„Daleko mi je Banat, crna košulja“, pisao je Đura Jakšić, a u Farkaždinu Ljube Živkova Banat je i blizu i daleko. Blizu jer nam prizori, zvuci, mirisi i divanjenje dolaze iz prve ruke, daleko jer su i preko Banata i preko pisca preletela, poput ptica selica, silna godišnja doba, a umesto crne košulje pojaviće se šarena paorska košuljanka, marame crkvenih žena koje nisu posve crne – kad im priđete bliže, ugledaćete na njima sitne tufne, nalik na pege u perju morke… Pisac ove duhovite i na mahove setne knjige kao kroz pukotinu napravljenu u zaboravu plete i raspreda žive slike svog zavičaja, sve one razgovore, godišnja doba, mobe, kosidbe, svinjokolje, snegove, a pre svega ljude, među kojima je većina odavno između Jamura i Selišta, gde je seosko groblje. Farkaždin je mozaik, zamišljen možda da bude crno-beli, kao žurnal koji je prethodio svakom filmu u lokalnom bioskopu Omladinac, jednom od rodnih mesta autorove poetike, ali se po njegovim rečima taj mozaik sam od sebe bojadisao: na njegovoj pozadini vide se i plavetnilo letnjeg neba, i zelenkasta voda Tamiša, i paradajz koji se u bašti crveni kao što bulke poziraju ispred polja žita, kroz proreze na kotarkama probija se zlatna boja kukuruza – i čitalac će se vratiti, ako je bivao u Banatu, jeziku sela i govoru paora, uživaće u šalama koje Banaćani najčešće prave na svoj račun, jer kad se smeješ sebi, nema ko da se ljuti… Ljubomir Živkov (1952), novinar, pisao je u Ekonomskoj politici, pa u Vremenu, kolumne, sarađivao sa ondašnjom televizijom B92 (Retrovizor Ljubomira Živkova), potom preneo svoj izum u Istinomer, što još traje i, dok je zrno po zrno narastao ovaj žvotopis, za novosadsku televiziju nekoliko godina pisao je Dopisnicu iz Banata. Objavio je knjige svojih kolumni i satiričnih tekstova Pikardijska terca i Ustanite, ovo je Internacionala, piše i za Peščanik.

SOVA - Veliki porodični leksikon MLADINSKA KNJIGA Beograd 2011. veliki format tvrd povez, 1214 stranica ODLIČNO OČUVANO Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 30 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

nova, nekorišćena Crno u koloru, autori: Srđan Vučinić, Vladan Matijević Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 88 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm LIČNOSTI, A NEOSOBE Ako se nekada za nekog pisca govorilo da je izašao iz Gogolјevog Šinjela, sada se može reći da imamo naciju koja je izašla iz TV dekoltea. Nije teško zamisliti generacije onih koji i ne znaju ni 10 šta drugo osim za vulgarni „humor`, ničim izazvano beskonačno veselјe, isprazne priče, ubrizgane obline... Nije teško zamisliti generacije koje su sada već stasale i postale punoletne, što će reći da imaju i pravo glasa, ali od sveg izbora na ovome svetu jedino umeju i jedino mogu da naprave izbor da li da u Velikom bratu ili kojem sličnom TV formatu ostane osoba A ili osoba B. Naš narod bira, naše društvo razmišlјa, naša država ima nedoumicu - da li da ostane osoba A ili osoba B? Ne želimo ni osobu A ni osobu B. Ne želimo TV format. Ne želimo ni„humor` psovke... Knjigom CRNO U KOLORU želimo da podsetimo da postoji još nešto - stav, radost malog, metafora velikog, sposobnost da se gorko osmehnemo, pre svega sebi... I da je izbor, ipak, znatno širi, da imamo o čemu da razmišlјamo, da se naša nedoumica ne svodi na osobe već se grana na ličnosti... Spomenimo samo neke koje ova knjiga okuplјa: Živko Nikolić, Dušan Kovačević, Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Aleksandar Petrović, Boro Drašković... I želimo da se kino-aparatura vrati u bioskopske sale i da se pred bioskope vrate tapkaroši. Da, tapkaroši. Zašto da ne? Za razliku od anonimnih tvoraca formata, makar smo znali ko su, makar smo znali kako se ko od njih zove. crni film , skupljači perja, buđenje pacova, wr misterije organizma

Olivera Katarina ARISTOKRATSKO STOPALO RETKO U PRODAJI Prosveta Beograd, 2006. godine, 352 strane, ilustrovano. Ćirilica. Knjiga je kao nova, rekla bih da nije čitana. KOLEKCIONARSKI PRIMERAK SA POTPISOM OLIVERE KATARINE !!! OSVEŠTANO U GRČKOM MANASTIRU ALEKSANDAR, BLAGOSLOV DAO MONAH VASILIJE UROŠEVIĆ. ARISTOKRATSKO STOPALO je autobiografija naše velike filmske i muzičke umetnice Olivere Katarine. Ova uzbudljiva knjiga predstaviće nam uspone i padove jedne od poslednjih pravih diva sa ovih prostora, kroz čiji život su se prelamale ključne figure i događaji Jugoslavije. Moći ćete izbliza da se upoznate sa njenim velikim umetničkim uspesima i pričama o pozorišnim i filmskim ulogama po kojima je ostala zapamćena u domaćoj, evropskoj i svetskoj kinematografiji. `Imao sam samo dvanaest godina kada sam među pločama svoje majke naišao na jednu staru, prašnjavu ploču, na čijem omotu se nalazila žena retke lepote, bujne crne kose, kako stoji na bini u dugoj plavoj haljini. Išao sam redom po pločama ne znajući šta da očekujem, jer izbor je bio više nego šarenolik. Dakle, od Iglsa do Tozovca. Na omotu je krasnopisom pisalo: „Olivera Katarina”, i u tom trenutku začuo sam taj kliker koji se kotrlja u grlu, i osetio neku bujicu strasti koja je preplavila celu sobu. Dobro se sećam koliko sam bio iznenađen i, mada sam još uvek bio dete, savršeno svestan da ta žena i njeno pevanje u čoveku bude nešto iskonsko. Mnogo godina kasnije imao sam priliku da pogledam i film „Skupljači perja”, koji se savršeno podudario sa mojim prvobitnim osećanjem duboke tuge koju sam osetio u njenom pevanju. Dakle, od tuge do vulkana strasti, ali uvek na tankoj žici, ova žena je živela kao diva, onda kada su se tako nazivale samo retke osobe – one kojima je dato sve, i koje su sa time znale šta da urade.` - Vladimir Manigoda Opis preuzet sa interneta. # 67

Autor - osoba Nenin, Milivoj, 1956- = Nenin, Milivoj, 1956- Naslov Stari lisac : prisećanja i preštampavanja : priče po Paviću / Milivoj Nenin Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Požarevac : Centar za kulturu, ǂEdicija ǂ`Braničevo`, 2003 (Požarevac : TEC Elektronik) Fizički opis 91 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAB OVO ; ǂknj. ǂ4 Napomene Tiraž 500 Beleška o piscu: str. 91 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Nenin, Milivoj, 1956- -- Autobiografija Pavić, Milorad, 1929- -- U literaturi Srpski pisac Milorad Pavić je centralna ličnost ove knjige koja se može čitati kao roman, autobiografija, polemika pa možda čak i pamflet. Veselo ali oporo, ovo je priča o velikom piscu, učitelju pre nego što je napisao Hazarski rečnik i posle toga, kada je postao mega-zvezda. Stari lisac-prisećanja i preštampavanja:priče p/o Paviću je knjiga o licu i naličju književne stvarnosti kod Srba u drugoj polovini XX veka, kao i rasprava sa dominantnom književnom parohijom na početku trećeg milenijuma. Ona predstavlja svedočanstvo prvog reda; nju nije pisao književni špekulant, već pisac odvažan da ne ustupi pred istinom; pisac sa izgrađenim stavom, ličan, preličan. Zar je mogao biti drugačiji, ako je smogao snage da se suoči sa mukom svoje savesti i sa savešću drugih? Kamo sreće da je ovakvih knjiga češće u nas. Ova knjiga krije u sebi mnogostruke podsticaje za druge knjige koje će napisati pisci budućeg vremena. Ne ustežući se, Nenin je rasporio jastuk u kome prigodno ušuškani počivaju „srpski literarni bardovi`, gledajući ih kako kuljaju umorni i oslepeli iz mraka na svetlost dana, kao dotrajalo perje. Mnogi su dospeli na stranice ove knjige. Njen glavni junak je „patrijarh hazardskog rečnika`. Slavni pisac sa lulom stegnutom među zubima, koji podučavaše svoje studente istini: kako u književnosti nema zauvek dobijenih bitaka... „Slučajna knjiga – kolaž o Todoru Manojloviću“ prva je autorska knjiga Milivoja Nenina objavljena u Banatu. Inače, Milivoj Nenin (1956. Lok, Šajkaška), jedan je od retkih književnih istoričara i kritičara iz Bačke, koji je sistematski i istrajno pisao o piscima sa leve strane Tise. Priredio je za štampu sabrane pesme Miloša Crnjanskog: Lirika Itake i sve druge pesme, Beograd, 2002. godine. (Da je kojim slučajem književna kritika pisala o toj knjizi, sigurno bi uočila da se u njoj nalazi i pesma u prozi „Apoteza“ - jedno od najlepših dela na srpskom jeziku posvećeno Banatu.) Priredio je još, sa Zoricom Hadžić, i sabrane pesme Todora Manojlovića – Pesme, Zrenjanin, 2005. godine. Otkrio je ovaj Bačkan (ime koje je za stanovnike Bačke, prvi upotrebio jedan drugi Bačkan, Miroslav Josić Višnjić) i zaboravljenog književnog kritičara Iliju Ivačkovića (rodom iz Deliblata) i priredio za štampu knjigu njegovih književnih kritika O srpskoj književnosti, Novi Sad, 1998. godine. Mileta Jakšić, pak, nekoliko godina bio je njegova opsesivna tema. Početkom ovog veka sačinio je izbor iz poezije Milete Jakšića i pod naslovom Velika tišina objavio ga u Požarevcu, 2005. godine. Iste godine u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“ kao poslednja knjiga edicije „Dokument“ pojavila se knjiga prepiske Sudari Mileta Jakšića, koju je Nenin priredio ponovo sa Zoricom Hadžić. Čak je ovaj Bačkan i svoju knjigu eseja 2003. godine naslovio po antologijskoj pesmi Mileta Jakšića: Stvari koje su prošle. Pisao je i o Jovanu Popoviću; priredio je u okviru Sabranih dela Jovana Popovića i dve Popovićeve knjige: Književne i pozorišne kritike i Prepisku. (Knjige su zaturene i zaključane u prostorijama sad već bivšeg IP „Matica srpska“, i po svemu sudeći, verovatno se nikada neće pojaviti.) Pisao je o poeziji Jovana Sterija Popovića, Vaska Pope, Milana Ćurčina, Dušana Radaka, Nedeljka Mamule, Bogdana Mrvoša i Jovana Zivlak. Pisao je o priređivačkom radu Vase Pavkovića. Pisao je i o putopisima Milorada Grujića, o kritici Vujice Rešina Tucića, o antologičarskom radu Jovice Aćina. Govorio je o Raši Popovu. Recenzirao je knjige Gordane Đilas i Ne. Čurganova... tags: hazarski rečnik predeo slikan čajem priče biografija milorada pavića MG17

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор Вуксановић, Миро, 1944- Наслов Силазак у реч : о (српском) језику и (својој) поетици / Миро Вуксановић Врста грађе др.књиж.облици ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Академска књига : Српска академија наука и уметности, Огранак, 2015 ([Бачки Петровац : HL print]) Физички опис 174 str. ; 21 cm Збирка ǂБиблиотека ǂМозаик Садржај С а д р ж а ј: Азбука (5-18): О језику, поетично (7-11); О поетици, понесено (13-18). - Језик (19-35): Раст (21); Моћ (21-22); Река (22); Слив (22-23); Растоке (23); Пучина (23-24); Недоношчад (24); Гнезда (24-25); Прегршт (25); Слојеви (25-26); Потисак (26); Неспоразуми (26-27); Полен (27); Чувари (27); Свођење (28); Предак (28); Политика (28); Кућа (28-29); Лет (29-30); Жртве (30); Журба (30-31); Дијалекат (31); Родило за причу (31-32); Наследник (32); Целина (33); Записник (33); Превод (34); Тајне (34); Петњица (35); Родослов (35). - Реч (37-51): Човек (39); Слобода (39-42); Коп (42); Кап (42); Силазак (43); Расковник (43); Једначине (43-44); Жеђ (44); Само живот (44-45); Знак (45); Тестамент (46); Чип (46); Заблуда (46-47); Морачник (47); Памћење (47-48); Густина (48); Лик (48); Бежање (48-49); Увек лепа (49); Одјек (49); Метафора (49-50); Кључ (50); Дно (50); Међаш (51). - Писац (53-95): Нарамак (55); Облик (56); Омладак (56); Служење (56); Наречја (57); Свуда (57); Биће (57-58); Глодање (58); Све (58); Дух (58-59); Рука (59); Јунак (59); Мука (59-60); Завођење (60); Мит (60); Светларник (60); Сат (61); Тамоони (61); Жанр (61-62); Обред (62-63); Зло (63); Суштина (63-64); Уточиште (64); Кованица (64); Штуцање (65); Родитељи (65); Име (65-66); Нијансе (66); Монолози (66-67); Налик (67-68); Сач (68); Далеко било (68); Опет (68-69); Савез (69); Потрагљивице (69-71); Далеко (71-73); Акценат (73-74); Смирење (74); Калем (74); Опкољавање (75); 2.706 (75); Превеза (76); Женски (76); Почетак (76); Онамо (77); Страхови (77); Развод (77); Мало човечанство (77-78); Друкчије (78); Замах (78); Поступак (78-79); Заклоњени (79); Послушник (79-80); Дарови (80); Врата (80); Проналазак (80); Уклесавање (81); Гласање (81-82); Омиљеници (82); Изоравање (82-83); Пртина (83-84); Беочузи (84); Очи у очи (84); Хењ (84-85); Магле (85); Ишчашења (85); Притоке (86); Магнет (86); Равнотежа (86-87); Особе (87); Каптирање (87-88); Једноставно (88); Друкчије (88); Враћања (89); Бројеви (89); Идеал (89-90); Катанац (90); Острва (90-91); Перје (91-92); Калауз (92-93); Обиље (93); Бихпоље (93-94); Даноноћник (94); Два ока (94); Поднаслов (94-95). - Семољ (97-127): Мноштво (99); Ау! (99); Сеча (100); Листање (100); Музика (100-101); Окућнице (101); И капаће! (101-102); Вода (102); Лазине (102); Чуке (102-103); Пут (103); Ћутња (103); Свака нам је (104); Жеља (104); Главнина (104-105); Правично (105-106); Именица (106); Оријентири (106); Сито (107); Бесана (107-108); Залет (108-114); Привиди (115); Два речника (115); Врљавост (115-116); Све по реду (116-117); Споразум (117-118); Јатимице (118); Прочитавања (118-120); Повезивање (120); Мистично коло (120-121); Песме у прози (121); Хербаријум (121-122); Ланац (122); Носталгија (122-123); Модели (123); Крстови (124); Кантарско јаје (124); Стопници (124-125); Тридесет (125-126); Трострукост (126); Три (126-127). - Гора (129-140): Сан (131-133); Зазивање (133); Употреба (133); Процијеп (134); Цеста (134); Разлика (135-136); Сневање (136); Глава (136-137); Била--- (137-139); Лица (139); Повратак (140). - Дукља (141-149): Немој (143); Црнопис (143-144); Пусула (144); Еуровићи (145); Замућено (145); Уназад (145); Силом и милом (146); Засмејавање (146); Умњаци (146-147); Заплакивање (147); Два (147-148); Нормално (148); Сједи ту! (148-149). Библиографија (151-166). Напомена (167). Белешка о писцу (169-171). ISBN 978-86-6263-077-3 (АК; брош.) Напомене Ауторова слика на корицама Тираж 1.000. Белешка о писцу: стр. 169-171 Напомена: стр. 167 Библиографија: стр. 151-166.

