Dr Zlatko Pregrad - Porodicni odgoj, dopunjeno izdanje, IGKRO `Svjetlost`, Sarajevo, 1980, 140 strana. Knjiga nije koriscena

Kalam - PRAKTIČNA PRIMENA PRAVILA AKUSTIKE Akustika, buka, priroda buke, vibracije, specijalni zidovi i pregrade, specijalne tavanice i plafoni.. buka priroda buke vibracije specijalni zidovi i pregrade specijalne tavanice i plafoni vrata akustika slušaonica bioskopa ocuvana kao na slikama dek+

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Atlantida u Srbiji Autor: Ranko Jakovljević Izdavač: Pešić i sinovi mek povez, ćirilica, 21 cm, 265 str. _____ Geografski predeli Gvozdenih vrata na Dunavu i njegovih predela sa ključalom vodom znanih kao Kazani, zidine antičke naseobine na izlazu iz đerdapskog grotla zvanog Ždrelo, što čuvaju od zaborava uspomenu na zaštitnicu svetih puteva i devicu Dijanu, zatim naziv nestalog grada Dionis – dete dvostrukih kapija – utonulog u rečne dubine na potesu Đevrin u blizini Ada Kala prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap i na njegovom mestu pronađen Mitrin mermerni reljef – beleg svedočanstva o graničnom području ogromnog kamenog praga u rečnom dnu, imenovanog kao Pregrada sa značenjem prepreke povredi kosmičkog reda kojom „mnogomučna Pravda“ na stubovima otvara prolaz energiji, opredeljuju nas da tragove jednog bogatog mitskog pamćenja, između ostalog i kao stadijuma na putu saznanja – za šta ih je Platon koristio – pokušamo pronaći upravo u regiji Gvozdenih vrata Đerdapa.

Pešić i sinovi, 2008. 265 strana. Dakle, nova. Geografski predeli Gvozdenih vrata na Dunavu i njegovih predela sa ključalom vodom znanih kao Kazani, zidine antičke naseobine na izlazu iz đerdapskog grotla zvanog Ždrelo, što čuvaju od zaborava uspomenu na zaštitnicu svetih puteva i devicu Dijanu, zatim naziv nestalog grada Dionis – dete dvostrukih kapija – utonulog u rečne dubine na potesu Đevrin u blizini Ada Kala prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap i na njegovom mestu pronađen Mitrin mermerni reljef – beleg svedočanstva o graničnom području ogromnog kamenog praga u rečnom dnu, imenovanog kao Pregrada sa značenjem prepreke povredi kosmičkog reda kojom „mnogomučna Pravda“ na stubovima otvara prolaz energiji, opredeljuju nas da tragove jednog bogatog mitskog pamćenja, između ostalog i kao stadijuma na putu saznanja – za šta ih je Platon koristio – pokušamo pronaći upravo u regiji Gvozdenih vrata Đerdapa. Herkulovi stubovi, Posejdon, kukasti krst, potop, Pontifex Maximus, ada Kale, Baba Kaj, blago Atlantide...

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Mesna zajednica Mokrin, 2005. god. Broširan povez, 24 cm. 191 str. Ilustrovano Edicija - Znamenitosti Mokrina i Mokrinčana Srpska pravoslavna crkva u Mokrinu, mestu u opštini Kikindi, čija izgradnja započeta 1762. godine, dograđena je 1835. i 1836. godine, ubraja se kao spomenik kulture u nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja. Crkva u Mokrinu je posvećena Saboru Svetog Arhangela Mihaila. Sagrađena je kao jednobrodna građevina izvedena u klasicističkom duhu. Zapadno pročelje sa zabatom i kitnjastim zvonikom koji ga nadvišava dominira mirnim, raščlanjenim linijama. Hram je 1835./1836. godine dograđen prema zapadu, izgradnjom priprate produžen je za 15,5 metara. Visoka barokna oltarska pregrada, sa drvorezbarskim radom rokajnih motiva, prvi je slikarski poduhvat Teodora Ilića Češljara po dolasku sa školovanja na bečkoj Akademiji. To je ujedno i jedini u potpunosti sačuvan Češljarov ikonostas, koji kao takav predstavlja značajno svedočanstvo o nastupajućim ikonografskim i likovnim novinama.

Praktična primena pravila akustike - Kalam -Građevinska knjiga, 1954. godina -208 strana. Akustika, buka, priroda buke, vibracije, specijalni zidovi i pregrade, specijalne tavanice i plafoni.. buka priroda buke vibracije specijalni zidovi i pregrade specijalne tavanice i plafoni vrata akustika slušaonica bioskopa - unutrasnjost je dobro ocuvana ,sadrzaj je cist ,knjiga je zuca ,od starosti / - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 1)

Technical dictionary on dams Slovenačko-englesko-francusko-nemačko-špansko-italijansko-portugalski rečnik za brane IZDAVAČ: Slovenski nacionalni komite za velike pregrade, Ljubljana GODINA: 1997. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 425 STANJE: dobro očuvana, ima posvetu, ocena 3

Izdavač: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture - Novi Sad,papirni omot,iskrzan,novi sad,1981g 1981. god. Tvrd povez, 27 cm. 186 str. Kunstdruk, ilustrovano DVOJEZICKO SRPSKO - ENGLESKI Srpska pravoslavna crkva u Sremskoj Kamenici je podignuta u periodu od 1737. do 1758. godine, pod zaštitom je države kao spomenik kulture u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja. Crkva je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, predstavlja jednobrodnu građevinu, izgrađenu u duhu srpske tradicionalne arhitekture sa elementima baroka. Spolja petostrana oltarska apsida, zasvedena je polukalotom, dok pripratu od naosa odvajaju stubovi međusobno spojeni lukovima. Kupolu nose četiri slobodna stupca, spolja je ukrašena limenom kapom u barokno-klasicističkom duhu. Fasade crkve su zidane opekom i kamenom, ukrašene su kordonskim vencem i dvostrukim frizom nejednakih slepih arkada. Uz zapadno pročelje dozidan je sredinom 18. veka kameni trospratni zvonik sa tremom i baroknom kapom. Prvobitni ikonostas iz 1753. godine kao i živopis u polukaloti apside i svodu naosa (1754) oslikali su Jovan Vasilijevič i Vasilije Ostojić. Oltarska pregrada, rezbarski rad Marka Vujatovića 1797. godine, dekorisana je u baroknom maniru. Ikonostas s kraja 18. veka, ostvario je 1802. godine Stefan Gavrilović. Kamenička crkva poseduje i ikonu arhanđela Mihaila, rad Steve Todorovića iz 1856. godine, koja pored likovnih ima i istorijske vrednosti. Konzervatorsko-restauratorski radovi vršeni su na tronovima i pevnicama u dva maha, 1968–1969. i 1994. godine a sanacioni radovi na arhitekturi izvedeni su 1996. godine. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 MS

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! LZ 129 Hindenburg (registracija: D-LZ 129) bio je veliki njemački komercijalni putnički cepelin, vodeći zračni brod u klasi Hindenburg. Bio je najduži u klasi letećih naprava i najveći zrakoplov po obujmu te širini i visini.[1] Projektiran je i izgrađen u tvrtci Zeppelin (Luftschiffbau Zeppelin GmbH) na obali Bodenseea u Friedrichshafenu. Zrakoplov je letio od ožujka 1936. godine do 6. svibnja 1937. kada je pri slijetanju u Mornaričku zrakoplovnu bazu Lakehurst (Manchester Township, New Jersey), nakon svog prvog transatlantskog putovanja za Sjevernu Ameriku, potpuno izgorio. U nesreći je poginulo trideset i šest osoba. Hindenburg je dobio ime po feldmaršalu Paulu von Hindenburgu (1847. – 1934.), predsjedniku Njemačke od 1925. do 1934. godine. Dizajn i razvoj Konstrukcija Hindenburga Blagovaonica Karta svijeta na zidu u dnevnom boravku Hindenburg je imao duraluminijsku konstrukciju koja uključuje uzduž poredanih 15 pregrada u obliku velikih obruča između kojih se nalazilo 16 pamučnih vreća ispunjenih plinom. Pregrade su bile međusobno ojačane uzdužnicama postavljene u krug uzduž pregrada. Oplata cepelina bila je od pamuka impregniranog s mješavinom reflektirajućih materijala kako bi se plinske vreće zaštitile od ultraljubičastog zračenja koje bi ih oštetilo i infracrvenog zračenja koje bi moglo izazvati pregrijavanje. Godine 1931. tvrtka Zeppelin kupila je u listopadu 1930. godine 5000 kg duraluminija koji su spašeni nakon pada britanskog cepelina R101 te su ga nakon recikliranja koristili u gradnji Hindenburga.[2] Za unutrašnji dizajn Hindenburga bio je zadužen Fritz August Breuhaus čije je dizajnersko iskustvo bilo uključeno u vagone Pullman Coachesa, prekooceanske linijske brodove kao i ratne brodove za Njemačku ratnu mornaricu.[3] U sredini gornje `A` palube nalazile su se velike javne prostorije: blagovaonica s lijeve i dnevni boravak s prostorijom za pisanje na desnoj strani (gledajući prema nosnom dijelu zrakoplova). Male putničke kabine protezale su se oko ovih prostorija. Slike na zidovima blagovaonice prikazivale su putovanja Graf Zeppelina u Južnu Ameriku. Stilizirana karta svijeta prekrivala je zid u dnevnom boravku. Dugi kosi prozori nalazili su se uzduž obje palube. Od putnika se očekivalo kako će većinu svog vremena provesti u javnim prostorima, a ne svojim skučenim kabinama.[4] Na donjoj `B` palubi nalazile su se praonice, blagovaonica za posadu te prostorija za pušenje. Harold G. Dick, američki predstavnik iz tvrtke Goodyear Zeppelin se prisjeća[5]: `Jedini ulaz u prostoriju za pušenje (koja je bila pod tlakom kako bi se spriječio ulazak vodika ako bi negdje propuštao) bio je preko bara koji je imao nepropusna vrata sa zakretnim zaključavanjem, a svi putnici koji su htjeli ući bili su pomno pretraženi od upravitelja bara kako bi bili sigurni da ne nose upaljenu cigaretu ili lulu.[6][7]` Upotreba vodika umjesto helija Kao plin za podizanje prvobitno je bio odabran helij jer je radi svoje nezapaljivosti najsigurniji za zračne brodove.[8] Međutim, u to vrijeme je helij bio relativno rijedak i iznimno skup. Dostupan je bio samo kao popratni proizvod izvornog prirodnog plina koje su se nalazili u SAD-u. Vodik se, u usporedbi, mogao jeftino proizvesti od strane bilo koje industrijalizirane nacije, lakši je od helija i postiže veći uzgon. Zbog svoje rijetkosti i troška, američki zračni brodovi koji koriste helij bili su prisiljeni očuvati plin po svaku cijenu što je otežavalo njihov rad.[9] Unatoč zabrani američkog izvoza helija (prema zakonu koji je taj plin odredio kao materijal s `vojnom vrijednosti`), Nijemci su osmislili cepelin za korištenje daleko sigurnijeg plina u uvjerenju kako će uvjeriti američku vladu za odobrenje izvoza. Kada su dizajneri doznali kako Amerika ne će odustati od zabrane izvoza bili su prisiljeni prilagoditi Hindenburg za korištenje vodika kao plina za uzgon.[8] Unatoč opasnosti korištenja zapaljivog vodika nijedan alternativni plin koji može pružiti dovoljno uzgona nije mogao biti proizveden u odgovarajućim količinama. Jedina korisna strana je bila mogućnost ugradnje više putničkih kabina. Njemačka duga povijest letenja vodikom ispunjenih putničkih zračnih brodova bez ijedne ozljede ili nezgode izazvalo je općeprihvaćeno vjerovanje kako su ovladali sigurnim korištenjem vodika. Hindenburgova prva sezona letenja to je i demonstrirala...

Privredni pregled godina : 1966 Hotel und Reiseführer Velika monografija i pregled jugoslavenskog turizma. Prepuno podataka i reklama jugoslavenskih kompanija. 483 stranica (podatak preuzet sa drugog sajta, nisu numerisane ali ih ima mnogo svakako) Uporedo engleski i nemacki jezik Veci format STanje : FIno ocuvana, mislim da nije ni citana, na kraju ima veliku kartu u odvojenoj pregradi (uslikana). Skladistena u podrumu, ima blag miris istog, nista preterano i fleku na prednjoj korici, takodje fleku na zadnjoj korici. Blago povijena prednja korica, za citanje je skroz u redu, kompletna, ponegde su malo stranica slepljene od tog stajanja ali se odvoje bez problema. orm ter

Izdavač: Leo commerce Pocez: Tvrd Broj strana: 256 Novi dizajn vrta – Joan Clifton Novi dizajn vrta: je jedinstven i stilski priručnik za savremena dizajnerska rješenja u vrtovima , dvorištima i na terasama. Uz korištenje kamena, drva, betona, stakla, metala, gline, sintetskih i organskih materijala. Knjiga sadrži: * Kreativne ideje za daščane podove, * popločavanje i uređenje površina; * pregrade, zidove i ograde; * konstrukcije; * stepenice; * mostove; * nameštaj i spremnike * kako izraditi najornamentalnije sastojke uključujući materijale za * popločavanje, keramičke piočice i mozaike; * lukove i pergole; * kutije, cvjetne lonce i posude za sadnju; * statue i skulpture; * vrtnu rasvetu; * vodene sastojke; * i žive ornamente kao što su topijari i skulpturalne biljke Inspirativne ideje za kreiranje vrtova preko različitih stilova: formalnog ili romantičnog; mediteranskog ili japanskog; i od morske obale i prigradskih do seoskih ili savremenih 600 izvanrednih fotografija prikazuje mnoge vrste vrtova i drugih vanjskih prostora.

