Skupljači perja - filmski scenario - Aleksandar Petrović Prometej Novi Sad 2017.god. tvrde korice 158 strana. odlično očuvano, pečat na 1. i zadnjem predlistu -------------------- 21.3.24.

Rase i selekcije pataka Rase za proizvodnju jaja Rase za proizvodnju mesa Kombinovane rase Ukrasne rase Vrste tova , uslovi drzanja i komercijalni tov Inkubiranje pacijih jaja Preventiva i bolesti kod pataka Poreklo gusaka Rase gusaka za meso i perje Rase gusaka za tov Sistemi odgoja i tova gusaka Inkubiranje jaja Bolesti gusaka Sjajna glanc nova knjiga izdavac Nolit

PTICE - Zmajevo dečje sveznanje Zmaj - Novi Sad, 2004. god, tvrd povez, 26 cm, 48 stranica - u vrlo dobrom stanju ,sadrzaj je cist . Zmajevo dečje sveznanje PTICE - Nikola Dejvis Neka te Ptice povedu na čudesan let prepun divnih otkrića! Nauči kako ptice lete, prouči kakvo je njihovo perje, pogledaj šta se dešava u jajetu, istraži ptičije gnezdo... Ptica ima svugde! I u šumama, i u pustinjama, na moru i u gradovima. Postoji 9.000 vrsta ptica, ali sve one imaju krila, kljun, perje i noge. Da li si znao da ptice mogu da klize kroz vazduh? A neke ne mogu ni da polete! Ptice koriste svoja čula: vid, sluh, dodir, ukus i miris da bi dobile podatke o svetu oko sebe. Kao i kod čoveka, njihova najvažnija čula su sluh i vid. Sivi soko najbrži je lovac na svetu. On može da leti i do 240 km/h. A ptice su i sjajni graditelji! Jesi li znao da oni prave gnezda svih oblika i veličina da bi zaštitili svoje mlade od lošeg vremena i grabljivaca? Baš kao i tvoji mama i tata... (veliki beli ormar)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lalevic, Stosic Stočarstvo je naziv za granu poljoprivrede koja se bavi uzgojem domaćih životinja u svrhu dobijanja proizvoda za ljudsku ishranu kao što su meso, mast, jaja i raznih sirovina kao što su koža, vuna, krzno, dlaka, perje, rogovi i papci. Pod izrazom stoka se najčešće podrazumijevaju krave, ovce, koze i (rjeđe) svinje, pa se stočarstvo u užem smislu definira kao uzgoj upravo tih životinja.

jugoslovenski fiml u svetu aleksandar saša petrović skupljači perja

Velika ilustrovana enciklopedija SVEOBUHVATNА • AUTORITATIVNА • PUNА ŽIVOTA • VIZUELNO ZADIVLJUJUĆА • neverovatno vizuelno putovanje kroz životinjsko carstvo: na nebu, u vodi, na zemlji i pod njom • više od 2.000 divljih životinjskih vrsta na jednom mestu – od milimetarskih knjiških moljaca do džinovskih plavih kitova, velikih kao košarkaški teren • plod istraživanja međunarodnog tima od preko 70 zoologa i prirodnjaka NAUČITE kako da razlikujete afričkog slona od indijskog na osnovu surle. SAZNAJTE kako se kreću zmije i kako kornjače uvlače glavu u oklop. PRONAĐITE najveću kopnenu životinju ili najmanju pticu na svetu. PROVERITE da li svi delfini žive u slanoj vodi. OTKRIJTE koju poruku šimpanze šalju pokazivanjem zuba a koju keženjem. RASPOZNAJTE divlje mačke na osnovu šara na krznu. POGLEDAJTE IZBLIZA kako bogomoljke love plen, kako se rađa mladunče gnua, kako se slonovi posipaju prašinom, kako majmuni koriste prosto oruđe, kako izgleda svadbeni ples ždralova... OTKRIJTE koji sisari nose jaja, koje životinje lete a nemaju perje i koje ribe na mesto gde će položiti jaja putuju kopnenim putem!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Književni sladokusci će sa zadovoljstvom dočekati novu knjigu Ratka Pekovića koji se vratio svojoj omiljenoj istraživačkoj temi, književnim polemikama na jugoslovenskom prostoru. Ovoga puta on je pod analitičku lupu stavio neke od ključnih sporova o jeziku, naciji i literaturi između 1945. i 1990. godine, ali je taj zahvat i hronološki i tematski mnogo širi, faktički obuhvatajući gotovo celi 20. vek i niz slojeva i linija kulturnog, političkog i intelektualnog života. U presecima tih linija su na krajnje dramatičan, često radikalan polemički način, ispoljavane suštinske razlike između zastupnika suprotstavljenih poetika i estetika, a duh vremena je tim sporovima utiskivao jasne znake širih kulturoloških, političkih i idejnih orijentacija, stremljenja i zabluda, ne samo pisaca, nego i filozofa, sociologa, istoričara, politikologa i drugih pripadnika intelektualne zajednice. Zahvaljujući pomnom istraživanju književne periodike, pogotovo Književnih novina, kao i arhivske građe koja je tek od pre nekoliko godina dostupna istraživačima, Peković svoje čitaoce uvodi na pozornicu kojom se u furioznom tempu kreću, istupaju i polemički sučeljavaju i sudaraju njegovi junaci. Na toj pozornici „leti perje“ na sve strane, traje uzbudljiva intelektualna borba, koja se često odvijala pod okriljem Partije i njenog shvatanja uloge umetnosti u izgradnji „novog društva“ i stvaranja „novog čoveka“ posle 1945. godine.