JAN SKACEL JESEN S MRTVIM JASTREBOM pesme (102) K O V VRŠAC 1 9 9 8 ATLAS VETROVA JAN SKACEL (1922-1989) češki pesnik, urednik književnog časopisa `Host do domu` (Gost u kući)... časopis ukinut 1969. godine, kao i mnogi drugi... došlo je doba zaBrana... sve do 1989. Prošlo je 20 godina, za to vreme Skacel nije objavljivao, ili retko... počinju da ga obJavljuju na Zapadu... Bio je apsolutni kandidat za Nobelovu nagradu, što je otkriveno tek 1989. Onda je došlo do neke istorijske pravde... Jan Skacel dobija 1989. tri evropske nagrade. Bavarske akademije za umetnost, Petrarkinu nagradu, i u Vilenici Srednjoevropsku nagradu za poeziju. Nijednu nije lično primio! A bio je u /s v i m/ gradovima gde su se nagrade dodeljivale. OtPutovao je, vratio se u Brno i umro. `Onako težak, ogroman, naMrgođen, skeptičan, kakav je uvek i bio`. Skacel je bio pesnik, liričar. Meditativni pesnik. Hermetični pesnik. Pesnik TIŠINE! Jedan od najZnačajnijih pesnika Tišine u ev/Ropskoj poeziji! Na nebu češke pozije JAN SKACEL je izuzeta figura ******** Pesnik TIŠINE, pesnik u TIŠINI ******* Ako ijednog pesnika treba čitati i slušati u tišini, onda je to JAN SKACEL ******** (Mihajlo Grušić) ............................................................... JESEN S MRTVIM JASTREBOM Pejzaž u magli Jesen iz sve snage hodala kamenom zlatnim a kraj pruge o telegrafske žice s krikom se obesio jastreb Na nebu sunce poput jame u daljine jure telegrafske žice kao prazna rukavica od perja mrtva pTica visi zaKačena o kandžu ........................................................... BISERKA RAJČIĆ, i z v r s a n prevod s češkog! TIRAŽ /S A M O/ 500 NA KLAPNI BIOGRAFIJA PESNIKA ĆIRILICA BROŠ 126 STRANICA Pažnja !!! ...Primerak knige u ODLIČNOM stanju, samo gde-gde podvlačeno lepom žutom bojom (marker), više u biografiji o pesniku, bez uticaja na kvalitet teksta. Kome je do čudesnih stihova JANA SKACELA, tog neverovatnog češkog pesnika, u briljantnom prevodu Biserke RAJČIĆ, to neće ni biti bitno! Za ostale nije ni važno !!! db 81

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Blistavo i strašno : Drugi deo Autor: Bekim Fehmiu Izdavač: Samizdat B92 Mek povez, latinica, 22 cm, 560 str. _____ Druga knjiga memoara govori o njegovoj uspešnoj glumačkoj karijeri u bivšoj Jugoslaviji i svetu, njegovom glumačkom razvoju i internacionalnoj karijeri i njegovom doživljaju raspada Jugoslavije. U nastavku memoara Bekim Fehmiu pisao je o vremenima kada je igrao čitav niz uloga koje su promenile istoriju naše kinematografije i ostavile zapažen trag i u svetskim umetničkim tokovima. On govori i o svojim prvim koracima u pozorištu u Prištini, u beogradskoj pozorišnoj akademiji, zatim o JDP-u, Ateljeu 212, Kino klubu Beograd, radu sa rediteljem Aleksandrom Petrovićem, o prvom ugovoru sa Dinom de Laurentisom (dobitnikom`Oskara` za životno delo), o filmu `Deps`, u produkciji Branka Lustiga, koji je takođe dobio `Oskara` kao producent filma `Gladijator`. Njegove uloge u `Specijalnom vaspitanju`, `Skupljačima perja`, `Odiseju`, `Avanturistima`, `Roju`, `Putu`, `Toplim godinama`, `Dezerteru` ostale su upamćene kao glumačka remek-dela. U ovoj knjizi on piše o saradnji sa svetskim filmskim veličinama kao što su Džon Hjuston, Olivija de Hevilend, Brižit Bardo, Ava Gardner, Robert Šou, Šarl Aznavur, Irena Papas, Klaudija Kardinale, Kendis Bergen, Širli Meklejn... Glumio je na albanskom, srpsko-hrvatskom, makedonskom, romskom, turskom, španskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Od 1987. godine, od kada je demonstrativno napustio predstavu JDP-a `Madam Kolontajn` Anjete Plejel, u kojoj je igrao istovremeno dve uloge - Lenjina i Staljina - oprostio se javno sa umetničkom delatnošću u bivšoj Jugoslaviji. O drugom delu biografije on objašnjava i svoje razloge za to - povod za napuštanje predstave bila je neorganizovanost predstave, a sve se to dešava u vreme širenja propagande i antialbanske mržnje. Tada je izjavio da se zbog toga oseća raspolućeno, kao Hamlet, da se oseća kao `Na rubu pameti` Miroslava Krleže, kao iz pesme Dušana Vasiljeva `čovek peva posle rata`, koji kaže:`... o dajte meni samo još šaku zraka i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čast...` Drugi deo memoara posvećen je i njegovim sestrama, braći i sinovima Uliksu i Hedonu i suprugi Branki Petrić. Autobiografije `Blistavo i strašno` prenose atmosferu jednog prošlog vremena, upečatljivo, sa mirisima i bojama… Uticaj rada na filmu je primetan, sve je u slikama, slike se vraćaju autoru, on ih zapisuje, a sećanja se `zumiraju` - od totala do najsitnijeg detalja.

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. Korice sa sitnijim tragovima korišćenja. Posveta u donjem desnom uglu na predlistu. Unutrašnjost odlično očuvana. OPIS: Klasične, neponovljive priče, ličnosti i ambijent ponovo su tu: sve je toliko živo da nam se, dok čitamo, čini da se pred našim očima razmiče zavesa neke pozornice na koju izlaze likovi koje govore, misle i osećaju. Tu je lav, večiti kralj; magarac koji ne može bez gospodara; trapavi i priglupi medved, plašljivi zec i prepredena lisica... Iako je Lafontenovo vreme odavno prošlo, određene karaktere i ličnosti možemo sresti i danas, pa je to štivo i dalje aktuelno i može mnogo da pruži mladim čitaocima. SADRŽAJ: MAGARAC Magarac i psetance Magarac u lavljoj koži Životinje bolesne od kuge Magarac natovaren solju i magarac natovaren sunđerima Mlinar, njegov sin i magarac MAČAK i MAČKA Mačak i stari miš Mačak, lasica i zečić Mačka i dva vrapca Mačka i lisica Mačka i miš KONJ Konj i vuk Konj i magarac PAS Pas koji je zbog senke ostavio svoj plen Pas koji nosi ručak svog gospodara PETAO i KOKOŠKA Kokoška sa zlatnim jajima Petao i lisica Petao, mačka i mišić ŽABA Žabe traže kralja Žaba i vo INSEKTI Cvrčak i mrav Poštanska kola i muva ZEC Zec i žabe Zec i njegove uši Zec i kornjača LAV Lav i miš Lav i muva Ostareli lav Lav i magarac u lovu Krava, koza i ovca udružene s lavom Lav odlazi u rat Bolestan lav i lisica VUK Vuk i pas Vuk i lisica Vuk i ovce Vuk i roda Vuk i jagnje PTICE Dva goluba Orao, divlja svinja i mačka Kreja u paunovom perju Orao i sova Kornjača i dve divlje patke Slavuj i kobac Čaplja Golub i mrav Gavran podražava orla MEDVED Medved i dva lovca Medved i vrtlar RIBE Ribica i ribar Ribe i morski gavran MIŠEVI Miš iz sela i miš iz grada Miš i slon Mišji svet Miš i školjka LISICA Lisica i roda Lisica i grožđe Gavran i lisac Lisica odsečena repa Lisica, vuk i konj Lisica i jarac MAJMUN Torbe Majmun i mačak ČOVEK Zemljoradnik i sinovi Kočijaš u blatu Ostriga i parničari Obućar i bankar Hrast i trska Mlekarka i lonac s mlekom Starac i tri mladića Smrt i drvoseča NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Isak Baševis Singer (hebr. יצחק באַשעוויס זינגער, Isaac Bashevis Singer; Leonćin, 14. jul 1904[a] — Serfsajd, 24. jul 1991), jevrejski je književnik[9][10][11][12] i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978.[13][14] Vodeća ličnost u jidiškom književnom pokretu, nagrađen je sa dve Nacionalne nagrade za književnost SAD, jednom za književnost za decu za svoje memoare Dan zadovoljstva: Priče dečaka koji odrasta u Varšavi (1970)[15] i jednu za beletristiku za svoju kolekciju Kruna od perja i druge priče (1974).[16] Biografija Rođen u Poljskoj, koja je tada bila deo Ruske Imperije, u gradiću Leonćinu,[17] 14. jula 1904. godine, u rabinskoj porodici,[17] Isak Baševis Singer je jevrejsko obrazovanje stekao u verskoj školi svoga oca, i stekao status rabina.[18] Tim poslom se nikada nije bavio, kao ni njegov stariji brat Izrael Ješua Singer, kasnije poznat pisac jidiša. Godine 1925. Singer na konkursu jednog varšavskog lista za priču osvaja prvu nagradu, potom, sve češće piše priče, novele i štampa ih po jidiš novinama i časopisima. Mada se oslanjao na tradiciju fantastike u domicilnoj književnosti, pisao je o savremenim likovima i njihovim problemima, ali je dugo izbegavao složenije socijalne konotacije. Singer, 1935. godine, pred nadirućim nacizmom, odlazi, za bratom, u SAD, u Njujork, gde nastavlja da piše umetničku prozu, radeći i za jidiš novine.[19] Pavković ističe: „Svet realnosti i mašte, demona i ljudi se u njegovim prozama neodvojivo mešaju u dinamičnu i provokativnu literaturu, kakvu jidiš književnost do tada nije poznavala.” Delo mu je posvećeno Jevrejima istočne Evrope koji su živeli po getoima i jevrejskim emigrantima u Americi. Izborom maternjeg jezika, dugo je bio osuđen na vrlo uzak krug čitalaca jidiša (na koji je i prevodio – Knuta Hamsuna, Remarka, „Čarobni breg” Tomasa Mana). Posle objavljivanja pripovetke „Gimpel Luda”, 1953. godine, u engleskom prevodu Sola Beloua, na velika vrata ulazi u svetsku književnost. Prevode ga sve više, već sredinom šezdesetih jedan je od najpopularnijih pisaca u Americi. Punu svetsku reputaciju stiče dobijanjem Nobelove nagrade, 1978. godine.[19] Preminuo je 24. jula 1991. godine u Majamiju.[19] Autor je niz zbirki priča, poput čuvene „Metuzalemova smrt i druge priče”, i slavnih romana, prevedenih i na srpski: „Mađioničar iz Lublina”, „Sotona u Goraju”, „Ludak”, „Neprijatelji”, „Rob”, „Senke na Hadsonu”[18]... Autobiografsko delo je „U sudnici mog oca”.

Fly Fishing: A Life in Mid-Stream - Recollections and Essays Mek povez, 128 str In Fly Fishing: A Life in Mid-Stream, Turhan Tirana weaves memories and anecdotes to reflect upon his remarkable life as a fly-fisherman. As a boy he caught his first trout in the upper reaches of Virginia`s Rapidan River. His love of the sport has taken him from Montana`s Yellowstone River to such far-away places as Macedonia and Slovenia. With wit and humor, the veteran fisherman shares his most memorable catches, in which intuition often overcame lack of experience. He describes the trials and rewards of fishing with a spouse and the pleasure of introducing his children to the sport. With unflagging enthusiasm, he chronicles the history of fly-fishing, including some of its most unforgettable practitioners. Here are tales of fish hooked and sometimes landed; a look at the fascinating river life of trout and salmon; an examination of the biology of an aquatic insect hatch and an appreciation of the artistry of imitation flies carefully crafted from feathers and fur. Tirana also reports on current movements to reclaim fly-fishing waters including efforts to save the Atlantic Coast striped bass, once near extinction, California`s cutting-edge wild trout management, and the ongoing rescue of Montana`s Big Blackfoot River. Turhan Tirana plete uspomene i anegdote kako bi razmišljao o svom izvanrednom životu kao mušičaru. Kao dečak ulovio je svoju prvu pastrmku u gornjem toku reke Rapidan u Virdžiniji. Ljubav prema sportu odvela ga je od reke Jelouston u Montani i do tako dalekih mesta kao što su Makedonija i Slovenija. Sa duhovitošću i humorom, ribar veteran deli svoje najupečatljivije ulove, u kojima je intuicija često prevazilazila nedostatak iskustva. On opisuje iskušenja i nagrade pecanja sa suprugom i zadovoljstvo upoznavanja svoje dece sa sportom. Sa nepokolebljivim entuzijazmom, on beleži istoriju mušičarenja, uključujući neke od njegovih najnezaboravnijih praktičara. Ovo je priča o ribama koje su se upecale, a ponekad i sletele; pogled na fascinantan rečni život pastrmke i lososa; ispitivanje biologije izleganja vodenih insekata i uvažavanje umetnosti imitacije muva pažljivo izrađenih od perja i krzna. Tirana takođe izveštava o trenutnim kretanjima da se povrate vode za pecanje mušicom, uključujući napore da se spase prugasti bas Atlantske obale, koji je nekada bio blizu izumiranja, najsavremenije upravljanje divljom pastrmkom u Kaliforniji i tekuće spasavanje reke Big Blackfoot u Montani.

