REDOVNA 0.60 ZČ 13 1/4 : 12 1/2 MAT GUMA TABAK

maketa BANDAI RX-0 (N) UNICORNGUNDAM 02 BANSHEE NORN Made in Japan 2014. god. Number: 175 razmera: 1/144 dimenzije kutije: 19x31 cm - fale 2 delića :( - destroy mode Pogledajte slike. Ozbiljna maketa. Za kolekcionare maketare. RARE

REDOVNA 2/0.30 DIN. ZČ 13 1/4 1992 TABAK.

Tabak redovna 2/0,30din iz 1992.god. zup. 13 1/4.

Republika Srpska,Redovna 50/0.40 din 1992.,retko zup 12 1/2.Mi 75€!

HERTHA BSC-BAYERN MUNCHEN SEZONA 1971/72 GODINE ULAZNICA I ORIGINALNA FOTOGRAFIJA SA UTAKMICE (dimenzija 7,7*10,7 cm) Utakmica odigrana u subotu 21.avgusta 1971 godine ..OLIMPIA STADION-BERLIN Posetilaca 73000, Sudija Gerhard Šulenburg Utakmica završena rezultatom 2:2 24` 1:0 Arno Steffenhagen 47` 1:1 Ili Hoeneb 49` Lorenzo Horr-promašen penal, 69` 2:1 Zoltan Varga 73` 2:2 Gerd Miller Stanje ulaznice i fotografije kao na slikama.. Izuzetno retko..

Redovna 12/0.01 din 2004.,oba zupčanja,čisto.Mi 155€.Marka sa zup 12 1/2(jeftina),ima žutila pozadi!!

Mehano made in Yugoslavia Mehanička R400/150 Cena je za obe i levu i desnu. -- 2 -- Moguća korekcija cena prilikom kupovine više predmeta, uz predhodni dogovor naravno. Ako treba još slika o detaljima tražite, pošto je nemoguće sa tri slike sve pokazati... Stanje proverite na slikama, pitajte ako vam nešto nije jasno. I kliknite na kupi :) Ovo se ne kupuje svaki dan, i ko ima hrabrosti neka ga samo posmatra... Skretnice i šine kućice i prateća oprema HO... kao i Trafo i adapteri VAGONI, LOKOMOTIVE na KUPINDU SVE HO razmera!: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=hrabrosti+neka+ga+samo+posmatra&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Funkcionalni fen za kosu Philips made in Germany. Futurističkog oblika u dominantnoj narandžastoj boji. Dva prekidača na frontalnoj strani, jedan za uključivanje 0/1 drugi za jačinu grejača. Retro, vintage, Philips, Filips, fen za kosu, space age, narandžasta. Nedostaci: vidljiva patina u manjoj meri i sitnije ogrebotine na plastičnom kućištu. Dimenzije približno: fen 18 x 9 x 5 cm, dužina kabla sa utikačem 18o cm, težina 297 gr. Stanje kao na fotografijama.

Vrhunska FSB (SSF) 52 series 8813 brava, klasa 5 (DIN 18251), nova, made in Germany. Za vrata sa većom frekvencijom upotrebe i višim stepenom protivprovalne zaštite. Dolazi bez prihvatnika (pločice za štok). Može za leva ili desna vrata. Europrofile cylinder keyhole - PZ, double-turn with key operated spring bolt change. Latchbolt can be retracted by cylinder, is reversible without opening lockcase. Deadbolt double-throw: 20 mm Square follower size Spindle: 8 mm c: c distance: 72 mm Backset: 55 mm Forend width: 24 mm, stainless steel, rounded Very high corrosion resistance Classification key EN 12209: 3 S 5 1 0 D 6 B A 2 0 Classification key EN 12209: 3 S 5 1 0 G 6 B C 2 0 Supplied with 2 Phillips screws 4.5 x 25 mm Class 5: high usage cylinder locks with increased user frequency (+ burglar proofness). High level of security with resistance to drilling. Compared to residential buildings high usage doors are principally subject to considerably higher stresses due to heavier doors and frequent use. Therefore, the locks are to be designed appropriately. These locks are equipped with a race-based clamping follower. The all-around closed and galvanized case is screwed with several locking teeth. · clamping follower made of steel galvanized · follower support of steel rings · crank latch made of steel nickel-plated · bolt made of high-strength refined special steel · bolt head cast nickel-plated · lock case all-around closed, galvanized and lacquered · sleeved bolt through fixing points · noise reduction for latch

