K008

Nikola Dobrović SAVREMENA ARHITEKTURA 1 i 2 Nikola Dobrović SAVREMENA ARHITEKTURA 1 (možda prvo izdanje) Nikola Dobrović SAVREMENA ARHITEKTURA 2, POBORNICI Kneževo-Baranja, Beograd. Udžbenički format, 158 + 436 strana. Sem što su požutele, knjige su očuvane, na kraju druge je zapis a ona ima i oštećenja korica kao na slici. Pogledajte i ostalu ponudu: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=Nikola+Dobrovi%C4%87+SAVREMENA+ARHITEKTURA&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=StefanijaK&Okrug=-1&Opstina=--+Izaberi+op%C5%A1tinu+--&CenaOd=&CenaDo=

Stanje:dosta dobro, ima posvetu autora Izdavač:Dom molitve, Peć Izdato: 1997 Korica: meka Pismo:latinica Ovo se ne kupuje svaki dan! Stanj proverite na slikama U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---101---

Knjige su u dobrom stanju, ali se osecaju malo na podrum. Zastitni omotaci malo pohabani, same knjige u dobrom i urednom stanju! Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)

Naslov: Savremenici - likovne kritike i eseji II Autor: Miodrag B. Protić Izdavač: Beograd : Nolit Pismo: latinica Br. strana: 500; ilustrovano Format: 24 cm Povez: tvrdi, platneni, zlatotisak Knjiga je odlično očuvana, listovi su čisti, nigde nema obeležavanja, dopisivanja, magarećih ušiju, samo su dve rečenice podvučene; na prednjoj strani korica, u donjem desnom uglu, platno je pohabano u dužini 2-3 cm po samoj ivici (vidi se na prvoj slici). Veliki broj crno-belih i kolor reprodukcija. Prve četiri strane sadržaja možete da pročitate ukoliko drugu, odnosno treću sliku uvećate do pune veličine. Pogledajte i ostale knjige iz oblasti slikarstvo koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=361&fv=94365&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 1, 1960-1965. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 97, [6] str. s tablom : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 2, 1966-1969. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928 – Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola. Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko-katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949, preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. 1960.-e Tokom 1960-ih Vorhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Vorhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Vorhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao Koka - kola, kao i poznate popularne ikone, kao Merlin Monro, i Elizabet Tejlor. Godine 1963, osnovao je atelje „The Factory“ i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini – sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Vorhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Tokom 1950-ih Vorhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Fredie Herko, Ronald Tavel, Mari Voronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Vorhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Vorholove Superstars“, među kojima su Edie Sedgvik, Viva (Vorholova superzvezda), Niko, Kandi Darling, i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Vorholovi prijatelji do njegove smrti. Važne ličnosti iz njujorškog andergraund umetničkog i filmskog sveta pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Vorholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Varhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a. Pokušaj ubistva Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih. 1970-e U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Vorhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine. Vorhol je izlazio u poznate noćne klubove na Menhetenu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. 1980-e Tokom 1980-ih Vorhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i finansijski, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima. Vorhol je, takođe, cenio intenzivan holivudski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Anđeles. Volim Holivud. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Seksualnost Vorhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama. Tokom karijere Vorhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi crpe snagu ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreni. U knjizi memoara Popizam: Vorholove šezdesete, umetnik se priseća razgovora sa filmskim stvaraocem Emil de Antoniom, na temu problema koje je imao zbog svoje otvorene homoseksualnosti. Ova činjenica je omela Vorhola u uspostavljanju društvenih odnosa sa tada nadaleko poznatijim pop umetnicima poput Džaspera Džounsa i Roberta Raušenberga koji su obojica bili homoseksualci, ali to skrivali od javnosti. De Antonio je objasnio kako je Vorhol isuviše „sviš“ (američki termin za feminizirano i kemp ponašanje). Vorhol potom izjavljuje: “Nisam imao ništa da ponudim kao odgovor na to. Bila je to evidentna istina. Tako da sam odlučio da ne brinem o tome, jer su to stvari koje ionako nisam želeo da menjam i za koje sam smatrao da ne moram da menjam.