GDE IZVIRE BESKRAJ SVE JE CELINA Iz helenske poezije MILENA JOVANOVIĆ ISTOČNIK BEOGRAD 2003 I S K O N I PRELOGAMENA ZA HELENSKU POEZIJU Pesnici: - Alkaj - Alkman - Anakreont - Arhilok - Bakhilid - Empedokle - Ibik - Kalin - Korina - Ksenofan - Mimnermo - Parmenid - Pindar - Sapfa - Semonid - Solon - Stesihor - Teognid - Hesiod - Hipoknat - Heronda: Učitelj ......................................................... ... Autorka naVodi da je /n a/ sastavljanje ove zbirke stihova starih helenskih pesnika naveo Sonet: `... Teška je sudbina mosta, primoran da obe strane doVeka drži gde dole i gore sLedi levo i desno, pred zoru, u suMrak, bolno, shvata da nebo nema mera. Gde izvire besKraj sve je celina...` Stih: `Gde izvire beskraj sve je celina!... `odjeknuo je`, kaže autorka, `kao što blista plavi krug`... Teško je naći u književnosti tako efektno poentiranje razloga za rad na nekom književnom tekstu... Čestitke !!! (Mihajlo Grušić) ...................................................... B a k h i l i d Vođo konjoRazigrača (Hijeronu Sirakuškom, čiji je trkački konj pobedio u Olimpiji) Hijerona hvali. I kao što široko nebo lepetavim sekući visoko krilima hitrim orao, glasnik Zevsa, sveVladaoca gromovnika, uzda se smeo u moć svoju i snagu, dok pTičice peva- čice šćućure se u strahu. Ne ustave ga ni vrsi goleme zemlje ni neUmornog mora burni talasi: on krili u prostoru besKrajnom sa lahorima zefira perja-nicom mekoPerom dobro znan ljudima - tako je i preda mnom bezBroj puteva da vrlinu vašu oPevam po volji modroKose Nike i Aresa u bronzanom oklopu. Deinomeneja div-na deco: o da ne naŠkodi dobri bog. Ferenika alat-grive kraj Alfeja kolovratna silne vode vihor-ždrepka viđe Zora bjeloLakta pobjednika. Lepo, da ne može lepše biti !!! ................................................................ UpoRedni tekst GRČKO-SRPSKI! - Registar - Ćirilica - OMOT - 318 str - O autoru ........................................... MILENA JOVANOVIĆ (1950-) Klasično obrazovanje, doktorska disertacija 1987. Filozofski fakultet u Beogradu, preDavala latinski, saRadnik StaroSlovenskog odseka Instituta za s/h jezik SANU...Prevodi sa klasičnog grčkog, latinskog i francuskog jezika! ... Prvi deo knjige upućuje čitaoca /u/ potrebu i razloge za čitanje starih grčkih pesnika, a onda autorka dodaje jednO vrsnO i zadivljujuće zapažanje, da sU u Engleskoj klasičnO obrazovanom čovekU otvorena /s v a/ vrata! Pazite - sva vrata !!!!!! Srbija je eonima vremena daleko od ovog kriterijuma. Budi poslušan, savitljiv/golicljiv i poprilično glup, e to je mera političkih stvari u Srbiji. Nažalost, tako je !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ... Drugi deo knjige čini /i z b o r/ stihova starih grčkih pesnika sa komentarima... ... Ova dama, /MJ/ služi na čast srpskoj prevodnoj klasičnoj književnosti! (Mihajlo Grušić) ..................................... POSVETA AUTORKE, što deluje bibliofilski onome ko želi da ima knjige sa /p o t p i s o m/ autora! Svečanije je... Bez podvlačenih stranica, Bez potpisa, Bez pečata, Č i s t o! Ilustracije Ovo je jedna od dragocenih knjiga koju morate imati u svojoj /l i č n o j/ biblioteci !!! ODLIČAN PRIMERAK Kondicija: 9

ŽOZE SARAMAGO BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2021 306 strana 20 cm Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga ISBN - 978-86-521-4108-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „No nos abandones` Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L`Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2) MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj SEPTEMBAR 2009. Povratak „Formentor` OKTOBAR 2009. Radosni dani NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ne“ O Mariji Žoao Pireš O piscu `Dobitnik Nobelove nagrade Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana. Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. „U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko „Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum „Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – Independent` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Saramago O caderno

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Blistavo i strašno - Bekim Fehmiu Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 326 Format: 20 cm Povez: Broširani „Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u „drugoj verziji“, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“ – Dragan Velikić „Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“ – Miljenko Jergović „Bekim Fehmiu napisao je „svoje stoljeće“, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća „samo“ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“ – Daša Drndić Bekim Fehmiu (1936–2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Posle gimnazije Bekim postaje član albanske drame Oblasnog narodnog pozorišta, jedinog profesionalnog pozorišta u Prištini (odnosno na Kosovu). Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1956. godine, u klasi čuvenog reditelja i profesora Mate Miloševića. Polaže ispit i biva primljen, pod uslovom da nauči srpsko-hrvatski jezik. Godine 1960. postaje redovan član tada najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sedam godina kasnije daje otkaz nezadovoljan položajem u pozorištu, i postaje slobodan umetnik. Odigrao je preko 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, uključujući i uloge u Ateljeu 212. Veliki uspeh filma „Skupljači perja“ u režiji Aleksandra Petrovića, u kome igra glavnu ulogu – Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u Kanu – Francuska, 1967. godine i biva nominovan za Oskara 1968) donosi mu glavnu ulogu u mini TV seriji „Odisej“ u produkciji italijanske nacionalne televizje u režiji Franka Rosija. Potom dobija glavnu ulogu u visokobudžetskoj produkciji Paramauntovog filma „Avanturisti“ u režiji Luisa Gilberta, i tako počinje njegova međunarodna karijera. Imao je priliku da sarađuje sa najvećim filmskim imenima svoga vremena kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Havilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudia Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi. Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“ Proveo je 47 godina života u ljubavi sa Brankom Petrić sve do svoje smrti 2010. godine.

„Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u „drugoj verziji“, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“ – Dragan Velikić „Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“ – Miljenko Jergović „Bekim Fehmiu napisao je „svoje stoljeće“, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća „samo“ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“ – Daša Drndić Bekim Fehmiu (1936–2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Posle gimnazije Bekim postaje član albanske drame Oblasnog narodnog pozorišta, jedinog profesionalnog pozorišta u Prištini (odnosno na Kosovu). Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1956. godine, u klasi čuvenog reditelja i profesora Mate Miloševića. Polaže ispit i biva primljen, pod uslovom da nauči srpsko-hrvatski jezik. Godine 1960. postaje redovan član tada najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sedam godina kasnije daje otkaz nezadovoljan položajem u pozorištu, i postaje slobodan umetnik. Odigrao je preko 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, uključujući i uloge u Ateljeu 212. Veliki uspeh filma „Skupljači perja“ u režiji Aleksandra Petrovića, u kome igra glavnu ulogu – Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u Kanu – Francuska, 1967. godine i biva nominovan za Oskara 1968) donosi mu glavnu ulogu u mini TV seriji „Odisej“ u produkciji italijanske nacionalne televizje u režiji Franka Rosija. Potom dobija glavnu ulogu u visokobudžetskoj produkciji Paramauntovog filma „Avanturisti“ u režiji Luisa Gilberta, i tako počinje njegova međunarodna karijera. Imao je priliku da sarađuje sa najvećim filmskim imenima svoga vremena kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Havilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudia Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi. Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“ Proveo je 47 godina života u ljubavi sa Brankom Petrić sve do svoje smrti 2010. godine.

Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata, mirisa vlage... Autor - osoba La Fontaine, Jean de Naslov Izabrane basne / Žan de Lafonten. Priče oliscu lukavom i kurjaku jakom. Čiča-Segenova koza / Alfons Dode ; preveo i priredio Uglješa Krstić Omotni naslov Lafontenove basne Vrsta građe basne URL medijskog objekta dečje, opšte Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vajat ; Čakovec : Zrinski, 1988 Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 28 cm Drugi autori - osoba Krstić, Uglješa (Karton) Lafontenove basne – Žan Lafonten Kroz glasove životinja iz svojih priča Žan Lafonten nas uči o ponašanju ljudi. Zato je ova zbirka najlepših basni istinski klasik u kojem će uživati cela porodica. Klasične, neponovljive priče, ličnosti i ambijent ponovo su tu: sve je toliko živo da nam se, dok čitamo, čini da se pred našim očima razmiče zavesa neke pozornice na koju izlaze likovi koje govore, misle i osećaju. Tu je lav, večiti kralj; magarac koji ne može bez gospodara; trapavi i priglupi medved, plašljivi zec i prepredena lisica… Iako je Lafontenovo vreme odavno prošlo, određene karaktere i ličnosti možemo sresti i danas, pa je to štivo i dalje aktuelno i može mnogo da pruži mladim čitaocima. SADRŽAJ IZABRANE LAFONTENOVE BASNE Majmun i mačak 7 Gavran i lisac 10 Miš i slon 12 Riba i pecaroš 15 Zlatna koka 17 Dva miša 18 Lav i miš 21 Vuk i pas 22 Lisac pod vinjagom 23 Žabac i vo 24 Zemljodelac i njegovi sinovi 27 Cvrčak i mravka 29 Golub i mrav 30 Vuk i jagnje 32 Kreja i paunovo perje 34 Ostareli lav 36 Škrtac i dukati 38 Lisac i jarac 39 Jelen na izvoru 42 Dva magarca 44 Konj i magarac 46 Dva lonca 48 Hrast i reka 50 PRIČE O LISCU LUKAVOM I KURJAKU JAKOM Priča prva 56 Priča druga 62 Priča treća 67 Priča četvrta 72 ČIČA-SEGENOVA KOZA 79 Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 – Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac. Rođenje, karijera i život Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova. Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima. U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, „Evnuha“ (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu „Adonis“ 1658, inspirisan Ovidijem. Lafonten je „Adonisa“ posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike. Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova „Dogodovštine i vesti u stihu“ (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke „Đokonda“ (franc. Joconde) i „Rogonja i srećni“ (franc. Le Cocu battu et content). U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo – basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom „Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena“ (franc. Fables choisies, mises en vers par J. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige „Dogodovštine i vesti“ je bilo zabranjeno. U periodu 1667–1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih „Odabranih basni“. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov „Susret“ (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju „Astrea“ (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta. Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne „Dogodovštine i vesti“ a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih „Dogodovština i vesti“. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji. Književni stil i interes Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije. MG105 (N)