MARKLIN 37540 Trafo, polovan i dobro očuvan, na njemu su sledeći podaci : 220V 50Hz 10VA 16V / 7-16/24V, kako piše na njemu, postoje 2 načina povezivanja : 1. pozicije `O i L` - 16V i 2. pozicije `O i B` - 7-16/24V, a kako više nemam delova za detaljnu probu u realnim uslovima, jednostavno je uključen u struju i unimerom izmeren napon na oba načina : 1. pokazuje napon 18.3V, 2. drugi okretanjem prekidača menja napon od 6.7-17.6V, ide u opisanom stanju i stanju kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

OPSTANAK NAJJAČIH, KARTE ZA IGRANJE, ŽIVOTINJSKO CARSTVO Prodaje se društvena igra `Opstanak najjačih`, karte za igranje, nekorišćene, neotvorena kutija, za 2 do 5 igrača, od 6 do 99 godina. Sadrži 50 karata i uputstvo za igru. Zasniva se na upoređivanju veličine, težine, brzine... 50 životinja prikazanih na kartama. Mogu se koristiti za igru takve kakve jesu, a može se nastaviti sakupljanje sličica lepljenjem 50 odgovarajučih sličica iz čokoladica `Životinjsko carstvo` na ove karte, čime one postaju još lepše. Igra je jedna od nagrada koja se dobija skupljanjem slilčica u Krašovom albumu `Životinjsko carstvo` ili virtuelnih sličica upisivanjem kodova sa poleđine sličica `Životinjsko carstvo` u album na sajtu `igraoni.ca`. Igre nema u slobodnoj prodaji, može se dobiti samo popunjavanjem albuma. Troškovi transporta na teret kupca. Na `Kupindu` možete naći i veliki broj mojih sličica `Životinjsko carstvo 2016.` sa neiskorišćenim kodom na ovom linku: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=996&Pretraga=neiskorišćen&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=prodavac-kupac&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=traži pa možete sami sakupljati sličice i kodove i osvojiti ovu i mnoge druge nagrade koje Kraš nudi. Krašova nagrada za popunjene albume, edukativna društvena igra s kartama

SPECIJAL časopisa Ošišani JEŽ, dvobroj 2659 / 2660 karikature: TITO bez reči izdavač: JEŽ Beograd iz 1990. godine strana 10: Titove izjave o listiću JEŽ iz 1969. i 1971. godine strip 1 (na srednjim stranama): Pokret Nepokretnih - Inicijativni Odbor (autor: Miodrag Krstić) strip 2: Prilog za biografiju Malog Jože (autor: Ljubomir Janković) neki autori karikatura: Konstantin Grosu, Jugoslav Vlahović, Luka Lagator, M. Đerlek, Nenad Milićević, Goran Čeličanin, Aleksandar Klas, Darko Drljević, Miodrag Veličković, Mića Miloradović, Dragan Rumenčić, Dušan Ludvig, Mladen Đurović, stanje vrlo dobro na odlično; minorne mane; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale ČASOPISE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gcasopis&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: časopis, magazin, revija, revijalna štampa, satira, politička karikatura, antititoizam, demistifikacija kulta ličnosti, Gcasopis,

Originalni autogram / potpis Ivan `Ivica` Šurjak, bivši fudbalski reprezentativac Jugoslavije. Veći deo karijere igrao za Hajduk Split. Šurjak je ponikao u sjajnoj generaciji omladinaca Hajduka (Mužinića, Peruzovića, Luketin, Boljata, Jovanića), koji su 1969/70. bili omladinski prvaci države i pobednici Kupa. U prvom timu Hajduka debitovao je na prijateljskoj utakmici protiv NK Omiša (4:0) 9. septembra 1970. dok je prvu prvenstvenu utakmicu odigrao u prvenstvu 1970/71. i to na utakmici protiv Partizana (2:1) kada je postigao i pobednički gol za Hajduk. Za Hajduk je igrao deset godina, od 1971. do 1981, i odigrao je 272 utakmice postigavši 52 gola. Do 1981. u belom dresu je, računajući evropske i domaće prvenstvene i kup utakmice, nastupio 487 puta i postigao 127 golova. U dresu „Majstora s mora“ igrao je u vremenu kad je NK Hajduk osvojio najviše titula. U svoje igračke trofeje zabeležio je četiri titule državnog prvaka (1971, 1974, 1975. i 1979. godine) i pet pobeda u finalu Kupa (1972—1977), što predstavlja svojevrstan podvig. Veći deo svoje karijere igrao je u domaćem prvenstvu. Kao na fotografijama