“ Religijska ubeđenja Vorhol je praktikovao katolicizam istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve na Menhetenu je rekao da je u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog hrišćanstva. Vorholov brat je rekao da je Vorhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Smrt Vorhol umire rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Vorholov advokat podneo tužbu. Vorhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u, predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Joko Ono. Slike Do početka 1960-ih Vorhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Vorhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Vorhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop-art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roj Lihtenštajn kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Vorhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Vorhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Kambelove supe, koje je jeo za ručak tokom celog života. Varhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Vorhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Vorhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Vorhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962—1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javni spektakl i opominju medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov kitonovski (Baster Kiton) stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Endi“ misli. Da li je Endi užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvrednosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Filmovi Vorhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966.). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Vorhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Filmografija Filmovi koje je režirao Endi Vorhol God. Srpski naziv Originalni naziv 1963. Blow Job 1963. Eat 1963. Haircut 1963. Kiss 1963. Naomi`s Birthday Party 1963. Sleep 1964. 13 Most Beautiful Women 1964. Batman Dracula 1964. Clockwork 1964. Couch 1964. Drunk 1964. Empire 1964. The End of Dawn 1964. Lips 1964. Mario Banana I 1964. Mario Banana II 1964. Messy Lives 1964. Naomi and Rufus Kiss 1964. Tarzan and Jane Regained... Sort of 1964. The Thirteen Most Beautiful Boys 1965. Beauty #2 1965. Bitch 1965. Camp 1965. Harlot 1965. Horse 1965. Kitchen 1965. The Life of Juanita Castro 1965. My Hustler 1965. Poor Little Rich Girl 1965. Restaurant 1965. Space 1965. Taylor Mead`s Ass 1965. Vinyl 1965. Screen Test 1965. Screen Test #2 1966. Ari and Mario 1966. Hedy (film) 1966. Kiss the Boot 1966. Milk 1966. Salvador Dalí 1966. Shower 1966. Sunset 1966. Superboy 1966. The Closet 1966. Chelsea Girls 1966. The Beard (film) 1966. More Milk, Yvette 1966. Outer and Inner Space 1966. The Velvet Underground and Nico 1967. The Andy Warhol Story 1967. Tiger Morse 1967. **** 1967. The Imitation of Christ 1967. The Nude Restaurant 1967. Bike Boy 1967. I, a Man 1968. San Diego Surf 1968. The Loves of Ondine 1969. Blue Movie 1969. Lonesome Cowboys 1972. L`Amour 1968. Flesh (film) Flesh for Frankenstein (1973) aka Andy Warhol`s Frankenstein (USA) Blood for Dracula (1974) aka Andy Warhol`s Dracula (USA) Muzika Vorhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „produkujući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Vorhol i Lu Rid su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Vorhol je dizajnirao omote za dva albuma Rolingstonsa: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Vorhol je uradio nekoliko portreta Mika Džegera. Godine 1990. Lu Rid snima album Sons for Drella (jedan od Vorholovih nadimaka bio je Drela, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa Džon Kejlom. Na albumu Rid se izvinjava Vorholu zbog sukoba. Vorhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dilana i Džon Lenona. Vorhol je dizajnirao omot za Lenonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Vorhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Vorhol je imao veoma veliki uticaj na novotalasni/pank rok bend Devo, kao i na Dejvida Bouia, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Endi Vorhol“ za album Hunky Dory (1971). Knjige Tokom 50-ih objavio je samostalno nekoliko knjiga, a od kasnijih 1960-ih „piše“ nekoliko knjiga koje su bile komercijalno objavljivane: A, a novel (1968. ISBN 978-0-8021-3553-7.) – prepis, koji ima grešaka u pisanju, kao i fonetske beleške zvukova u pozadini i mumlanja, audio-zapisa jedne večeri u Factory. The Philosophy of Andy Warhol; from A to B and back again}-. 