Izdavač: Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina 2009. Mek povez, ćirilica,bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 90 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Ferenc Kalmar rođen je 25. maja 1928. u Subotici. Rano je zavoleo drvo uz oca, koji je bio tesar. Završio je Višu pedagošku školu u Novom Sadu. Skulpturom se bavi od 1947. godine. Tokom više od šest decenija stvaralaštva uočavamo promene u izboru motiva, likovnom izrazu, sadržaju dela i odabiru materijala. U početku je prevashodno radio u metalu i keramici da bi se poslednje dve decenije sasvim posvetio drvetu, kome daje dodatnu dimenziju - oslikava ga intenzivnim bojama. Početkom osamdesetih godina umetnik odlazi na duže putovanje u SAD, gde ga fascinira indijanska kultura, mistična snaga velikih totema i njihove jarke boje. Evotični plesovi, autentične pesme, jarke boje slika obojenog peska, obredno perje, zatim karakteristični floralni i geometrijski ornamenti, kojima dominira tirkiz boja, probudili su u njemu neke nove sfere intencije. Snažnim, sigurnim i brzim usekom dleta počinje da gradi novi opus: moćne ptice - orlove, kondore, šaman-ptice, petlove, sove, paunove, a potom raznovrsne bube, skakavce, leptire, paukove, neobičan životinjski svet u kome je, kao u basnama, svaka životinja metafora života ili smrti, dobrog ili zlog. Za svoja dela više puta je nagrađivan. Najznačajnije nagrade su Forumova nagrada za likovnu umetnost (Novi Sad, 1993) i Nagrada za ukupan umetnički rad dodeljena na V. međunarodnom bijenalu za naivnu i marginalnu umetnost (Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina, 2007).

John Updike: SELF-CONSCIOUSNESS MEMOIRS Džon Apdajk Tvrd povez sa omotom, 257strana, ALFRED A. KNOPH - NEW YORK 1989. John Updike’s memoirs consist of six Emersonian essays that together trace the inner shape of the life, up to the age of fifty-five, of a relatively fortunate American male. The author has attempted, his Foreword states, “to treat this life, this massive datum which happens to be mine, as a specimen life, representative in its odd uniqueness of all the oddly unique lives in this world.” In the service of this metaphysical effort, he has been hair-raisingly honest, matchlessly precise, and self-effacingly humorous. He takes the reader beyond self-consciousness, and beyond self-importance, into sheer wonder at the miracle of existence. 2009 - Умро је Џон Апдајк, амерички писац и књижевни критичар. Ироничан али суморан посматрач, писац снажног интроспективног дара, привидно баналним темама сведочио је о моралним дилемама модерног човека. Дипломирао је енглески на Харварду. Најпознатији је по циклусу о Харију Зеки Ангстрому. За дела `Зека је богат` и `Зека је умро` добио је Пулицерове награде. Био је један од најплоднијих америчких аутора, током вишедеценијске каријере написао је око педесетак књига. За угледни магазин `Њујоркер` редовно је писао кратке приче. Остала дела: романи `Бежи, Зеко, бежи`,`Кентаур`, `Сајам у убожници`, `На фарми`, `Парови`, `Зека се враћа`, `Ожени ме`, `Државни удар`, `Вештице из Иствика`, збирке прича `Иста врата`, `Голубије перје`, `Музичка школа`, `Проблеми`, `Музеји и жене`.