Autor: Joan Clifton Format: 22,5x28 Broj strana: 258 Povez: tvrd Izdavač: Leo commerce, Rijeka Jezik: hrvatski Knjiga Novi dizaj vrta je jedinstven i stilski priručnik za suvremena dizajnerska rešenja u vrtovima, dvorištima i na terasama, uz korištenje kamena, drva, betona, stakla, metala, gline, sintetskih i organskih materijala. Knjiga sadrži: Kreativne ideje za daščane podove, popločavanje i uređenje površina; pregrade, zidove i ograde; konstrukcije; stube; mostove; nameštaj i spremnike. Kako izraditi najornamentalnije sastojke uključujući materijale za popločavanje, keramičke piočice i mozaike; lukove i pergole; kutije, cvetne lonce i posude za sadnju; statue i skulpture; vrtnu rasvetu; vodene sastojke; i žive ornamente kao što su topijari i skulpturalne biljke. Inspirativne ideje za kreiranje vrtova preko različitih stilova: formalnog ili romantičnog; mediteranskog ili japanskog; i od morske obale i prigradskih do seoskih ili savremenih. 600 izvanrednih fotografija prikazuje mnoge vrste vrtova i drugih vanjskih prostora. NAPOMENA: Molili bih Vas, da pre same kupovine, putem poruke proverite da li je knjiga još na stanju. Hvala!

BEOGRADSKO IZVORIŠTE PODZEMNIH VODA BUNARI SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA Dušan Babac / Pavle Babac , Balby international Beograd Beograd 2005 , teorija, praksa , problemi eksploatacije ,opadanje izdašnosti , zone kolmiranja , regeneracija drenova , predlozi revitalizacije izvorišta, mek povez, odlično očuvano, ilustrovano, grafički prikazi, tabele, latinica, 578 strana, Prof. Dr Dušan Babac, dipl. in`. gra|. BALBY INTERNATIONAL PREDUZE]E ZA IN@ENJERING, PROJEKTOVANJE I IZVOENJE Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|. Dr. Pavle Babac, dipl. in`. gra|. BEOGRADSKO IZVORI[TE PODZEMNIH VODA BUNARI SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA • • Teorija, praksa, problemi eksploatacije, opadanje izda{nosti, zone kolmiranja, regeneracija drenova • • SADR@AJ 1. OP[TI PREGLED RAZVOJA TEHNIKE IZRADE BUNARA SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA ................................ ..................... 1 2. KLASIFIKACIJA, OSNOVNI TIPOVI I METODE GRAENJA BUNARA SA HORIZONTALMIN DRENOVIMA ............................ 4 2.1. Utiskivanje horizontalnih drenova po metodi `RANNEY`-A ....... 7 2.2. Utiskivanje horizontalnih drenova po metodi `FEHLMANN`-A . 14 2.3. Utiskivanje horizontalnih drenova po metodi `PREUSSAG`-A ... 19 3. ODREIVANJE PO^ETNE IZDA[NOSTI BUNARA SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA - PRIKAZ KARAKTERISTI^NIH PUBLIKACIJA ................................ ................ 24 4. IZVORI[TE PODZEMNIH VODA, HIDRODINAMI^KI MODEL I MODEL TRANSPORTA ZAGAENJA ................................ ............. 89 4.1. Izvori{ta u aluvijalnim nanosima ................................ ...................... 89 4.2. Izvori{ta koja kaptiraju subarteske izdani ................................ ......... 92 4.3. Izvori{ta u izdanima pukotinske poroznosti ................................ ..... 95 4.4. Izvori{ta koja kaptiraju primorske izdani ................................ .......... 98 4.5. Primena matemati~kog modela u analizi strujanja podzemne vode ..... 103 4.6. Primena modela transporta zaga|enja za odre|ivanje zona sanitarne za{tite ................................ ................................ .................. 113 5. HIDRIDINAMI^KA ISTRA@IVANJA U CILJU DEFINISANJA KOLI^INA PODZEMNIH VODA KOJE SE MOGU ZAHVATITI SA VELIKOG RATNOG OSTRVA ................................ ........................ 124 5.1. Uvod ................................ ................................ ................................ ..... 124 5.2. Studijsko − istra`ni radovi. ................................ ................................ ... 124 5.3. Matemati~ki model ................................ ................................ ............. 134 5.4. Tariranje matemati~kog modela Velikog ratnog ostrva. ................. 138 5.5. Eksploatacione {eme. ................................ ................................ ......... 143 6. ANALIZA UTICAJA POJE DINIH PARAMETARA NA PO^ETNI KAPACITET KOD PROJEKTOVANJA BUNARA SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA ................................ ............... 153 6.1. Analiza uticaja udaljenosti usamljenog bunara sa horizontalnim drenovima i niza bunara sa horizontalnim drenovima od obale reke (b)na po~etnu izda{nost ................................ ............................ 163 6.2. Analiza uticaja broja (n) i du`ine drenova (L) na po~etnu izda{nost bunara sa horizontalnim drenovima ............................... 192 6.3. Analiza uticaja mo}nosti vodonosnog sloja (H) i depresije (S) na po~etnu izda{nost bunara indirektnim putem preko odre|ivanja dopu{tene prijemne sposobnosti bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ .. 199 7. PRIKAZ KARAKTERISTI^NIH PRIMERA PRIMENE BUNARA SA HORIZONTALNIM DRENOVIMA ............................ 220 7.1. Vodosnabdevanje Var{ave primenom bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ ... 220 7.2.Vodosnabdevanje Kragujevca primenom bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ .... 229 7.3. Vodosnabdevanje Velesa (Makedonija) primenom bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ ... 262 7.4. Bunari sa horizontalnim drenovima u dunavskom aluvionu kod Budimpe{te ................................ ................................ .................. 266 7.5. Vodovod Berlina ................................ ................................ .................. 273 7.6. Primeri primene bunara sa horizontalnim drenovima u USA ......... 283 7.7. Vodosnabdevanje Beograda primenom bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ ... 288 7.8. Vodosnabdevanje Novog Sada primenom bunara sa horizontalnim drenovima ................................ ................................ ... 317 8. PROBLEMI EKSPLOATACIJE BEOGRA DSKOG IZVORI[TA .... 332 8.1. Osnovni parametri koji defini{u kapacitet Beogradskog izvori{ta i analiza opadanja iza{nosti bunara ................................ ................. 332 8.2. Uzroci opadanja izda{nosti bunara, prvih deset godina rada izvori{ta ................................ ................................ .............................. 335 8.3. Uzroci kolmiranja i ispiranja drenova Ranney bunara na beogradskom izvori{tu ................................ ................................ ...... 351 8.4. Vreme nadoknade vode usled ispiranja (T 3 ) ................................ ... 354 8.5. Odre|ivanje nadoknade vode usled tro{kova ispiranja (radna snaga i materijalni tro{kovi) ................................ .................. 356 8.6. Procena dobijene koli~ine vode posle regeneracije bunara ........... 357 8.7. Optimizacija procesa ispiranja bunara, jedno ispiranje .................. 358 8.8. Analiza efekata ispiranja ................................ ................................ ... 360 8.9. Koeficijent efektivnosti obrade ................................ ......................... 364 8.10. Uzroci kolmiranja drenova Ranney bunara na Beogradskom izvori{tu ................................ ................................ ............................... 367 8.11. Analiza pokazatelja opadanja izda{nosti ( α ) ................................ ... 372 8.12. Analiza opadanja izda{nosti bunara na Beogradskom izvori{tu usled interferencije ................................ ................................ ............ 377 8.13. Opadanje izda{nosti bunara usled kolmiranja kontakta reka - porozna sredina, odnosno jezero - porozna sedina, analiza nadeksploatacije izdani na primeru Ade Ciganlije i Savskog jezera kao dela Beogradskog izvori{ta ................................ ............. 386 8.14. Savsko jezero i Ada Ciganlija kao deo Beogradskog izvori{ta ....... 392 8.15. Desna obala toka Save, uzvodno od gornje pregrade Savskog jezera, kao deo Beogradskog izvori{ta ................................ ............ 428 8.16. Pojam temperature vode u bunaru i reci Savi i pra}enja u toku vremena sa aspekta kontakta reka Sava - zrnasta porozna sredina - drenovi bunara ................................ ................................ ... 441 8.17. Prognoza promene temperature podzemnih voda u vodozahvatima infiltracionog tipa primenom jedna~ine toplotnog bilansa ................................ ................................ ............... 458 8.18. Postavljanje novih bunara na izvori{tu desne obale Save, uzvodno od gornje pregrade Savskog jezera, u uslovima ve} postoje}ih bunara u eksploataciji ................................ ............... 462 8.19. Analiza izda{nosti bunara desne obale Save uzvodno od gornje pregrade Savskog jezera, pravci prihranjivanja bunara, indentifikacija problema kod rada bunara ......................... 472 8.20. Zona U{}a kao deo Beogradskog izvori{ta ................................ ..... 485 8.21. Leva obala Save, potez izme|u bunara RB-30 i RB-66, kao deo Beogradskog izvori{ta, ukupno 30 bunara ............................... 505 8.22 Izvori{te Progar, kao deo beogradskog izvori{ta ............................. 541 8.23. Izvori{te Boljevci, kao deo beogradskog izvori{ta .......................... 567 9 LITRERATURA ---------------------------- ⭐️Knjiga je N O V A ----------------------------⭐️ M