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fudbalski klub Crvena zvezda[a] je srpski fudbalski klub iz Beograda i deo je SD Crvena zvezda. Crvena zvezda je najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osvojivši ukupno 68 titula, uključujući 34 domaća šampionata,[2] 27 nacionalnih kupova,[3] dva nacionalna superkupa,[4] jedan liga kup (kup prvoligaša),[4] dva Mitropa kupa, jedan Kup šampiona i jedan Interkontinentalni kup. Najveći uspeh postignut je 1991. godine kada osvaja Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju iste godine. Bilo je to najveće dostignuće Crvene zvezde i bilo kog srpskog, a tada i jugoslovenskog fudbalskog kluba. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, izdvaja se i finale Kupa UEFA 1979, gde su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Igra na svom stadionu koji od 2014. nosi ime po legendi Crvene zvezde Rajku Mitiću, sa kapacitetom od 51.755 sedećih mesta. Stadion je među domaćom publikom poznat kao Marakana po nazivu istoimenog stadiona u Brazilu, iako mu to nikad nije bio zvaničan naziv. Prema većini istraživanja Crvena zvezda je najpopularniji klub u Srbiji[5] i Beogradu.[6] Takođe veoma je popularan gotovo u svim susednim državama ali i među srpskom populacijom širom sveta. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa Partizanom. Od 2011. godine postoji i Ženski fudbalski klub Crvena zvezda. Istorija Nastanak i prva titula (1945—1951) Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. Veliki broj predratnih klubova je prestao da postoji, te su umesto njih osnivani novi. Jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova koji je tada ugašen bila je beogradska Jugoslavija. Tokom februara 1945. godine omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, počeli su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija.[7] U duhu tog vremena nosilo je naziv Omladinsko–fiskulturno društvo (OFD) koje je 4. marta preraslo u Crvenu zvezdu.[7][8][9] Inicijativa za osnivanje sportskog društva potekla je od Zorana Žujovića i Slobodana Ćosića, a među osnivačima su još bili i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić. Novoosnovanom klubu su tada pripali stadion,[10] i klupske prostorije SK Jugoslavije, a sticajem okolnosti boja kluba je bila ista kao i boja kluba sveže ugašene SK Jugoslavije, ali sa totalno drugačijim konotacijama. Crvena zvezda nema nikakvih dodirnih tačaka sa SK Jugoslavijom te se ne može smatrati nikakvim naslednikom istog kluba, a glavni razlog je činjenica da je Crvena zvezda ustrojena prema tzv. sovjetskom fiskulturnom (sportskom) modelu. Tim je dobio ime posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika sportskog društva Slobodana Ćosića i Zorana Žujovića.[7][11] Posle brojnih predloga (Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva itd.), najzad je Ćosić rekao: „Da naše društvo nazovemo Zvezda!“, na šta je Žujović spontano dodao: „Odlično, samo, kad je Zvezda - neka bude crvena.“[12] Sa ovim predlogom svi prisutni su se sa zadovoljstvom složili, mada je bilo predloga da se klub nazove i Plava zvezda. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj podlozi dresa. Prvo rukovodstvo kluba su činili Đorđe Paljić koji je bio predsednik, Zoran Žujović i Slobodan Ćosić koji su obavljali funkcije potpredsednika, Ljubiša Sekulić je bio sekretar, ekonom Predrag Đajić, a vođa fudbalske sekcije je bio Kosta Tomašević. Prva utakmica je odigrana protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Zvezda je dobila taj meč sa 3-2, a strelac prvog gola je bio Kosta Tomašević.[7][8][13] Utakmica je odigrana na stadionu „Avala“ (bivše igralište SK Jugoslavije) pred oko 3000 gledalaca.