„Prva knjiga Bekima Fehmiua Blistavo i strašno fascinirala je pričom o odrastanju u porodičnom miljeu, u okolnostima siromaštva ali i čestitosti jednog nama malo poznatog sveta. U drugom delu memoara Blistavo i strašno to je priča o vrtoglavom uspehu, o takozvanom visokom društvu u kom se obrće ogroman novac, gde je film velikim delom i veliki biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji, uprkos svim iskušenjima, nije mogao da promeni njegovu osnovnu prirodu, da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao.“ – Filip David „Blistavo i strašno je, i u prvom i u drugom dijelu, nešto drukčije i različito od svega što naš čopor, naš rod i narod obično jest. Osamljenička knjiga, u najplemenitijem smislu riječi. U prvom dijelu svoga životnog memoara Bekim Fehmiu Srbima i ostalim južnim Slavenima rastvara kapiju jedne kosovske albanske avlije i vrata svoga porodičnog doma, i pokazuje nam, kao nitko dosad, što je u našem svijetu značilo biti Albanac. U drugom dijelu on rastvara Beograd i Jugoslaviju, pišući o svojoj zvjezdanoj karijeri i o životu jednoga čovjeka, na način kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna, možda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu priče, uvodi nas u raspad i slom Jugoslavije, ali i naših pojedinačnih jugoslavenskih života. Književnost ne popravlja svijet, književnost ne liječi, ali ima knjiga i pisaca koji svojim uvidom stvaraju mogućnost za nastavak života i za pokajanje. Eto, recimo, Tomas Man. Eto, recimo, Bekim Fehmiu.“ – Miljenko Jergović Bekim Fehmiu (1936–2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Posle gimnazije Bekim postaje član albanske drame Oblasnog narodnog pozorišta, jedinog profesionalnog pozorišta u Prištini (odnosno na Kosovu). Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1956. godine, u klasi čuvenog reditelja i profesora Mate Miloševića. Polaže ispit i biva primljen, pod uslovom da nauči srpsko-hrvatski jezik. Godine 1960. postaje redovan član tada najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sedam godina kasnije daje otkaz nezadovoljan položajem u pozorištu, i postaje slobodan umetnik. Odigrao je preko 40 epizodnih, srednjih i nekoliko glavnih uloga, uključujući i uloge u Ateljeu 212. Veliki uspeh filma „Skupljači perja“ u režiji Aleksandra Petrovića, u kome igra glavnu ulogu – Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u Kanu – Francuska, 1967. godine i biva nominovan za Oskara 1968) donosi mu glavnu ulogu u mini TV seriji „Odisej“ u produkciji italijanske nacionalne televizje u režiji Franka Rosija. Potom dobija glavnu ulogu u visokobudžetskoj produkciji Paramauntovog filma „Avanturisti“ u režiji Luisa Gilberta, i tako počinje njegova međunarodna karijera. Imao je priliku da sarađuje sa najvećim filmskim imenima svoga vremena kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Havilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudia Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi. Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“ Proveo je 47 godina života u ljubavi sa Brankom Petrić sve do svoje smrti 2010. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mladinska knjiga! Velika ilustrovana enciklopedija SVEOBUHVATNА • AUTORITATIVNА • PUNА ŽIVOTA • VIZUELNO ZADIVLJUJUĆА • neverovatno vizuelno putovanje kroz životinjsko carstvo: na nebu, u vodi, na zemlji i pod njom • više od 2.000 divljih životinjskih vrsta na jednom mestu – od milimetarskih knjiških moljaca do džinovskih plavih kitova, velikih kao košarkaški teren • plod istraživanja međunarodnog tima od preko 70 zoologa i prirodnjaka NAUČITE kako da razlikujete afričkog slona od indijskog na osnovu surle. SAZNAJTE kako se kreću zmije i kako kornjače uvlače glavu u oklop. PRONAĐITE najveću kopnenu životinju ili najmanju pticu na svetu. PROVERITE da li svi delfini žive u slanoj vodi. OTKRIJTE koju poruku šimpanze šalju pokazivanjem zuba a koju keženjem. RASPOZNAJTE divlje mačke na osnovu šara na krznu. POGLEDAJTE IZBLIZA kako bogomoljke love plen, kako se rađa mladunče gnua, kako se slonovi posipaju prašinom, kako majmuni koriste prosto oruđe, kako izgleda svadbeni ples ždralova... OTKRIJTE koji sisari nose jaja, koje životinje lete a nemaju perje i koje ribe na mesto gde će položiti jaja putuju kopnenim putem! Zašto Vuk Bojović kaže da je ovo najbolja knjiga o životinjama koju je ikada imao u rukama? Čudesno carstvo životinja oživeće pred Vašim očima u ovoj knjizi koju ćete godinama čitati sa istim žarom! Enciklopedija Životinje je oda raznolikosti, lepoti i bogatstvu sveta životinja u vreme kada sa planete Zemlje nestaju mnoge vrste živih organizama. Uz mnoštvo vrhunskih fotografija i zanimljivih tekstova predstavljamo vam preko 2.000 vrsta životinja, od dobro poznatih koje svakodnevno srećemo pa sve do krajnje retkih koje je videlo svega nekoliko ljudi. Tu je i niz novih priloga svetskom katalogu životinja: novootkrivene vrste majmuna, treća vrsta slona, retke vrste kitova... sve do sićušnih, malo poznatih grupa beskičmenjaka i liste kritično ugroženih životinja. Knjiga je namenjena malim i velikim ljubiteljima prirode, stručnjacima i radoznalcima. Dragocena enciklopedija jedinstvena na našem tržištu - knjiga uz koju ćete naučiti puno toga, uz koju će se promeniti vaš pogled na svet. BOGATSTVO BOJA I PRIZORA Izuzetna, jedinstvena kolekcija originalnih fotografija životinja u njihovom prirodnom staništu, uključujući i nagrađivane portrete i slike retkih vrsta, snimljene kamerom profesionalnih fotografa nakon višemesečnih istraživanja. Enciklopedija Životinje dolazi sa čak 5.000 fenomenalnih fotografija u kojima ćete beskrajno uživati i diviti se lepoti prirode i živog sveta. DA NIŠTA NE PROPUSTITE Na kraju knjige nalaze se iscrpan pojmovnik, u kojem se tumače zoološki i tehnički pojmovi koji su korišćeni u knjizi i indeks, koji vam omogućava brzo pretraživanje. Svaki od opisa donosi očaravajuću priču o vrsti kao i kartu rasprostranjenosti i fotografiju u boji, čak i za najređe životinjske primerke. Ilustrovana enciklopedija Životinje će biti sjajan pratilac tokom svih istraživanja životinjskog sveta i prava riznica znanja. STRUKTURA ENCIKLOPEDIJE Knjiga je podeljena u tri glavna dela, od kojih svaki sistematično objašnjava obilje životinjskog sveta na jednostavan i svakom pristupačan način. Uvod U uvodnom delu knjige uopšteno se govori o životinjama i njihovom načinu života. Iako su se razvile posle ostalih živih bića, životinje danas predstavljaju dominantan oblik života na Zemlji. Jedan od faktora koji je to omogućio jeste njihova sposobnost prilagođavanja u ponašanju i kretanju. Ovaj deo knjige proučava izgled životinja, prikazuje puteve njihove evolucije, njihov odgovor na životne uslove i način na koji su ih biolozi klasifikovali. Na kraju, daje se i osvrt na glavne uzroke njihove ugroženosti i nestajanja. Staništa Jedino mesto u svemiru za koje se zna da je na njemu moguć život jeste Zemlja. Kao i ostala živa bića, životinje su zauzele sva područja između donjeg sloja Zemljine atmosfere i dna okeana . Bez obzira na to gde žive, životinje stupaju u međusobne odnose, odnose sa drugim živim bićima i sa svojom okolinom, stvarajući složeno okruženje koje se stalno menja i koje nazivamo stanište. U ovom poglavlju obrađuju se sva svetska staništa, kao i životinje koje u njima žive. Životinjsko carstvo Do danas je opisano oko dva miliona vrsta – smatra se da je stvaran broj nekoliko puta veći. Carstvo životinja obuhvata kako beskičmenjake jedva vidljive golim okom, tako i kičmenjake (kitove) duže od 30 m. Način života vrlo je raznolik: neke vrste su nepokretne, a druge su pokretne grabljivice, koje mogu da se kreću brzinom i do 100 km na sat. Ovo poglavlje pruža uvid u carstvo životinja, opisujući više od 2.000 vrsta – od najvećih i najpoznatijih do najmanjih i najređih. Životinjsko carstvo je u ovoj knjizi podeljeno na šest delova: sisari, ptice, gmizavci, vodozemci, ribe i beskičmenjaci. Svaki deo počinje uvodom za pojedinu grupu životinja a završava se spiskom ugroženih vrsta. Autori poglavlja: SISARI: dr Juliet Clutton-Brock PTICE: dr Francois Vuilleumier REPTILI: Chris Mattison VODOZEMCI: Professor Tim Halliday RIBE: Professor Richard Rosenblat BESKIČMENJACI: dr George C. McGavin, dr Richard Barnes, dr Frances Dipper Ostali saradnici: dr Richard Barnes, dr Paul Bates, dr Simon K. Bearder, Deborah Behler, John Behler, Keith Betton, dr Michael de L. Brooke, dr Charles R. Brown, dr Donald Bruning, George H. Burgess, dr Kent E. Carpenter, Norma G. Chapman, Ben Clemens, Dr. Richard Cloutier, Malcolm C. Coulter, Dominic M. Couzens, dr Timothy M. Crowe, dr Kim Dennis-Bryan, dr Christopher Dickman, Joseph A. DiConstanzo, dr Philip Donoghue, dr Nigel Dunstone, dr S. Keith Eltringham, Prof. Brock Fenton, Joseph Forshaw, Susan D. Gardieff, dr Anthony Gill, dr Joshua Ginsberg, dr Colin Groves, dr Jurgen H. Haffer, Prof. Tim Halliday, Gavin Hanke, dr Cindy Hull, dr Barry J. Hutchins, dr Paul A. Johnsgard, dr Angela Kepler, dr Jiro Kikkawa, dr Nigel Leader-Williams, dr Douglas Long, dr Manuel Marin, Chris Mattison, dr George C. McGavin, dr Jeremy McNeil, dr Rodrigo A. Medellin, dr Fridtjof Mehlum, Chris Morgan, Rick Morris, dr Bryan G. Nelson, dr Gary L. Neuchterlein, Jemima Parry-Jones, Malcolm Pearch, prof. Christopher Perrins, dr Ted Pietsch, dr Tony Prater, dr Galen B. Rathbun, dr Ian Redmond, dr James D. Rising, Robert H. Robins Jeff Sailer, dr Scott A. Schaeffer, dr Karl Schuchmann, prof. John D. Skinner, dr Andrew Smith, dr Ronald L. Smith, dr David D. Stone, dr Mark Taylor, dr David H. Thomas, dr Dominic Tollit, dr Jane Wheeler, dr Ben Wilson, dr David B. Wingate, dr Hans Winkler, dr Kevin Zippel

HRISTOVA JAGNJAD - Aćim Todorović Hristova jagnjad“ – slika golgote srpskog naroda u stihu Сонетни вијенац ХРИСТОВА ЈАГЊАД (Јасеновачким Мученицима) I Христолику јагњад чељуст таме гуши, мученици живи населили поље. Под кором се нада од живота суши, Завр’јежила патња на храстово коље. Наваљује туга, змијају колоне, сиротиња пуста из немушти руди. Повезана стада логору догоне, смртоносном стрепњом натекле им груди. Унутра бараке и високе чеке опасане стражом крволочних звјери, уз обале дуге злокрвнице р’јеке, изоштрени зуби жичаној тестери. Запретене наде, безнађа их голе, рањени у срца под крстом се моле. II Рањени у срца под крстом се моле, убремљени слутњом, олује их бију. Опиру се гр’јеху-мржњи да одоле, распојани ћутњом чате литургију. Наједрала крила, магла пала густа, на паперју злочин небесима стреми. Крик се крику руга, н’јеме гладна уста, свиреп урлик звјери изнад жртви пјени. Распламсава главња, диже огањ ватри. У ризама црним „За дом спремни“ кољу србосјеци, хуље, празнодушни фратри на џелатске руке дигли самовољу. У темељу муља задњи мост се руши. Из очаја стрепњи млад се церић суши. III Из очаја стрепњи млад се церић суши, неће бити Бадњак кад се Христос роди. Можда ће га џелат брадвом да угуши док гробови буду стремили слободи. Од њега ће дићи вјешала да штрче- замашћеном гредом да се јате вране. Да му се под сјеном објешени грче, док једном не струли, ил’ на огњу плане. Модар крпељ гмиже, трује грдне ране, поломљене кости испод тврдог маља. Недоношче јеца, збира задње дане. Мутна Сава хучи и трупала ваља. Ситна дјеца пала на кољена, моле. Студен задах смрти ломи гране голе. IV Студен задах смрти ломи гране голе. Забокорен злочин у кор’јењу жбуна. Мијеша се мирис липе и тополе јауцима ношен с Лике и Кордуна. Крајином се бију вјетрови горчине, Козара се с болом у црнини мучи. Процвиљела села око хладне Дрине, тврда Херцег-земља у јаме се сручи. Догор’јева жижак, пада ноћца густа, гасне поглед задњи у зјеници мутној. Намочена земља крвљу лежи пуста, свједочанство таји немани окрутној. Ножеви се тупе, мртве главе лете, тихо шапат пада на гробове свете. V Тихо шапат пада на гробове свете- осушене руже модрога дјетињства. Пробадају груди оштре бајонете, на хиљаде мртвих, читуља се листа. Глува ноћ се коми у свирали ћука: на прегачи мајка крвав пород љуби. Негдје псине реже, жртва гласно кука, деру живо месо-гризу оштри зуби. Полудјеле псовке ничу у трњаке. Попуцала леђа од волујске жиле. На крваве дупље најатиле свраке. Гласну ноћни цврчци, свици свјетокриле- то рабови мртви излазе пред Христа. Од очију свјетлост кроз бусење блиста. VI Од очију свјетлост кроз бусење блиста, качи се за поруб небескога сача. Наваљује губа испод шумолиста, смртоносни тифус поред ње корача. Глад пустила клице-крушне мрве фали, слабе студен зобље, ваши кожу ждеру. Стршљенови брује, коте се рафали, крволоци људски узимају мјеру. Над логором злочин крије облак тмасти и ноћ траје дуго, предуго за жртве. Сотоне се даве, пијане од страсти, гавранови лове златокриле утве. Злогук патњи мрежу паукову плете. Васкрсли анђели над кланицом лете. VII Васкрсли анђели над кланицом лете. Спутана колона мученика стиже. Мртво снопље пада, безбожје се плете: рука, кама, јама, кољач поглед диже. „Ти, матори, приђи, на ивицу крочи! Одакле си, гњидо?“- припитује старца. Умири се небо, засв’јетлише очи: „Вукашин ме вичу, из села Клепаца!“ И смирено рече, као пред олтаром: „Учини шта мораш, свој ти пос’о ради!“ Са три прста руком закрсти се старом. Док га кољач с’јече и очи му вади, старачка му глава ореолом блиста. Алка спаса пуца, разапињу Христа! VIII Алка спаса пуца, разапињу Христа! Расц’јепи се тама, душа к небу мину, на врх ножа око набодено блиста, затресе се земља, дажд небески лину. Подиже се облак крви и пијеска, са долама мртвим покида ревере. У спаљеној цркви мироточи фреска Преподобне мајке, Свете Параскеве. Вода спира гареж, таласи се бију, мутном Савом језди уморена војска- Србадија листом плови за Србију, тијела им копне жутом бојом воска. Глуво доба брани зори да заруди! Јасеновац грца од бола и студи! IX Јасеновац грца од бола и студи! У лобање шупље угн’јездиле гује. Мртво чедо мајка јецајима буди, у тканицу бола јагње опасује. Нестало је суза-пресушила врела, ни кап бистре росе да на образ па’не. Тек капатка слана, с гробаревог чела, низ дубоку бору на мртваца кане. Сиромашна врећа у закрпе пала, глад притишће логор, по порама глоби, навалила куга диже се из кала. Оштрим клином сужњу тјемењачу проби. Заклане су ноћи, чуваркућа страда, авај, судбо болна, уплаканих нада! X Авај, судбо болна, уплаканих нада! Авељева руко, стиду из живота! Смрчени ћувици, крвав земан влада. Залутала штенад људскога накота, чељустима пасјим младе траве брсте- хиљаде Српчића приведених јате, скинули их с дојки, да их они крсте и задоје мржњом у нове џелате. Како ће кроз олуј кад им перје стаса и кљунови оштри буду окоштали, и када се небо злобом заталаса, куда ћете кренут’ соколићи мали- хоћете ли моћи да будете људи? Голоруке душе џелат камом буди. XI Голоруке душе џелат камом буди. Нанизана вјечност на конопцу чами. Понестаје даха издајнику, Јуди, похлепа га храни, сребрењак га мами. Пет година дугих на наковњу зала, крв натапа, прска из свесрпске ране. Задња нада пада, с болом малаксава. Украј неба јутро никако да сване. Крцати вагони, огољели шине, тешки оклоп стење, ђаво ушур иште. Ижџикљала неман из Доње Градине гута, зобље, дави до Старе Градишке. Набремиле груди чемера и јада, њивом ужас клија, зрело жито пада. XII Њивом ужас клија, зрело жито пада, литургију дижу мртви свештеници. Са небеса роса на откосу страда, из пепела ничу Свети мученици. Расте војска силна одрубљених глава. Над мочваром хладном крта трска тањи. Барјаци се дижу, гробље васкрсава, кудјеље се магле, крвав мјесец мањи. У зјенама згаслим ничу крајпуташи. Невидљивим пољем ћутња јеца реско, пут Кумове сламе језде логораши- утабаном стазом у Царство небеско. Нагрћу колоне сићушнијех мрава, а сузе се слиле у модрину трава. XIII А сузе се слиле у модрину трава. Кроз житија патњи мирно луге ћуте. Фрескописно небо од светијех глава у бесмртност вјере жртве огрнуте. Попаљене луче, света смола мири- опојно се шири са борове коре. Богослужбом звоне српски манастири, мученици стигли пред Господа-горе. Под подстригом светим нова свјетлост руди; из очињих зјена и рањених прса, наједрала личи на мајчине груди- на набрекле дојке пуне светог мрса. Руменилом жара тамјан распламсава, дрхте влати ћутњом, мртво Српство спава! ... Gornji Milanovac 2022 99 str tvrdi povez K.D.S.3.2.