Povratak ocima-autor Vladeta Jerotić Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali prednja stranica, sve ostalo uredno! Crtezi, projekti za mozaik i tepiseriju Mladen Srbinović (Sušica kod Gostivara, 29. novembar 1925 — Beograd, 12. maj 2009)[1] bio je srpski slikar, akademik SANU i profesor Univerziteta u Beogradu. Biografija Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951, a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti, a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), dve zidne kompozicije u Historijskom Muzeju u Sarajevu(1966), dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu(1978, uništena u požaru 1992), dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Inženjering - Enciklopedijski priručnik RUSKI JEZIK KNJIGE broj 1,4,6 Veći format tvrd povez oko 550 strana svaka knjiga Veoma lepo očuvane tvrd povez Енциклопедијски приручник `Инжењеринг` је совјетска енциклопедијска публикација објављена 1946-1951 . године и свеобухватно покрива питања машинства - техничке прорачуне, избор, намену и својства материјала, производне технологије, пројектовање машина, пројектовање машинских постројења и организација производње . машинство Машинство - енциклопедијски приручник.јпг аутор Цх. ед. Академик Е.А. Чудаков. Оригинални језик Руски Издавач Државна научно-техничка издавачка кућа за машинску литературу Издање 1946-1951 Главни и одговорни уредник је академик Јевгениј Алексејевич Чудаков Енциклопедијски приручник. Т.1, књига 1 (1947) Опис: Први том Енциклопедијског приручника `Инжењеринг` је један од два тома првог одељка посвећеног инжењерским прорачунима. Први одељак обухвата информације које су, у једној или другој мери, заједничке за све гране инжењерског рада градитеља машина. Из разлога погодности коришћења Приручника, први том је подељен у две књиге. Ова прва књига садржи референтне материјале из математике, мерних јединица, хемије, техничке механике течности и гасова, топлоте и електротехнике. Значајна пажња у формирању ове књиге посвећена је поглављу „Математика”. Математика је један од камена темељаца на којима се заснивају све инжењерске науке. Технички прорачуни у савременом машинству, истраживања и мерења, постављање експеримената и обрада резултата захтевају широку примену математичких метода. У складу са наведеним, том садржи комплетан приказ информација, формула и метода прорачуна који се односе на математичке дисциплине од примењеног значаја. У Приручнику су посебно обрађене апроксимативне методе за решавање алгебарских и диференцијалних једначина. Значајно место дато је теорији вероватноће и методама математичке обраде резултата посматрања. Математичке табеле су дате са детаљима и бројем карактера довољним за већину техничких прорачуна. Неке од математичких табела (четврта и пета степена бројева, Беселове функције итд.) први пут се појављују у упутствима. Кратке информације о хемији садржане у овој књизи детерминисане су значајном улогом коју хемијске науке тренутно играју у науци о металима, у производним и технолошким прорачунима, као иу радним процесима различитих машина. Поглавље „Хемија“ обухвата само кратке податке о својствима хемијских елемената и њихових најважнијих једињења. Нумеричке вредности атомских тежина, тачака кључања и топљења, густине елемената у слободном облику итд., које су овде дате, позајмљене су из најновијих табела које су објавиле релевантне истраживачке (домаће и међународне) организације. Узимајући у обзир широку примену коју је физичка (теоријска) хемија у последње време добила у различитим областима технологије метала и њихових легура, посебан чланак је укључен у поглавље „Хемија“ посвећено референтним подацима из хемијске термодинамике. Разматрање легура као физичко-хемијских система, које је прихваћено у савременој металографији, подстакло нас је да и у ово поглавље унесемо елементарне податке о термодинамичкој теорији раствора. Када користи ово поглавље, читалац треба да има на уму да се многе информације из области хемије налазе иу другим томовима Приручника. Тако су питања хемијске и структурне анализе обрађена у поглављима посвећеним испитивању материјала (том 3), питања електрохемије се разматрају у њиховој практичној примени на технологију металних превлака (том 7) итд. Поглавље „Топлота“ представља увод у веома обимне материјале из области топлотног прорачуна, посвећене пројектовању мотора са унутрашњим сагоревањем, парних котлова, турбина и друге енергетске опреме и датих у другим томовима (углавном у томовима 11,12). и 13) Приручника. Поглавље „Техничка механика течности и гасова“ садржи основне референтне информације неопходне инжењеру машинства из ове области, директно повезане са садржајем поглавља „Хидрауличне машине“, које је део в. 12. Многа хидрауличка питања која лица хидротехничара, на пример, хидраулика отворених преграда и сл., дотичу се врло кратко, само у мери која може бити од интереса за произвођача машина при утврђивању великих трошкова. Последње поглавље ове књиге – „Електротехника“ – садржи информације из области основа електротехнике, електричних мерења, електричне опреме и јонско-електронске опреме. Мора се имати у виду да, уз ово поглавље, које је општег и уводног карактера, остали томови Приручника посвећени пројектовању машина садрже додатне материјале о електричној опреми. Конкретно, том 8 предвиђено је поглавље „Електрични погон машина“ и том. 8, 9 и други - низ чланака о специјалној електричној опреми различитих машина алатки (на пример, о електричном погону опреме за ваљање, машинама за ковање и пресовање, механизмима за дизање и транспорт, машинама за сечење метала итд.). Референтне информације о прорачуну електричних мрежа постројења дате су у тому 14, посвећеном пројектовању машинских постројења. Значајну помоћ ауторима и уредницима пружила су лица укључена у преглед појединих поглавља и чланака, њихових програма, структуре и садржаја.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. ISTORIJSKI ARHIV KIKINDE TIRAZ: 600 NASE PRVE DELIJE- RASA POPOV RETKO!!!!! DELIJA BANATSKI URUGVAJ Bogdan Ibrajter Tane - mokrinski Montevideo БОГДАН ИБРАЈТЕР ТАНЕ ДЕЛИЈА, БАНАТСКИ УРУГВАЈ Хроника златног доба мокринског фудбала Фудбалски клуб `Делија` (Мокрин) Поговор РАША ПОПОВ Илустрације Ћирилица Тврде корице Шивен повез 144 странице U vrlo dobrom stanju 11 najboljih „Delijaša“ svih vremena Uz kratak prikaz knjige „Delija, banatski Urugvaj“ publiciste Bogdana Ibrajtera Taneta, Kikindske biraju svojih omiljenih jedanaest – Delijin tim snova Kikindski „Istorijski arhiv“ objavio je istoriju fudbalskog kluba Delija iz pera Bogdana Ibrajtera Taneta, publiciste, novinara, slikara i dugogodišnjeg kolumniste dnevnog lista Politika. Nakon kratke istorije igranja loptom, Ibrajter je u knjizi „Delija – banatski Urugvaj“ opisao kako je osnovan fudbalski klub u Mokrinu i istakao njegove najslavnije trenutke. Uz obilje crno-belih forografija i pogovor Raše Popova, u ovoj „hronici“ nalazimo iscrpnu, preciznu i živopisnu istoriju Delije, kluba sa izuzetnom tradicijom, koji ove godine obeležava 90 godina postojanja: od prve utakmice sa KAC-om iz Velike Kikinde (na Blagovesti, 1921. ili 1922.), pa do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Podnaslov knjige: „Hronika zlatnog doba mokrinskog fudbala“ odnosi se na period između 1922. i 1933. kada je Delija dobio svoj slavni nadimak. Uživajući u Ibrajterovoj knjizi, napravili smo naš mali izbor – jedanaest najboljih Delijinih fudbalera („svih vremena“), ostavljajući mogućnost svakom čitaocu ove knjige da napravi svoj tim. Tokom odabira nismo imali na umu samo fudbalske kriterijume, nego pre svega knjiške – izabrali smo junake čiji su nas (literarni) driblinzi izbacili iz ravnoteže. 1. Branko Živanić – Krompir, golman. Junak drugog stiha Delijine himne koju je profesor Dragoljub P. Badrljica ponovo objavio u listu Mokrin juče 1993. godine. Bije Laza ko iz puške/ Krompir hvata kao kruške! 2. Milivoj Simić Džapura, jedna od najvećih Delijinih legendi. Marta 1931. dao je Kosovu iz Kikinde osam golova. Sovra, golgeter sa Blandaša, setio se kako je kao dečak odlazio u Mokrin, da gleda Deliju, posebno Milivoja Simića Džapuru. „Bio je izuzetan fudbaler. Jednom sam se sa vršnjacima vraćao peške sa utakmice iz Mokrina u Kikindu, jer nismo imali novca za voz. Imao sam nove poluantilop cipele i nov sako. Uhvatio nas je strašan letnji pljusak. Cipele koje sam prvi put obuo bile su upropaštene, ali od roditelja nisam dobio grdnju. U Mokrinu sam video Džapuru.“ 3. Lazar Knežev – Čiča, kapiten. Bio je jedan od najboljih bekova svoga vremena u Banatu i jedan od najbržih trkača, kako svedoče Tanetovi sagovornici. Trčao je sprint na sto metara za 11 do 12 sekundi, u opremi fudbalera – sa vunenim štucnama, u dubokim kopačkama. 4. Milan Knežev, visok, jak, pravi atleta. Rođen 1911, umro 1935. Drugovi su ga iz milošte zvali Daba i Tarzan, jer se poput Tarzana često verao po drveću i granama lipa ispred kuća Kneževa i Bugarčića u Mokrinu. Kad bi se vratili paorskim kolima s njive, skako je s kola i preskakao kapiju. Darovit, pravdoljubiv, kako opisuje Ibrajter, imao je književnog dara i iza sebe ostavio nekoliko radova. Njegovi murali nestali su zajedno sa salašom. 5. Acika Stančić bio je izuzetno desno krilo, beleži Ibrajter u svojoj hronici. Brz i vešt dribler sa odličnim pregledom igre. Prema gotovo svim novinskim izveštajima iz tog doba, bio je jedan od pet najboljih Delijaša. Navijači su govorili: „Laza dodaje, Acika cuca, Džapura puca – gol!“ 6. Mirko Golić – Pipa, zemljoradnik po zanimanju, bio je Delijin half koji je, po legendi, prvi šutirao loptu makazicama. Tane Ibrajter otvara staru misteriju! Da li je zapravo Pipa patentirao makazice koje su kasnije koristili Sovra Sandić, Italijan Boniperti i Brazilac Pinga? 7. Neda Malenčić, u Mokrinu poznatiji kao Bačika Skarone i Rapa, slikovito je opisao Bogdanu Ibrajteru Tanetu kako je igrao fudbal tridesetih godina prošlog veka. „Bio sam zdravo dobar da zagrebem s loptom. Zato su me i prozvali Skarone, po čuvenom urugvajskom igraču. Znaš ono – Montevideo, Bog te video! Sećam se i danas igrača Urugvaja: Iriarte, Amdrade, Kastro, Petrone, Skarone...“ 8. Gavra Blažić, graditelj igre, po sećanjima jednog od Ibrajterovih sagovornika, bio je vojnik u Smederevu. Svake nedelje puštali su ga iz vojske kako bi igrao za Deliju. „Loptu je delio kao rukom.“ 9. Milenko Nedeljkov – Batuš Vanješ, dugogodišnja desna polutka i jedan od najdorovitijih tehničara koje je imao mokrinski fudbal. Malo je falilo da postane igrač subotičkog Spartaka čija je uprava, baš u isto vreme, paralelno pregovarala i sa Ferencom Puškašom, slavnim mađarskim igračem. 10. Milan Golić Đarinka imao je jak šut. Nije bio grub, ali jeste bio oštar poput sablje. „Kad je koji protivnički igrač opasan, Đarinka bi samo viknuo: Puštaj ga meni! Kao kad je čuvao Tanasiju Abera Prodanovića iz zrenjaniskog Proletera, koji je od njega bio viši za dve glave. 11. Milan Bata Zorić, još jedan od slavnih fudbalera iz Mokrina, iz novije Delijine istorije. Nekadašnji igrač Partizana i Crvenke – igrač kojim Bogdan Ibrajter Tane završava svoju hroniku. Fotografija Milana Bate Zorića i danas se nalazi na centralnom mestu u kancelariji predsednika fudbalskog kluba Delija. Delijin inventar iz 1932. Profesor Dragoljub P. Badrljica sačuvao je spisak inventara Delije iz 1932. godine, ispisan na trgovačkom papiru, kada je ekonom bio njegov otac Pajica Badrljica. „Inventar M.S.K. Delija god. 1932. 2 para kolenica za golmana. 1. kom. gaćice crne za golmana, fatirane. 2 dresa za golmana. 20 dresova za igrače. 10 dresova zimskih plavih. 11 pari štucni plavo-belih. 10 pari cevanica. Dva kom. mreže za gol. Šest komada šipaka za gol. Četiri komada klina za gol. Jedna fotografija tima S.K. Delije, uramljena pod staklom. Jedan čiviluk za dresove. Jedna stalaža za cipele. Dve kazete sa dvanaest pregrada za opremu. Četiri komada korner barjačića. Dva komada aut barjačića. Jedna nova lopta sa gumom. Dve polovne lopte bez gume. Jedna stara lopta sa gumom. Jedan kofer stari. Tri komada pumpe – jedna dobra dve ne valju. Jedan ušnirač. 32 para cipela. Pet metara platna za reklamu, poklon od g. Milana Dudića.“ Potpis: Domar S.K. Delije Paja Badrljica. Mića Vujičić (Kikindske novine, 17. februar 2012.)

DELIJA BANATSKI URUGVAJ Bogdan Ibrajter Tane - mokrinski Montevideo БОГДАН ИБРАЈТЕР ТАНЕ ДЕЛИЈА, БАНАТСКИ УРУГВАЈ Хроника златног доба мокринског фудбала ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КИКИНДА КИКИНДА 2О11 U veoma dobrom stanju i očuvanosti Фудбалски клуб `Делија` (Мокрин) Поговор РАША ПОПОВ Илустрације Ћирилица Тврде корице Шивен повез 144 странице U vrlo dobrom stanju 11 najboljih „Delijaša“ svih vremena Uz kratak prikaz knjige „Delija, banatski Urugvaj“ publiciste Bogdana Ibrajtera Taneta, Kikindske biraju svojih omiljenih jedanaest – Delijin tim snova Kikindski „Istorijski arhiv“ objavio je istoriju fudbalskog kluba Delija iz pera Bogdana Ibrajtera Taneta, publiciste, novinara, slikara i dugogodišnjeg kolumniste dnevnog lista Politika. Nakon kratke istorije igranja loptom, Ibrajter je u knjizi „Delija – banatski Urugvaj“ opisao kako je osnovan fudbalski klub u Mokrinu i istakao njegove najslavnije trenutke. Uz obilje crno-belih forografija i pogovor Raše Popova, u ovoj „hronici“ nalazimo iscrpnu, preciznu i živopisnu istoriju Delije, kluba sa izuzetnom tradicijom, koji ove godine obeležava 90 godina postojanja: od prve utakmice sa KAC-om iz Velike Kikinde (na Blagovesti, 1921. ili 1922.), pa do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Podnaslov knjige: „Hronika zlatnog doba mokrinskog fudbala“ odnosi se na period između 1922. i 1933. kada je Delija dobio svoj slavni nadimak. Uživajući u Ibrajterovoj knjizi, napravili smo naš mali izbor – jedanaest najboljih Delijinih fudbalera („svih vremena“), ostavljajući mogućnost svakom čitaocu ove knjige da napravi svoj tim. Tokom odabira nismo imali na umu samo fudbalske kriterijume, nego pre svega knjiške – izabrali smo junake čiji su nas (literarni) driblinzi izbacili iz ravnoteže. 1. Branko Živanić – Krompir, golman. Junak drugog stiha Delijine himne koju je profesor Dragoljub P. Badrljica ponovo objavio u listu Mokrin juče 1993. godine. Bije Laza ko iz puške/ Krompir hvata kao kruške! 2. Milivoj Simić Džapura, jedna od najvećih Delijinih legendi. Marta 1931. dao je Kosovu iz Kikinde osam golova. Sovra, golgeter sa Blandaša, setio se kako je kao dečak odlazio u Mokrin, da gleda Deliju, posebno Milivoja Simića Džapuru. „Bio je izuzetan fudbaler. Jednom sam se sa vršnjacima vraćao peške sa utakmice iz Mokrina u Kikindu, jer nismo imali novca za voz. Imao sam nove poluantilop cipele i nov sako. Uhvatio nas je strašan letnji pljusak. Cipele koje sam prvi put obuo bile su upropaštene, ali od roditelja nisam dobio grdnju. U Mokrinu sam video Džapuru.“ 3. Lazar Knežev – Čiča, kapiten. Bio je jedan od najboljih bekova svoga vremena u Banatu i jedan od najbržih trkača, kako svedoče Tanetovi sagovornici. Trčao je sprint na sto metara za 11 do 12 sekundi, u opremi fudbalera – sa vunenim štucnama, u dubokim kopačkama. 4. Milan Knežev, visok, jak, pravi atleta. Rođen 1911, umro 1935. Drugovi su ga iz milošte zvali Daba i Tarzan, jer se poput Tarzana često verao po drveću i granama lipa ispred kuća Kneževa i Bugarčića u Mokrinu. Kad bi se vratili paorskim kolima s njive, skako je s kola i preskakao kapiju. Darovit, pravdoljubiv, kako opisuje Ibrajter, imao je književnog dara i iza sebe ostavio nekoliko radova. Njegovi murali nestali su zajedno sa salašom. 5. Acika Stančić bio je izuzetno desno krilo, beleži Ibrajter u svojoj hronici. Brz i vešt dribler sa odličnim pregledom igre. Prema gotovo svim novinskim izveštajima iz tog doba, bio je jedan od pet najboljih Delijaša. Navijači su govorili: „Laza dodaje, Acika cuca, Džapura puca – gol!“ 6. Mirko Golić – Pipa, zemljoradnik po zanimanju, bio je Delijin half koji je, po legendi, prvi šutirao loptu makazicama. Tane Ibrajter otvara staru misteriju! Da li je zapravo Pipa patentirao makazice koje su kasnije koristili Sovra Sandić, Italijan Boniperti i Brazilac Pinga? 7. Neda Malenčić, u Mokrinu poznatiji kao Bačika Skarone i Rapa, slikovito je opisao Bogdanu Ibrajteru Tanetu kako je igrao fudbal tridesetih godina prošlog veka. „Bio sam zdravo dobar da zagrebem s loptom. Zato su me i prozvali Skarone, po čuvenom urugvajskom igraču. Znaš ono – Montevideo, Bog te video! Sećam se i danas igrača Urugvaja: Iriarte, Amdrade, Kastro, Petrone, Skarone...“ 8. Gavra Blažić, graditelj igre, po sećanjima jednog od Ibrajterovih sagovornika, bio je vojnik u Smederevu. Svake nedelje puštali su ga iz vojske kako bi igrao za Deliju. „Loptu je delio kao rukom.“ 9. Milenko Nedeljkov – Batuš Vanješ, dugogodišnja desna polutka i jedan od najdorovitijih tehničara koje je imao mokrinski fudbal. Malo je falilo da postane igrač subotičkog Spartaka čija je uprava, baš u isto vreme, paralelno pregovarala i sa Ferencom Puškašom, slavnim mađarskim igračem. 10. Milan Golić Đarinka imao je jak šut. Nije bio grub, ali jeste bio oštar poput sablje. „Kad je koji protivnički igrač opasan, Đarinka bi samo viknuo: Puštaj ga meni! Kao kad je čuvao Tanasiju Abera Prodanovića iz zrenjaniskog Proletera, koji je od njega bio viši za dve glave. 11. Milan Bata Zorić, još jedan od slavnih fudbalera iz Mokrina, iz novije Delijine istorije. Nekadašnji igrač Partizana i Crvenke – igrač kojim Bogdan Ibrajter Tane završava svoju hroniku. Fotografija Milana Bate Zorića i danas se nalazi na centralnom mestu u kancelariji predsednika fudbalskog kluba Delija. Delijin inventar iz 1932. Profesor Dragoljub P. Badrljica sačuvao je spisak inventara Delije iz 1932. godine, ispisan na trgovačkom papiru, kada je ekonom bio njegov otac Pajica Badrljica. „Inventar M.S.K. Delija god. 1932. 2 para kolenica za golmana. 1. kom. gaćice crne za golmana, fatirane. 2 dresa za golmana. 20 dresova za igrače. 10 dresova zimskih plavih. 11 pari štucni plavo-belih. 10 pari cevanica. Dva kom. mreže za gol. Šest komada šipaka za gol. Četiri komada klina za gol. Jedna fotografija tima S.K. Delije, uramljena pod staklom. Jedan čiviluk za dresove. Jedna stalaža za cipele. Dve kazete sa dvanaest pregrada za opremu. Četiri komada korner barjačića. Dva komada aut barjačića. Jedna nova lopta sa gumom. Dve polovne lopte bez gume. Jedna stara lopta sa gumom. Jedan kofer stari. Tri komada pumpe – jedna dobra dve ne valju. Jedan ušnirač. 32 para cipela. Pet metara platna za reklamu, poklon od g. Milana Dudića.“ Potpis: Domar S.K. Delije Paja Badrljica. Mića Vujičić (Kikindske novine, 17. februar 2012.)