Godina izdanja: 1995 Autor: Domaći Oblast: GOLUBARSTVO Jezik: Srpski Sportski golub - srpski visokoletač Života Vukojičić izdavač OKK Beograd 1995g mek povez 140 strana 21cm KRUZNI LET Ponikavsi na nasim prostorima kao svedok mesanja civilizacija srpski visokoletac je postao nacionalno blago od vrhunske vrednosti. Decenijama su odgajivaci ove plemenite ptice uzivali u specificnom letu trudeci se da povecaju vreme njegovog zadrzavanja u vazduhu, ali ne zeleci da tu osobinu pretpostave njegovom njegovovom specificnom nacinu letenja. Svaki pokusaj ukrstanja dovodi do izmene osnovnih osobina u vecoj ili manjoj meri , bez obzira sto u krajnjoj liniji produzava vreme leta. Zato je neophodno poznavati osobine pravog srpskog visokoletaca , kako bi svaku nepravilnost na vreme uspeli da predupredimo i eliminisemo. NACIN LETA Nas visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica . Penje se u spirali uvek prema gore. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To podrazumeva da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila . Od toga trenutka meri se njegovo vreme , koje mora da iznosi najmanje polovinu od ukupnog - provedenog u vazduhu . Znaci, golub sme i da se nadje ispod propisane visine , (kada se vidi rad njegovih krila) , ali mora da se opet podigne navise i da tamo ostane! Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom nadmetanju. U vazduhu , srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija , koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad `izleti` koliko moze, golub se vraca kuci. I tada, kao i na pocetku, spiralno se spusta, koristeci vazdusne struje. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno . STANDARD Postojbina: uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca. Rasa je formirana oko 1800godine. Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno ni sitno, odaje utisak `zauzdanog konja`. Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta. Oci: Biserne boje , a kod belih i sarenih s belom glavom , tamne. Ocni okviri su dupli , bledo zute boje do sivoplavicaste , u zavisnosti od boje perja. Kljun: Snazan , srednje duzine , malo povijen , u koleraciji s bojom perja . Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja . Nozdrve su nenaglasene , belo napuderisane. Vrat: Srednje duzine i snazan Prsa: Siroka , snazna i zaobljena. Krila: Duga , siroka , snazna , priljubljena uz telo, leze na repu. Rep: Dugacak, duzi od krila kompaktno nosen u blagom padu , sadrzi od 12-16 pera. Noge: Srednje duzine , snazne , neoperjane, ruzicaste boje . Boja noktiju odgovara boji kljuna. Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s repom. Perje: Cvrsto sjajno i glatko , dobro prileze uz telo. Boje: Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara . Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja, koji poticu jos iz turskog doba. GRESKE: Nepostojanje visokog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta , cetri sata. Suvise krupno ili sitno telo , mala glava, uzano celo, plitka i duboko usadjena kapa , zute i crvene oci , crveni ocni okviri , dug i tanak kljun , taman kljun , dug i tanak vrat, uzana prsa, viseca krila , kratak i nekompaktan rep, operjane noge meko , labavo perje , neodredjene boje i neravnopravne sare. VELICINA PRSTENA : IV. Sreten Karalic Milos Stojanovic 9. jul 1993 ZOV NA VRH GENETIKA- PUT DO NOVE RASE Medju odgajivacima golubova , zivine i kunica povremeno se raspravlja o pitanju - kako stvoriti novu rasu? Ova tema je uvek aktuelna… Citamo u strucnoj literaturi a vidimo na izlozbama sitnih zivotinja da se povremeno , predstavljaju nove rase. U ovoj aktivnosti golubari su najaktivniji, jer je gajenje golubova lakse , nego odgoj ukrasne zivine ili kunica. Drugi vazan faktor je da je golub , vec od sest meseci sposoban za dalji rasplod. To znaci da onaj , ko hoce da radi na stvaranju nove rase golubova , u periodu od 10 godina - teoretski moze da dobije 20 generacija. Da bi se stvorila i registrovala nova rasa treba dosta strucnosti , znanja i vremena. Danas je u svetu opisano oko 1200 rasa golubova.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ptice (lat. Aves) su klasa dvonožnih, toplokrvnih kičmenjaka koji polažu jaja. Ptice su tokom jure evoluirale od dinosaurusa podreda teropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx.[3] Po veličini variraju od sitnih kolibrija do krupnih nojeva. Postoji između 10 i 11 hiljada poznatih vrsta ptica i najraznovrsniji su klasa među kopnenim kičmenjacima. Današnje ptice odlikuju perje, kljun bez zuba, polaganje jaja sa čvrstom ljuskom, visoka stopa metabolizma, srce s dve komore i dve pretkomore, te lagan, ali jak skelet. Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevke i nekoliko drugih, uglavnom endemskih ostrvskih vrsta, izgubile tu sposobnost. Mnoge ptičje vrste svake godine kreću na selidbe u udaljene krajeve, a još više ih preduzima migracije koje su kraće i manje regularne. Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizuelnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, učestvuju u društvenom ponašanju što uključuje zajednički lov, pomoć pri odgajanju podmlatka i ponašanje karakteristično za jato. Neke vrste ptica su isključivo monogamne, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. Druge vrste su poligine ili poliandrične. Jaja obično polažu u gnezdima gde se ona inkubiraju, i većina ptica duže vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja. Ljudi iskorištavaju ptice kao važan izvor hrane kroz lov i živinarstvo. Neke vrste, prvenstveno pevačice i papagaji omiljene su kao kućni ljubimci. Ptice su istaknuto zastupljene u svim pogledima ljudske kulture, od religije, poezije do popularne muzike. Oko 120 do 130 ptičjih vrsta izumrlo je kao rezultat ljudskog delovanja od 1600. godine, a pre toga još i više. Danas mnogim vrstama ptica preti izumiranje zbog delovanja ljudi i vrše se napori kako bi se zaštitile.