1975. ISBN 978-0-15-671720-5.) – prema tvrđenjima Par Heket u uvodu za -{The Andy Warhol Diaries, ona je priredila knjigu na osnovu dnevnih telefonskih razgovora i audio kasete koje joj je Endi dao. Pomenute kasete su sadržale razgovore sa Bridžid Berlin i sa bivšim urednikom magazina Interview, Bobom Kolacelom. Popism: The Warhol Sixties. 1980. ISBN 978-0-15-672960-4.), pripremili su je Vorhol i Pat Hekket. To je retrospektiva 1960-ih i uloge pop arta. The Andy Warhol Diaries. 1989. ISBN 978-0-446-39138-2.) – pripremila je Par Heket na osnovu Vorholovog dnevnika koji joj je svakodnevno diktirao preko telefona. Vorhol je počeo da vodi dnevnik kako bi imao uvid u svoje troškove, ali kasnije je dnevnik sadržao i njegova razmišljanja o kulturi i ličnim stvarima. Vorhol je osnovao modni magazin „Interview”, koji se i danas objavljuje. Drugi mediji Crtež: Vorhol je svoju karijeru počeo kao crtač. Najpoznatiji su njegovi crteži cipela. Neki od njegovih crteža su objavljeni kao knjižice: „Yum, Yum, Yum“ – o hrani; „Ho, Ho, Ho“ – o Božiću i, naravno, „Shoes, Shoes, Shoes“. Umetnički najcenjenija knjiga crteža je „The Gold Book“, koja sadrži crteže mladih muškaraca. Audio: Jedno vreme Vorhol je svuda sa sobom nosio diktafon i snimao je sve i svakog sa kim je pričao. Neki od ovih zapisa bili su osnova za njegov književni rad. Televizija Vorhol je sanjao da ima svoj TV šou po nazivu „The Nothing Special“ koji bi govorio o njegovoj omiljenoj temi: Ništa. Kasnije je ima dve emisije: „Andy Warhol’s TV“ 1982 i „Andy Warhol’s Fifteen Minutes“ za MTV, 1986. pored svojih emisija, redovno se pojavljivao u drugim emisijama. Moda: Kaže se da je rekao „Radije bih kupio haljinu i zakačio je na zid nego sliku.“ Kompjuter: Vorhol je koristio Amigu za digitalnu umetnost. Muzeji Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Vorholov brat, Džon Vorhol i Vorhol zadužbina iz Njujorka osnovali su 1992. Vorholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Vorholovi roditelji. Najpoznatije izjave U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave. Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja da im se daju. MG91 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karijatide 1940. godina Viljem Džems - Pragmatizam i eseji o radikalnom empirizmu Duboko uticajna figura u američkoj psihologiji, Vilijam Džejms (1842–1910) je takođe bio istaknuti filozof, koji je koristio teorije pragmatizma Čarlsa S. Pirsa kao osnovu za sopstveno shvatanje te uticajne filozofije. Za Džejmsa, ovo je značilo naglasak na „radikalnom empirizmu“ i konceptu da značenje bilo koje ideje — filozofske, političke, društvene ili druge — ima validnost samo u smislu svojih iskustvenih i praktičnih posledica. Džejms je u ovoj knjizi, jednoj od najvažnijih u američkoj filozofiji, izložio svoje teorije pragmatizma. U izvesnom smislu, on je želeo da testira konkurentske sisteme mišljenja na „tržištu stvarnog iskustva“ kako bi utvrdio njihovu valjanost, tj. da li usvajanje određene filozofske teorije ili načina gledanja na svet pravi razliku u individualnom ponašanju ili u tome kako mi sagledavaju i reaguju na različita iskustva. Na ovim stranicama, Džejms ne samo da snažno argumentuje svoje ideje, već pokreće snažan napad na transcendentalnu i racionalističku tradiciju. Za sve koji su zainteresovani za Vilijama Džejmsa ili istoriju američke filozofske misli, pragmatizam je suštinska referenca koja izaziva razmišljanje. Vilijam Džejms (engl. William James; Njujork, 11. januar 1842 — Čokorua, 26. avgust 1910) je bio pionir američke filozofije i psihologije, i prvi obrazovni radnik koji je ponudio kurs psihologije u Sjedinjenim Državama.[2] Džejms se smatra vodećim misliocem s kraja devetnaestog veka, jednim od najuticajnijih filozofa Sjedinjenih Država i „ocem američke psihologije“.[3][4][5] Zajedno sa Čarlsom Sandersom Pirsom, Džejms je osnovao filozofsku školu poznatu kao pragmatizam, a takođe se navodi i kao jedan od osnivača funkcionalne psihologije. Pregled analize opšte psihologije, objavljen 2002. godine, svrstao je Džejmsa kao 14. najeminentnijeg psihologa 20. veka.[6] Istraživanje objavljeno u časopisu Američki Psiholog 1991. godine rangiralo je Džejmsovu reputaciju na drugo mesto,[7] nakon Vilhelma Vundta, koji se smatra osnivačem eksperimentalne psihologije.[8][9] Džejms je takođe razvio filozofsku perspektivu poznatu kao radikalni empirizam. Džejmsov rad uticao je na filozofe i akademike kao što su Emil Dirkem, Vilijam Edvard Bergart, Edmund Huserl, Bertrand Rasel, Ludvig Vitgenštajn, Hilari Patnam, Ričard Rorti i Merilin Robinson.