Jugoslaviji Crkvu svetog Dimitrija, koja se nalazi sa severne strane Svetih Apostola podigao je arhiepiskop Nikodim (1317-1324). To doznajemo po Pećkom letopisu u kome je sažeto zabeleženo da je arhiepiskop Nikodim sagradio hram svetog Dimitrija u Patrijaršiji, pa se dodaje da mu tu svete mošti i počivaju u kovčegu. Osim toga, i Marko Pećki, srpski pisac sa kraja XIV i početka XV veka, u svojoj službi arhiepiskopu Nikodimu kazuje: `tvoje usrđe ka Bogu i toplotu vere vaistinu kazuje časni hram........u čast njegovog ugodnika dobropobednvg mučenika Dimitrija«. Iako se ni na jednom mestu ne navodi tačna godina gradnje, bilo je to najverovatnije između 1320. i 1324. godine. Crkva sv. Dimitrija, sv. Prokopije i arhanđelo Mihailo, 1346. Hram ima dosta jednostavan konstruktivni sklop. To je zdanje sažetog upisanog krsta građeno od naizmeničnih redova kamena i opeke. Takvo mešanje materijala na fasadama crkve doprinosi dekorativnosti njene spoljašnosti. Sveti Dimitrije je relativno nevisoka građevina, na kojoj je posebno uočljiva prostrana kupola, čije ivice tambura ističu polustubovi. Težinu kupole prenose pandantifi na zidove, a sa severne strane nosi je i jedan pilastar. U jednostavno rešenom unutrašnjem prostoru zapažaju oe dve uočljive arhitektinske osobenosti. Najpre, svojom prostranošću oltarski prostor se izdvaja među ostalim srpskim crkvama iz početnih decenija XIV stoleća. Nasuprot tome, zapadni travej - prostor kod ulaza u hram - je niži i slabije osvetljen. Presvođen je krstastim svodom i budi sumnju da je podignut nešto kasnije, te da nije bio takav u doba arhiepiskopa Nikodima. U celini posmatran, hram sv. Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji zavisi dosta od matice celog kompleksa, crkve sv. Apostola, te stilski ne odgovara potpuno graditeljskim shvatanjima sa početka XIV veka. Plemenitom jednostavnošću svoje aritektonske zamisli ipak znatno doprinosi monumentalnom utisku celine. Crkva sv. Dimitrija, Sabor sv. Save Srpskog i kralja Milutina, 1346. U vreme patrijarha Jovana, pre 1614. oštećeni delovi hrama, posebno severni zid, bili su prezidani ali se prvobitno arhitektonsko rešenje nije menjalo. Ulaz u crkvu svetog Dimitrija uokviruje skladni kameni portal u klasicističkom duhu, koji je svojstven epohi dinastije Paleologa. Lepo je i precizno rezan, a njegov raznoliki floralni i ornamentalni ukras malo se odvaja od kamene osnove. Na sličan način klesana su i dva sarkofaga u zapadnom traveju crkve, od kojih je jedan čuvao mošti patrijarha Jefrema, a drugi verovatno patrijarha Save IV. Sarkofag patrijarha Jefrema, od crvenog mermera, smešten uz severni zid, ukrašen je, pored ostalog, sa krstovima i jednom rozetom na poklopcu. Plitki reljefi na sarkofagu patrijarha Save IV su raznovrsniji. Pored venca arkadica pri dnu čeone strane, ceo sarkofag u obliku sanduka, pokriven je floralnom ornamentikom i tročlanim prepletom. Crkva sv. Dimitrija, mladi kralj Uroš, 1346. Klesanoj dekoraciji Svetog Dimitrija pripada i gotički dvodelni prozor na apsidi hrama. Kako se vidi da je naknadno postavljen i kakd liči na dečanske prozore biće da je isklesan u to vreme - verovatno tokom četvrte decenije XIV stoleća. Prvobitni, delimično restaurisani, ikonostas u crkvi svetog Dimitrija visok je skoro tri metra. Uz stubove i arhitravnu gredu, posebno se zapažaju parapetne ploče, na kojima su se sačuvale boje, plava i crvena. Plitki reljef prekriva ove ploče kao neka vešto pletena mreža. Čini se da je isti klesar radio i portal i ikonostasnu pregradu. odlično očuvana ilustrovana exlibris ROOM.7

Aktivirana i Srebrna Voda, Pjatras Šibiljskis “U poslednje vreme počelo se pojavljivati vise publikacija i članaka o vodi za piće, o njenoj ulozi u nasem svakodnevnom životu, o njenoj zagađenosti hemikalijama, radionukleidima i drugim tehnoloskim otpadima, vezanim za aktivnosti čoveka. I veoma pravilno rade njihovi autori, posto je ulogu vode u nasem životu veoma tesko oceniti. Telo odraslog čoveka skoro dve trećine sastoji se iz vode, a kod dojenčadi taj odnos je jos veći. Pored opstih hemijskih svojstava voda ima sposobnost da čuva dobijenu informaciju, koja utiče na njenu biolosku aktivnost. Jedan od autora A. Malovičko pise, da je &bdquo,... Nasa planeta ogromni kristal vode... Voda povezuje na planeti sve živo i neživo u jedinstven sistem, kojeg regulise sama priroda... Nas život, nase zdravlje ili nase bolesti zavise od toga, kakva voda, s kakvom informacijom i koliko je teče u nasoj krvi i limfi...“ Poznato je da je voda izvor informacije. Ona dugo pamti informaciju, unesenu u nju netradicionalnim (na primer bioenergetskim) metodima, ,,zna“ koliko se u njoj sadrži hemijskih materija, mikroorganizama (bakterija, virusa) i drugog. Voda često postaje izvor epidemija. Tvrdi se, da se u danasnjoj vodi može uočiti oko 5000 stetnih hemijskih jedinjenja, da svake godine na nasoj planeti od infekcija oboli do 500 miliona ljudi i umire vise od 5 miliona dece. Prema tome, aktuelnost problema čisćenja, dezinfekcije, smeksavanja i povećavanja bioloskih aktivnosti vode u nase vreme jos vise je porasla i ne izaziva sumnju ni kod jednog čoveka koji zdravo i normalno razmislja. U resavanju tog problema učestvuju naučnici i lekari raznih zemalja sveta, priključuju se i entuzijasti-istraživači, kojima nije svejedno u kakvom će svetu živeti njihova deca i unuci. Vise se koriste arterski bunari, kontrolise se, iako jos uvek nedovoljno, kvalitet bunarske vode, u preduzećima za snabdevanje vodom koriste se progresivne tehnologije za prečisćavanje vode itd. Ljudi postepeno saznaju o dostupnim načinima poboljsanja kvaliteta vode za piće i počinju u praksi da ih primenjuju. Tako se saznalo za srebrnu vodu, otopljenu, namagnetisanu i silicijumsku i na kraju, aktiviranu vodu. Ljudi sve česće kupuju i primenjuju različite filtre za prečisćavanje vode i to se može samo pozdraviti. AKTIVIRANA VODA Pre svega to je efikasno lekovito i profilaktično sredstvo. To je voda za piće, koja putem elektrolize (elektrohemijske reakcije) poprima potpuno druga i unikatna svojstva. pretvara se u ekoloski čist, bioloski aktivan preparat. Tu vodu u narodu često nazivaju &bdquo,živom“ i &bdquo,mrtvom“. Elektroliza se vrsi u specijalnoj posudi, podeljenoj na dve sekcije pregradom, koja propusta jone vode, ali ne dozvoljava da se pomesaju vode iz sekcija. U delu posude, u kojoj se nalazi pozitivna elektroda, voda postaje kisela i puni se pozitivnim električnim potencijalom, a u drugoj, gde se nalazi negativna elektroda, voda postaje alkalna i poprima negativni potencijal. U alkalnoj vodi posle reakcije talože se sve primese vode, a voda postaje bistra. SREBRNA VODA Odavno je poznato da se voda može dezinfikovati srebrom. Nasi preci su nasiroko primenjivali stono srebro i to nije bio samo znak imućnosti, već i sredstvo za održavanje zdravlja, posto je s jelom i pićem u organizam dospevala manja količina srebra i lečila, čistila ga. Ukoliko se malo srebra rastvori u vodi pomoću električne struje, tada će baktericidno i konzervirajuće dejstvo vode biti jos jače. Preparati na bazi srebra veoma efikasno unistavaju patogene bakterije i otklanjaju bioloska zagađenja. Oni deluju brže i bolje nego opstepoznati antiseptici i antibiotici i delujući selektivno čuvaju u crevnoj flori za organizam korisne bakterije.“ Pjatras Šibiljskis

Marsić, Mikulić RAJČICA I TEHNOLOGIJA RAJČICA Zagreb, 1948. Udžbenički format, 308 strana. Sem što je požutela, lepo je očuvana. Ima zapis na predlistu. Sadržaj I. dio Rajčica Rajčica Preduslovi za kulturu rajčica Plodored Obrada tla Raspored rada Rigolanje ručnom radnom snagom Rigolanje tla bez kamenja Rigolanje kamenitog tla Rigolanje spregom i ručnim radom Rigolanje plugom Gnojenje rajčice Umjetna gnojiva Dušična gnojiva Fosforna gnojiva Kalijeva gnojiva Pokrivanje tla Utrošak hranjivih tvari Natapanje Izbor vrsta Uzgoj sjemena Razmnožavanje Uzgoj u loncima Uređenje klijališta (tople lijehe) Okviri Jednoobrazna klijališta Zemljana klijališta Prozori Priređivanje klijališta Veličina klijališta Zalijevanje klijališta Potreba sjemena Presađivanje i njega rajčica Konstrukcija potpora za rajčice Razmak sadnje Uzgoj rajčica Uzgoj rajčica bez potpora Pretkulture i međukulture Suzbijanje štetnika i bolesti Gljivične bolesti Štetnici Berba Rajčica kao industrijska sirovina Sastav rajčica Sposobnost za preradu Iskorišćenje rajčice II. Dio Tehnologija rajčice Zdravstvena vrijednost rajčice Stabilitet vitamina Djelovanje topline na vitamin A Djelovanje topline na vitamin B1 i B2 Djelovanje topline na faktor PP Djelovanje topline na vitamin C Djelovanje topline na vitamin D Djelovanje topline na vitamin E Mikroorganizmi A) 1. Kvasci, 2. Shizomiceti, 3. Bacili B) Plijesni Mikroorganizmi u konzervnoj industriji Energetska teorija ishrane Živežne namirnice i njihovi osnovni sastavni dijelovi Osnovni sastojci živežnih namirnica Pojmovi iz termodinamike Isparivanje tekućina na otvorenom Toplina potrebna za zagrijavanje i isparivanje Toplina isparivanja Širenje topline djelovaajem unutrašnje vodljivosti Prijelaz topline između dvije tekućine koje miruju, a odijeljene su pregradom Zagrijavanje i isparivanje djelovanjem vodene pare Kondenzacija vodene pare djelovanjem hladne vode Izračunavanje količine vode koju treba ispariti iz tekućine Temperatura koncentracije Koncentracija u vakuumu Prolaz topline Termodinamička razmatranja o koncentraciji potrebne pare Višestruki efekat Rad na principu višestrukog učinka Novčani efekat rada postrojenja sa termokompresijom i bez termokompresije Termokompresija Izračunavanje potrebne pare za jedan koncentrator Izračunavanje potrebne količine vode za kodenzaciju pare u uređaju za koncentraciju pod vakuumom Koncentracija djelovanjem hladnoće Postupak Krausse Vakuum-kotlovi Otporna moć vakuum-kotla Analiza rada vakuum-kotla Aparati za termokompresiju Dvostruki efekat Primjedbe na rad sa vakuum-kotlovima Tipovi barometarskih kondenzacija u industriji konzerva Sterilizacija Faktori, koji utječu na sterilizaciju 1. Vrsta i broj prisutnih mikroorganizama 2. Utjecaj kiselosti na sterilizaciju 3. Brzina prodiranja topline a) Utjecaj veličine limenke na sterilizaciju b) Utjecaj materijala od kojega je limenka izrađena c) Konzistencija konzerve d) Početna temperatura konzerve e) Sistem zagrijavanja i temperatura sterilizacije f) Sistem hlađenja Predgrijavanje Trajanje predgrijavanja Vrste predgrijača Zatvaranje limenki kod smanjenog pritiska Tehnika sterilizacije Rad autoklavom Sterilizatori s rotacijom Utjecaj raznih brzina rotacije na brzinu prodiranja topline Ohlađivanje limenke Hlađenje pod pritiskom Uzroci bombiranja konzervi u limenkama 1. Biološka bombaža 2. Kemijska bombaža 3. Fizikalna bombaža Kontrola proizvodnje Industrijsko iskorišćenje rajčice Proizvodi od rajčica Krletke za transport rajčica Skladišta 1. Rajčica priređena na prirodan način 2. Sok od rajčice za piće Pranje i guljenje rajčice Dobivanje soka Uklanjanje zraka iz soka Homogeniziranje Punjenje soka za piće u limenke Sterilizacija 3. Pelati (Pelee) Probiranje i pranje Parenje i hlađenje Skidanje kože Predgrijavanje Sterilizacija Hlađenje Uskladištenje Etiketiranje i pakovanje Opažanja o proizvodnji pelata Iskorišćenje otpadaka kod proizvodnje pelata 4. Koncentrat od rajčica Proizvodnja soka Pranje rajčica Probiranje rajčica Proizvodnja soka Predgrijavanje soka Način proizvodnje u kaskadi Stroj za probiranje Pranje rajčica, elevator, uklanjanje sjemenki Mlin za pulpu Predgrijač Stroj za pasiranje Stroj za rafiniranje Bazen Primjedbe na rad uređaja za preradu rajčica u kaskadu Ugušćivanje soka Punjenje u limenke Vrste koncentrata Rijetki sok od rajčice Paradajz, uzgoj, obrada, zaboravljena znanja...