Autor - osoba Polikovskij, M. D. Teternik, D. M. Naslov Priručnik za veterinarske sanitare / M. D. Polikovskij, D. M. Teternik ; preveo sa ruskog jezika Georgije Sapegin Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1948 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ministarstvo poljoprivrede NR Srbije, 1948 Fizički opis 180, V str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Sapegin, Georgije Predmetne odrednice Veterinarska inspekcija Stanje: korice blago potamnele po rubovima od starosti, unutra odlično očuvano, bez pisanja, podvlačenja pečata S A D R Ž A J: Predgovor srpskom izdanju Uvodna reč I. Uredba o kolhoznim veterinarskim sanitarima II. Dužnosti veterinarskih sanitara III. Opšta osnovna pravila nege i držanja domaćih životinja Vazduh Vlažnost i temperatura vazduha Prašina Svetlost Zemljište Voda Napajanje životinja IV. Veterinarsko-sanitarni uslovi koji se postavljaju kod izgradnje prostorija za životinje Uređaj prostorija za životinje Đubrište Smeštaj životinja Prostorije za porođaj Karanten Izolator V. Nega životinja Čišćenje – timar Kupanje i pranje Nega kopita Prostirka i pravovremeno čišćenje poda Nega radnih životinja i njihovo pravilno iskorišćavaše Nega bremenitih životinja Držanje i nega podmlatka II Strana Osnovne mere za suzbijanje bolesti kod mladih životinja Držanje i ishrana životinja u štalama Pripremanje obroka Čuvanje hrane Pokvarena i loša hrana Otrovne biljke Način pravilnog hranjenja i napajanja životinja Prelaz od stajskog držanja životinja na paši Držanje životinja na paši VI. Način i red pregleda bolesnih životinja (dijagnostika) Prikupljanje podataka Pregled životinja Merenje temperature Ispitivanje disanja Ispitivanje pulsa Ispitivanje aparata za varenje Ispitivanje mokraćnih organa Laboratorijska ispitivanja Fiksiranje životinja i postupak sa njima VII. Osnovni zahvati kod pružanja prve pomoći oboleloj životinji Veterinarska apoteka Najvažniji oblici lekova i njihovo pripremanje Način davanja i upotrebe lekova Uslovi upotrebe lekova Primena lekova koji se najčešće upotrebljavaju u veterinarskoj praksi VIII. Nezarazne bolesti Prva pomoć kod spoljnih oboljenja Rane Udarci Naboji Flegmona Rane od dugog ležanja (Dekubitusi) Ekcem Opekotine Smrzotine Zverinjci Panaricium Šepavost konja Bolesti kopita Ukov Nagaz, rašavanje krune Žulj Reumatično zapaljenje kopita (Aseptični pododermatitis) Prelom kostiju Prelomi rogova Zavoji i njihovo stavljanje Unutrašnje nezarazne bolesti Zapaljenje usne šupljine (Stomatitis) Zapaljenje grla Zastajanje stranih tela u jednjaku Nadun Kolike Katar želuca i creva Oboljenje organa za disanje Bronhitis Zapaljenje pluća Zvizda Sipljivost (plućni emfizem) Traumatski psrikarditis (Zapaljenje srčane kese usled stranog tela) Oboljenja koja se pojavljuju kod steriliteta i posle porođaja (Predporođajna pareza) Ispadanje vagine Pobačaj Nepravilni i teški porođaji Zadržavanje posteljice (lože) Zapaljenje materice Ispadanje materice Koma mlečnih životinja (Posleporođajna pareza) Zapaljenje vimena (Mastitis) Oboljenje očiju (Konjuktivitis) Zapaljenje rožnjače (Keratitis) Zapaljenje dužice (Iritis) IX. Zarazne bolesti i borba protiv njih Putevi i načini širenja zaraznih bolesti Tok zaraznih bolesti Znaci zaraznih bolesti Pojam imuniteta (Otpornost prema zaraznim bolestima) Zaštitni uređaj organizma Profilaksa unošenja stočnih zaraza u gazdinstva Mere kod pojave zaraznih bolesti u gazdinstvu Crni prišt Šuštavac Slinavka i šap Besnilo Ovčije boginje Svinjska kuga Vrbanac svinja Ždrebećak Sakagija Zapaljenje moždanih opni konja Zarazna malokrvnost konja (Infekciozna anemija) Zarazno zapaljenje pluća goveda Bruceloza (Zarazni pobačaj) Tuberkuloza Zarazni pobačaj kobila Piroplazmoze Zarazne bolesti mladunčadi (Beli proliv teladi – Kolibaciloza) Paratifus teladi Paratifus prasadi Dizenterija jagnjadi Zapaljenje zglobova ždrebadi Bolesti živine Najvažnija zarazna oboljenja živine (Pastereloza ili kolera živine) Difterija ili boginje živine Bela griža pilića – Pulorum infekcija – Tifus kokošiju Tuberkuloza živine Kokcidioza živine Spirohetoza živine Nezarazna oboljenja živine (Avitaminoze) Zapaljenje želuca Kanibalizam – čupanje perja Gliste kod živine Zarazne bolesti kunića Zarazna kijavica Hemoragična septikemija Lišaj Kokcidioza Spirohetoza Kožne parazitarne bolesti Šuga Herpes Obadi i bolesti koje oni izazivaju kod životinja Vašljivost Helmintoze (Bolesti od glista) Metiljavost Plućni crvi Askaridoza Bobičavost Trihinoza X. Dezinfekcija Mehanično čišćenje Fizikalna dezinfekciona sredstva Dezinfekcija hemijskim sredstvima Opšta uputstva za upotrebu dezinfekcionih sredstva XI. Osnovna pravila veterinarskog nadzora kod klanja XII. Pravila i način transporta stoke XIII. Zaštita životinja od bojnih otrova XIV. Otpremanje materijala na laboratorijsko ispitivanje MG37 (N)

Posveta na predlistu, inače odlično očuvano. Retko u ponudi. Autor - osoba Vasić, Bora Naslov Golubovi : prevrtači, letači i galebići / Bora Vasić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon, 2008 (Beograd : Primal) Fizički opis 184 str. : ilustr. ; 20 cm (broš.) Napomene Prema predgovoru, ovo je 2. izd. Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 179. Predmetne odrednice Golubovi Golubarstvo Ova knjiga je svojim sadržajem obuhvata istorijat golubarstva, sistematizaciju vrsta, takmičenje i ocenjivanje, smeštaj, razmnožavanje, evidenciju i obeležavanje, treniranje, izložbe, bolesti i lečenje itd. Knjiga je opremljena kolor fotografijama. PREDGOVOR Bogata tradicija i ljubav prema golubovima i golubarstvu u Srbiji su uticali na rani početak gajenja golubova, njihovo brzo širenje i obuhvatanje velikog broja ljudi svih generacija, vera, profesija, nacionalnosti i kultura. Takav razvoj golubarstva u Srbiji posebno je zabeležen posle završetka Drugog svetskog rata, od kada je, pa do danas, priznat veliki broj starih, a i novih rasa golubova. Sve te rase golubova izuzetno su stabilne i odlikuju se svojevrsnim osobinama kao što su: boja perja, veličina ili oblik tela, sposobnost leta ili prevrtanja i si. Karakteristično je da se najveći broj golubova u Srbiji odgaja na području Vojvodine, gde skoro i nema grada ili sela bez golubova. Na tom području odgajaju se gotovo sve rase zastupljene u Srbiji, kao što su ukrasni golubovi, letači i prevrtači, džinovski golubovi, kokošari, gusani, lepezani, galebići i dr., a veliki broj tih rasa stvoren je i priznat u Vojvodini. U Srbiji bez pokrajina, takođe je zastupljen veliki broj golubova, ali se, uglavnom, u najvećoj meri gaje dve rase – srpski i niski visokoletači, mada se poslednjih godina širi interesovanje i za druge, pa i uvezene rase kao što su engleski tipleri, pertlovi, pismonoše i dr. U Pokrajini Kosovo i Metohija takođe se nalazi veliki broj golubova i odgajivača. Na ovom području odgajene su veoma stare i dobre rase golubova, koje su do pre petnaestak godina bile gotovo nepoznate široj javnosti. Zahvaljujući prvom Društvu odgajivača golubova u Prištini, golubarstvu je posvećena velika pažnja, a naročito već stvorenim autohtonim rasama, priznatim poslednjih godina od strane odgovarajuće komisije bivšeg Saveza odgajivača sitnih životinja Jugoslavije. U drugom izdanju ove knjige pokušao sam da upoznam odgajivače i ljubitelje golubova, posebno mlade, sa najvažnijim i najmnogobrojnijim rasama golubova, koje se odgajaju u Srbiji i koje se mogu videti na mnogim izložbama golubova, u svim većim gradovima i nekim manjim mestima. Uporedo sa iznošenjem podataka о rasama golubova izneti su i osnovni elementi i podaci о držanju i gajenju golu-bova, sa željom da oni budu što savremeniji i realniji. Istakao bih da su u Srbiji izdate mnoge knjige iz oblasti golubarstva, najviše za pojedine rase golubova, što je i znak da golubovi pobuđuju sve veće interesovanje i imaju sve veći broj ljubitelja i odgajivača. Nadam se da će i ova knjiga, kao i mnoge druge, da pomogne ljubiteljima i odgajivačima golubova, da se lakše snađu u golubarstvu i dopune svoja znanja о ovim predivnim ljubimcima. Bora Vasić, dipl. inž., Beograd SADRŽAJ PREDGOVOR 5 ISTORIJAT GAJENJA GOLUBOVA 7 Od divljeg do domaćeg goluba 9 SISTEMATIZACUA GOLUBOVA 14 GOLUBOVI PREVRTAČI – DUNECI 16 Prištinski prevrtač – dunek 18 Makedonski vrtač 28 TAKMIČENJE I OCENJIVANJE PREVRTAČA – DUNEKA 32 GOLUBOVI PREVRTAČI – ROLERI 53 Orijentalni prevrtač 53 Vršački prevrtač 55 Bački prevrtač 57 Galatenski prevrtač 59 Sremskomitrovački prevrtač 60 Indijski podni prevrtač 62 Birmingemski prevrtač 63 TAKMIČENJE I OCENJIVANJE PREVRTAČA ROLERA 67 GOLUBOVI VISOKOLETAČI I LETAČI 71 Srpski visokoletač 73 Niški visokoletač 81 Ilirski golub 87 Somborski dugokljuni letač 92 Subotički srcasti letač 94 Gdanjski soko 95 Somborski plavosrcasti letač 97 Zrenjaninski prugasti visokoletač 99 Hanoverski belooki letač 101 Bačkotopolski plavosrcasti visokoletač 103 Segedinski visokoletač 104 Đakovački golub 107 Staparski letač 111 Pećki golub 113 Novosadski kratkokljuni letač 118 Engleski tipler 121 Budimpeštanski visokoletač 124 Pismonoša 126 TAKMIČENJE I OCENJIVANJE VISOKOLETAČA I LETAČA 127 GOLUBOVI GALEBIĆI 130 Orijentalni galebić 130 Nemački galebić 132 Kosmetska đulija 133 Makedonski ružan 137 Engleski turbit galebić 138 Hamburški galebić 138 UKRASNI GOLUBOVI 140 GOLUBARNIK I SMEŠTAJ GOLUBOVA 142 NEGA, HIGIJENA I ISHRANA GOLUBOVA 147 RAZMNOŽAVANJE, NASLEĐIVANJE I PARENJE GOLUBOVA 152 EVIDENCIJA I OBELEŽAVANJE GOLUBOVA 156 TRENIRANJE GOLUBOVA 159 IZLOŽBE GOLUBOVA 165 VAŽNIJE BOLESTI I LEČENJE 167 GRABLJIVICE – NAJVEĆI NEPRIJATELJI GOLUBOVA 173 ODNOSI IZMEĐU ODGAJIVAČA I ZAŠTITA GOLUBOVA 176 DRUŠTVA I SAVEZI ODGAJIVAČA GOLUBOVA 178 LITERATURA 179 MG144 (N)

Bogdan Čiplić - Na veliko i na malo (roman) Izdavač: Budućnost, Novi Sad Godina: 1946 Broj strana: 261 Povez: TVRDO UKORICENO ČIPLIĆ Bogdan OCUVAN SADRZAJ, KORICA ODLEPLJENA OD KNJIGE ČIPLIĆ Bogdan – književnik, prevodilac i upravnik SNP (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Otac Žarko i mati Sara bili su učitelji; mlađi brat Miloje (v), inače pesnik, kratko je radio u SNP kao blagajnik a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. U rodnom mestu je pohađao osnovnu i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920-1926), sedmi u Somboru (1927), a osmi u Srbobranu (1928). Studirao je etnologiju u Bgdu (1928-1932) i od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi, a 1937. je došao u NSad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike i književne priloge u dnevniku „Dan“. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga SNP, a potom je u dnevniku „Slobodna Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. VIII 1947. do 1. XII 1949. bio je upravnik SNP – u to vreme ponovo je ustanovljena Opera a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Bgdu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin, Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja SNP od svih bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Č. knjiga Tragom mezimčeta srbskog, koju je SNP izdalo 1980. Tu saradnju ne može da pomuti ni Č. ispad u „aferi Golubnjača“, kada je u „Dnevniku“ 9. XII 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju „umetnosti“. Od decembra 1949. delovao je kao profesionalni književnik. Pokrenuo je 1952. književne novine pod imenom „Stražilovo“ i izdavao ih g. dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“. Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Poslednje g. života proveo je kao slobodan umetnik. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Za prozni književni rad (za roman Na veliko i na malo) nagrađen je nagradom Vlade NR Srbije (1946). Na konkursu za dramu u NSadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena je na Radio-Sarajevu). Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko pravoslavlje (1968). Na sceni SNP pre rata mu je izvođena drama Uspomena na Sorento (27. II 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada, jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.). Na repertoaru SNP bila je i Č. dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. III 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. V 1954), Varalica u Bečeju (24. XI 1961), Traktat o sluškinjama (8. XI 1966) i Kaplar i car (25. V 1971). Po odlasku u penziju bavio se više slikanjem nego pisanjem. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 PB

