka Mija Kriger, koja se na odsustvu bori sa sopstvenim demonima. Tim uskoro dolazi do prvog ozbiljnog traga – video-snimka žrtve pre nego što je ubijena. Prizori koje ugledaju više su nego uznemirujući. Ubijena devojka držana je u kavezu kao životinja i mučena. U međuvremenu, Munkova ćerka Mirijam na zabavi upoznaje neobičnog gosta – strastvenog aktivistu za prava životinja. Privučena njegovom harizmom, ona ulazi u njegov svet sve više zanemarujući svoju porodicu. Holger i Mija nemaju još mnogo vremena do sledećeg napada ubice. Ovaj sofisticirani, kompleksni psihološki triler pravo je osveženje na sceni kriminalističkih romana. „Pomno ispletena priča u kojoj napetost raste eksponencijalno. Maestralno opisani i motivisani likovi daju posebnu osobenost i težinu ovom romanu.“ – Publishers Weekly

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Aristokratsko stopalo - Olivera Katarina Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2017 Broj strana: 160 Format: 20 cm Povez: Broširani Olivera Katarina rođena je u Beogradu, 5. marta 1940. godine. Nakon završene gimnazije, upisuje Pravni fakultet, ali ubrzo shvata da to nije njen pravi poziv, pa nakon godinu dana provedenih u Parizu upisuje glumu na beogradskom FDU. Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića… Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa. Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicijeEnija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača. Godine 1984. godine snima svoj poslednji LP i potom se povlačai iz javnosti. Posle više od dve decenije, 2005. godine sarađuje sa Marinom Abramović na performansu Balkan Epik. Par godina posle tj. 2008. godine je zaigrala i na velikom platnu u filmu Uroša Stojanovića – Čarlston Za Ognjenku. Iste godine održava veliki solistički koncert u Sava Centru. U novembru 2013. održala je oproštajni koncert u Sava Centru.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Blistavo i strašno : Drugi deo Autor: Bekim Fehmiu Izdavač: Samizdat B92 Mek povez, latinica, 22 cm, 560 str. _____ Druga knjiga memoara govori o njegovoj uspešnoj glumačkoj karijeri u bivšoj Jugoslaviji i svetu, njegovom glumačkom razvoju i internacionalnoj karijeri i njegovom doživljaju raspada Jugoslavije. U nastavku memoara Bekim Fehmiu pisao je o vremenima kada je igrao čitav niz uloga koje su promenile istoriju naše kinematografije i ostavile zapažen trag i u svetskim umetničkim tokovima. On govori i o svojim prvim koracima u pozorištu u Prištini, u beogradskoj pozorišnoj akademiji, zatim o JDP-u, Ateljeu 212, Kino klubu Beograd, radu sa rediteljem Aleksandrom Petrovićem, o prvom ugovoru sa Dinom de Laurentisom (dobitnikom`Oskara` za životno delo), o filmu `Deps`, u produkciji Branka Lustiga, koji je takođe dobio `Oskara` kao producent filma `Gladijator`. Njegove uloge u `Specijalnom vaspitanju`, `Skupljačima perja`, `Odiseju`, `Avanturistima`, `Roju`, `Putu`, `Toplim godinama`, `Dezerteru` ostale su upamćene kao glumačka remek-dela. U ovoj knjizi on piše o saradnji sa svetskim filmskim veličinama kao što su Džon Hjuston, Olivija de Hevilend, Brižit Bardo, Ava Gardner, Robert Šou, Šarl Aznavur, Irena Papas, Klaudija Kardinale, Kendis Bergen, Širli Meklejn... Glumio je na albanskom, srpsko-hrvatskom, makedonskom, romskom, turskom, španskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Od 1987. godine, od kada je demonstrativno napustio predstavu JDP-a `Madam Kolontajn` Anjete Plejel, u kojoj je igrao istovremeno dve uloge - Lenjina i Staljina - oprostio se javno sa umetničkom delatnošću u bivšoj Jugoslaviji. O drugom delu biografije on objašnjava i svoje razloge za to - povod za napuštanje predstave bila je neorganizovanost predstave, a sve se to dešava u vreme širenja propagande i antialbanske mržnje. Tada je izjavio da se zbog toga oseća raspolućeno, kao Hamlet, da se oseća kao `Na rubu pameti` Miroslava Krleže, kao iz pesme Dušana Vasiljeva `čovek peva posle rata`, koji kaže:`... o dajte meni samo još šaku zraka i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čast...