Lepo očuvano GRAĐEVINSKA KNJIGA Beograd 1965. tvrde korice, ilustrovana odlično očuvana višejezičko izdanje srpski francuski engleski nemački italijanski ruski Brana je građevina podignuta preko korita prirodnog ili veštački izgrađenog vodotoka sa svrhom da se podigne prvobitni nivo vode uzvodno od brane. Podizanje se vrši, kako bi se dobio pad za iskorišćavanje vodne snage, da se poveća dubina vode u vodotoku radi olakšavanje plovnosti ili za sakupljanje većih količina vode, potrebne za regulaciju i oticanje vodnih količina u vodotoku nizvodno od brane, za proizvodnju električne energije ili za navodnjavanje vodom iz većih područja. U planinskim potocima i bujicama brane služe za učvršćivanje i osiguravanje potočnog korita.[1] Osnovni su delovi brane: telo, preliv, ispusti i slapovi. Telo brane preuzima pritisak vode i druge sile koje deluju na branu i prenosi ih preko temeljne površine na dno i bokove rečne doline ili korita. Gornji deo tela se završava krunom brane, a to je najviša površina brane, obično poslužna cesta ili pešačka staza. Donji i bočni delovi tela učvršćeni su u dno i bokove rečne doline ili korita, a završavaju se temeljnom površinom, što je najniža površina brane. Prelivi su smešteni na najvišoj visini veštačkog jezera i služe za odvod (evakuaciju) poplavnih voda iz jezera u rečno korito. Tako se kruna brane štiti od prelivanja. Voda se preko preliva može prelivati slobodno ili je prelivanje kontrolisano kapijama. Prelivi s otvorenim odvodnim koritom smeštaju se na telo brane ili bok veptačog jezera, a prelivi s uspravnim prelivnim oknom i vodoravnim odvodnim tunelom smeštaju se unutar veštačkog jezera. Ispusti služe za pražnjenje veštačkog jezera, za iskorištavanje vode iz jezera, a kroz njih se može iz jezera ispirati i nataloženi nanos. Za kontrolu ispuštanja vode kroz ispuste služe kapije. Ispusti prolaze kroz telo brane ili bočni deo pregradnog mesta brane. Slapovi služe za rasipanje energije vodenog mlaza koji prelazi preko preliva ili kroz ispust, čime se sprečava razaranje rečnoga korita i potkopavanje temelja brane. To su bazeni kojima su odvodna korita preliva i ispusti spojeni s prirodnim koritom reke. Po potrebi se uz brane grade i korita za propuštanje drva, riblje staze, brodske prevodnice i druge građevine, kojima je svrha da omoguće one korisne delatnosti reke što ih je brana presecanjem vodenog toka onemogućila. Radi praćenja stanja brane i preduzimanja mogućih mera kako bi se sprečila oštećenja ili rušenje brane, stalno se posmatraju sva događanja u vezi s branom i njenom okolinom (pomaci i naprezanja brane i temeljnog tla, meteorološke i hidrološke prilike, seizmološka delovanja, merenje deformacija). Prema veličini i složenosti gradnje, brane se dele na velike i ostale. Velike brane jesu one koje su više od 15 metara (mereno od najniže tačke temeljne površine do krune) i brane visine između 10 i 15 metara, koje zadovoljavaju barem jedan od sledećih uslova: kruna duža od 500 metara, zapremina veštačkog jezera dobijenog gradnjom brane veća od 1 milion m³, najveća poplavna voda koja se propušta preko preliva brane veća od 2 000 m³/s, posebno složeni uslovi temeljenja brane, brana netipičnog rešenja. Prema načinu gradnje i materijalu, brane se dele na nasute, betonske i zidane kamenom, koje su danas vrlo retke.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Prve brane pojavljuju se u Mesopotamiji i Srednjem istoku, gde su se gradile za kontrolu vodenog toka reka Tigris i Eufrat koje su znale biti vrlo nepredvidive. Prva poznata brana bila je Brana Java, u Jordanu, oko 100 km severoistočno od glavnog grada Amana. Ova gravitacijska nasuta brana bila je visoka 4,5 m, široka oko 1 m i duga oko 50 m. Datira oko 3000. godine p. n. e.[3][4] U drevnom Egiptu bila je sagrađena Brana Sad-el-Kafara, 25 km južno od Kaira. Bila je 102 m duga i 87 m široka, a sagrađena je oko 2800. ili 2600. godine p. n. e.[5][1] Rimljani bili su poznati po tome što su organizovali velika gradilišta, tako da su izgradili veliki broj brana. Stvarali su veštačka jezera za opskrbu vodom u sušnom razdoblju, a upotrebljavali su malter i rimski beton, tako da su mogli sagraditi i veće objekte. Njihova najviša brana je bila brana Subijako, u blizini Rima, koja je bila visoka 50 m. Poznat je i Valerijanov most ili Band-e Kajsar u Iranu, koji je bio deo brane. Brana Kalanaj je masivna brana od neobrađenog kamena, duga preko 300 m, 4,5 m visoka i široka 20 m, na reci Kaveri, u indijskoj državi Tamil Nadu, koja je najveća stara brana koja je i danas u upotrebi, a sagrađena je u 1. veku. Njena namena je da se preusmeri reka radi navodnjavanja.[6][7] Du Đang Jen je najstariji sistem za navodnjavanje, koji u sebi ima branu, a završen je 251. godine. Nalazi se u provinciji Anhuej (Kina) i sadrži ogromno veštačko jezero za navodnjavanje, koje ima opseg od oko 100 km, a koristi se i danas.[8] Procenjuje se da danas ima oko 800.000 brana širom sveta, od toga 40.000 preko 15 m visine.[9] Vrste brana[uredi | uredi izvor] Nivo podignutog vodostaja zove se uspor, a visina, za koju se vodostaj povrh brane podigao iznad svog prvobitnog nivoa, usporna visina. Brana je temeljna, ako joj je kruna niža od nivoa neusporenog prirodnog vodostaja, u protivnom slučaju ona je vodopadna. Brane mogu biti stalne, pokretne ili mešovite. Stalne brane u celosti su nepomične masivne građevine, kojima se ne može regulisati vodostaj uzvodno od brane, a višak vode se preliva preko krune brane. Brane mogu biti nasute, od kamena (danas retko) ili armirano-betonske. Ako se vodostaj ne može regulirati, podižu se stalne brane većinom samo u gornjem toku planinskog vodotoka ili u duboko usečenim koritima, gde dizanje vodostaja kod prelivanja velikih voda ne prouzrokuje štete na obalnom području. Stalne se brane grade do visine od približno 15 m; ako im je visina veća ili ako zatvaraju dolinu u brdovitom terenu, zovu se dolinske pregrade, a ako se grade od zemljanog nasipa, zovu se usporni nasipi. Brane visine do 15 m nazivaju se niske, više od toga nazivaju se visoke. Pokretne brane sastoje se od pokretnih konstrukcija, tzv. kapija, smeštenih među stubovima. Dizanjem ili spuštanjem kapija otvara se proticajni presek vodotoka među stubovima. Tako se reguliše proticanje vode kroz branu, a time i vodostaj uzvodno od brane. Vrste brana prema visini[uredi | uredi izvor] Razlikuju se niske i visoke brane. Prema međunarodnom standardu (engl. International Commission on Large Dams, ICOLD), u visoke brane spadaju sve one brane čija visina od temelja do krune iznosi više od 15 m, kao i one više od 10 m koje imaju dužinu po kruni veću od 500 m, veće veštačko jezero od 100.000 m3, ili ako preko njih treba propuštati količinu vode veću od 2000 m³/s. Sve druge brane smatraju se niskima.[10] Niske brane[uredi | uredi izvor] Niska brana predstavlja građevinu koja uglavnom ima zadatak da skreće vodni tok ili da podiže vodostaj u koritu i na taj način omogući plovidbu. Svaka niska brana stvara koncentraciju pada i time omogućava iskorištenje vodne snage, može se iskoristiti za vodene sportove, može služiti i za zadržavanje nanosa, za sprečavanje erozije i sl. Niske brane služe i za skretanje vode radi napajanja kanala za navodnjavanje polja, kanala za opskrbu industrijskih postrojenja, plovnih kanala, kao i tunela koji odvode vodu do hidroelektrana. Brana Grand Kuli je primer gravitacijske brane Brana Gordon na Tasmaniji je lučna brana Brana Daniel-Džonson, Kvibek, Kanada, je rasčlanjena brana sa lukovima Visoke brane[uredi | uredi izvor] Visoke brane služe za stvaranje veštačkog jezera, koje se može upotrebiti za pogon hidroelektrane, navodnjavanje ili dulju plovidbu. Brana Lokvarka ima visinu 52 m i služi za pogon HE Vinodol. Najviša brana na svetu je Brana Nurek u Tadžikistanu. Vrste brana prema materijalu[uredi | uredi izvor] Prema materijalu od kojeg se grade brane razlikuju se masivne brane od kamena ili betonskih blokova zidanih u suvo, od kamena u malteru, od betona i od armiranog betona, te nasute brane od zemlje, peska, šljunka ili kamena. Betonske brane[uredi | uredi izvor] Betonska brana može se graditi od običnog i armiranog betona. Postoje tri osnovna tipa velikih betonskih brana: gravitacijske, lučne i raščlanjene. Masivne brane[uredi | uredi izvor] Na masivnoj pregradi razlikuju se uzvodni deo (izdignut iznad korita) ili telo brane, koje se suprostavlja pritisku vode, i nizvodni deo, manje više u obliku ploče položene po koritu. Prednji uzvodni deo, obično vertikalan, produžuje se do stenovite ili nepropusne podloge preko priboja ili pražnog zida. Na isti način se završava i prag na nizvodnom delu. Masivne brane stalnog karaktera danas se grade isključivo od betona. Glavni problem u vezi s ovim branama prestavlja propuštanje velike količine vode. Problem se rešava ostavljanjem protočnih polja ili preliva u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili zapornice. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Nasute brane[uredi | uredi izvor] Nasuta brana načinjena je od prirodnog materijala iskopanog uglavnom u blizini gradilišta (glina, šljunak, pesak, kamen i slično). To je najstarija poznata vrsta brana, a gradila se i pre više hiljada godina. Uz prikladnu pripremu temelja, osiguranje vododrživosti i hidraulične stabilnosti temeljnog tla može se primeniti na svim tlima. Vododrživost se ostvaruje primenom materijala koji slabo propušta vodu ili ugradnjom vodonepropusnog dela u telo brane (jezgra), ili pak na uzvodnu kosinu. Uzvodna se kosina osigurava od delovanja talasa kamenom ili drugom oblogom, a nizvodna od delovanja erozije od padavinske vode zatravljivanjem ili kamenom oblogom. Da se osigura hidraulična stabilnost, telo brane sadrži drenažni sistem. Iz sigurnosti se preliv i ispusti izvode pretežno izvan brane. One se mogu podeliti u dve grupe: zemljane brane od homogenog materijala, te zemljane i kamene brane od nehomogenog materijala. Grade se ili na steni ili na zemljanom tlu. Nisu jako osetljive na nejednolika sleganja, kao ni na potrese. Materijal od kojeg se grade, uvek u izvjesnoj meri propušta vodu, pa postoji proceđivanje iz gornje u donju vodu. Zbog toga je brana do depresijske linije zasićena vodom, a iznad te linije diže se još kapilarna voda. Ako je temeljni sloj nepropusan, voda izlazi na nizvodnoj strani kao izvor. Da bi se ovo sprečilo, postavlja se drenaža. Vrste brana prema načinu suprostavljanja pritisku vode[uredi | uredi izvor] Prema načinu suprostavljanja pritisku vode mogu biti gravitacijske, lučne, rasčlanjene i pokretne. Gravitacijske brane[uredi | uredi izvor] Gravitacijska brana suprotstavlja se vlastitom težinom pritisaku vode, pa zato telo brane ima veliku zapreminu i vrlo širok temelj. Osnovni je oblik poprečnog preseka gravitacijske brane trougao. Temelji se na dobrome temeljnom tlu, najčešće na steni, a na šljunku se mogu temeljiti brane manjih visina. Vododrživost akumulacije i smanjenje pritisaka vode na temeljnu površinu ostvaruje se injekcijskom zavesom na uzvodnoj strani brane, a katkad i odvodnjom bunarima izvedenima neposredno nizvodno od injekcijske zavese. Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne (injekcijske) galerije po konturi temeljne površine na uzvodnoj strani. Na branama višima od 40 metara grade se i vodoravne kontrolne galerije na približno svakih 25 do 40 metara visine. Najčešće se preliv i ispusti izvode na samoj brani, odnosno u telu brane. Kako bi se smanjila dopunska naprezanja zbog stezanja betona, ugrađivanje se provodi u blokovima (15 do 20 metara) koji se spajaju zaptivkama, tekom građenja hlade se agregat i voda, a gradi se i od betona koji razvija manju hidratacijsku toplotu. Na svaku branu deluju spoljašnje sile kao što je pritisak na uzvodnoj strani, uzgon vode na spojnici između temelja i tla, pritisak leda u veštačkom jezeru (u hladnim predelima), pritisak zemlje i pritisak istaloženog nanosa (mulj). Od unutrašnjih sila na branu deluje vlastita težina, pritisak vode u porama (kapilare), sile koje nastaju usled promene temperature betona i sile usled skupljanja betona (zaostala naprezanja). Lučne brane[uredi | uredi izvor] Lučna brana mnogo je tanja od gravitacijske; građena je kao zakrivljena vitka ploča učvršćena za okolni teren, tako da se veći deo opterećenja usporenom vodom prenosi na bokove doline, gde je brana oslonjena i vezana za čvrste stene. Lučnom se branom pregrađuju uske doline s dobrim uslovima temeljenja. Na osnovu odnosa debljine brane u nožici i visine brane razlikuju se tankostena (manja od 0,2), debelostena (od 0,2 do 0,4) i lučno-gravitacijska brana (od 0,4 do 0,6). Tankostene lučne brane grade se od armiranog, a ostale od običnog betona koji se armira samo u oslabljenim presecima (preliv, ispusti, galerije i slično). Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne galerije kao i kod gravitacijske brane. Preliv i ispusti izvode se najčešće na samoj brani, odnosno u telu brane. Ako imaju i neke elemente gravitacijske brane, onda se zovu lučno-gravitacijske brane, a ako su deo rotacijskih teela raznog oblika, zovu se ljuskaste ili kupolne brane. Lučne brane nastale su sa idejom da se uštedi na troškovima materijala i vremenu gradnje. Zbog smanjenih mera imaju mnogo veće deformacije, pa je za njih od velikog značaja i pitanje čvrstoće betona. Rasčlanjene brane[uredi | uredi izvor] Raščlanjena brana često se gradi u širokim dolinama. Taj se tip brane sastoji od teških stubova (kontrafora) temeljenih u koritu doline, koji se na uzvodnoj strani proširuju u glave stupova ili je na njih oslonjena uzvodna konstrukcija od ploča, niza manjih lukova ili kupola. Rade se na dobrom temeljnom tlu. Rasčlanjene brane se sastoje od više delova. Obično su to stubovi ili potpore na koje se oslanjaju ploče ili svodovi. Svaki od stubova mora na tlo prenositi opterećenje jednog polja. Ideja je isto ušteda na troškovima materijala i vremenu gradnje, kada se ne mogu izvesti lučne brane. Uglavnom se razlikuju tri tipa brana s međusobno odeljenim elementima: olakšane gravitacijske brane, nagnute ploče oslonjene na potpore ili kontrafore, lukovi oslonjeni na potpore ili kontrafore. Pokretne brane[uredi | uredi izvor] Posebna vrsta brane, nazvana pokretnom, ima pokretne delove, kapije, kojima se u celosti ostvaruje usporavanje vode. Kapijama se u veštačkom jezeru zadržavaju mali i srednji protoci, a poplavne se vode podizanjem kapije propuštaju kroz branu. Betonska konstrukcija služi samo za oslanjanje kapije i spoj s bočnim nasutim delovima brane. Te su brane manje visine, koja je ograničena mogućnostima pravljenja kapije. Grade se često na nizinskim delovima reka na kojima se, uz pokretnu branu smeštenu u koritu reke, veštačko jezero ostvaruje se potporniim nasipima uzduž rečnoga korita. Delovi brane[uredi | uredi izvor] Preliv brane Llyn Brianne, Vels Preliv brane Takato Drvo i smeće koje se nakuplja zbog brane Rušenja brane Teton Preliv brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Preliv brane Preliv ili izliv se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili kapije. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Ustave[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Ustava Ustava služi za regulaciju protoka vode na prelivu brane. Za regulaciju protoka vode kroz temeljne ispuste služi zatvarač. Preliv brane se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave. Ustava je svaki vodeni kanal kojim se reguliše visina vode, a to se obično izvodi pomoću kapija. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa zapornicama. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Veštačko jezero[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Veštačko jezero Rezervoar (francuski: réservoir) je veštačko jezero stvoreno potapanjem područja iza brane. Neka od najvećih svetskih jezera su rezervoari. Veštačka jezera takođe mogu biti namerno napravljena iskopavanjem ili potapanjem otvorenih rudnika. Mora se odrediti najbolje mesto za gradnju brane. Geodeti moraju pronaći rečne doline koje su duboke i uske; bočne strane doline tada mogu imati ulogu prirodnih zidova. Gradnja brane[uredi | uredi izvor] Istražni radovi[uredi | uredi izvor] Osnovni uslov za sigurnost brane je prikladno i savesno izvođenje temelja, na mestu koje je po geomorfološkim, litološkim i strukturnim uslovima prikladno za primanje konstrukcije brane. Zavisno od tipa brane, teren treba da ima određena svojstva s gledišta stabilnosti, postojanosti i nepropusnosti, i to utoliko bolja ukoliko su veća opterećenja koja će na nju delovati. Prethodna istraživanja moraju obuhvaćati detaljna geološka snimanja, bušenja, istraživanja geotehničkih osobina stena, stupnja karstifikacije, hidrologije terena, pa je potreban tim stručnjaka različitih profila. Naravno, s razvojem znanja proširio se i raspon potrebnih istraživačkih radova, a time i troškovi za njihovo izvršenje. Studije se ne smeju vršiti na brzinu, pa je za njih potrebno i nekoliko godina. Studije i istraživanja moraju obuhvatati i celo područje budućeg veštačkoog jezera. Ova ispitivanja važna su, pre svega, za pravilno određivanje potrebne visine brane, nepropusnosti područja i potrebnih tehničkih mera osiguranja. Ta istraživanja moraju biti naročito obimna u kraskim terenima. Studije moraju obuhvatiti svu ekonomsku problematiku u vezi s potapanjem područja i preseljenjem stanovništva, kulturnih spomenika i slično. Gradnja masivnih brana[uredi | uredi izvor] Masivne brane obično se grade u dve ili više faza. Korito reke se pregradi najprije posebnom zagatom na onoj strani gde su predviđeni ispusti, a kada se ovi izgrade i opreme, pušta se voda preko njih, a novim zagatom se pregradi preostali deo reke. Visina zagata zavisi od trajanja gradnje i o hidrološkim karakteristikama reke. Ona se izabira obično tako da se za vreme gradnje ne dopušta preplavljivanje jame. Za visoke brane takav postupak nije moguć na većim rekama, nego se problem rešava tako da se celo korito pregradi s pomoću uzvodne i nizvodne pomoćne brane, na dovoljnoj udaljenosti od građevinske jame, a voda se posebnim obilaznim tunelima sprovodi izvan rečnog korita. Agregat za betoniranje brana može biti od rečnog šljunka ili od drobljenog kamena određene granulacije, koji mora biti prethodno dobro ispitan. Cement treba da ima što nižu hidratacijsku toplotu, pa se portland cementu često dodaje troska iz visokih peći. Organizacija radova na betoniranju prestavlja složen problem koji treba dobro proučiti, naročito za visoke brane. Beton se ugrađuje pomoću kamiona – pumpi, toranjskih dizalica s posudama koje imaju zapreminu i preko 6 m3. Pri ugradnji betona pojavljuje se i termički problem, jer temperature dostižu 40 ºC, a ponekad i više, pa se moraju kontrolisati termoelementima. Betoniranje blokova brane vrši se naizmenično po slojevima visine 1,5 do 2 m. Vrlo je važno da se koriste vibratore s velikim brojem oscilacija (10.000 1/min) za zbijanje betona. Između vodoravnih slojeva nastaju radni prekidi, jer se novi sloj može betonirati tek nakon 3 do 5 dana, da bi se mogao ohladiti raniji sloj. Kada su radovi užurbani, suvišna toplota mora se odvoditi pomoću cevi, koje se polažu na svaki vodoravni sloj i u kojima teče hladna voda. Zahteva se velika gustina betona zbog bolje nepropusnosti, a za lučne brane traži se i velika čvrstoća. Dodatni elementi brane[uredi | uredi izvor] Kod planiranja brana potrebno je predvideti brodske prevodnice, riblje staze, korita za propuštanje drva i drugo. Brodske prevodnice sastoje se od jedne ili dve brodske komore, što zavisi od prometa na reci. To su obično vrlo skupi delovi brane, posebno kada se radi dizalica za brodove. Riblje staze su potrebne da bi se ribe kretale uzvodno ili nizvodno. Obično se sastoje od niza bazena, čiji se nivoi postupno snižavaju iz gornje u donju vodu, a obično je razlika u visini najviše 4 metra. Na vrlo visokim branama, pojavljuju se i dizalice za ribe. Brodska prevodnica[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Brodska prevodnica Rotirajuća brodska prevodnica Falkirk Brodska prevodnica je građevina koja služi za izravnavanje plovnog puta, odnosno omogućuje brodovima da prevladaju razlike u nivoima vode, koja nastaje zbog prirodnih ili veštačkih prepreka na vodnom putu. Kada je na plovnom putu potrebno dignuti ili spustiti Brod za visinu plovne stepenice, to se može ostvariti pomoću: brodske prevodnice brodske dizalice brodske uspinjače Iskustvo pokazuje da je granica primene brodske prevodnice visinska razlika od 20 do 25 m na zemljanom tlu, odnosno 30 do 35 m na stjenovitom tlu. Nizom brodskih prevodnica se može svladati visinska razlika od 40 do 60 m. Za visinske razlike veće od 70 m najčešće je opravdana upotreba brodske dizalice. Riblja staza[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Riblja staza Riblja staza je hidrotehnička građevina koja obilazi brane, ustave i brodske prevodnice, a omogućuje ribama koje se sele, da stignu do mesta za mreštenje. Obično ribe prelaze riblje staze plivanjem ili preskakivanjem, do druge strane pregrade. Brzina protoka vode mora biti dovoljna da ribe mogu preći prepreke, ali ne sme biti prevelika da se riba ne izmori, tako je često postavljanje odmarališta na ribljim stazama. Rušenja brana[uredi | uredi izvor] Totalna stanica za geodetska merenja Do 1970. srušilo se u Americi oko 110 brana, od čega je 65% bilo nasutih. U isto vrijeme u Evropi i severnoj Africi srušilo se 12 brana. Sva rušenja obično prate veće ili manje nesreće. Prema jednoj statistici (Gruner) uzrok rušenja je u 40% slučajeva lom u temelju, u 23% slučajeva nedovoljan kapacitet preliva, u 12% slučajeva nedovoljne dimenzije brane, u 10% slučajeva neravnomjerno sleganje, a u 15% neki drugi uzrok. Rušenje brane se može sprečiti, ako se pravovremenim posmatranjem deformacija (oskultacija) utvrde poremećaji pa se može prisilno isprazniti jezero i time ublažiti nesreća ili čak sačuvati brana, ako se uklone uzroci. Osmatranje brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Merenje deformacija Brana Peruća na reci Cetini. Merenje deformacija ili oskultacija visokih objekata i hidroelektrana vrši se s ciljem osiguranja od mogućih iznenadnih i nepredvidivih pojava na objektima (brana i elektrana), te zaštita životne sredine i nizvodnog područja od šteta i katastrofa. Geodetsko-tehničkim praćenjem provodi se prikupljanje potrebnih podataka sprovođenjem najpreciznijih geodetskih merenja, radi racionalnog održavanja objekata u toku korištenja. Bitno je da se pravovremeno zabileže svi događaji i stanja koji bi mogli uticati na sigurnost objekata. Geodetska merenja pomaka obuhvataju sva merenja u svrhu određivanja promene oblika objekta ili tla pod uticajem spoljašnjih ili unutrašnjih sila. Objekt se idealizuje određenim brojem točaka, čiji se položaj određuje u odnosu na referentnu ili osnovnu geodetsku osnovu izvan područja mogućih pomaka. Geodetskim metodama određuju se promene položaja pojedinih tačaka na objektu, a deformacija se može utvrditi na temelju rezultata merenja pomaka. Stvarno ponašanje objekta može se utvrditi samo dobro osmišljenim i kvalitetno izvedenim opažanjima, te stručnom obradom podataka. Vidi još[uredi | uredi izvor] Huverova brana Asuanska brana Brana Tri klisure Kariba (brana) Izgradnja brana arhitektura

