Lepo je raspoložen, ali u prisustvu drugih gostiju više ne gleda u mom pravcu. Ljubazno se pozdravim i krenem u kabinu. Ponovo prodišem tek pošto sam zatvorila vrata i naslonila čelo na prozor. Napolju neko prolazi, noseći reku na drhtavim rukama. Jana Biler nikada nije upoznala svog oca Milana Blažeka. Sve što ona zna o njemu je da radi kao kapetan na MS Mocartu, prilično neglamuroznom brodu za krstarenje Dunavom. Kada konačno rezerviše mesto na brodu gde „sve što se zbiva može da stane na dva podmetača za pivo”, osmodnevno putovanje od Pasaua do Beča sa skoro stotinu starijih gostiju koji bi da vide još malo sveta, ali „zaboga, nikako previše”, postaće ujedno i plovidba ka sopstvenim korenima i početak nežnog, emotivnog zbližavanja oca i ćerke, koji tek treba da nauče značenje reči porodica. Dunav inače uopšte nije plav. Uvek sam mislila da jeste. Zbog „Lepog plavog Dunava”. Sada stojim na obali i zelen je. Isprano mlečnozelen, kao voda u čaši u koju umačeš četkicu kad vodenim bojama slikaš sladoled ‒ od pistaća.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Orašasti plodovi (ili koštunjavo voće) predstavljaju plodove pojedinih biljaka sa tvrdom ljuskom unutar koje se nalazi semenka, koja je uglavnom jestiva za čoveka. Kod ovih biljaka se plod ne otvara da bi se oslobodilo seme. Primer ovakvih plodova su lešnik,[1] kesten, žir, orah i drugi. U opštem smislu, veliki broj sušenog semena se takođe naziva orasima, ali u botaničkom aspektu postoje i dodatni uslovi da bi se oni ubrajali u orašaste plodove, između ostalih i da se ljuska ne otvara kako bi ispustila seme. Korištenje pojma orah je uglavnom manje ograničavajuće, te su mnogi orašasti plodovi, kao što su brazilski orah[2][3] (Bertholletia excelsa), pekan (Carya illinoinensis),[6][7] badem (Prunus dulcis), pistać (Pistacia vera) te obični orah (Juglans spp.),[10] nisu orašasti u botaničkom smislu. Uobičajena upotreba pojma često se odnosi na jestivo jezgro takvih plodova u čvrstoj ljusci.[11] U mnogim jezicima, prevođenje reči orah često zahteva parafraziranje, jer je u tim jezicima ona uopštena ili višeznačna. Orašasti plodovi su važan izvor hranljivih materija, a često se koriste u kulinarstvu ili za grickanje u sirovom ili prerađenom stanju. Pojedine vrste, uključujući badem i pistać, sačinjavale su bitan deo ljudske ishrane milenijumima. Ljudi su u pleistocenu osmislili niz oruđa namenjenog lomljenju ovih tvrdih plodova.[12] Kalifornijska plemena jedu lokalnu vrstu kestena za vreme nestašice hrane, s tim što prethodno otklone otrovne materije. Kesten se na britanskim ostrvima koristi za igru sličnu klikerima.[13] Botanička definicija Orah, levo i njegovo seme desno, nakon što su odvojeni iz svog perikarpa. Seme korejskog bora, sa semenjačom, gore; i bez nje, ispod Pod pojmom orah u botanici se podrazumeva jednostavni suvi plod koji sadrži jedno (vrlo retko dva) semena, pri čemu zid plodnika tokom sazrevanja postaje vrlo čvrst i tvrd perikarp, dok seme ostaje nepričvršćeno ili slobodna unutar perikarpa. Većina orašastih plodova nastaje iz tučka sa podcvetnim plodnikom i svi su nepucajući (tj. ne otvaraju se nakon sazrevanja). Prave orašaste plodove, na primer, imaju i neke biljne porodice iz reda Fagales.[14] Red Fagales (sve vrste ne proizvode prave orašaste plodove) Porodica Fagaceae Bukva (Fagus) Kesten (Castanea) Hrast (Quercus) hrastovi iz rodova Lithocarpus i Notholithocarpus[15] Porodica Betulaceae Lešnik (Corylus) Grab (Carpinus) Mali orašasti plod se ponekad naziva i oraščić. U botanici, taj pojam se konkretno odnosi na pirenu, odnosno seme koje je prekriveno kamenastim slojem, kao što je jezgra koštunjičavog voća. Orasi i uopšteno vrste iz porodice oraha (Juglandaceae[16]) imaju plodove koje je vrlo teško klasifikovati. Oni se smatraju pravim orašastim plodovima po nekim definicijama, a u nekim izvorima se navode kao koštunjičavi orasi. „Trima“ je specijalizirani naziv za plodove biljaka iz ove porodice....