` Drugi deo memoara posvećen je i njegovim sestrama, braći i sinovima Uliksu i Hedonu i suprugi Branki Petrić. Autobiografije `Blistavo i strašno` prenose atmosferu jednog prošlog vremena, upečatljivo, sa mirisima i bojama… Uticaj rada na filmu je primetan, sve je u slikama, slike se vraćaju autoru, on ih zapisuje, a sećanja se `zumiraju` - od totala do najsitnijeg detalja.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Blistavo i strašno - Bekim Fehmiu Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 326 Format: 20 cm Povez: Broširani „Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u „drugoj verziji“, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“ – Dragan Velikić „Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“ – Miljenko Jergović „Bekim Fehmiu napisao je „svoje stoljeće“, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća „samo“ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“ – Daša Drndić Bekim Fehmiu (1936–2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Posle gimnazije Bekim postaje član albanske drame Oblasnog narodnog pozorišta, jedinog profesionalnog pozorišta u Prištini (odnosno na Kosovu). Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1956. godine, u klasi čuvenog reditelja i profesora Mate Miloševića. Polaže ispit i biva primljen, pod uslovom da nauči srpsko-hrvatski jezik. Godine 1960. postaje redovan član tada najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sedam godina kasnije daje otkaz nezadovoljan položajem u pozorištu, i postaje slobodan umetnik. Odigrao je preko 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, uključujući i uloge u Ateljeu 212. Veliki uspeh filma „Skupljači perja“ u režiji Aleksandra Petrovića, u kome igra glavnu ulogu – Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u Kanu – Francuska, 1967. godine i biva nominovan za Oskara 1968) donosi mu glavnu ulogu u mini TV seriji „Odisej“ u produkciji italijanske nacionalne televizje u režiji Franka Rosija. Potom dobija glavnu ulogu u visokobudžetskoj produkciji Paramauntovog filma „Avanturisti“ u režiji Luisa Gilberta, i tako počinje njegova međunarodna karijera. Imao je priliku da sarađuje sa najvećim filmskim imenima svoga vremena kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Havilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudia Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi. Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“ Proveo je 47 godina života u ljubavi sa Brankom Petrić sve do svoje smrti 2010. godine.

„Prva knjiga Bekima Fehmiua Blistavo i strašno fascinirala je pričom o odrastanju u porodičnom miljeu, u okolnostima siromaštva ali i čestitosti jednog nama malo poznatog sveta. U drugom delu memoara Blistavo i strašno to je priča o vrtoglavom uspehu, o takozvanom visokom društvu u kom se obrće ogroman novac, gde je film velikim delom i veliki biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji, uprkos svim iskušenjima, nije mogao da promeni njegovu osnovnu prirodu, da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao.“ – Filip David „Blistavo i strašno je, i u prvom i u drugom dijelu, nešto drukčije i različito od svega što naš čopor, naš rod i narod obično jest. Osamljenička knjiga, u najplemenitijem smislu riječi. U prvom dijelu svoga životnog memoara Bekim Fehmiu Srbima i ostalim južnim Slavenima rastvara kapiju jedne kosovske albanske avlije i vrata svoga porodičnog doma, i pokazuje nam, kao nitko dosad, što je u našem svijetu značilo biti Albanac. U drugom dijelu on rastvara Beograd i Jugoslaviju, pišući o svojoj zvjezdanoj karijeri i o životu jednoga čovjeka, na način kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna, možda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu priče, uvodi nas u raspad i slom Jugoslavije, ali i naših pojedinačnih jugoslavenskih života. Književnost ne popravlja svijet, književnost ne liječi, ali ima knjiga i pisaca koji svojim uvidom stvaraju mogućnost za nastavak života i za pokajanje. Eto, recimo, Tomas Man. Eto, recimo, Bekim Fehmiu.