[10] Džejms je rođen u bogatoj porodici, sin švedborgijskog teologa Henrija Džejmsa starijeg i brat istaknutog romanopisca Henrija Džejmsa i pisca dnevnika Alis Džejms. Džejms se školovao za lekara i predavao anatomiju na Harvardu, ali se nikada nije bavio medicinom. Umesto toga, on se bavio psihologijom, a zatim filozofijom. Džejms je široko pisao o mnogim temama, uključujući epistemologiju, obrazovanje, metafiziku, psihologiju, religiju i mistiku. Među njegovim najuticajnijim knjigama su Principi psihologije, revolucionarni tekst na polju psihologije; Eseji iz radikalnog empirizma, važan tekst u filozofiji; i Varijeteti religioznog iskustva, istraživanje različitih oblika religijskog iskustva, uključujući teorije o lečenju uma.[11] Biografija Rođen je kao najstarije od petero dece. Njegov brat Henri postao je jedan od svetskih romanopisaca, a sestra Alis čuvena je po svojim dnevnicima. Sa 18 godina, studirao je godinu dana umetnost, zatim hemiju, da bi dve godine posle prešao na medicinu i diplomirao 1869. godine. Godine 1885. postao je profesor filozofije. Predavao je fiziologiju, anatomiju, filozofiju i psihologiju na univerzitetu Harvard. Osnivač je pragmatizma, po kojem je osnovni kriterijum spoznaje njegova praktična vrednost. Psihički život posmatrao je kao neprekidan tok misli. Izneo je vlastite poglede o pamćenju i osećajima. Jedan je od utemeljitelja američke naučne psihologije. Njegova `Hačela psihologije` smatraju se još uvek najboljim udžbenikom, a osim te knjige najpoznatiji je po svojoj teoriji emocija. Glavna dela The Principles of Psychology, 2 vols. (1890), Dover Publications 1950, vol. 1: ISBN 0-486-20381-6, vol. 2: ISBN 0-486-20382-4 Psychology (Briefer Course) (1892), University of Notre Dame Press 1985: ISBN 0-268-01557-0, Dover Publications 2001: ISBN 0-486-41604-6 Is Life Worth Living? (1895), the seminal lecture delivered at Harvard on April 15, 1895 The Will to Believe, and Other Essays in Popular Philosophy (1897) Human Immortality: Two Supposed Objections to the Doctrine (the Ingersoll Lecture, 1897) The Will to Believe, Human Immortality (1956) Dover Publications, ISBN 0-486-20291-7 Talks to Teachers on Psychology: and to Students on Some of Life`s Ideals (1899), Dover Publications 2001: ISBN 0-486-41964-9, IndyPublish.com 2005: ISBN 1-4219-5806-6 The Varieties of Religious Experience: A Study in Human Nature (1902), ISBN 0-14-039034-0 Pragmatism: A New Name for Some Old Ways of Thinking (1907), Hackett Publishing 1981: ISBN 0-915145-05-7, Dover 1995: ISBN 0-486-28270-8 A Pluralistic Universe (1909), Hibbert Lectures, University of Nebraska Press 1996: ISBN 0-8032-7591-9 The Meaning of Truth: A Sequel to `Pragmatism` (1909), Prometheus Books, 1997: ISBN 1-57392-138-6 Some Problems of Philosophy: A Beginning of an Introduction to Philosophy (1911), University of Nebraska Press 1996: ISBN 0-8032-7587-0 Memories and Studies (1911), Reprint Services Corp: 1992: ISBN 0-7812-3481-6 Essays in Radical Empiricism (1912), Dover Publications 2003, ISBN 0-486-43094-4 critical edition, Frederick Burkhardt and Fredson Bowers, editors. Harvard University Press 1976: ISBN 0-674-26717-6 (includes commentary, notes, enumerated emendations, appendices with English translation of `La Notion de Conscience`) Letters of William James, 2 vols. (1920) Collected Essays and Reviews (1920) Ralph Barton Perry, The Thought and Character of William James, 2 vols. (1935), Vanderbilt University Press 1996 reprint: ISBN 0-8265-1279-8 (contains some 500 letters by William James not found in the earlier edition of the Letters of William James) William James on Psychical Research (1960) The Correspondence of William James, 12 vols. (1992–2004) University of Virginia Press, ISBN 0-8139-2318-2 `The Dilemma of Determinism` William James on Habit, Will, Truth, and the Meaning of Life, James Sloan Allen, ed. Frederic C. Beil, Publisher, ISBN 978-1-929490-45-5 Колекције William James: Writings 1878–1899 (1992). Library of America, 1212 p., ISBN 978-0-940450-72-1 Psychology: Briefer Course (rev. and condensed Principles of Psychology), The Will to Believe and Other Essays in Popular Philosophy, Talks to Teachers and Students, Essays (nine others) William James: Writings 1902–1910 (1987). Library of America, 1379 p., ISBN 978-0-940450-38-7 The Varieties of Religious Experience, Pragmatism, A Pluralistic Universe, The Meaning of Truth, Some Problems of Philosophy, Essays The Writings of William James: A Comprehensive Edition (1978). University of Chicago Press, 912 pp., ISBN 0-226-39188-4 Pragmatism, Essays in Radical Empiricism, and A Pluralistic Universe complete; plus selections from other works In 1975, Harvard University Press began publication of a standard edition of The Works of William James.