Zašto Vuk Bojović kaže da je ovo najbolja knjiga o životinjama koju je ikada imao u rukama Čudesno carstvo životinja oživeće pred Vašim očima u ovoj knjizi koju ćete godinama čitati sa istim žarom! Enciklopedija Životinje je oda raznolikosti, lepoti i bogatstvu sveta životinja u vreme kada sa planete Zemlje nestaju mnoge vrste živih organizama. Uz mnoštvo vrhunskih fotografija i zanimljivih tekstova predstavljamo vam preko 2.000 vrsta životinja, od dobro poznatih koje svakodnevno srećemo pa sve do krajnje retkih koje je videlo svega nekoliko ljudi. Tu je i niz novih priloga svetskom katalogu životinja: novootkrivene vrste majmuna, treća vrsta slona, retke vrste kitova... sve do sićušnih, malo poznatih grupa beskičmenjaka i liste kritično ugroženih životinja.Knjiga je namenjena malim i velikim ljubiteljima prirode, stručnjacima i radoznalcima. Dragocena enciklopedija jedinstvena na našem tržištu - knjiga uz koju ćete naučiti puno toga, uz koju će se promeniti vaš pogled na svet. Velika ilustrovana enciklopedija SVEOBUHVATNА • AUTORITATIVNА • PUNА ŽIVOTA • VIZUELNO ZADIVLJUJUĆА • neverovatno vizuelno putovanje kroz životinjsko carstvo: na nebu, u vodi, na zemlji i pod njom • više od 2.000 divljih životinjskih vrsta na jednom mestu – od milimetarskih knjiških moljaca do džinovskih plavih kitova, velikih kao košarkaški teren • plod istraživanja međunarodnog tima od preko 70 zoologa i prirodnjaka NAUČITE kako da razlikujete afričkog slona od indijskog na osnovu surle. SAZNAJTE kako se kreću zmije i kako kornjače uvlače glavu u oklop. PRONAĐITE najveću kopnenu životinju ili najmanju pticu na svetu. PROVERITE da li svi delfini žive u slanoj vodi. OTKRIJTE koju poruku šimpanze šalju pokazivanjem zuba a koju keženjem. RASPOZNAJTE divlje mačke na osnovu šara na krznu. POGLEDAJTE IZBLIZA kako bogomoljke love plen, kako se rađa mladunče gnua, kako se slonovi posipaju prašinom, kako majmuni koriste prosto oruđe, kako izgleda svadbeni ples ždralova... OTKRIJTE koji sisari nose jaja, koje životinje lete a nemaju perje i koje ribe na mesto gde će položiti jaja putuju kopnenim putem! *4

Aleksandar Ognjanović - Sonja Karan-Đurđić - Radomir Radovanović - Vladimir Perić TEHNOLOGIJA PRATEĆIH PROIZVODA INDUSTRIJE MESA Grupa autora Izdavač: POLJOPRIVREDNI FAKULTET - Beograd, UDŽBDENIK Godina izdanja: 1985 Broj strana: 322 Format: 23 x 16,5 Povez: Meki Opis i stanje: Ilustrovana, sadržaj na slici ima još dodatne dve stavke na zadnjoj strani: a. Kontinuelni postupci za proizvodnju mesnog, mesno koštanog i krvnog brašna. b. Postupci pri proizvodnji brašna od perja. Knjiga je kompaktna i cela, malo iskošena od čitanja, ima dosta podvlačenja i pisanja sa strane i na knjižnom bloku - vidi se na slikama Tags: UDŽBDENIK Mesni proizvodi Prerađevine od mesa 31.01.2023.

U narodnim pričama uopšte u narodnom stvaralaštvu nalazi se klica naše pismenosti, narodne umotvorine su prapočetak savremene kulture i često njen oslonac u sadašnjosti. U ovoj zbirci nalaze se priče: Ateš Periša. Biberčić. Babovina. Kabadaluk. Carev najmlađi sin. Ko dobro čini, ne kaje se. Čudotvorni prsten. Zlatna djeca. Carević i divova kći. Djevojka-ptica zlatna perja. Sedam braće i sedam divova. Srećni sat. Ćelo carev zet. Vezena marama. Otac i njegove kćeri. Ciganin i divovi. Zlatumbeg. Pravda i krivda. Oklen ingleskoj kraljici tolike pare. Titiz i džomet. Vezirov sin. Noćnica. Mala vila. Dijete sa devet čiraka. Maćeha. Materine suze. Sudbina. 1952., tvrdi povez, 236 strana, dečje žvrljotine, pocepan zadnji beli list.

Izdavač: Mladinska knjiga Beograd 2007. Tvrd povez, veliki format (31 cm), bogato ilustrovano, 623 strana. Knjiga je odlično očuvana. Zašto Vuk Bojović kaže da je ovo najbolja knjiga o životinjama koju je ikada imao u rukama Čudesno carstvo životinja oživeće pred Vašim očima u ovoj knjizi koju ćete godinama čitati sa istim žarom! Enciklopedija Životinje je oda raznolikosti, lepoti i bogatstvu sveta životinja u vreme kada sa planete Zemlje nestaju mnoge vrste živih organizama. Uz mnoštvo vrhunskih fotografija i zanimljivih tekstova predstavljamo vam preko 2.000 vrsta životinja, od dobro poznatih koje svakodnevno srećemo pa sve do krajnje retkih koje je videlo svega nekoliko ljudi. Tu je i niz novih priloga svetskom katalogu životinja: novootkrivene vrste majmuna, treća vrsta slona, retke vrste kitova... sve do sićušnih, malo poznatih grupa beskičmenjaka i liste kritično ugroženih životinja.Knjiga je namenjena malim i velikim ljubiteljima prirode, stručnjacima i radoznalcima. Dragocena enciklopedija jedinstvena na našem tržištu - knjiga uz koju ćete naučiti puno toga, uz koju će se promeniti vaš pogled na svet. Velika ilustrovana enciklopedija SVEOBUHVATNА • AUTORITATIVNА • PUNА ŽIVOTA • VIZUELNO ZADIVLJUJUĆА • neverovatno vizuelno putovanje kroz životinjsko carstvo: na nebu, u vodi, na zemlji i pod njom • više od 2.000 divljih životinjskih vrsta na jednom mestu – od milimetarskih knjiških moljaca do džinovskih plavih kitova, velikih kao košarkaški teren • plod istraživanja međunarodnog tima od preko 70 zoologa i prirodnjaka NAUČITE kako da razlikujete afričkog slona od indijskog na osnovu surle. SAZNAJTE kako se kreću zmije i kako kornjače uvlače glavu u oklop. PRONAĐITE najveću kopnenu životinju ili najmanju pticu na svetu. PROVERITE da li svi delfini žive u slanoj vodi. OTKRIJTE koju poruku šimpanze šalju pokazivanjem zuba a koju keženjem. RASPOZNAJTE divlje mačke na osnovu šara na krznu. POGLEDAJTE IZBLIZA kako bogomoljke love plen, kako se rađa mladunče gnua, kako se slonovi posipaju prašinom, kako majmuni koriste prosto oruđe, kako izgleda svadbeni ples ždralova... OTKRIJTE koji sisari nose jaja, koje životinje lete a nemaju perje i koje ribe na mesto gde će položiti jaja putuju kopnenim putem!