CANER TASLAMAN KUR`AN - NENADMAŠNI FENOMEN Prevod - Enver Ibrahikmadić Izdavač - Knjigoljubac, Brčko; Karađoz, Sarajevo Godina - 2021 418 strana 25 cm Edicija - Biblioteka Akademska knjiga Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Živimo u svemiru koji se neprestano širi 2. Tačka u kojoj je započelo naše putovanje 3. Stvoreni smo iz ničega 4. Maglovito stanje svemira 5. Savršene orbite 6. Atomi subatomske čestice 7. Crne rupe: velika zakletva 8. Pulsari 9. Sila teže i kretanje 10. Sve se kreće u svojoj orbiti 11. Stvaranje u parovima 12. Relativnost vremena obznanjena prije 1400 godina 13. I Sunce se kreće 14. Razlike između sunca i mjeseca 15. Mjesečeva orbita 16. Put na mjesec 17. Nebeski slojevi 18. Zemljini slojevi 19. Zaštićeno nebo 20. Ono što nebo vraća 21. Bez stubova uzdignuto nebo 22. Zaobljenost Zemlje 23. Obavijanje noći oko dana 24. Prečnici zemlje i svemira 25. Zemlja se okreće mada to ne primjećujemo 26. Vjetrovi koji oplođuju 27. Kako oblaci prave kišu 28. Omjeri u kiši 29. Podzemne vode i kruženje vode 30. Pregrada između mora 31. Tama i unutarnji talasi u morima 32. Planine poput stubova 33. Pukotine na zemlji 34. Poruka zemljotresa i teški teret 35. Nastajanje nafte 36. Disanje i fotosinteza 37. Nepodnošljiva poteškoća uzdizanja u nebo 38. Čovjek i zagađenje okoline 39. Spolnost kod biljaka 40. Zemlja oživljava 41. Pčelinjak gradi ženka pčele 42. Pčelinji stomačići i ljekovitost meda 43. Nastanak mlijeka 44. Komunikacija među pticama 45. Ženka mrava i komunikacija među životinjama 46. Stvaranje čovjeka od zemlje i vode 47. Sperma je smjesa 48. Stvaranje iz jedne biti i spolnost bebe 49. Okačen na zidu maternice 50. Jedan zalogaj mesa 51. Formiranje kostiju i oblaganje kostiju mesom 52. Stvaranje u tri tmine 53. Legitimacija na vrhovima prstiju 54. Jezik i čovjek 55. Dokazi koji postoje u nama samim 56. Svrsishodna uzročnost 57. Pogrešnost progresivnog, pravolinijskog poimanja povijesti 58. Zajednica sebe i fenomeni zasnovani na arheologiji 59. Narod ad i grad irem 60. Tajna imena Haman 61. Drevni Egipat i faraonovo tijelo 62. Znakovi iz Starog zavjeta 63. Znakovi iz Novog zavjeta 64. Pobjeda Rimljana 65. Najniže mjesto na zemlji 66. Sijalica, električna energija, brzi prijenos materije i nova prijevozna sredstva 67. Oni koji ne vjeruju da će svemiru doći kraj 68. Smrt zvijezda i sunca 69. Od velikog praska do velikog rušenja 70. Kao skakavci MATEMATIČKI FENOMENI Neodoljiva kategoričnost matematike Zašto matematika? Nemogućnost imitiranja čak samo jedne sure Numerički strukturirana knjiga Razumjeti lahko, imitirati nemoguće MATEMATIČKI FENOMEN U SKLADU RIJEČI 1 - Jedan dan 2 - Dani . 272 3 - Izvedenice od riječi dan 4 - Godina 5 - Taj dan i sudnji dan 6 - Mjesec kao nebesko tijelo 7 - Kalendarski mjesec 8 - Godina stupanja na mjesec 9 - Omjer mora i kopna 10 - 309. riječ 11 - Sedam nebesa 12 - Atomski broj željeza 13 - Izotopi željeza 14 - Najviši stepen 15 - Sura u kojoj se govori o pčeli 16 - Ovaj svijet i budući svijet 17 - Meleki i Šejtan 18 - Korist i nered 19- Razvrat, nasilje i srdžba 20 - Nečist i prljavština 21 - Otvoreno i javno 22 - Iblis i traženje Allahove zaštite 23 - Vradžbine i spletke 24 - Jezik i savjet 25 - Reci i oni rekoše 26 - Milost i uputa 27 - Smilovati se, milostivi i samilosni 28 - Dobročinstvo i nagrada 29 - Nada i strah 30 - Vruće i hladno 31 - Sjetva, nicanje i voće 32 - Drveće i bilje 33 - Grijeh i razvrat, nasilje, srdžba 34 - Bogat i siromašan 35 - Semudi krik 36 - Lutov narod i vjetar pun pijeska 37 - Oprost i kazna 38 - Povratak i vječnost 39 - Djelo i zarada 40 - Sunce i svjetlost 41 - Tegoba i smirenje 42 - Pravičnost i nepravda 43 - Nekolicina i zahvalnost 44 - Vjerovjesništvo i čovječanstvo 45 - Šteta i korist 46 - Subota 47 - Prvo i drugo puhanje u rog 48 - Stadiji stvaranja i čovjek 49 - Vino, kocka, kumiri, strelice za gatanje, odvratne stvari, Šejtanovo djelo 50 - Adem i Isa FENOMEN BROJA 19 Matematika i 19 Dokazi i nevjernici Da li je opravdano reći `mi ionako vjerujemo, zar su potrebni dokazi?` Zašto broj 19 Allah je jedan: 19 Kako se broj 19 spominje u Kur`anu. Funkcije broja 19 prema Kur`anu Sura `Al-Muddassir` i godina otkrivanja fenomena broja 19 Jedan od najvećih Ostali fenomeni u suri `Al-Muddassir` Sve je prebrojano Brojevi spomenuti u Kur`anu Kur`anske sure i bismilla Na šta nam ukazuje 114. bismilla? Broj slova u bismilli Dijamant i staklo Riječi u bismilli Riječ `ime` i broj 19 Riječ `Allah` i broj 19 Rahman, rahim, zbir količnika i broj 19 Broj ajeta u kojim se spominju riječi iz bismille Allahova imena i broj 19 Matematičko analiziranje allahovih imena Savršena tabela Zašto je bismilla takva kakva jest? Na šta upućuje proračun vjerovatnoće Šta kaće vaša logika? Nepresušni fenomeni u bismilli Fatiha i broj 19.351 Problemu u vezi sa 19, koje treba riješiti Sure koje počinju tajanstvenim harfovima i broj 19 Sura `ja-sin` i broj 19 Sura `merjem` i broj 19 Početni harfovi ajn-sin-kaf Početak sure `sad` i greška koju je ispravio broj 19 Početak sure `qaf`, Kur`an i broj 19 Beskrajna čuda u samo jednom slovu Devetnaesti harf Riječ `Kur`an` i broj 19 Ha-mim počeci i broj 19 Proračun vjerovatnoće inicijala ha-mim Sura Al-`alaq`: 19. sura od kraja Kur`ana Parni i neparni brojevi Znak, dokaz, riječ i broj 19 Broj 19 u odnosu između Allaha i čovjeka Uplašeni divlji magarci Šta smo postigli? Pogovor Od prvog praska do majčine maternice, sa dna mora do matematike Putevi koji nam predstoje Najveća tvrdnja: nenadmašni fenomen Bibliografija O autoru O prevodiocu `Ova knjiga je rezultat vrlo detaljnog i multidisciplinarnog istraživanja i kao takva predstavlja do danas najsavremeniju i najcjelovitiju knjigu koja tretira odnos Kur’ana i moderne nauke. Budući da je knjiga ’’Kur’an nenadmašni fenomen’’ pisana stilom koji običan čitalac moze shvatiti i razumjeti, ona vodi svog čitaoca ka boljem razumijevanju stvaranja svemira i omogućava da se ovi fenomeni i pojave vide iz sasvim nove perspektive. Čitajući ovu knjigu osvjedočit ćete se kako nam Kur’an govori o velikom broju fenomena, od nastanka svemira, Velikog praska, do stvaranja u utrobi majke, od života pčela do najsloženijih tema iz oblasti filozofije i fizike… Pored velikog broja obrađenih kur’anskih fenomena iz pomenutih oblasti, knjiga sadrži i analizu nevjerovatnih matematičkih fenomena sadržanih u Kur’anu koji su elaborirani kroz tekst i tabele. Čitanje ove knjige omogućit će vam da dođete do nepokolebljivog uvjerenja: Kur’an je Božije, a ne ljudsko djelo.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Kuran