504 strane Esotheria Sadržaj: Predgovor izdavača. Napomena. I DEO Uvodne napomene. 1. Asane 2. Pranajama i njena paralela u govoru, Mantrajoga 3. Jama i Nijama 4. Pratjahara 5. Dharana 6. Dhjana 7. Samadhi. Sažetak. II DEO Obredna magika: Obuka za meditaciju. 1. Hram 2. Krug 3. Oltar 4. Bič, bodež i lanac 5. Sveto ulje 6. Štap 7. Pehar. Intermeco. 8. Mač 9. Pantakl 10. Lampa 11. Kruna 12. Odora 13. Knjiga 14. Zvono 15. Lamen 16. Magički oganj; sa osvrtom na kadionicu, ugalj i mirise. Rečnik. III DEO Himna Panu. Uvod. 0. Magička teorija Univerzuma 1. Osnove rituala 2. Formule Elementalnog oružja 3. Formula Tetragramatona 4. Formula Alhima i Alima 5. Formula I.A.O. 6. Formula Neofita 7. Formula Svetog grala: Abrahadabra i nekih drugih reči. Takođe: Magijsko pamćenje. 8. O uravnoteženosti 9. O tišini i tajnosti: i o varvarskim imenima zazivanja 10. O kretnjama 11. O našoj Gospi Babalon i Zveri na kojoj ona jaše 12. Krvna žrtva 13. O proterivanju: i o pročišćavanju 14. O posvećivanju - Sa prikazom Prirode i Usavršenosti Magičke veze 15. I deo. O zakletvi 15. II deo. O naboju duha sa nekim opaskama 16. O zazivanju 17. O dozvoli za odlazak 18. O Jasnovidosti i Svetlosnom telu; Njegovoj moći i razvoju. Bavi se i proricanjem 19. O dramskim ritualima 20. O Pričešću . I o veštini Alhemije 21. O Crnoj Magiji . O glavnim vrstama Magičke veštine. I o moćima Sfinge. Њ-01

Autor - osoba Sjekloća Miler, Irena Naslov Numerologija 21-og veka : dvocifreni brojevi : psihologija matematike - broj u 21. veku : korespodencije od 10-20 : proširena tabela 1-12960000 / Irena Sjekloća Miler Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2007 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 2007 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 267 str. : autorkina slika ; 24 cm Zbirka Uroboros : edicija enciklopedija i priručnika (broš.) Napomene Tiraž 1.000 O autoru: str. 5. Predmetne odrednice Numerologija Sadržaj: Ekskluzivno, prvi put u istoriji numerologije. Delo je plod dvadestogodišnjeg iskustva autora. Jedinstvena knjiga koja vas uvodi u psihologiju matematike 21. veka. Kompletne korespondencije dvocifrenih brojeva od 10 do 20 sa komparativnim prikazom njihovog dejstva u 20. i 21. veku kroz sudbinu čoveka. Sa specijalnim naglaskom na zdravlje čoveka, brojeve u Tarotu, viši i niži psihološki tip ličnosti i arhetipski amanet pojedinačno za svakog od vas. I sve to sa značenjem velike proširene tabele brojeva od 1 – 1296000. Dvocifreni brojevi – numerologija 21. veka Napomena Knjiga iz numerologije, koja se nalazi pred vama, u potpunosti je prilagođena 21-om veku, opisujući temeljno i kompleksno dvocifrene brojeve istovremeno na jedan star i nov način, jer su i oni, kao i sve stvari ovog sveta, podložni promenama. Dakle, brojevi su se u 20. veku, a i pre toga, ponašali na određen način, a u 21. veku će se ponašati na jedan drugi način shodno energiji vre-mena u kome egzistiraju. Takođe treba istaći da u literaturi iz numerologije na svetskoj sceni, a takođe i evropskoj gotovo ništa nema napisano о dvocifrenim brojevima. Ovo je prvi put u istoriji numerologije da se pojavljuje ovako kompleksna knjiga koja je posvećena isključivo dvocifrenim brojevima. Knjiga koja se nalazi pred vama je prva u nizu kada su u pitanju dvocifreni brojevi što znači da će nakon nje uslediti još par knjiga о dvocifrenim, a i višecifrenim brojevima kao prirodni nastavak na knjigu sa ovom pokrenutom tematikom. * Sa druge strane, od istog autora već imamo na raspolaganju knjige iz numerologije u tri toma na 1200 strana koje obrađuju masu numeroloških postupaka i proračuna, 0 i brojeve od 1 do 9. Preporuka je da u vašoj numerološkoj biblioteci posedujete ove tri knjige autora dr Irene Sjekloća Miler. Naslovi tih knjiga su „Numerologija 0“, Numerologija 1“ i „Numerologija 2“, u izdanju izdavačke kuće Esotheria. Dragi čitaoci i tragaoci dobro došli u fascinantni svet jednocifrenih i višecifrenih brojeva po prvi put u istoriji numerologije! MG131 (N)

PROCES KP 5/03 Ubistvo Zorana Đinđića I-III: Aleksandra Petrović Dorotea Čarnić Naslov Proces KP 5/03 : ubistvo Zorana Đinđića. Knj. 1 / Aleksandra Petrović, Dorotea Čarnić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Din sedma sila : Multinacionalni fond kulture, 2008 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 375 str. : fotogr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Škulić, Milan, 1968- = Škulić, Milan, 1968- Bujošević, Dragan, 1954- = Bujošević, Dragan, 1954- Zbirka Biblioteka Veliki sudski procesi ISBN 978-86-87555-00-6 (karton) Napomene Tiraž 2.000 Registar. Predmetne odrednice Đinđić, Zoran, 1952-2003 -- Atentat Specijalni sud (Beograd) -- Svedočenje Naslov Proces KP 5/03 : ubistvo Zorana Đinđića. knj. 2 / Dorotea Čarnić, Aleksandra Petrović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Din sedma sila : Multinacionalni fond kulture, 2008 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 387 