Dobiti od živine što više kvalitetnog mesa, jaja i perja, nije jednostavan zadatak. Gajenje je težak posao jer su živine osetljive na slabiju i nedovoljno kvalitetnu ishranu, ali i na vremenske promene, neudoban smeštaj, buku, vakcinaciju i hvatanje; te su sklone velikom broju bolesti. Autor se zato u ovoj knjizi detaljno bavi uzgojem živine: kokošaka, ćuraka, pataka i gusaka. U knjizi su za svaku od kategorija navedene karakteristike različitih pasmina, nakon čega su obrađene biološke osnove uzgajanja, potrebne temperature, ventilacija, rasveta i vlažnost, način tova i izbor vrste i količine hrane za živinu, kao i higijena životnog prostora, načini proizvodnja jaja, bolesti i njihovo lečenje i drugo. Autor: dipl. ing. Borislav Volčević Knjiga je štampana u broš povezu na 113 strana. ISBN: 953-6698-20-X

Aleksandar Petrović : SVE MOJE LJUBAVI SLEPI PERISKOPI / 2. допуњено изд. Нови Сад : Прометеј, 2010 , tvrdi povez, Fizički opis 258 стр. : фотогр. ; 19 cm Стр. 5-12: Јатаган мала, с обе стране баре / Драшко Ређеп Стр. 243-258: Географија бола / Драшко Ређеп. Петровић, Александар, 1929-1994 Očuvanost 4. Александар Петровић (1929. – 1994. Париз) је био српски редитељ, професор на Факултету драмских уметности у Београду, писац и филмски теоретичар. Студије режије је започео на ФАМУ, чувеној филмској академији у Прагу. Дипломирао је 1955. године на Београдском универзитету историју уметности. Његов филм Три номинован је за Оскара 1966. године, а следеће године и чувено остварење Скупљачи перја, које осваја и награду на Канском фестивалу. Један од његових најпознатијих филмова је ремек-дело „Биће скоро пропаст света”, који се сматра једним од врхунских домета југословенске кинематографије.

Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Greg DeCuir Jr - Jugoslovenski crni talas Polemički film od 1963. do 1972. u SFRJ Jugoslav Black Wave Filmski centar Srbije, Beograd, 2011. Udžbenički format, 540 strana. Očuvana. Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. - JUGOSLOVENSKI CRNI TALAS na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas. Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija. Jugoslavija, crni talas, zika pavlovic, sasa petrovic, kokan rakonjac, zelimir zilnik, lazar stojanovic, plasticni isus, purisa djordjevic, skupljaci perja, tri, povratak, mlad i zdrav kao ruza, makavejev, wr misterije organizma, budjenje pacova, kad budem mrtav i beo, dzimi barka, dragan nikolic, ljubavni slucaj, rani radovi, vrane...