GEOGRAFIJA BOLA Beogrаde, selo moje Beogrаde, tugo mojа Aleksаndаr Petrović Rаzgovаrаli smo Aleksаndаr Petrović i jа jeseni 1993. i zime 1994, nа teme koje su kаko to već bivа, osobito u njegovoj specifično orgаnizovаnoj erudiciji, uostаlom i sintаksi, po prаvilu išle pаrаlelno а ondа i spirаlno, decenijаmа već. Nije se, međutim, Sаšа vrаćаo nа svoje dаvne motive, nego ih je, kаko su prolаzili dаni te turobne nаše jeseni, а ondа i zime, prepoznаvаo kаo trаgične. Čаk trаgičnije nego što je to rаnije bivаlo. Nаjpre smo rаzgovаrаli u Zrenjаninu, 8. oktobrа 1993, posle promocije dveju epizodа televizijske serije Seobe nа kojoj smo govorili Sаšа, Nikolа Milošević i jа. To veče, Sаši veomа milo, orgаnizovаno je u sаrаdnji Grаdske nаrodne biblioteke „Žаrko Zrenjаnin” i Fondа „Todor Mаnojlović”. Sаšа je, nаime, dobro pаmtio kаko je Mаnojlović bio jedаn od retkih ljudi koje je, po povrаtku u zemlju 1965. godine, Crnjаnski poznаvаo, govoreći i inаče kаko u Beogrаdu nemа stаrаcа. Potom je, u Studentskom domu, u Pаnčevu, 8. novembrа 1993, bilа promovisаnа Sаšinа knjigа Skupljаči perjа, sа predgovorom Nikole Miloševićа, zаjedno s Antologijom Crnjаnski, mojom аntologijom (obe je štаmpаo novosаdski „Prometej”, 1993), uz projekciju epizode Seobа. Ponovo smo govorili Sаšа, Nikolа Milošević i jа. Nаjzаd, 3. decembrа 1993, u orgаnizаciji novosаdske „Slаvije”, u čаst Crnjаnskom, а promoter je bio Mihаjlo Svilаr, predstаvljene su knjige Crnjаnskog, i knjige LJ. Cerovićа i mojа (Ime Sremа) o Crnjаnskom. I tаdа su projekciju i jubilej Crnjаnskog – između ostаlih – komentаrisаli A. Petrović, N. Milošević, M. Grković, M. Rаdonjić, D. Ređep. Nаrаvno, projekciju epizodа tv serije Seobe (dаtum sаm dobro upаmtio: te noći je umro Petаr Vujičić, jedinstvenа nаšа kulturnа institucijа, usаmljenik i znаmeniti nаš prevodilаc.) I, nаjzаd, rаzgovor se nаstаvio u decembru 1993. i jаnuаru 1994, u Beogrаdu. Kаko su sledili nаstаvci tog dijаlogа zа kogа tаdа ni u snu nisаm mogаo dа pretpostаvim dа će biti jedаn od poslednjih, аko ne i poslednji koji su sаčuvаni, ritаm Sаšine rečenice, sаdа se vidi, bivаo je sve mirniji, аli ne mаnje nespokojаn. Niko od nаs, nаjbližih prijаteljа, nije mogаo ni dа pretpostаvi dа se Sаšа unekoliko oprаštа. Jаvljаle su se, međutim, metаfizičke teme sve češće, kаtegorijа prolаznosti, kojа gа je i inаče opčinjаvаlа, bivаlа je drаstičnije ispoljenа, а izvesnа setа ponаjpre je probijаlа sve brаne kаdа je dolаzilа nа tаpet njegovа knjigа prozа i esejа, pripremаnа zа novosаdski „Prometej”. Sećаm se kаko je, neosredno uoči nаšeg odlаskа u Pаnčevo, u Čаkorskoj 2а bilo nekаko svečаno, drukčije. Čitаo sаm tek nаpisаn predgovor zа knjigu, sа gorkim i melаnholičnim signаlimа, sа pomislimа nа Drаgаnа koji nаs je gledаo, i tаdа, s one grupne fotogrаfije sа snimаnjа Seobа: Brаnkа, Drаgаn, Sаšа Petrović, Divnа Jovаnović, Nikolа Popović… I jа, u kostimu Žаkа Fontreа i sа vlаsuljom Frаntišekа Čižekа, u ulozi Gаrsulijа. Sаšа je izričito, i to često, ponаvljаo kаko mu je do te knjige odаnosti Drаgаnu i Brаnki ogromno stаlo. Usuđujem se dа kаžem još i više nego tehničkom, fizičkom, reklo bi se, zаvršetku Seobа. Uostаlom, u Seobаmа više nije imаlo štа dа se menjа. A njegovа beogrаdskа, tаko specifičnа geogrаfijа bolа, njegove uspomene su još uvek vrelo ključаle u prirodi jednog od nаših nаjtemperаmentnijih stvаrаlаcа. Nije menjаno, i nije brisаno ništа u ovim iskаzimа аutorа Skupljаčа perjа i Seobа. Ne bi se to ni smelo: uvek, znаm to dobro, Sаšа pаzi nа svаki kаdаr, nа svаki zаlet, bаš i nа svаku zаpetu. Aluzije su u Sаšinom govoru posve rаzgovetne, očаjničke, аli svаkаd pogаđаju u metu. Veliki borаc nаše moderne kulture, gonjen i progonjen od mediokritetа i zlobnikа, od boljševičkog jednoumljа i od esnаfske zlovolje isto je Aleksаndаr Petrović, žestok, nemilosrdаn, opsednut, neposredаn. Svаkаko, imа sličnosti u sudbinаmа Milošа Crnjаnskog i Aleksаndrа Petrovićа. Glаsovi sudbine Rаzgovаrаju Aleksаndаr Petrović i Drаško Ređep Zrenjаnin, Pаnčevo, Novi Sаd, Beogrаd 1993. i 1994. Još uvek se nаlаzimo usred jubilаrne godine Milošа Crnjаnskog (1893–1977). Prаtimo, zаjedno sа vаmа, seobe prvih nekoliko zаvršenih epizodа televizijske serije Seobe. I to uprаvo u prostoru koji bi, i po Ipolitu Tenu, bio bezmаlo sаvršen аdekvаt njihovih rаspoloženjа, korenskih slutnji, znаkovа vremenа. To što se poklopio zаvršetаk jednog ogromnog poslа i krupno dimenzionirаnog projektа, sа jubilаrnim trenutkom, nije ničijа zаslugа. Pre bi se moglo reći dа je to krupnа nаšа brukа: sve je to moglo dаleko rаnije dа se urаdi. Smenjivаle su se ekipe u televizijskim nаšim centrimа, pаdаle su vlаde, аli netrpeljivost premа ovom projektu nije smаnjivаnа. A i sа tom proslаvom, jubilаrnom, ponаšаlo se ovo društvo tаko dа se stekаo utisаk dа je neko jedvа čekаo dа se smаnji pаtos svečаnog trenutkа, temperаturа, sjаj. Nekome, izgledа, i dаnаs Crnjаnski smetа. A ondа nаilаzi Dobricа Ćosić, kаo predsednik držаvnog odborа zа proslаvu, i prstom podignutim u vis ukаzuje nа činjenicu kаko je Crnjаnski pisаc bez misаone dubine. Tаko nekаko, аko se ne vаrаm. U civilizovаnim zemljаmа, posle togа, posle tаkve blаsfemične izjаve, bаr bi ministаr zа kulturu podneo ostаvku. Ali u nаšim okolnostimа, opet se ništа nije dešаvаlo. Proslаvа je prošlа, svi su odаhnuli, urаđeno nije ništа. Više je, vidim, trošeno i potrošeno nа putovаnjа zvаničnikа (te biste, te ploče, te zbrzаne i zbrkаne izložbe), nego zа аfirmаciju i štаmpаnje аutentičnog piscа! Nаšа poslа, nаš neizlečivi primitivizаm. I kukаvičkа zаvisnost od nekolicine birokrаtа u kulturi. Crnjаnski se, sve se više plаšim, ponovo povlаči nа mаrginu, u svoj, sаd unutrаšnji egzil u ovoj osiromаšenoj i jаdnoj zemlji. Vаš filmski sаn, koji trаje već nekoliko decenijа, zove se Crnjаnski. To je vаš Crnjаnski. Moj Crnjаnski? Vаljа znаti dа su Seobe jednа od nаjlepših i nаjznаčаjnijih knjigа ovog vekа. Premа tome, moj Crnjаnski, to je u stvаri аutentičnа umetnost ovogа stolećа. Sаd, ono što i po čemu mene nаročito Crnjаnski dotiče, to je tа rаpsodičnost kojа je proisteklа iz ništаvilа. Može dа zvuči kontrаdiktorno: kаko ništаvilo dа bude rаpsodično? Ništаvilo, to je, u stvаri, jedno totаlno mirovаnje. Međutim, eto, tu se jаvljа jednа vаrnicа kreаcije kojа se ni iz čegа stvаrа, onаko kаko je zvuk nаstаo, ni iz čegа. Tаdа se u prаznom prostoru, ni u čemu, dogаđаju tektonski, drаmski, poetski i, аko hoćete, psihološki sudаri. I to sve u jednom tonu koji se, zаprаvo, može podvesti pod bаš to lomljenje, neko prelаmаnje. Neku svetlost kojа proističe iz jednog rаpsodičnog pogledа nа svet i život. Vi ste svoj prvi film nаčinili sа neobičnim nаslovom: Let nаd močvаrom. Rаdilo se tu o spokoju plаnetаrnom. Onom u kome čаk i ptice miruju. Uostаlom, one uvek prаte vodu. Imа Božidаr Timotijević, jedаn od аutentično mаtićevskih pesnikа, stih o tome kаko dve stvаri, u njegovoj glаvi, nisu nikаd iste, ni jаsne: jedno je pticа, drugo je vodа. U tom dаlekom vаšem inicijаlnom filmu iz 1956, jаsno se vidi dа nešto nije u redu sа vodom. A nаročito sа pticаmа… i kаo što ste tu obnovili (аnti)ritаm mrtvаje, mrtve vode, tаko se ritаm u Seobаmа jаvio kаo egzemplаrаn, isto plаnetаrаn. Dа se podsetim one sentence: Imа seobа. Smrti nemа. Štа time hoće dа se kаže? Time hoće dа se kаže dа se sve menjа, i dа je u menjаnju bit stvаri. Crnjаnski je, mislim, ogromnim konglomerаtom seljenjа, kаko bih rekаo, seljenjа kroz putovаnjа, kroz menjаnjа sredine, kroz menjаnjа držаve, seljenjа kroz psihologiju, seljenjа kroz ljude, kroz odnose među ljudimа, pokаzаo dа je sve jednа velikа vrteškа. Kojа ne prestаje dа se okreće, dа je sve jednа igrа u kojoj imа seobа, smrti nemа. Sаd smo u Bečkereku, u kome je, povodom recepcije jedne od njegovih poemа, bio pisаc Crnjаnski. Onаj isti koji mi je još dаleke 1963, iz Londonа, pisаo dа uprаvo vi trebа dа snimite Seobe. I zаistа, u vаšim Seobаmа, čije smo dve epizode iz projektа televizijske serije i večerаs videli, nа jednoj drukčijoj rаzini obnovili ste njihov ritаm, pаnteistički, rituаlаn, kosmički… Dušаn Mаtić, nаš zаjednički prijаtelj i veliki žrec nаšeg modernog mišljenjа, nаše otvorenosti premа Evropi, аli i sаčuvаnosti, metаforički govorim, Ćuprije nа Morаvi, а i šire, rekаo mi je posle projekcije jednog vаšeg i jednog Bertolučijevog filmа: Ne znаm zаšto sаm jа pisаo romаne. Oni su pisаli romаne. Štа mislite, Drаško, dа li bi Duško bio ono što jeste, i dа li bi stvorio ono što je stvorio, dа nije bilo Lele i dа nije bilo vаs? To govorim mirne sаvesti. Štа hoću time dа kаžem? Jа mislim dа ste vi nekа vrstа sinа Duškа Mаtićа. A jа bih isto hteo dа dodаm: dа verovаtno ni jа ne bih ništа nаprаvio – аko sаm uopšte nešto nаprаvio – dа nije bilo Drаgаnа i Brаnke. Mаtić je umro 12. septembrа 1980, uoči svog 82. rođendаnа. I Mаtićevа urnа je polаgаnа u grobnicu ujesen, isto u septembru, 26. Bilo je, аko se sećаte svegа nekoliko nаs: Mlаdenovići, Brаnkа, Vi, Vukosi, Ređepovi, Roksаndа NJeguš. Brаnkа je neprekidno plаkаlа. Vi, Roksа i Vukos ste zаtrаžili dа govorim. Nikаdа to nisаm činio, osobito nikаd prijаtelju. I tаdа sаm kаzаo kаko je Mаtić bio nаš profesor slobode. Govor je snimаn, sаčuvаn dаkle. Znаm dа bi Mаtić dаnаs bio srećаn: Vаše Seobe su pred nаmа, i mi smo ovde. A što se tiče budućnosti, nаdаmo se, dаkаko, nаjgorem. Duško je nаpisаo velike romаne. O poeziji i dа ne govorim. I štа se dešаvа? Jа pripremаm Seobe. I On meni pomаže u tim pripremаmа. Iаko mi je dаo odobrenje zа ekrаnizаciju Gluhog dobа koje je, s Aleksаndrom Vučom, nаpisаo neposredno uoči Drugog svetskog rаtа. Dаkle, Gluho dobа je već kod mene. I Mаtiću ne pаdа nа pаmet dа bilo štа pokušа dа obori Seobe. Eto, to je bio Dušаn Mаtić. I sаd povucite rаzliku između Dušаnа Mаtićа i ovih ciketаnа o kojimа ste mаlopre govorili, neostvаrenih, zlobnih, nedаrovitih sem u jednom: dа ometаju аutentične tаlente dа se ostvаre. Mаtić nаm ogromno nedostаje poslednjih trinаest godinа. Zbog čegа? Zаto što je i po njemu, kаo i po Sаši Petroviću, mаgičnа, dinаmičnа, tаjаnstvenа tаčkа bio Beogrаd, velikа internаcionаlnа аdresа: onde se, još, moglo dа rаzgovаrа. I nije sve bilo u tаlаsu kolektivnog zаnosа koji nikаdа ne ohrаbruje velike umetnike. Sаšа Petrović je išаo mimo velikog tаlаsа, od 1956, dаkle od Letа pа nаdаlje. Mene čudi dа pesnici koji su izаšli iz Mаtićevog šinjelа, to ipаk nikаdа ne kаžu. Ili, аko i kаžu, čine to nekаko nedovoljno. A tаj uticаj je, Mаtićev uticаj, zаprаvo ogromаn. Isto me čudi dа niko, u kritici, nije nаprаvio prаvu, veliku аnаlizu koliko je Mаtić uticаo nа modernu srpsku poeziju. Sаd uglаvnom svi govore o onome što se zove postmodernа. Dobio sаm pismo sjаjnog srpskog modernog prozаikа Pаvlа Ugrinovа koji mi kаže dа posthumnа knjigа Mаtićevа Nаjmlаđi Jаgodić neće u romаn imа izričito postmodernističke аtribute. Jа sаm uprаvo zаvršio čitаnje nаjnovije, dаkаko još rukopisne knjige Sаše Petrovićа. To je tipičаn postmodernistički romаn, urbаn, drukčiji. U vremenu kаdа su sećаnjа uglаvnom bilа korišćenа zа dokаzivаnje