str. : fotogr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Škulić, Milan, 1968- = Škulić, Milan, 1968- Bujošević, Dragan Zbirka Biblioteka Veliki sudski procesi ISBN 978-86-87555-01-3 (karton) Napomene Tiraž 2.000 Registar. Predmetne odrednice Đinđić, Zoran, 1952-2003 -- Atentat Specijalni sud (Beograd) -- Svedočenje Naslov Proces KP 5/03 : ubistvo Zorana Đinđića. Knj. 3 / Aleksandra Petrović, Dorotea Čarnić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Din sedma sila : Multinacionalni fond kulture, 2008 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 539 str. : fotogr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vlahović, Dragan, 1950-2011 = Vlahović, Dragan, 1950-2011 Škulić, Milan, 1968- = Škulić, Milan, 1968- Bujošević, Dragan Zbirka Biblioteka Veliki sudski procesi ISBN 978-86-87555-02-0 (karton) Napomene Tiraž 2.000 Str. 505-507: Pogovor / Dragan Vlahović Registar. Predmetne odrednice Đinđić, Zoran, 1952-2003 -- Atentat Specijalni sud (Beograd) -- Svedočenje Odlično očuvane knjige. pd

Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan! Ovu knjigu možete koristiti za projekte i napraviti više od 45 projekata za ličnu upotrebu. Jasna objašnjenja, šeme i slike svakog projekta čine ovo zabavnom aktivnošću. Na slikama su radni projekti, tako da možete biti sigurni da rade. Projekte iz ove knjige možete kombinovati kako biste napravili svoje projekte. Da bi se to olakšalo, data su jasna objašnjenja o tome kako rade ovi projekti i zašto su dizajnirani na taj način. Tako ćete naučiti mnogo o projektu i delovima koji se koriste, znanje koje možete iskoristiti u svojim projektima. Osim toga, ova knjiga se može koristiti kao referentni vodič. Pomoću indeksa lako možete da pronađete projekte koji služe kao primeri za C ++ komande i funkcionalnost Arduino ploče. I nakon što ste napravili sve projekte u ovoj knjizi, ona će i dalje biti dragoceni priručnik koji ćete držati pored računara. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Šta je Arduino? Poglavlje 2 • Šta vam je potrebno Poglavlje 3 • Uputstvo za projekat Poglavlje 4 • Prvi koraci (LED, prekidač, serijski priključak) Poglavlje 5 • A/D pretvaranje (promenljivi otpornici, LDR, PWM, senzori) Poglavlje 6 • Merenje, kontrola i napajanje (motori, senzori i zvuk) Poglavlje 7 • Koliko ludo može postati Poglavlje 8 • Dodatak BERT VAN DAM je samostalni autor knjiga o projektima, nastavnog materijala i članaka o mikrokontrolerima uključujući uređaje ARM i PIC. U svojim publikacijama pokriva i Raspberry Pi, veštačku inteligenciju i nekoliko programskih jezika kao što su JAL, C, asembler, Python i Flowcode.

LEKSIKON PISACA JUGOSLAVIJE I-IV Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. [Tom] 1, A - Dž / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1972 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 783 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN (Karton) Napomene Skraćenice: str. 777-783 Spisak istorija književnosti i leksikona: str. 729-731 Spisak periodike: str. 732-766 Spisak stranih imena: str. 767-776. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163.3/.6:929(031) COBISS.SR-ID 1644295 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. [Tom] 2, Đ - J / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 755 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN (Karton) Napomene Tiraž 3.000 Skraćenice: str. 747-755 Spisak istorija književnosti: str. 693-695 Spisak jugoslovenskih enciklopedija i leksikona: str. 696 Spisak periodike: str. 697-740 Spisak stranih imena: str. 741-746. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163.3/.6:929(031) COBISS.SR-ID 1645319 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. 3, K-LJ / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1987 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 777 str. : fotogr., faks. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN 86-363-0014-2 (karton) 86-363-0015-0 Napomene Tiraž 3.000 Skraćenice: str. 771-777 Spisak istorija književnosti: str. 723-725 ; Spisak jugoslovenskih enciklopedija i leksikona: str. 726 ; Spisak periodike: str. 727-768; Spisak stranih imena: str. 769-770. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163:929(031) COBISS.SR-ID 1645831 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. 4 : M - Nj / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1997 (Subotica : Birografika) Fizički opis 867 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin Napomene Tiraž 2000. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Leksikoni UDK 929:82(497.1)(031) COBISS.SR-ID 76213772 Na knjizi broj 2 ima par flekica po ivici listova, ostalo je odlično očuvano. ld