PČELINJA PAŠA + 2 knjige o pcelarstvu na madjarskom jeziku sve je ukoriceno u 1 knjigu ,da ne bude zabune veoma retko .. 1 knjiga na madjarskom je Méhészet dióhéjban Héjjas Endre A MÉHÉSZET ALAPISMERETEI, ELMÉLETBEN ÉS GYAKORLATBAN/KEZDŐKNEK ÉS HALADÓKNAK EGYARÁNT AJÁNLVA -BUDAPEST 1936 GODINA , 120 STRANICA 2 KNJIGA na madjarskom je Méhészet - gyakorlati tanácsadó kezdő méhészek számára -340 stranica ,veoma staro ,predratno sve je ukoriceno u 1 knjigu vrlo dobro ocuvano ,ukoriceno u tvrdi povez ,ima dosta podvlacenja teksta hemijskom olovkom ,lepo ,pedantno PČELINJA PAŠA Momirovski Šimić Jovan Momirovski i Filip Šimić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Poljoprivredni nakladni zavod, 1953 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 108 str., [1] presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Napomene Kalendar cvjetanja: str. 105-108 Bibliografija: str. [109]. Predmetne odrednice Medonosne biljke Pčele – Paša Predgovor 3 Uvod 5 I. Opći dio 7 Važnost poznavanja pčelinje paše 7 Biologija cvijeta 9 Izlučivanje nektara 12 Uvjeti izlučivanja nektara 13 Slatki biljni sokovi 16 О količini proizvodnje nektara kod biljaka 17 Polen 18 Propolis 20 Cvjetanje biljaka 21 Oprašivanje ratarskog bilja 24 Oprašivanje voćaka 25 Kako se pčele sporazumijevaju 27 Dresiranje pčela 29 Daljina leta kod pčela 30 II. Posebni dio 33 Voćke 33 Bagrem 35 Sofora 38 Lipe 41 Kesteni pitomi 44 Divlji ili konjski kesten 46 Javori 47 Vrbe 48 Fajasen, kiselo drvo 49 Dafina, srebrna vrba 51 Gledić, trnovac 51 Katalpa 51 Hrastovi 52 Bukva 54 Četinari 54 Glog 54 Lijeska 55 Šiblje 55 Biserak 55 Čivitnjača 56  Živi plot, živičnjak 57 Kupina, ostruga 57 Mahonija 58 Majčina dušica 59 Malina 59 Vrbolika ili kiprovina 60 Zlatošipka 61 Zeljaste biljke 61 Suncokret 61 Repica 62 Tikva, buča 63 Duhan 64 Heljda 64 Pamuk 65 Korijander 65 Povrtlarske biljke 65 Lucerna ili vi ja 65 Crvena djetelina 66 Esparzeta 68 Grahorica 68 Metvica 69 Livade i pašnjaci 71 Bijela djetelina 76 Švedska ili hibridna (barska) djetelina 78 Bijeli bosiljak ili staračac 79 Os jak ili palamida 80 Pčelarske biljke 81 Facelija 82 Svilenica, cigansko perje 82 Medonosno bilje jadranskog područja i krša 83 Ružmarin 83 Žalfija, kadulja ljekovita 85 Vrijesak mali, bresina 87 Vriština, vrišt 90 Levanda 91 Veliki vrij es 91 Drača, diraka 92 Planika obična, jagodnjak 93 Medljika 94 Medljika od cmogorice 96 III. Popravljanje pčelinje paše 99 IV. Kalendar cvjetanja 103 Literatura 109 (u hodniku ,na polici ,na otvorenom)

GREG DE KJUR JUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Predgovor - Miroljub Stojanović Prevod - Irena Šentevska, Žarko Cvejić Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019 306 strana 25 cm Edicija - Pogledi i traganja ISBN - 978-86-7227-108-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatraču Predgovor (drugom izdanju) Predgovor Uvod Plastični ljubavni slučaj Jugoslovenske filmske industrije Poslednje delije Entuzijazam Nemirni rani radovi Akademija za pozorište, film, radio i televiziju Mladi i zdravi, mrtvi i beli Stvaraoci Skupljači perja od vrana Marksistička misao i praksa Horoskop Estetika crnog talasa Zaključak Postskriptum Film index Index Bibliografija `Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas. Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija. Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

SOVA - Veliki porodični leksikon MLADINSKA KNJIGA Beograd 2011. veliki format tvrd povez, 1214 stranica ODLIČNO OČUVANO Ko je doneo prvi saksofon u Beograd? Čime se bavila Maga Magazinović? Da li se bajader jede? Ima li i danas besrebrenika? Čijem panteonu pripada bog Veles i šta je panteon uopšte? Ko je komponovao „Svilen konac“? Šta je to „crni talas“? Koji naš glumac je igrao i u „Kozari“ i u „Skupljačima perja“ i u „Lepa sela lepo gore“? Ako ne znate odgovore na sva ova pitanja, konsultujte SOVU jer to je porodični jednotomni leksikon kakav je nedostajao svakoj kućnoj biblioteci! Tom pun podataka koji se ne mogu lako naći, a pogotovo ne na jednom mestu – za njim će često posezati svi članovi porodice, bilo da zadovolje znatiželju, provere svoje znanje, podsete se onog što su zaboravili, lakše urade domaći zadatak, razreše neku dilemu pri izradi stručnog rada... VELIKI PORODIČNI LEKSIKON SOVA je nezaobilazno štivo, jedinstveno po značaju i vrednosti. Odrednice u VELIKOM PORODIČNOM LEKSIKONU SOVA napisane su jednostavnim stilom i vrlo su jasne i kratke, tako da ih može razumeti svako, pa i školsko dete, a korisne su svima koji traže preciznu i proverenu informaciju. U SOVI ćete naći: • 60.000 odrednica raspoređenih po azbučnom redu (oko 10.000 zanimljivih odrednica iz etnologije, religije, muzike, plesa, nauke, istorije, sporta sa ovih prostora) • 57 oblasti (prirodne i društvene nauke, kultura i sport) • znanje više od 60 vrhunskih stručnjaka (na čelu s glavnim urednikom Vasilijem Krestićem – Petar Krestić, Milo Lompar, Vesna Lompar, Jovan Ćirilov, Ljiljana Miočinović-Popović, Biljana Krstić, Petar Janjatović, Časlav Ocić, Marko Babac, Aleksandar Milajić...) • više od 1.200 strana suvog znanja • više od 3.700 fotografija • više od 200 karata • korisne grafikone i tabele • Dimenzije: 21 x 39 cm • Luksuzna i izdržljiva oprema: eko koža i zlatotisk (za listanje i čitanje generacijama)