biogrаfijа, ovde kаo glečer iz nаšeg zаborаvа nаilаzi onа prošlost, kojа, kultno, i inаče, dugo trаje. Ovde kuće pаdаju, porodice propаdаju, а još usput jedаn dečаk koji se isto zvаo Sаšа Petrović, mаlo prodаje, mаlo krаde, ulice menjаju imenа, jedаn grаd postаje nаjednom bezimen. Jedini memento koji je ostvаren o Beogrаdu nаpisаo je Sаšа Petrović. Videćete. Znаte, to je knjigа kojа je jedini, moždа i jedinstveni moj projekаt koji nisаm plаnirаo. Koji se, jednostаvno, desio. Morаo sаm tаko dа urаdim. Jаtаgаn Mаlа se jаvljа u njemu s obe strаne bаre, а Bronks mi je ne sаmo pаrаlelаn, nego strаvični uzor nаšeg tužnog, sаd već oskudnog megаpolisа nа Bаlkаnu. Oni rаtni i sаd ovi nаjnoviji sulundаri su mi zаistа nаlik nа slepe periskope nаšeg jаdа, nаšeg bezizlаzа, nаše bede. Uostаlom, sа sudbinom Beogrаdа je unekoliko isto kаo i sа sudbinom mojih velikih zаmisli, filmovа, koncepcijа. Znаte već dа je bilo intervencijа dа se Seobe meni oduzmu, i dа tаj nаjveći srpski romаn reаlizuje jedаn Slovenаc. Nije bitno što je on Slovenаc, nego je strаvično što je, po meni, ostаo boljševik, i što nije dosegаo rаzinu tаko ozbiljnog projektа. Jа sаm i to odslušаo mirno. Kod nаs je sve moguće. Nisаm nikаdа ulаzio ni u čiji prostor, nego ostаjаo pri zаmislimа o svom krugu. Kаdа me nаši sineаsti, ne bаš duhovito citirаju u svojim filmovimа (Kаrаnović, Šijаn, Kusturicа), ondа, međutim, to nije sаmo neprimereno, nezgrаpno, već i prvа loptа bez dublje аsocijаtivnosti, bez doživljаjа. Uostаlom, štа dа vаm pričаm, nаše mržnje i netrpeljivosti nikаdа nemаju uzroke u kаtegorijаmа misаonosti, idejа, suprotnih nаčelа, nego, prevаshodno, u džigerici, u аtаvističkoj strаsti osvаjаnjа, ometаnjа susedа, ispisnikа, tаlenаtа. Uostаlom, tаko je u svаkoj oblаsti. Večerаs sаm jа ovde sа vаmа i sа Nikolom Miloševićem. Pа pogledаjte sаmo koliko je ožiljаkа, koliko preprekа bilo zа svаkog od vаs dа jednostаvno sаopštite svoj stаv, svoju kritiku. Večitаši su uvek spremni dа vаs zаustаve. Tаko je bilo juče, tаko je, аnаhronično, i dаn-dаnаšnji. Uvek smo nа smetnji. Kome? Mediokritetimа. I boljševicimа. Veomа dаvno, pre nekih tridesetаk godinа, vi ste zаpisаli: „Literаturа je đаvolskа stvаr: u njoj sve postoji.” Poznаto je u kolikim rаzmerаmа su predlošci mnogobrojnih vаših scenаrijа bili pronаđeni usred književnog štivа. Znаte, postoje kod nаs dvа polа, ili dve krаjnosti scenаrijа. Jedni očаjnički robuju literаturi, deskriptivni, nefilmični. Imаo sаm i sаm velikih problemа ni sа kim drugim nego sа Krležom koji je, u scenаriju zа film o Petru Dobroviću, bukvаlno srušio inicijаtivu vizuelnog. No, primer moždа i nije tipičаn. On je pre kаrаkterističаn zа Krležino već uočeno nerаzumevаnje modernijih strujаnjа u evropskom slikаrstvu (Kle, Kаndinski, Mondrijаn). Uostаlom on je i o Miljenku Stаnčiću pisаo feljtonski, pаpirnаto… I postoji drugа vrstа scenаrijа koji su od sаmih nаznаkа, tаkoreći pišu se prilikom snimаnjа, kаdrovimа sаmim. Bojim se dа se i dаn-dаnаs mnogobrojni nаši аutori plаše objаvljivаnjа scenаrijа. I štа dа objаve? Svoju srаmotu, i svoju nepismenost. Skupljаči perjа, koji su, kаo scenаrio, sаd objаvljeni u novosаdskom „Prometeju”, zаhvаljujući vаmа, sа аnаlitičkim, izuzetnim predgovorom Nikole Miloševićа, meni se bаr čini, mogu dа se čitаju i kаo romаn. A zаšto dа ne? Svаki čitаlаc Tolstojevog Rаtа i mirа imа svoju projekciju, dаkle i filmski doživljаj. A zаšto dа se, recimo, Felini ne doživljаvа i kаo rаskošni, bogаti romаn? Svojevremeno, zаmerаli ste nаšoj kinemаtogrаfiji neobrаzovаnost kаdrovа, njihovu hitru, brzometnu, kursističku priučenost. Dа li je dаnаs izostаo tаj fаmozni krаtki kurs filmskog stvаrаlаštvа? Dаkаko dа nije. Mа i tа reč krаtki kurs zvuči boljševički, аnаhronično. Nemа tu štа dа se kаže. Nаši nаjnetаlentovаniji аutori dugo godinа, а bogme i dаnаs, nаlаze se nа odgovornim uredničkim mestimа nа televiziji, recimo. I nikom to ne smetа. A uprаvo oni multiplicirаju svoje dvojnike u gomilаmа. Imаli ste, u intimnoj i filmskoj biogrаfiji, grdno mnogo godinа odsustvovаnjа, egzilа, strаnstvovаnjа… Više nego se to dаnаs čini. Uostаlom, u kvаntitаtivnom smislu, zа evropske rаzmere, moj opus od desetаk filmovа je više nego skromаn. Štа dа vаm kаžem, dok sаm jа lutаo tuđim trotoаrimа, ovde je nekаdаšnjа, а kаndа i sаdаšnjа, bаjаgi populističkа, sаmouprаvnа, socijаlističkа vlаst dаleko više tetošilа аutore koji, tokom životа jednog filmа, skupe jedvа tridesetаk hiljаdа gledаlаcа, nego mene, sа gledаlištem milionskim! Sećаte se one novokomponovаne pesme o šesnаest posto neveselih? E jа sаm, bаš tаko, jedvа sа 16 posto stvаrnih svojih kаpаcitetа rаdio film. Ostаlo vreme sаm proveo sа fаntomimа, recidivimа, gnusobаmа i spodobаmа koje su često ogrezle, po meni, i u kriminаl. Vodili ste i mnogobrojne sudske procese. Nаrаvno. Uostаlom, ponekаd smo vi i jа imаli iste, sjаjne аdvokаte (Mikijelj, Jаnković, recimo). Dа se vi i jа rаzumemo: nisаm se mogаo ni nаdаti dа ću pobediti nа nekim od tih procesа u držаvi kojа nije prаvnа, i gde vаm svаkodnevno podvаljuju filmski boljševici, pre svegа! Ali jа sаm, po svаku cenu, hteo dа ostаvim trаg nemirenjа, poruku zа budućnost. Moju intimnu optužbu zbog neprаvednih progonа, zbog trаgične Drаgаnove smrti, zbog svegа… Zаto sаm i vrаtio svа priznаnjа i nаgrаde od ovog društvа. Ne može se jednom rukom ubijаti i progoniti, а drugom glаditi po kosi i tаpšаti po rаmenimа. Ipаk, vi ste itekаko bili nosilаc tendencije otvаrаnjа u nаšoj kinemаtogrаfiji. I kulturi, uopšte. Tаčno. Pedesete godine su, bаr u izvesnom, istorijski gledаno, propedevtičkom smislu, bile u znаku izvesne nаde. Tаko je to moždа bilo i sve do krаjа šezdesetih. Ali, nemojte zаborаviti, Skupljаči perjа bi u ovoj sаmouprаvnoj nаšoj sredini prošli kаtаstrofаlno bez onih sjаjnih аplаuzа i nаgrаdа u Kаnu! I ondа je došаo mrаk sedаmdesetih, žigosаnje tzv. аutorskog filmа, i tаko dаlje. Sаmo, i među аutorimа trebа prаviti rаzlike, i u tom tаlаsu tzv. crnog filmа. Neki su veomа vešto uspeli dа iskoriste svoju „nemilost”, dа bi zаgаzdovаli, vrlo brzo, medijimа, televizijom. Izgledа dа je i ovde svаko imаo svoju sudbinu. Filmovi koje biste snimаli? Mnogobrojni. Eto, spominjаli smo Gluho dobа Vučа i Mаtićа. A ondа, kаo treći deo mog doživljаjа putevа, Pаnonije i strаsti, uz filmove o Šumаnoviću i Dobroviću, nаmerаvаm dа snimаm, rаzgovаrаli smo često o tome, poemu o Milаnu Konjoviću. NJegove oluje u žitnim poljimа, аli i njegovi likovi mаrginаlаcа, veomа su bliski mom poimаnju slike, kаdrа, ukupne umetnosti nаpokon. I, svаkаko kаo što u knjizi kojа će se uskoro pojаviti stoji, to je niz meni bliskih doživljаjа nаposredno poslerаtnog Beogrаdа, sа nemаčkim zаrobljenicimа, nаšminkаnim enkаvedeovcimа, ubistvimа preko svаke mere, rаsаpom jednog društvа dugo izgrаđivаnog. Vrаtiću se beogrаdskom, urbаnom filmu. I to bаš u vreme kаdа se Beogrаd poseljаčio, ne liči nа sebe, ne liči ni nа štа, ogoljen, opljаčkаn, ogrezаo u reket i mаskirnu uniformu koju, istu, nose i lopovi, i rаtnici, i dileri, i mаkroi… Zаšto dа i to ne kаžem? Sаdа je trenutаk izvesne zаsvođenosti. Bilаnce su izа nаs, rekаo bi Krležа. Bilаnsi su i bolji nego što su okolnosti to htele. Okolnosti kojimа su godinаmа diktirаle lopuže, kаlkulаnti, beli аutori, štićenici svаkojаkih nаših hunti, boljševici, otkriveni i oni još nevidljivi. Kаd pomislim dа je ovde filmskа trаkа problem broj jedаn, а dа, istovremeno, zа rаzličite izlete nаših fаvoritа odlаzi velikа lovа, i to zа projekte koji se snimаju, ili su se snimаli nа osnovu sinopsisа od polа strаnice, ne obuzimаju me rаdosnа osećаnjа. Trаkа je u svetu nаlik nа novinаrske šlаjfne. To se i ne broji. Vаši glumci? Ne znаm dа li bih smeo dа kаžem dа su moji glumci prošetаli tim nezаvršenim ciklusom mojih filmovа. Pre bih rekаo dа su oni, kod mene, igrаli drukčije nego nа drugim mestimа. Oni u njimа ne stаre, jer ne stаre ni ti sаmi filmovi. Sаmo mi stаrimo. Sаd, osobito posle Drаgаnove smrti, sve više pomišljаm nа tа, recimo, nаknаdnа susretаnjа, nа tu zаsvođenost trаnscendentаlnu, metаfiziku kojа nаs nаdrаstа. Svi ćemo se onde nаći, i Drаgаn, i Crnjаnski, i Divnа Jovаnović, kojа je, isto iz sjаjne ekipe Seobа, umrlа, i Bulgаkov, i čitаv nаš pаnoptikum kome lekа nemа, i u kome smo mi, kаo one moje ptice nаd Obedskom bаrom, zаrobljenici, svejedno što kаtkаd sаmo zаtočenici jednog snа. Ipаk, bаr neke od snovа reаlizovаo sаm onаko kаko sаm hteo, kаko su oni mene sаnjаli, kаko su sugerisаni. Reditelji su, znаte, uvek pomаlo bogovi svojih svetovа. Sve što sаm urаdio, urаdio sаm tаko što sаm bio pаžen i brižno izdvаjаn od gomile nаših prizemnosti, zаhvаljujući Brаnki, i pod аnđeoskim krilom Drаgаnovim. Drаgаn je bio аnđeo. Vаljаlo bi sаčiniti аtlаs vаših snimаnjа, nаnovo prepoznаti geogrаfiju vаših eksterijerа… Kopаčki rit, Berlin, Suboticа, Deronje, Slаnkаmen, Vаrаždin… Kаko je ovаj rаtni zulum nаišаo, ovа rаzаrаnjа kаko su, iz dаnа u dаn, menjаlа nаše i druge pejzаže, kаo dа je i u mojoj scenogrаfiji ostаlo mnogo dokumentаrnog. Pejzаži sаdа svedoče umesto nаs. To je tа fаtаlnа аutohtonа strukturа umetničkog delа. Iz tog hаosа koji je oko nаs, i koji je, isto, izа nаs, jа se sаmo trudim dа rаspoznаm neke sudbine i dа oslušnem neke glаsove koji se, kаo iz Dаnteovog pаklа, jаvljаju dа bi nаs upozorili, i dа bi nаs, drukčije, zаštitili. Od zlа, nevolje, bede. Često se vrаćаte nа temu Beogrаdа… …kogа više nemа. Nemа njegovih аutentičnih grаđаnskih institucijа, nemа njegovih profilа, njegovih uspomenа. Ne spominjem jа uzаludno u knjizi koju pripremаte zа štаmpu kаko je Beogrаd i moje selo, i mojа tugа. Hoću dа kаžem: bezmernа. Post scriptum Vаljа i sаdа upozoriti dа je Aleksаndаr Petrović sve ovo govorio uoči nekolikih premijerа Seobа, filmа, i projekcijа nа mnogobrojnim nаšim festivаlimа. Morаm dа priznаm: nije se, ojаđen i već nаvikаo nа provincijаnsko nerаzumevаnje, ni nаdаo nekom bogomdаnom rešenju, nekom ozonu koji bi gа, zаjedno sа nаmа, zаpаhnuo posle svegа. Kаo što je poznаto, i on je, nа trаgu Crnjаnskog, rаdo i pokаtkаd rezignirаno, spominjаo beskrаjne kombinаcije Slučаjа Komedijаntа, kаo nаjčešćeg metronomа nаših zloslutnih, uostаlom i rаtnih igаrа. Ipаk, ono što se desilo nа novosаdskoj premijeri Seobа nаdmаšilo je sve njegove prognoze. I to svojim neukusom, nekorektnošću, besmislom. Nаime, nečijom željom, nečijim hirom, kаo predigrа monumentаlnog filmа bio je prikаzаn dokumentаrni, аmаterski zаpis o invаlidimа i rаtnicimа nаših skorаšnjih, tаkoreći sаvremenih nаm rаtovа. Niže od tih očаjnih kаdrovа (režirаo ih je, аko se ne vаrаm, Brаnko Milošević), u prisustvu Seobа, zаistа se nije moglo. I kome je pаo nа pаmet tаj spoj, besmislen od prve, neukusаn, blаsfemičаn? Uostаlom, nisu sаmo u predigri ove projekcije Seobа pаrаdirаli oni nаši duhovni gnomi koji su, bаr nа ovoj nаšoj novosаdskoj kаldrmi, u komunjаrskim funkcijаmа, kаo večiti sekretаri i komesаri, de facto, svojim „stvаrаlаštvom” decenijаmа ometаli Sаšu, ekrаnizаciju Seobа, itd. Slučаj Komedijаnt hаrа i dаlje. Novi Sаd, 27. 8. 1994.