RHETORIKE TECHNE-Veština besedništva i javni nastup: Sima Avramović Naslov Rhetorike techne : veština besedništva i javni nastup / Sima Avramović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Pravni fakultet Univerziteta : Službeni glasnik, 2009 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 548 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Avramović, Sima, 1950- = Avramović, Sima, 1950- Zbirka Biblioteka Retorika ; 3 Sadržaj Iz sadržaja: Perikle: Poslednja beseda u skupštini ; Nikija: Govor pred borbu sa Sirakužanima ; Sokrat: Odbrana i završna reč na sudu ; Isokrat: Panegirik ; Isej: Govor u korist Eufileta ; Demosten: Govor za venac ; Ciceron: Prvi govor protiv Katiline ; Ciceron: Drugi govor protiv Katiline ; Marko Antonije: Govor nad mrtvim Cezarom ; Apostol Pavle: Druga poslanica Solunjanima ; Eusebije: Pohvala (panegirik) caru Konstantinu ; Stefan Nemanja: Beseda sinovima ; Tomas Mor: Odbrana na sudu ; Petar I Veliki: Vojnička beseda kod Poltave ; Patrik Henri: Sloboda ili smrt ; Džon Adams: Govor o nezavisnosti u Kongresu ; Danton: Poziv na odbranu Francuske ; Petar I Petrović: Govor pred bitku na Krusima ; Napoleon: Bitka kod Austerlica ; Đorđe Petrović - Karađorđe: Govor u Orašcu 1804. godine ; Dositej Obradović: Nadgrobno slovo Čardakliji ; Dositej Obradović: Govor na otvaranju Velike škole ; Ivana Tomova Petrović: Oproštaj od sina ; Danijel Vebster: Protiv ukidanja Ustava ; Elizabet Stenton: Govor o pravima žena ; Major Gavrilović: Govor braniocima Beograda ; Nikolaj Velimirović: Propoved ; Džon F. Kenedi: Inauguralna beseda ; Veljko Guberina: Odbrana Mirkovića ; Martin Luter King, mlađi: Sanjam ; Mihailo Đurić: Govor o ustavnim amandmanima ; Vitomir Knežević: Odbrana Mihajla [!] Mihaila Đurića ; Matija Bećković: Posmrtno slovo Branku Ćopiću ; Slobodan Milošević: Govor na Gazimestanu ; Dobrica Ćosić: Govor na Palama o Vens-Ovenovom planu ; Gerhard Šreder: Govor o žrtvama holokausta. ISBN 978-86-7630-203-1 (PF; karton) 978-86-519-0326-0 (SG) Napomene Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 535-548. Predmetne odrednice Retorika Odlično očuvana knjiga. ad1

FREJZER BOA MARI LUIZ FON FRANC SVET SNOVA - o jungovskom tumačenju snova Pogovor - Ivan Nastović Prevod - Mirjana Sovrović Izdavač - As-Soveks, Beograd Godina - 2005 236 strana 21 cm ISBN - 86-906913-0-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FREJZER BOA - Vodič u nama Izrazi zahvalnosti Prolog (priča o nastanku jedne knjige) UVOD 1. Silaženje u carstvo snova OSNOVI PSIHOLOGIJE K.G. JUNGA 2. Mapa nesvesnog 3. Struktura snova 4. Živi simboli SNOVI U NAŠOJ KULTURI 5. Lestve koje vode u nebo 6. Zaboravljeni jezik PSIHOLOGIJA MUŠKARCA 7. Naša senka zna 8. Proždiruća majka 9. Ubiti zmaja 10. Virenje kroz mesec 11. Nevesta u duši 12. PAKAO NEMA OGLEDALA 13. Obešeni 14. Tiranin 15. Letenje iznad krovova 16. Unutrašnji vodič ODNOS MEĐU POLOVIMA 17. Oslobađanje srca 18. Oslobađanje odnosa između muškarca i žene 19. Snovi jednog života 20. Tvorac snova IVAN NASTOVIĆ - Pogovor Index `Karl Gustav Jung je otkrio da se u snovima, u formi simbola, razotkriva ne samo lično nesvesno nego i ono što je on nazvao kolektivno nesvesnim sadržaji univerzalne vrednosti koji pripadaju čitavom ljudskom rodu. Jung je, štaviše, shvatio da snovi obezbeđuju kreativna rešenja svakodnevnih problema i potpunosti odaju snevačevu ličnost. U knjizi `Svet snova` Jungova najpoznatija učenica Mari-Luiz fon Franc veoma jasno govori o umetnosti i tehnici analize snova, pokazuje na konkretnim primerima kako se arhetipovi i lični simboli manifestuju u snovima i opisuje njihov značaj za psihu i život onoga ko sanja.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Fraser Boa Marie-Louise von Franz The Way of the Dream Anima Animus Asocijacije Bog Bračni Drug Devojka Fantazije Hrist Izmet Jovanka Orleanka Karl Gustav Jung Jupiter Kompleksi Kosa Letenje Ličnost Senka Majka Mesec Merlin Monro Nebo Nesvesno Noć Nevidljivost Oči Opsednutost Osećanja Oslobađanje Pesak Padanje Piramide Predviđanja Projekcija Pas Raspeće Regresija Reka Saturn Simbolizam Smrt Sopstvo Stene Tumačenje Snova Vampiri Voda Zvezde Žena Životinje

PLANIRANJE – MONTAŽA – PROVERA - ODRŽAVANJE! Ovaj savetnik se obraća svima onima koji se interesuju za tehniku, planiranje i montažu solarnih strujnih sistema, kao i dobit koju oni pružaju. Počev od osnova solarnog načina dobijanja struje, preko funkcije i dimenzionisanja provodnika, naizmeničnih ispravljača, regulatora punjenja, akumulatora, pa sve do foto-naponskih generatora, koji su potrebni za korišćenje u postrojenjima povezanim sa strujnom mrežom ili u samostalnim sistemima, ova knjiga sadrži mnogo važnih i korisnih informacija. Početniku, elektrotehničaru, pa i stručnjaku, ova knjiga služi kao vodič kroz tehničke uslove povezivanja i pravila mrežnih operatera. Dalje, ova knjiga sadrži vredne informacije o