nova, nekorišćena Crno u koloru, autori: Srđan Vučinić, Vladan Matijević Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 88 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm LIČNOSTI, A NEOSOBE Ako se nekada za nekog pisca govorilo da je izašao iz Gogolјevog Šinjela, sada se može reći da imamo naciju koja je izašla iz TV dekoltea. Nije teško zamisliti generacije onih koji i ne znaju ni 10 šta drugo osim za vulgarni „humor`, ničim izazvano beskonačno veselјe, isprazne priče, ubrizgane obline... Nije teško zamisliti generacije koje su sada već stasale i postale punoletne, što će reći da imaju i pravo glasa, ali od sveg izbora na ovome svetu jedino umeju i jedino mogu da naprave izbor da li da u Velikom bratu ili kojem sličnom TV formatu ostane osoba A ili osoba B. Naš narod bira, naše društvo razmišlјa, naša država ima nedoumicu - da li da ostane osoba A ili osoba B? Ne želimo ni osobu A ni osobu B. Ne želimo TV format. Ne želimo ni„humor` psovke... Knjigom CRNO U KOLORU želimo da podsetimo da postoji još nešto - stav, radost malog, metafora velikog, sposobnost da se gorko osmehnemo, pre svega sebi... I da je izbor, ipak, znatno širi, da imamo o čemu da razmišlјamo, da se naša nedoumica ne svodi na osobe već se grana na ličnosti... Spomenimo samo neke koje ova knjiga okuplјa: Živko Nikolić, Dušan Kovačević, Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Aleksandar Petrović, Boro Drašković... I želimo da se kino-aparatura vrati u bioskopske sale i da se pred bioskope vrate tapkaroši. Da, tapkaroši. Zašto da ne? Za razliku od anonimnih tvoraca formata, makar smo znali ko su, makar smo znali kako se ko od njih zove. crni film , skupljači perja, buđenje pacova, wr misterije organizma