[14] Sedam dana kasnije Zvezda je igrala protiv igrača britanske armije i pobedila sa 12:0. Tokom 1945. godine klub je odigrao oko 36 mečeva. Crvena zvezda je zabeležila pobede u 30 mečeva, igrala nerešeno 5 i izgubila jedan meč od Rumunije u Temišvaru 23. septembra 1945. godine. Posle osvojenog prvenstva Srbije 1945/46, Crvena zvezda je osvojila Kup Jugoslavije 1948. pobedom od 3:0 u finalu nad Partizanom. Taj uspeh je ponovljen i u naredne dve godine, pobedama u finalima prvo nad Našim krilima (3:2), a zatim i nad zagrebačkim Dinamom (3:0). Niz velikog uspeha je nastavljen i 1951. kada je klub po prvi put postao prvak Jugoslavije. Iako se na samo tri kola pred kraj prvenstva činilo da je prvenstvo rešeno jer je Dinamo imao pet bodova više u odnosu na Zvezdu, a tada su se za pobedu dobijala dva boda. Prvo je Zvezda iskoristila poraz Zagrepčana od Sarajeva, a zatim ih je i međusobnom duelu savladala. Na taj način im je pred poslednje kolo prišla na samo bod zaostatka. U tom poslednjem kolu BSK je uspeo da Dinamu uzme bod, a Crvena zvezda je uspela da dobije Partizan sa 2:0. O tituli prvaka je odlučila bolja gol-razlika koja je bila na strani Zvezde. Pedesete - prva era dominacije (1952—1958) Bora Kostić, najbolji strelac u istoriji kluba. Crvena zvezda je narednu titulu osvojila u sezoni 1952/53., ali su se prave promene u klubu dogodile sredinom te decenije. Tada je na mesto predsednika kluba došao Dušan Blagojević, Slobodan Ćosić je postao generalni sekretar, a na mestu tehničkog direktora se našao Aca Obradović, poznatiji pod nadimkom „Doktor O“. Oni su stvorili generaciju igrača koja je pet godina dominirala domaćim prvenstvom i koja je ostvarila značajne rezultate i na međunarodnoj sceni. U Evropa kupu I, ova generacija je uspela da stigne do polufinala u sezoni 1956/57. Nakon toga je osvojen i Dunavski kup 1958. Tim u kome su igrali fudbaleri kao što su Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac, osvojili su četiri titule prvaka i dva Kupa, i pri tome ni u jednoj od tih pet sezona nisu ostali bez trofeja. Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu veoma brzo donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi Crvene zvezde. Kriza i novi stadion Crvene zvezde (1958—1966) Kraj pedesetih bio je prvi period dominacije jednog kluba na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni. U narednih sedam sezona, Crvena zvezda je uspela da osvoji samo jednu titulu i jedan kup, što nije bilo dovoljno za klub sa renomeom i ambicijama kakav je Crvena zvezda. Plasman tokom ovih sezona je bio najgori u istoriji kluba (uključujući i sedmo mesto 1963). Crvena zvezda je čak četiri puta završavala ispod trećeg mesta na tabeli (pre i posle toga, Crvena zvezda nikada nije padala ispod trećeg mesta u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji). Čak i tada, bilo je jasno da je Crvena zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a njeni porazi su teško padali navijačima. Tako da se dešavalo da su u nekim prilikama navijači Zvezde uletali na teren i rušili golove. U sezoni 1962/63, klub je uspeo da postigne samo 21 gol, što je, na primer, polovina iznosa koji je Vojvodina postigla, iako je ona završila pet mesta niže na tabeli. Stadion Crvene zvezde Sa druge strane, Crvena zvezda je ostvarila dobre rezultate na međunarodnoj sceni. U Kupu sajamskih gradova 1961/62, Crvena zvezda je u četvrtfinalu izbacila Espanjol, dok je u polufinalu za protivnika dobila Barselonu. U obe utakmice Barselona se pokazala kao bolji tim i Crvena zvezda je eliminisana. Međutim, posle samo osam meseci, katalonski klub je poražen od Crvene zvezde u istom takmičenju, samo ovaj put u drugom kolu. Na kraju čak ni pobeda od 2:0 kod kuće protiv Rome u četvrtfinalu nije bila dovoljna za prolaz dalje, jer je prvi meč Roma dobila sa ubedljivih 3:0. Pored međunarodnih uspeha, Crvena zvezda je krajem 1959. počela sa izgradnjom novog stadiona na mestu starog.[15] U naredne četiri godine, Crvena zvezda je svoje domaće utakmice igrala na stadionu JNA i Omladinskom stadionu (ovo se može uzeti kao jedan od razloga za loše rezultate u ovom periodu). Novi stadion je otvoren 1. septembra 1963. utakmicom Crvene zvezde i Rijeke (2:1), a vremenom je stadion, zbog svog velikog kapaciteta i atmosfere koju su navijači stvarali, dobio nadimak Marakana, po čuvenom stadionu Marakana u Brazilu.