U tom Somboru... - Milan Stepanović U TOM SOMBORU… Grad u prizmi stoleća U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Udruženja građana „Norma“ i Gradskog muzeja Sombor upravo je objavljena knjiga Milana Stepanovića „U tom Somboru…Grad u prizmi stoleća“. Monografija predstavlja sažet pregled prošlosti i sadašnjosti Sombora sa naglaskom na njegove kulturno-istorijske prepoznatljivosti, prirodno okruženje, tradiciju i potencijale. SOMBOR – MOGUĆNOST SNA (PREDGOVOR dr DRAŠKA REĐEPA MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU…”) 16/02/2020 Sombor ide u red onih magičnih i nadasve uticajnih naših imenica, pre svega zbog snažnih utisaka putnika namernika o bezmalo savršenom, a svakako završenom planimetrijskom snu. I Bogdan Bogdanović, i Ranko Radović, i potpisnik ovih rečenica, u fenomenu somborske čudesne školjke, koju je prvi uočio Marin Đurašin, a Branislav Jovin pretočio u artikulisanu urbanističku bajku, tvrdili su, veoma nespokojno u stvari, kako je grad ono poslednje i najuzvišenije čovekovo prebivalište, u antičkim vremenima nalik na državu, na čitav svet, u poznijim stolećima kampanilističko slavlje one zvonjave, koja je toliko uznemiravala putnike s istoka, i kako on u biti u svakom času, kao živ organizam, kao čovekoliko priviđenje, nestaje, umirući da bi se prepoznao i u tim poslednjim odsudnim časovima. Zna se dobro da Bačka ima četiri reprezentativna grada koji su, međutim, veoma naočiti u svojim specifičnostima. To je dakako Subotica, paorski grad, koji ne pamti tek moja generacija kao destinaciju nespokojnih, u filmu Aleksandra Petrovića „Maestro i Margarita“, sa tramvajima koji, kroz kukuruzišta, lagano pristižu na Palić. Onda je to Novi Sad, Sad zapravo, ali novi, da se ne bi uznemirila arabeska ukrštenih reči (sve je na S), apsolutno trgovački grad, podložan u tim trima legitimnim gradskim stolećima mnogobrojnim temama i nestaloženim doticajima s okruženjem. Onda je to Senta, patricijski grad, zamisao koja tone i koja se, sve s onim gospodskim fasadama na Tisi, koja je baš onde najzelenija, po meri, po uzdahu, po prošlosti. I napokon, i nikako na poslednjem mestu, to je Sombor, obično se veli varmeđijski grad, zelenilo koje je osvetilo tek tako često zaboravljan, a slavan panonski hlorofil, grad koji pamti i koji se ne pomera u određenjima one nespokojne upitanosti nad vlastitom sudbinom. Ima samo još jedan grad, u Sremu, koji je prispodobiv u svojoj isto nakinđurenoj, hajdelberški ututkanoj optici. To su Sremski Karlovci. Toliko istorije, toliko znamenitih zdanja, toliko uspomena, toliko tog magičnog osećanja za baštinu, sem u somborskoj tišini i karlovačkom utišanom žagoru, nije moguće videti niti promišljati ni na jednoj drugoj strani. Ako su dva naša grada, u dugim stolećima našeg romantizma i jektike, ali i potom, davali ton, arbitrirali ukusom i ponašanjem našeg sveta, onda su to svakako baš Sombor i Karlovci, u zatvorenom lavirintu svoje domišljatosti. Miloš Crnjanski je Karlovce, usred Srema, Banaćanin, izabrao za svoj zavičaj, napominjao kako su ljubavno predgrađe Beograda. Milan Konjović, jedna od paralelnih sudbina Crnjanskog (nikad se nisu sreli na ratištima Velikog rata na Pijavi), govorio je kako se u Somboru, oko znamenitog trga, ulice zapravo neprestano grle. Reč je, eto, i te kako o erotici koja je, uostalom, i te kako snažno utkana u somborski mali urbanizam, u jednu od nerešivih, a uznemiravajuće značajnih urbanističkih mitologema danas i ovde, i još ponegde. Kao što dobro i očajnički znamo, naši panonski gradovi su za putnike namernike, ne mislim samo na one koji stižu iz beogradske vreve, nalik na odmorište, dnevni boravak sa uobičajenom ribljom čorbom, žetvenim svečanostima, ciganskim bandama, a uz to, nije potrebna viza, sve je nalik na inostranstvo, a govori se i srpski. Tu nalickanu i u osnovi netačnu predstavu o Somboru žestoko osporava upravo ova knjiga, koja je taj drevni naš grad stavila na naš dlan, kao na nekakve superiorne odmerenosti. Niti je reč o banalnom turističkom meniju, niti su u pitanju Potemkinova sela kakvih sad u nas već ima podosta. Ovde je reč o paradigmi jednog urbanog prostora koji ima svoje guste datume, koji se i te kako prostorno identifikuju kao sama neumitnost. Ima svoje incidente, u bližoj i daljoj prošlosti, koji su svakako sa utemeljenim razlozima izdvajanja. Ima svoju zakonomernost, i ima svoje trgove i bođoše, slavne preparandiste i tornjeve, koji se nadaleko razaznaju. Ima… Početak predgovora dr Draška Ređepa * * * „U tom Somboru…“ kao jedinstvena monografija koja stiže u pravi čas da bi, i ona, otklonila mnoštvo naših ukoričenih tzv. fotomonografija, koje su polivanje, u smislu fotografskom, shvatile kao jedini način postojanja, a uglove posmatranja već odavno prepustile banalnom viđenju. Dve su neporecivo značajne osobine ove knjige. Najpre, umesto opštih mesta naših naivnih bedekera i priučenih sondi u zaborav, koji i jeste naša jedina postojbina, ona nam nudi konkretan podatak: tek se sad videlo da i neka od krucijalnih zdanja Sombora nisu lagodno, a kamoli dok si rekao britva nastajala u onim i ovim, uvek oskudnim vremenima. Poezija datuma je, sjajno, u mnogobrojnim ogledima Milana Stepanovića najpre, pokazala da je moguće iza sadašnje, recimo renovirane fasade, sagledati čitav enformel ranijih pregrada, sporova, neodlučnosti, protivljenja. Čak iza imena vlasnika ovde se krije čitava drama. Zdanja su nam preostala, a čitav jedan naseljeni svet (A. Tišma) nestao je u pogromima, holokaustu, surovoj ratnoj zbilji kada je, srećom, slavna slika Ajzenhuta bila zazidana, za svaki i za najgori slučaj. Drugi važan atribut ove knjige je njena datiranost. Autor ove knjige imao je hrabrosti da tumači epohe Sombora, ali to ne čini lagodno i bez zazora, nego baš obrnuto, naglašavajući uz urbanitet i kontinuitet vandalizma, rigidnost raznih režima i vremena ili ideološke doktrine, sve ono što je, kroz istoriju, neretko, nastojalo da niveliše i izbriše domete prethodnih kultura. Ovo je najsamerljivija lična karta Sombora, o kome je mnogo i često pisano kao o jednom od prestonih gradova srpskog severa, u smislu kulture, negovane tolerancije, drukčije pameti. Odavde su nastajali toliki nesporazumi, i ovde su se utišale moćne strasti, svakako ni slučajno samo Laze Kostića. Sombor nije destinacija. Sombor je magija tihog rovenja, oslanjanja na taj moćni zadužbinski dil, na sveta mesta pamćenja koje nije iščilelo niti je programirano, Zato ovo jeste knjiga pouzdane svesti i otvorenih mogućnosti dopisivanja, sporazumevanja, istinitosti uostalom. Putovao sam u Sombor baš svakojako, Čeze, koje u Sremu zovu gik, fijaker, bicikl, autobus, automobil, voz, šinobus… I to je bilo nezaboravno: stara železnička stanica, sve sa poznatim nekadašnjim upozorenjima kako je tu, zbog vaskolike bezbednosne situacije, s onim prekrštenim fotografskim aparatom, – snimanje strogo zabranjeno, dug, lagan hod pod senkama bođoša, sve do centra (Kog centra? zapitao je Milan Konjović dvojicu putnika namernika Momu Kapora i Boru Draškovića, i odgovorio im: Ja sam centar). Putovao sam kao klinac, kao mlad čovek, kao pripadnik trećeg doba… Sve mi se čini da sam se jedino ja menjao, da sam stario, postajao ironičniji nego ikad. Ne govori se zacelo slučajno kako su starci, kao i deca, bestidni. I da koračaju sitnim korakom. A na drugoj strani, nikako na razdaljini, već posve, posve blizu, Sombor je ostajao isti, samo u ponečem zanovljen, grad koji je u svojoj strukturi ostvaren odavno, i kome se isto može, kao ono Dubrovniku u dramama Ive Vojnovića, govoriti Vi, i pisati ga sa početnim velikim slovom: Grad. Grad se prepoznaje i uočava tek u dugim noćnim satima, i u kasnim popodnevima, kada su senke duge i nezaboravne. Sombor je najslavniji u svojim detaljima, u tom bogatom tkanju sedimenata nekolikih stoleća, nadvladavši skepsu, zaturenost, nestalu županijsku, varmeđsku moć. Kada sam pročitao raspravu Milana Stepanovića, bilo mi je drago što je zadovoljena i moja i Konjovićeva priča o prvom somborskom liftu koga više nije. Stepanović je pokazao izuzetan smisao za detalj. A pošto se i naša ukupna memorija, a osobito ona sklona zaboravu, našoj jedinoj postojbini, ogromno oslanja upravo na fragmente, koji su tako bitni i za literaturu Isidore Sekulić, somborske preparandistikinje, i za Žarka Vasiljevića, jedinstvenog hroničara Vojvodine stare, koji nije zaboravio ni somborsku majku Dafinu, koju pronose niz Čonopljanski sokak, a prate je njene mile kokoške, onda sve postaje bitnije. Kada se čita i pročita Stepanović, postaje mnogo jasnija pozadina opusa dvaju naših velikih realista, Jakova Ignjatovića i Veljka Petrovića. Čak i „Bunji“ je neophodna prethodna priprema, a čitav splet promene vlasnika čuvenih somborskih palata, vreme bankrota i zlosrećnih sudbina našeg sveta, koje je Ignjatović, srpski Balzak, dokazao i čudesno pokazao, upravo u ovim fragmentima Stepanovićevim iskazuje se kao mit. Kao kob. Kao sama suština stvari. Milan Stepanović ne posmatra i ne promišlja Sombor, tu našu moćnu istorijsku agendu, kao svoj dlan. On, zapravo, iščitava taj dlan sa meandrima i rukavcima pamćenja tog istog dlana – nepotrošenog atlasa naših uspomena. Sada se nedvosmisleno vidi da sagledavanje te istorijske barokne varoši ne bi bilo moguće bez nanovo okupljene i podozrivo osmotrene legendarne slave. Posle svega, a naročito posle narušene ravnoteže s početka prošlog veka, jedino detalji, često senzacionalni, često i naporedo postavljeni, mogu da vrate nov život nekadašnjem graždanskom, varmeđijskom sjaju. Stepanović to čini strasno, ostvarujući neponovljiv bekgraund za nastanak i razvoj mnogobrojnih uglednika i buntovnika, lidera i saputnika našeg romantizma, naše moderne takođe. Mnogo šta je posle ove knjige preglednije, jasnije, logičnije u tim famoznim ukrštenim rečima grada, koji je u najvećoj mogućoj meri, skoro savršen, najbliži planimetrijskom snu epohe. Nije u pitanju Atlantida našeg prečanskog sveta, ali je, svakako, pred nama panorama Sombora u njegovim možda poslednjim somborskim trenucima. U onima koji još umeju da prepoznaju vlastitu senku. Čitanka prošlosti, ulaznica za budućnost. Stepanovićev Sombor sad pulsira intenzivno, doživljeno, ponorno. I ne odaje i dalje svaku svoju tajnu. K.N.S.O.CRNI 0