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mladinska knjiga! Velika ilustrovana enciklopedija SVEOBUHVATNА • AUTORITATIVNА • PUNА ŽIVOTA • VIZUELNO ZADIVLJUJUĆА • neverovatno vizuelno putovanje kroz životinjsko carstvo: na nebu, u vodi, na zemlji i pod njom • više od 2.000 divljih životinjskih vrsta na jednom mestu – od milimetarskih knjiških moljaca do džinovskih plavih kitova, velikih kao košarkaški teren • plod istraživanja međunarodnog tima od preko 70 zoologa i prirodnjaka NAUČITE kako da razlikujete afričkog slona od indijskog na osnovu surle. SAZNAJTE kako se kreću zmije i kako kornjače uvlače glavu u oklop. PRONAĐITE najveću kopnenu životinju ili najmanju pticu na svetu. PROVERITE da li svi delfini žive u slanoj vodi. OTKRIJTE koju poruku šimpanze šalju pokazivanjem zuba a koju keženjem. RASPOZNAJTE divlje mačke na osnovu šara na krznu. POGLEDAJTE IZBLIZA kako bogomoljke love plen, kako se rađa mladunče gnua, kako se slonovi posipaju prašinom, kako majmuni koriste prosto oruđe, kako izgleda svadbeni ples ždralova... OTKRIJTE koji sisari nose jaja, koje životinje lete a nemaju perje i koje ribe na mesto gde će položiti jaja putuju kopnenim putem! Zašto Vuk Bojović kaže da je ovo najbolja knjiga o životinjama koju je ikada imao u rukama? Čudesno carstvo životinja oživeće pred Vašim očima u ovoj knjizi koju ćete godinama čitati sa istim žarom! Enciklopedija Životinje je oda raznolikosti, lepoti i bogatstvu sveta životinja u vreme kada sa planete Zemlje nestaju mnoge vrste živih organizama. Uz mnoštvo vrhunskih fotografija i zanimljivih tekstova predstavljamo vam preko 2.000 vrsta životinja, od dobro poznatih koje svakodnevno srećemo pa sve do krajnje retkih koje je videlo svega nekoliko ljudi. Tu je i niz novih priloga svetskom katalogu životinja: novootkrivene vrste majmuna, treća vrsta slona, retke vrste kitova... sve do sićušnih, malo poznatih grupa beskičmenjaka i liste kritično ugroženih životinja. Knjiga je namenjena malim i velikim ljubiteljima prirode, stručnjacima i radoznalcima. Dragocena enciklopedija jedinstvena na našem tržištu - knjiga uz koju ćete naučiti puno toga, uz koju će se promeniti vaš pogled na svet. BOGATSTVO BOJA I PRIZORA Izuzetna, jedinstvena kolekcija originalnih fotografija životinja u njihovom prirodnom staništu, uključujući i nagrađivane portrete i slike retkih vrsta, snimljene kamerom profesionalnih fotografa nakon višemesečnih istraživanja. Enciklopedija Životinje dolazi sa čak 5.000 fenomenalnih fotografija u kojima ćete beskrajno uživati i diviti se lepoti prirode i živog sveta. DA NIŠTA NE PROPUSTITE Na kraju knjige nalaze se iscrpan pojmovnik, u kojem se tumače zoološki i tehnički pojmovi koji su korišćeni u knjizi i indeks, koji vam omogućava brzo pretraživanje. Svaki od opisa donosi očaravajuću priču o vrsti kao i kartu rasprostranjenosti i fotografiju u boji, čak i za najređe životinjske primerke. Ilustrovana enciklopedija Životinje će biti sjajan pratilac tokom svih istraživanja životinjskog sveta i prava riznica znanja. STRUKTURA ENCIKLOPEDIJE Knjiga je podeljena u tri glavna dela, od kojih svaki sistematično objašnjava obilje životinjskog sveta na jednostavan i svakom pristupačan način. Uvod U uvodnom delu knjige uopšteno se govori o životinjama i njihovom načinu života. Iako su se razvile posle ostalih živih bića, životinje danas predstavljaju dominantan oblik života na Zemlji. Jedan od faktora koji je to omogućio jeste njihova sposobnost prilagođavanja u ponašanju i kretanju. Ovaj deo knjige proučava izgled životinja, prikazuje puteve njihove evolucije, njihov odgovor na životne uslove i način na koji su ih biolozi klasifikovali. Na kraju, daje se i osvrt na glavne uzroke njihove ugroženosti i nestajanja. Staništa Jedino mesto u svemiru za koje se zna da je na njemu moguć život jeste Zemlja. Kao i ostala živa bića, životinje su zauzele sva područja između donjeg sloja Zemljine atmosfere i dna okeana . Bez obzira na to gde žive, životinje stupaju u međusobne odnose, odnose sa drugim živim bićima i sa svojom okolinom, stvarajući složeno okruženje koje se stalno menja i koje nazivamo stanište. U ovom poglavlju obrađuju se sva svetska staništa, kao i životinje koje u njima žive. Životinjsko carstvo Do danas je opisano oko dva miliona vrsta – smatra se da je stvaran broj nekoliko puta veći. Carstvo životinja obuhvata kako beskičmenjake jedva vidljive golim okom, tako i kičmenjake (kitove) duže od 30 m. Način života vrlo je raznolik: neke vrste su nepokretne, a druge su pokretne grabljivice, koje mogu da se kreću brzinom i do 100 km na sat. Ovo poglavlje pruža uvid u carstvo životinja, opisujući više od 2.000 vrsta – od najvećih i najpoznatijih do najmanjih i najređih. Životinjsko carstvo je u ovoj knjizi podeljeno na šest delova: sisari, ptice, gmizavci, vodozemci, ribe i beskičmenjaci. Svaki deo počinje uvodom za pojedinu grupu životinja a završava se spiskom ugroženih vrsta. Autori poglavlja: SISARI: dr Juliet Clutton-Brock PTICE: dr Francois Vuilleumier REPTILI: Chris Mattison VODOZEMCI: Professor Tim Halliday RIBE: Professor Richard Rosenblat BESKIČMENJACI: dr George C. McGavin, dr Richard Barnes, dr Frances Dipper Ostali saradnici: dr Richard Barnes, dr Paul Bates, dr Simon K. Bearder, Deborah Behler, John Behler, Keith Betton, dr Michael de L. Brooke, dr Charles R. Brown, dr Donald Bruning, George H. Burgess, dr Kent E. Carpenter, Norma G. Chapman, Ben Clemens, Dr. Richard Cloutier, Malcolm C. Coulter, Dominic M. Couzens, dr Timothy M. Crowe, dr Kim Dennis-Bryan, dr Christopher Dickman, Joseph A. DiConstanzo, dr Philip Donoghue, dr Nigel Dunstone, dr S. Keith Eltringham, Prof. Brock Fenton, Joseph Forshaw, Susan D. Gardieff, dr Anthony Gill, dr Joshua Ginsberg, dr Colin Groves, dr Jurgen H. Haffer, Prof. Tim Halliday, Gavin Hanke, dr Cindy Hull, dr Barry J. Hutchins, dr Paul A. Johnsgard, dr Angela Kepler, dr Jiro Kikkawa, dr Nigel Leader-Williams, dr Douglas Long, dr Manuel Marin, Chris Mattison, dr George C. McGavin, dr Jeremy McNeil, dr Rodrigo A. Medellin, dr Fridtjof Mehlum, Chris Morgan, Rick Morris, dr Bryan G. Nelson, dr Gary L. Neuchterlein, Jemima Parry-Jones, Malcolm Pearch, prof. Christopher Perrins, dr Ted Pietsch, dr Tony Prater, dr Galen B. Rathbun, dr Ian Redmond, dr James D. Rising, Robert H. Robins Jeff Sailer, dr Scott A. Schaeffer, dr Karl Schuchmann, prof. John D. Skinner, dr Andrew Smith, dr Ronald L. Smith, dr David D. Stone, dr Mark Taylor, dr David H. Thomas, dr Dominic Tollit, dr Jane Wheeler, dr Ben Wilson, dr David B. Wingate, dr Hans Winkler, dr Kevin Zippel