[15] Tokom prve sezone postojanja stadiona, Crvena zvezda je pod vođstvo trenera Milorada Pavića osvojila duplu krunu. Ključni momenat desio se 1966, kada je novi trener postao Miljan Miljanić. U narednih osam godina, Miljanić je transformisao Crvenu zvezdu u visokocenjeni evropski klub. Do tada jugoslovenski fudbal je prošao kroz uvodnu fazu testiranja i dominacija Crvene zvezde i Partizana se nastavila. U narednih 25 godina Zvezda će biti konstantan favorit za trofeje, dok će se samo njihovi protivnici menjati. Godine 1968, Crvena zvezda je osvojila svoj drugi trofej Mitropa kupa, a nakon osvajanja se povukla iz Mitropa kupa da bi se više posvetila drugim evropskim takmičenjima. Miljanićeva era (1966—1975) Dragan Džajić, treća „Zvezdina zvezda“. Miljan Miljanić je bio fudbaler Crvene zvezde tokom pedesetih, ali je slavu postigao tek za vreme njegovog mandata kao glavnog trenera Crvene zvezde, gde je postavljen u leto 1966. godine. U prvoj sezoni, on je potpuno promenio postavu igrača i klub je završio peti na tabeli, isto kao i prethodne godine. Nakon toga, generacija koju je predvodio Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i jedan od najboljih levih krila sveta, počela je da ostavlja dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. To je bilo prvi put da je Crvena zvezda osvojila tri prvenstvene titule zaredom, a svaki navijač Zvezde je znao imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće i Ostojića. U to vreme Crvena zvezda je takođe postala zvučno ime na evropskom nivou, postavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Fokus na Kup Jugoslavije 1971. doveo je do toga da u sezoni 1970/71. klub zabeleži svoj drugi najgori plasman ikad, šesto mesto, međutim taj utisak je poboljšan osvajanjem Kupa. Dva puta je trijumfovala u Super kupu, susretu šampiona države i osvajača nacionalnog kupa (1969. godine bila je bolja od pobednika kupa Dinama, a dve godine kasnije savladala aktuelnog prvaka Hajduka). Osvojen je i jedan Liga kup (Kup prvoligaša) 1973. godine. Pored osvajanja Kupa, Crvena zvezda je takođe stigla i do polufinala u Kupu evropskih šampiona 1970/71, gde ju je ipak izbacio grčki Panatinaikos. U prvom meču, Crvena zvezda je pred 100.000 svojih navijača u Beogradu pobedila Grke sa ubedljivih 4:1 i izgledalo je da se nalazi u odličnoj poziciji, međutim, u revanšu u Atini poražena je sa 3:0 i tako je zbog gola u gostima propustila još jednu priliku da zaigra u finalu. Pojavili su se neki novi igrači, kao što su Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović i Janković. Osim što je donosila mnogo radosti svojim navijačima, u toj eri, Crvena zvezda je bila klub koji se gledao sa zadovoljstvom. Tokom osam godina pod vođstvom Miljanića, ona je sedam puta bila klub sa najviše postignutih golova (Velež je 1972. postigao jedan gol više). U Kupu evropskih šampiona 1973/74. Crvena zvezda je u osmini finala izbacila Liverpul, a pobedivši Liverpul ona je postala tek drugi strani klub koji je uspeo da pobedi Liverpul na Enfildu (posle Ferencvaroša u Kupu sajamskih gradova 1967/68.) i jedini klub koji je pobedio Liverpul na domaćem terenu u Kupu šampiona u 20. veku.[16] Međutim, Crvena zvezda je već u četvrtfinalnom dvomeču izgubila od Atletiko Madrida ukupnim rezultatom 2:0. Sledeće sezone, Crvena zvezda se sastala sa Real Madridom. Štampa je meč proglasila kao susret Džajića i Kamača, pošto je Džajić tada bio jedan od najboljih levih krila a Kamačo jedan od najboljih odbrambenih igrača. U prvom meču, Crvenu zvezdu je na Santijago Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, koji je sada vodio Real, kao i 125 hiljada navijača, i poražena je rezultatom 2:0. U Beogradu pred 100 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je uspela da poravna ukupan rezultat golovima Džajića i golmana Petrovića. Crvena zvezda je konačno pobedila sa 6:5 u penalima i tako se po prvi put plasirala u polufinale Kupa pobednika kupova. U polufinalu je za protivnika dobila Ferencvaroš iz Budimpešte. Crvena zvezda je prvi meč u gostima izgubila sa 2:1, a revanš meč će uvek biti zapamćen kao meč sa najvećom posetom na stadionu Crvene zvezde. Iako je zvanično prodato 96.070 ulaznica, procenjuje da je na stadionu bilo oko 110.000 gledalaca. Svi su otišli kući razočarani, jer su gosti golom iz penala u 83. minutu postavili konačan rezultat na 2:2 i tako je Ferencvaroš otišao u finale.