“ – Miljenko Jergović Bekim Fehmiu (1936–2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Posle gimnazije Bekim postaje član albanske drame Oblasnog narodnog pozorišta, jedinog profesionalnog pozorišta u Prištini (odnosno na Kosovu). Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1956. godine, u klasi čuvenog reditelja i profesora Mate Miloševića. Polaže ispit i biva primljen, pod uslovom da nauči srpsko-hrvatski jezik. Godine 1960. postaje redovan član tada najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sedam godina kasnije daje otkaz nezadovoljan položajem u pozorištu, i postaje slobodan umetnik. Odigrao je preko 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, uključujući i uloge u Ateljeu 212. Veliki uspeh filma „Skupljači perja“ u režiji Aleksandra Petrovića, u kome igra glavnu ulogu – Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u Kanu – Francuska, 1967. godine i biva nominovan za Oskara 1968) donosi mu glavnu ulogu u mini TV seriji „Odisej“ u produkciji italijanske nacionalne televizje u režiji Franka Rosija. Potom dobija glavnu ulogu u visokobudžetskoj produkciji Paramauntovog filma „Avanturisti“ u režiji Luisa Gilberta, i tako počinje njegova međunarodna karijera. Imao je priliku da sarađuje sa najvećim filmskim imenima svoga vremena kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Havilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudia Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi. Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“ Proveo je 47 godina života u ljubavi sa Brankom Petrić sve do svoje smrti 2010. godine.

Kao na slikama mala mana u vidu zacepljenja na zadnjoj koricami uslikana Pisac: BOGDAN CIPLIC Izdavac: MATICA SRPSKA Izdanje: 1971. Povez: MEKI Broj strana: 107 Format (cm): 20 Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989) bio je srpski književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Objavio je više od trideset knjiga pesama, pripovedaka, romana, hronika, drama. Njegova dela prikazivana su na radiju, televiziji i u pozorištima. Biografija[1][uredi | uredi izvor] Porodica[uredi | uredi izvor] Njegovi roditelji, otac Žarko i mati Sara, bili su učitelji. Bogdan je srednji od tri sina Sare i Žarka Čiplića. Mlađi brat, Miloje, inače pesnik, kratko je radio u Srpskom narodnom pozorištu kao blagajnik a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. Obrazovanje[uredi | uredi izvor] U rodnom mestu je pohađao osnovnu i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920–1926), sedmi u Somboru (1927), a osmi u Srbobranu (1928). Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1928–1932). Karijera[uredi | uredi izvor] Od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi, a 1937. je došao u Novi Sad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike i književne priloge u dnevniku „Dan“, u kom je besplatno vodio rubriku pozorišna kritika. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga Srpskog narodnog pozorišta, a potom je u dnevniku „Slobodna Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. avgusta 1947. do 1. decembra 1949. bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Na dužnosti direktora Srpskog narodnog pozorišta ostao je do kraja 1949. godine. Tada napušta službu i postaje profesionalni književnik u Beogradu. Pokrenuo je 1952. književne novine pod naslovom „Stražilovo“ i izdavao ih je godinu dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“ (Novi Sad). Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Srpsko narodno pozorište[uredi | uredi izvor] U vreme njegovog upravljanja Srpskim narodnim pozorištem ponovo je ustanovljena Opera a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin, Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja Srpskim narodnim pozorištem od svih bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Čiplićeva knjiga Tragom Mezimčeta srbskog, koju je Srpsko narodno pozorište izdalo 1980. Tu saradnju ne može da pomuti ni Čiplićev ispad u „aferi Golubnjača“, kada je u „Dnevniku“ od 9. decembra 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju „umetnosti“. Dramaturški rad[uredi | uredi izvor] Na konkursu za dramu u Novom Sadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena je na Radio Sarajevu). Na sceni Srpskog narodnog pozorišta pre rata mu je izvođena drama Uspomena na Sorento (27. februar 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada, jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.). Na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta bila je i Čiplićeva dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. mart 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. maj 1954), Varalica u Bečeju (24. novembar 1961), Traktat o sluškinjama (8. novembar 1966) i Kaplar i car (25. maj 1971). U Ateljeu 212 predstava Slatko pravoslavlje (15. oktobar 1970) imala je 10 izvedbi.[2] Starost[uredi | uredi izvor] Poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik, bavio se više slikanjem nego pisanjem. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Svu svoju skromnu imovinu ostavio je Osnovnoj školi „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju. Knjige i rukopise (imao je tri knjige u rukopisu) ostavio je Matici srpskoj. Umro je u Beogradu 1989. godine, u 79. godini života, i sahranjen je u Beogradu, na groblju „Lešće“. Krajem jula 1989. godine izvršena je je ekshumacija i sahranjen je, po ličnoj želji, u porodičnoj grobnici. Nagrade[uredi | uredi izvor] Nagrada SR Srbije, za roman Na veliko i na malo, 1946. Zmajeva nagrada Matice srpske, za knjigu stihova Slatko pravoslavlje, 1968. Nagrada SR Srbije, za dramu Surova apoteoza. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Izabrana dela Bogdana Čiplića, Banatski kulturni centar – Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Novo Miloševo – Novi Sad, 2021. 2021. godine Banatski kulturni centar osnovao je i prvi put dodelio Nagradu „Bogdan Čiplić”. Iste godine, Banatski kulturni centar i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavili su u suizdavaštvu Izabrana dela Bogdana Čiplića u 6 tomova. U Novom Sadu, u izdanju Prometeja, objavljena je Antologija Čiplić, koju je 2003. priredio Draško Ređep. Kuću u kojoj se rodio Bogdan Čiplić, stambenu zgradu do pravoslavne crkve u Novom Bečeju, u Ulici Ive Lole Ribara, i posle više od šezdeset godina od kako su se Čiplićevi iselili iz nje, Novobečejci nazivaju Čiplićeva škola. U Veterniku postoji Ulica Bogdana Čiplića. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Pesme[uredi | uredi izvor] Poljana, Novi Bečej 1930. Obećana zemlja (za decu), Velika Kikinda 1931. Pesme za Vojvodinu, Novi Sad 1940. Kanal Dunav-Tisa-Dunav, Novi Sad 1949. Divlje jato, Novi Sad 1952. Paorske balade, Novi Sad 1955. Mrtva Tisa, Beograd 1955. Okamenjena stada, Novi Sad 1959. Oproštaj sa Rahovom, Beograd 1960. Je l’ dobro divanim, Beograd 1964. Slatko pravoslavlje, Beograd 1968. Lek od smrti, Novi Sad 1968. Pripovetke[uredi | uredi izvor] Preko Tise, Novi Sad 1946. Iz novih dana, Novi Sad 1948. Lekarska poseta, Novi Sad 1950. Snaga zemlje, Beograd 1951. Stravična zvona, Subotica 1958. Romani[uredi | uredi izvor] Na veliko na malo, Novi Sad 1946. Dečaci sa Tise, Novi Sad 1950. Burno proleće, Beograd 1951. Sinovi ravnice, Novi Sad 1952. Okovi, Beograd 1952. Jaruga, Beograd 1953. Zid plača, Beograd 1960. Kadril, Novi Sad 1964. Romansirane biografije[uredi | uredi izvor] Đorđe Zličić Ciga, Beograd 1951. Pinki, Beograd 1956. Đura Jakšić, Beograd 1959. prvo izdanje prva izdanja 1. izdanje