ZORAN D. KRSTIĆ INTERSEKS Predgovor - Sava Perović Ilustracije - Vera Krstić i Vojkan Vukadinović Izdavač - BMG, Beograd Godina - 1994 X + 222 strana 21 cm ISBN - 86-82005-05-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1. NAPOMENA AUTORA 2. LISTA SKRAĆENICA I SIMBOLA 3. HERMAFRODITIZAM U TEOLOGIJI, UMETNOSTI I KULTURI 4. POJAM POLA a) Genetski pol b) Gonadni pol c) Fenotipski-somatski pol d) Hormonski status e) Pol vaspitanja (odgajanja) - `sex of rearing` f) Identitet roda-psihološki pol 5. MEHANIZMI DIFERENCIJACIJE POLA 5.1. Determinacija i diferencijacija pola 5.2. Genitalna morfogeneza 5.2.1. Stadijum nediferentovane (indiferentne) gonade 5.2.2. Diferencijacija testisa 5.2.3. Diferencijacija ovarijuma 5.2.4. Diferencijacija unutrašnjih genitalija a) Razvoj unutrašnjeg genitalnog trakta u muškarca b) Razvoj unutrašnjeg genitalnog trakta u žena 5.2.5. Diferencijacija spoljnih genitalija a) Virilizacija spoljneg genitalnog trakta u muškog fetusa b) Feminizacija spoljneg genitalnog trakta u ženskog fetusa 5.3. Rezime hronologije diferencijacije pola 6. FAKTORI DIFERENCIJACIJE POLA 6.1. Y-hromozom i njegov/njegovi gen/i koji određuju pol 6.2. Gonadni i endokrini faktori 6.3. Mehanizam androgene akcije 6.4. Polna diferencijacija centralnog nervnog sistema? 6.5. Zaključak 7. DEFINICIJA INTERSEKSUALNOG STANJA 8. KLASIFIKACIJA INTERSEKSUALNIH STANJA 9. ANATOMIJA KARLICE I GENITALNIH ORGANA PRIMENJENA NA INTERSEKSUALNA STANJA 9.1. Muški genitalni sistem a) Prostata b) Muška uretra c) Ductus deferens, vezikule seminales i ejakulatorni duktusi d) Penis e) Skrotum 9.2. Ženski genitalni sistem a) Klitoris b) Ženska uretra c) Vagina d) Unutrašnji genitalni organi žene 9.3. Perinealni pristup za ekstirpaciju vagine ili pravljenje puta za neovaginu 10. ŽENSKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM 10.1. Osnovne karakteristike 10.2. Klasifikacija 10.3. Klinička slika ženskog pseudohermafroditizma 10.4. KONGENITALNA ADRENALNA HIPERPLAZIJA 10.4.1. Anatomija nadbubrežnih žljezda 10.4.2. Biosinteza, metabolizam i regulacija adrenalnih steroida 10.4.3. Mehanizam regulacije adrenalnih steroida 10.4.4. Enzimski defekti u steroidogenezi 10.4.5. Genitalne manifestacije pojedinih enzimskih defekata steroidogeneze 10.4.5. Endoskopski nalaz u KAH 10.4.6. Deficit enzima 21-hidroksilaze a) Lakši, prosti virilizantni oblik KAH, bez gubitka soli b) Teži oblik KAH sa gubitkom soli c) Neklasični oblik KAH zbog 21-OH deficita 10.4.7. Epidemiologija 10.4.8. Genetika KAH. Povezanost HLA i KAH a) Prenatalna dijagnoza b) Prenatalni tretman 10.4.9. Lečenje KAH a) Hormonska terapija. b) Označavanje pola c) Hirurška terapija Niski adrenogenitalni sindrom Visoki adrenogenitalni sindrom d) Psihoterapija 10.5. Drugi uzroci prekomerne produkcije fetalnih androgena 10.6. Transplacentna androgenizacija a) Endogena hiperandrogenizacija majke b) Egzogena, jatrogena hiperandrogenizacija majke 10.7. Malformativni ženski pseudohermafroditizam 10.8. Idiopatski ženski pseudohermafroditizam 10.9. Familijarni ženski pseudohermafroditizam 10.10.Lokalne lezije koje simuliraju ženski pseudohermafroditizam 11. MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM 11.1. Anomalije gonadotropina 11.2. Poremećaj aktivnosti Leydigovih ćelija 11.2.1. Urođene greške biosinteze testosterona a) Poremećaj sinteze pregnenolona b) Deficit 3B-hidroksisteroid dehidrogenaze c) Deficit 17a-hidroksilaze d) Deficit 17,20, dezmolaze e) Deficit 17ẞ-hidroksisteroid dehidrogenaze 11.2.2. Hipoplazija Leydigovih ćelija 11.3. Poremećaj perifernog metabolizma androgena 1. Deficit 5a-redukataze 2. Defekti androgenih receptora a) Kompletna testisna feminizacija b) Nekompletna testisna feminizacija c) Reifensteinov sindrom d) Sindrom infertilnih muškaraca 11.4. Druge forme muškog pseudohermafroditizma a) Muški pseudohermafroditizam udružen sa drugim kong.anomalijama b) Jatrogeni muški pseudohermafroditizam c) Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa (SPMD) d) Idiopatski muški pseudohermafroditizam 11.5. Disgenezni muški pseudohermafroditizam 11.6. TRETMAN MUŠKOG PSEUDOHERMAFRODITIZMA 10.7. OSTACI MÜLLEROVIH DUKTUSA U MUŠKARACA 11.8. HIPOSPADIJA I INTERSEKS 11.9. MIKROPENIS. Mikropenis i interseks 12. INTERSEKSUALNA STANJA SA ABNORMALNOM GONADNOM DIFERENCIJACIJOM 12.1. SIMETRIČNA GONADNA DISGENEZA 12.1.1. DISGENEZNI MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM a) `Pure` gonadal dysgenesis (Čista gonadna disgeneza) b) Parcijalna gonadna disgeneza ... c) Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa d) Hipoplazija i ageneza Leydigovih ćelija e) Sindrom rudimentarnih testisa f) Potpuni nedostatak testisa 11.1.2. XX muškarci- XX male 12.2. ASIMETRIČNA GONADNA DISGENEZA 12.2.1. POMEŠANA GONADNA DISGENEZA Etiologija Incidenca Osnovne karakteristike kliničke slike Spoljne genitalije Unutrašnje genitalije Maligna alteracija gonada Citogenetska analiza Hormonska evaluacija Tretman pacijenata sa pomešanom gonadnom disgenezom 45,X/46XY MOZAICIZAM - Genitalne kliničke manifestacije 12.2.2 PRAVI HERMAFRODITIZAM Etiologija Incidenca Klasifikacija Osnovne karakteristike kliničke slike Spoljne genitalije Unutrašnje genitalije Ovotestis Ovarijum Testis Tumori gonada Paragonadne strukture (duktusi, epididimis,tube uterine) Uterus Vagina Prostata Hormonska evaluacija pravog hermafroditizma Citogenetska analiza pravog hermafroditizma Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza Tretman pravog hermafroditizma 13. INTERSEKSUALNA STANJA DECE. Značaj rane dijagnostike 13.1. Medicinska obrada novorođenčeta sa nediferentovanim polom 13.2. Interseks, inicijalna evaluacija i označavanje roda Anamneza Fizikalni pregled Laboratorijska ispitivanja Genetska ispitivanja Biohemijska ispitivanja Sonografska ispitivanja Radiografska ispitivanja Sinuso-uretro-vagino-cistoskopija (panendoskopija) Laparoskopija ili laparotomija Biopsija genitalne kože i/ili svake gonade 13.3. Šta reći roditeljima Određivanje roda u kom treba podizati dete Interseksualna oboljenja dijagnostikovana u starije dece 14. HIRURŠKO LEČENJE INTERSEKSUALNIH STANJA 14.1. Optimalno vreme za hiruršku korekciju 14.2. Feminizacija spoljnih genitalnih organa A) Redukcija klitorisa-klitoroplastika B) Vaginoplastika a) Vagina nedostaje ili je stepen hipoplazije takav da se ne može iskoristiti za vaginoplastiku b) Dobro razvijena vagina, zatvorena tankom kožnom pregradom, koja maskira njen otvor (obično Prader 1 i 2) c) Vagina ne leži baš ispod kože, već je debljim zidom zatvorena, ali se uliva u uretru distalno od SSU d) Visoki adrenogenitalni sindrom - vagina ulazi u uretru iznad SSU e) Nema komunikacije između vagine i uretre C) Vulvoplastika D) Ženska hipospadija E) Hirurško lečenje postoperativnih stenoza 14.3. Maskulinizacija spoljašnjih genitalnih organa 15. CILJEVI NAŠIH ISTRAŽIVANJA 16. IZVORI PODATAKA I METODE 17. PRIKAZ NAŠIH BOLESNIKA I KOMENTAR 18. ŽENSKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 19. MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 19.1. Deficit 5a-reduktaze 19.2. Kompletna testisna feminizacija 19.3. Nekompletna testisna feminizacija 19.4. Parcijalna gonadna disgeneza 19.5. XX- muškarac, XX-male 19.6. Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa 19.7. Dizmorfični sindromi sa muškim pseudohermafroditizmom 19.8. Opšte karakteristike muškog pseudohermafroditizma 19.9. Ostaci Müllerovih struktura u muškom pseudohermafroditizmu 19.10.Operativno lečenje muškog pseudohermafroditizma 20. POMEŠANA GONADNA DISGENEZA, naši bolesnici 21. PRAVI HERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 22. Interseks, mikropenis, test i terapija testosteronom, endogeni pubertet 23. Hipotetična operacija za Prader 5 interseksualiteta u muških transeksualaca 24. Neovagine od izolovanog segmenta creva 25. ZAKLJUČAK 26. Summary 27. Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hermafroditizam