[17] Održavanje dominacije - prvo evropsko finale (1976—1986) Kako to obično biva, kada veliki trener ode, to podrazumeva pad u rezultatima, a dve sezone nakon odlaska Miljanića su prošle manje uspešno za Zvezdu. Tek po dolasku Gojka Zeca na poziciju trenera klub se stabilizovao i Crvena zvezda je 1977. ponovo slavila osvajanje titule nacionalnog prvaka. Bio je to uvod u eru Branka Stankovića, čija je vladavina kao glavnog trenera trajala četiri godine, a u kojoj je Crvena zvezda osvojila tri trofeja i igrala prvo veliko evropsko finale. Nakon što je Dragan Džajić prešao u Bastiju, tim su predvodili četvrta „Zvezdina zvezda“ Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Miloš Šestić. Prva sezona sa Gojkom Zecom na čelu je bila bukvalno prava demonstracija sile, titula je osvojena sa prednošću od 9 bodova u odnosu na rivale, što je, do tada, bila najveća razlika u istoriji lige. Zvezdini napadači, predvođeni Zoranom Filipovićem, postigli su 67 golova protiv njihovih rivala u ligi (sledeći na listi iza njih je bio banjalučki Borac sa 53 postignutih golova). U narednoj sezoni, Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, čime je otvoren put za veliki nastup u sezoni 1978/79. Kupa UEFA. Nakon što je izbacila timove kao što su Arsenal, Vest Bromič albion i Herta Berlin, Crvena zvezda je po prvi put zaigrala u finalu nekog evropskog takmičenja. A tamo, Crvena zvezda se sastala sa Borusijom Menhengladbah, koja je odigrala pet evropskih finala od 1973—1980. Nemce je u prvom meču u Beogradu dočekalo oko 90 hiljada navijača, i Crvena zvezda je dobro krenula golom Šestića u 21. minutu, ali je Jurišić autogolom u 60. minutu dao Borusiji psihološku prednost pred revanš. Ova utakmica je odigrana na Rajn stadionu u Diseldorfu, gde je italijanski sudija Mikeloti dosudio sporni penal za Nemce u 15. minutu, a danski fudbaler Alan Simonsen je zapečatio sudbinu Crvene zvezde. Borusija je tako u finalnom dvomeču pobedila ukupnim rezultatom 2:1.[18] Stanković je prvu titulu prvaka kao trener (kao igrač je četiri puta bio prvak) osvojio 1980, dok je Zvezda u finalu Kupa poražena od zagrebačkog Dinama pa joj je izmakla dupla kruna, a naredne sezone titula u prvenstvu je odbranjena. Period od jedanaest godina bez trofeja u Kupu, ubedljivo najduži u klupskoj istoriji, završio se u proleće 1982, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Dinamo Zagreb ukupnim rezultatom 6:4 (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu). Do tada, dogodila se prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Stevan Ostojić je zamenio Stankovića. U ovom periodu, Crvena zvezda je dva puta stizala do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Godine 1981. tu ju je zaustavio milanski Inter, a 1982. Anderleht. Gojko Zec se 1983. vratio u klub, zatekavši samo jednog igrača iz šampionske generacije koju je trenirao 1977 – Miloš Šestić. Zec je slično ponovio uspeh iz njegovog prethodnog mandata, osvojivši titulu u prvoj sezoni. Narednu sezonu 1984/85. Crvena zvezda je završila na četvrtom mestu na tabeli, dok je nakon tri godine ponovo osvojila Kup, pobedivši u finalu Dinamo Zagreb. Posebno nakon što su Petrović i Savić otišli tokom sezone 1982/83, Šestić je postao lider nove generacije, čiji su igrači bili Ivković, Elsner, Boško i Milko Đurovski, Musemić, Milovanović, Janjanin i Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca poklopio se sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, Šajberovim slučajem, zbog kojeg je država imala dva prvaka u jednoj sezoni. Crvena zvezda je prvo izgubila pa ponovo osvojila titulu 1986, pre nego što joj je oduzeta za zelenim stolom. Crvena zvezda je iste sezone stigla i do četvrtfinala Kupa pobednika kupova, gde je poražena od Atletiko Madrida....