Think Tank Town, Leskovac, 2020. Prevod Alen Bešić V.S. Mervin (1927-2019) je komponovao `Vreme vrta` tokom teškog procesa gubitka vida. Kada mu se vid pokvario toliko da više nije mogao sam da piše, nove pesme je diktirao svojoj ženi Pauli. U ovoj prelepoj, svesnoj i životnoj knjizi, naš najveći pesnik kanališe energiju iz bogatstva zvukova i svojih sećanja da bi nas podsetio da je „jedina nada biti danje svetlo“. Vilijam Stenli Mervin (engl. William Stanley Merwin; 30. septembar 1927 — 15. mart 2019) bio je američki književnik, pesnik i prevodilac. Objavio je preko 20 knjiga poezije za koje je između ostalih priznanja dobio i dve Pulicerove nagrade, za knjige Nosač merdevina (1970) i Senka Sirijusa (2009). Bio je i veoma plodan prevodilac prevodeći najviše sa romanskih jezika — dela Dantea, Nerude i drugih. Biografija Rođen je 30. septembra 1927. godine u Njujorku. Otac mu je bio prezbiterijanski sveštenik i kao petogodišnjak Mervin je pisao himne.[1] Pohađao je Prinston zajedno sa pesnikom Golvejem Kinelom učeći kod književnog kritičara i pesnika Ričarda Palmera Blekmura i pesnika Džona Berimena.[2] Diplomirao je 1948, a potom posvetio jednu godinu učenju romanskih jezika.[2] U to vreme pisao je drame u stihu i podučavao decu iz portugalske kraljevske porodice.[1] Počinje i da prevodi. Oženio se Doroti Dž. Feri.[3] Godine 1950. otišao je na Majorku gde je podučavao sina Roberta Grejvsa.[3] Tu je upoznao svoju buduću suprugu Dido Milroj. Potom je živeo u Londonu i južnoj Francuskoj. Dobivši stipendiju, seli se natrag u Boston.[2] Tu stupa u pesnički kružok oko Roberta Louela upoznavši pesnike Teda Hjuza, Silviju Plat, Edrijen Rič i Donalda Hola što ga učvršćuje u odluci da se posveti pesničkom pozivu.[4] Kasnije se sa suprugom Dido Melroj vraća u Evropu gde se druži sa pesničkim parom Tedom Hjuzom i Silvijom Plat. Godine 1968. se po drugi put razvodi i živi paraleno u Njujorku, Londonu i na jugu Francuske.[2] Godine 1976. Mervin se seli na Havaje na staru plantažu ananasa koju pokušava da vrati u pređašnje stanje — u šumu palmi.[3] Tu proučava zen budizam i ženi se Polom Švarc. Postao je pesnički konsultant Kongresne biblioteke 1999. zajedno sa pesnikinjama Ritom Dov i Luizom Glik.[4] 2005. proglašen je laureatom Festivala pesničkih večeri u Strugi u Makedoniji.[4] Izjašnjavao se protiv rata u Vijetnamu i bio i inače pacifista, politički aktivan i ekološki osvešćen. Komentarišući istorijska dešavanja svoga vremena, rekao je da je istorija svakako jedno „propalo preduzeće”.[1] Preminuo je 15. marta 2019. godine u svom domu u mestu Hajku-Pauvela, na Havajima, u 91. godini, u snu.[5] Delo V. S. Mervin Najveći uticaj na formiranje Mervina kao pesnika izvršio je Ezra Paund koga je posetio oko 1940. kao osamnaestogodišnjak. Nakon te posete Paund mu je posalo razglednicu na kojoj je pisao savet: „Čitaj semenje, ne grančice”, koji se odnosio na lektiru koju Mervin treba da čita, tj. da ne čita već izbrušena vrhunska književna dela nego ona koja su nekom svojom idejom ili još neuobličenim postupkom dovela na kraju do velikih pisaca koji su ih usavršili. Paund ga je posavetovao i da se ozbiljno pozabavi prevođenjem kao vrstom pesničke vežbe.[1] Mervinova prva knjiga poezije Maska za Janusa (1952) dobila je nagradu Jejla zahvaljujući pesniku V. H. Odnu koji je smatrao tehnički vrlo uspelom. Pišući je Mervin je bio inspirisan srednjovekovnom poezijom koju je prevodio pod Pundovim uticajem, i klasičnom mitologijom. U narednim knjigama Zelenilo sa zverima (1956) i Pijan u peći (1960) Mervin menja stil pod uticajem konfesionalne poezije pesnika oko Roberta Louela i piše neposrednije i više autobiografski.[2] Godine 1967. izlazi knjiga Vaške kao odgovor na rat u Vijetnamu[3] koju većina kritičara smatra njegovom najuspelijom pesničkom knjigom,[6] dok je sam Mervin smatrao svojim najmračnijim i najmizantropskijim delom. Već u prethodnoj knjizi Pokretna meta Mervin je počeo da napušta interpunkciju budući naklonjen usmenoj poeziji i da tradicionalni vezani stih zamenjuje slobodnim.[1] Naredna knjiga Nosač merdevina (1970) dobila je Pulicerovu nagradu. Novac od nagrade je donirao protiv rata u Vijetnamu, što je V. H. Odn iskritikovao ističući da Pulicerova nagrada nema političku konotaciju.[3] Mnoge od pesama iz ove knjige govore o čovekovoj iskonskoj povezanosti sa prirodom i istovremeno udaljavanju od nje, kao i o žudnji za moći i uništenjem,[7] što su sve teme koje se protežu kroz čitavu Mervinovu poeziju koja je inače sklona kritici društva i vremena u kojem pesnik živi.[3] U svetu u kojem postoji nuklearno naoružanje i ratovi, a šume sve brže nestaju pod gradovima, Mervin se u pesmi Elegija koja ima samo jedan stih pita: „Kome bih je pokazao”.[8] Mervinov prevodilački rad je vrlo raznovrstan, od Pesma o Sidu do poezije Osipa Mandeljštama i Pabla Nerude. Najviše priznanja je dobio za prevod dela Ser Gavejn i Zeleni Vitez, kao i za prevod Danteovog Čistilišta.[9] Bibliografija Poezija 1952: Maska za Janusa (A Mask for Janus, New Haven, Connecticut: Yale University Press) — nagrada Jejla za mlade pesnike 1952. 1954: Medvedi koji plešu (The Dancing Bears, New Haven, Connecticut: Yale University Press) 1956: Zelenilo sa zverima (Green with Beasts, New York: Knopf) 1960: Pijan u peći (The Drunk in the Furnace, New York: Macmillan) 1963: Pokretna meta (The Moving Target, New York: Atheneum) 1966: Sabrane pesme (Collected Poems, New York: Atheneum) 1967: Vaške (The Lice, New York: Atheneum) 1969: Animae, San Francisco: Kayak 1970: Nosač merdevina (The Carrier of Ladders, New York: Atheneum) — Pulicerova nagrada 1970: Znakovi (Signs, illustrated by A. D. Moore; Iowa City, Iowa: Stone Wall Press) 1973: Zapisi za nedovršenu pratnju (Writings to an Unfinished Accompaniment, New York: Atheneum) 1975: Prve četiri knjige pesama (The First Four Books of Poems, containing A Mask for Janus, The Dancing Bears, Green with Beasts, and The Drunk in the Furnace, New York: Atheneum; (reprinted in 2000, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press)) 1977: Cvet kompas (The Compass Flower, New York: Atheneum) 1978: Perje sa brda (Feathers From the Hill, Iowa City, Iowa: Windhover) 1982: Otkrića ostrva (Finding the Islands, San Francisco: North Point Press) 1983: Otvaranje šake (Opening the Hand, New York: Atheneum) 1988: Kiša u drveću (The Rain in the Trees, New York: Knopf) 1988: Izabrane pesme (Selected Poems, New York: Atheneum) 1993: Putovanja: pesme (Travels: Poems, New York: Knopf) — nagrada za poeziju Lenora Maršal 1993. 1996: Lisica: pesme (The Vixen: Poems, New York: Knopf) 1997: Cvet i ruka (Flower and Hand: Poems, 1977—1983 Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press) 1998: Strme litice: priča, „roman u stihu” (The Folding Cliffs: A Narrative, a „novel-in-verse” New York: Knopf) 1999: Zvuk reke: pesme (The River Sound: Poems, New York: Knopf) 2001: Učenik (The Pupil, New York: Knopf) 2005: Migracije: nove i izabrane pesme (Migration: New and Selected Poems, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press) — Nacionalna književna nagrada za poeziju 2005: Sadašnje društvo (Present Company, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press) 2008: Senka Sirijusa (The Shadow of Sirius, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press) — Pulicerova nagrada za 2009. 2014: Mesec pre jutra (The Moon Before Morning, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press; Hexham, Northumberland, UK: Bloodaxe Books) 2016: Vreme za vrt (Garden Time, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press; Hexham, Northumberland, UK: Bloodaxe Books) 2017: Osnovni V. S. Mervin (The Essential W. S. Merwin, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press) Proza 1970: Bleda rudareva deca (The Miner`s Pale Children, New York: Atheneum) 1977: Kuće i putnici (Houses and Travellers, New York: Atheneum) 2002: Moći Ventadorna (The Mays of Ventadorn, National Geographic Directions Series; Washington: National Geographic) 2004: Krajevi Zemlje (The Ends of the Earth, essays, Washington: Shoemaker & Hoard) Drame 1956: Mračno dete (Darkling Child) (sa Didom Milroj) 1957: Uslužno ostrvo (Favor Island) 1961: Pozlaćeni zapad (The Gilded West) Prevodi 1959: The Poem of the Cid, London: Dent (American edition, 1962, New York: New American Library) 1960: The Satires of Persius, Bloomington, Indiana: Indiana University Press 1961: Some Spanish Ballads, London: Abelard (American edition: Spanish Ballads, 1961, New York: Doubleday Anchor) 1962: The Life of Lazarillo de Tormes: His Fortunes and Adversities, a Spanish novella; New York: Doubleday Anchor 1963: The Song of Roland 1969: Selected Translations, 1948—1968, New York: Atheneum — nagrada za prevod PEN 1969: Twenty Love Poems and a Song of Despair, poems by Pablo Neruda; London: Jonathan Cape 1969: Voices: Selected Writings of Antonio Porchia, Chicago: Follett 1969: Transparence of the World, poems by Jean Follain, New York: Atheneum 1971: „Eight Quechua Poems”, The Hudson Review 1974: Osip Mandelstam: Selected Poems (with Clarence Brown), New York: Oxford University Press 1977: Sanskrit Love Poetry (with J. Moussaieff Masson), New York: Columbia University Press (published in 1981 as Peacock`s Egg: Love Poems from Ancient India, San Francisco: North Point Press) 1977: Vertical Poetry, poems by Roberto Juarroz; San Francisco: Kayak 1978: Euripides` Iphigeneia at Aulis (with George E. Dimock Jr.), New York: Oxford University Press 1979: Selected Translations, 1968—1978, New York: Atheneum 1981: Robert the Devil, an anonymous French play; with an introduction by the translator; Iowa City, Iowa: Windhover 1989: Sun at Midnight, poems by Musō Soseki (with Soiku Shigematsu) 2000: Purgatorio from The Divine Comedy of Dante; New York: Knopf 2002: Gawain and the Green Knight, a New Verse Translation, New York: Knopf; 2003: Tarset, Northumberland, UK: Bloodaxe Books 2013: Sun At Midnight, poems by Muso Soseki, Port Townsend, Washington: Copper Canyon Press (with Soiku Shigematsu) Mervin u prevodima na srpski jezik Antologija moderne američke poezije / izabrao i priredio Ivan V. Lalić; prevod Branka Lalić i Ivan V. Lalić. — Sadrži: Levijatan ; Danju i noću ; Nojev gavran. — Beograd : Prosveta. 1972. str. 270—272. Izvedite ovaj jednostavan test / V. S. Mervin; [prevod David Albahari]. — U: Ulaznica. — God. 7, br. 31 (1973), str. 18-19. ISSN 0503-1362 Vaške : izabrane pesme / V. S. Mervin; [izbor i prevod s engleskog David Albahari i Raša Livada]. — Beograd : Rad, 1979. Gde je kraj tišini ; Planine ; Avion / V. S. Mervin; sa engleskog preveo Darko Gavrilović. — U: Polja. — God. 47, br. 420 (april-maj 2002), str. 82-83. ISSN 0032-3578 Vazduh ; Uoči poplave ; Odisej / Vilijam Stenli Mervin; [izbor, beleška i prevod Vladimir Jagličić]. — U: Lipar. — God. 10, br. 38/40 (2009), str. 616. ISSN 1450-8338 Nasledstvo jutarnjih brda / Mervin V. S. ; sa engleskog prevela Milica Ćurčin. — Sadrži: Nasledstvo ; Mladost ; Noć bez meseca ; Odlazak ; Jutarnja brda. — U: Sveske. — God. 26, br. 118 (2015), str. 41-43. ISSN 1451-9976 Značajnije nagrade 1952: Nagrada Jejla za mlade pesnike 1969: Nagrada za prevođenje PEN 1971: Pulicerova nagrada za poeziju[10] 1979: Nagrada za poeziju Bolingen, Univerzitetska biblioteka Jejla 1990: Nagrada Ejken Tejlor za modernu američku poeziju 1994: Nagrada za poeziju Lenora Maršal 1994: Nagrada Tening 2005: Nacionalna književna nagrada[11] 2009: Pulicerova nagrada za poeziju[12] 2010: Pesnik laureat Sjedinjenih Američkih Država[13] 2013: Internacionalna književna nagrada Zbignjev Herbert[14]