sigurnosnim propisima, kao i o statici i stabilnosti foto-naponskih generatora. Autor u detalje opisuje tokove planiranja i montaže, potkrepljeno mnogim slikama, sa razumljivo napisanim tekstovima, tako da i tehnički verziran laik neće biti previše opterećen i dodatno će dobiti vredne informacije o programima finansiranja, troškovima i dobitku koji donose foto-naponska postrojenja. Knjiga se završava spiskom važnih internet stranica. Zainteresovani će tu pronaći besplatan softver za tumačenje mrežno povezanih foto-naponskih sistema i zasebnih foto-naponskih postrojenja za preuzimanje. To će uštedeti trošak za skupe PC programe. Kratak sadržaj 1. Osnove 1.1 Podaci i činjenice o fotonaponskoj tehnici 1.2 Solarna ćelija 1.3 Solarni moduli 1.4 Naknada za umrežavanje prema ZOE-u 1.5 Troškovi za fotonaponsko postrojenje 1.6 Energetski prihod fotonaponskog postrojenja 1.7 Osnove samostalnih i hibridnih postrojenja vezanih za mrežu 2. Planiranje zasebnog fotonaponskog postrojenja 2.1 Solarna baterija 2.2 Regulator punjenja 2.3 Samostalni naizmenični pretvarač 2.4 Obrazloženje samostalnog fotonaponskog postrojenja 2.5 Provodnici i poprečni presek provodnika 2.6 Diode i osigurači za traku modula 3. Planiranje fotonaponskog postrojenja za povezivanje sa mrežom 3.1 Mrežno upravljani naizmenični pretvarači 3.2 Zaštitni uređaji za naizmeničnu struju 3.3 Brojači i uređaji za merenje 3.4 Prijavljivanje i povezivanje sa mrežom 3.5 Objašnjenje fotonaponskog postrojenja za umrežavanje 3.6 Primer izvedbe sa planom strujnog toka 3.7 Dimenzionisanje AC i DC vodova 3.8 Tehnika modularnog priključenja 3.9 Zasenčenje modula 3.10 Glavni prekidač jednosmerne struje 3.11 Priključna kutija generatora i modularna sprega 3.12 Norme, pravilnici i pravni propisi za izgradnju 3.13 Besplatni softver za planiranje sa interneta 3.14 Statika i stabilnost 4. Izvedba 4.1 Uputstva za instalaciju 4.2 Sigurnosne odredbe prilikom montaže 4.3 Montaža solarnih generatora na kosim krovovima 4.4 Montaža solarnih generatora na ravnim krovovima 4.5 Montaža solarnih generatora na slobodnim površinama 5. Provera, rad i održavanje 5.1 Ispitivanje fotonaponskog postrojenja 5.2 Rad postrojenja 5.3 Održavanje i otklanjanje smetnji 5.4 Prikupljanje podataka o radu 6. Dodatak 6.1 Adrese proizvođača 6.2 Korisne internet adrese

GERI KENEDI ROB ČERČIL RUKOPIS VOJNIČ - nerešena zagonetka neobične knjige koja se vekovima odupire tumačenju Prevod - Nevena Mrđenović Izdavač - Dosije, Beograd Godina - 2006 254 strana 24 cm ISBN - 978-86-7738-045-8 86-7738-045-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Izjave zahvalnosti Spisak ilustracija Uvod 1. Ružno pače 2. Šifra Rodžera Bekona 3. Mag, čitač kristalne kugle i egiptolog 4. Kriptološki lavirint - I deo 5. Kriptološki lavirint – II deo 6. Vrt nezemaljskih užitaka 7. Privilegovana svest 8. Stari i novi prevaranti 9. Puštanje mačke iz džaka Beleške Izabrana bibliografija O autorima Indeks `Pre stotinak godina, trgovac starim knjigama Vilfrid Vojnič otkrio je u italijanskom manastiru srednjovekovni rukpis koji od tada ne prestaje da intrigira i zbunjuje stručnjake, i još uvek se smatra najtajanstvenijim rukopisom na svetu. Napisan čudnim pismom, koje možda skriva nepoznati jezik ili nerazjašnjivu šifru, rukopis sadrži stotine ilustracija čudnog bilja, neobičnih kosmoloških dijagrama i, što najviše čudi, neobjašnjive prikaze „nagih nimfi“ koje se kupaju u čudnoj, zelenoj tečnosti. Od kada je ponovo nađen, 1912. godine, rukopis je privlačio pažnju podjednako naučnika i šifranata, kao i američkih stručnjaka čiju je reputaciju uništio, sve do kriptoanalitičara Drugog svetskog rata koji su bezuspešno pokušavali da pročitaju tekst. Rukopis Vojnič još uvek je tema za najnovije teorije o njegovom nastanku, i izazov da se otkriju tajne ove intrigantne zagonetke...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Gerry Kennedy & Rob Churchill The Voynich Manuscript Alhemija Američka Vojska Amerika Nagrami Analiza Učestalosti Apulej Platonik Arapi Astrologija Georg Bareš Majkl Barlou Rodžer Bekon Biljke Bohemija Robert Brambo Britanski Muzej Rene Candbergen Crkva Džon Di Meri D’imperio Drugi Svetski Rad Društvo Lekara Filadelfije Duševna Bolest Engleksa Elizabeta Kraljica Džejms Martin Fili Francuska Vilijam Frederik Fridman Glosolalija Halucinacije Hildegarda Od Bingena Jakov Horčicki Hrišćanstvo Italija Isus Hrist Jejl Jezuiti Dejvid Kan Kabala Katoličanstvo Edvard Keli Roland Grab Kent Atanasije Kriher Gabrijel Landini Latinski Jezik London Johan Markus Marki Mars Medicina Medijumi Džon Metjuz Mikroskop Nemačka Nimfe Vilijam Romejn Njubold Njujork Oksford Univerzitet Đovani Batista Porta Prag Prevara Rafael Prinke Pući Renesansa Rim Rudolf Oliver Saks Milisent Souerbi Sergej Kravčinski Stepnjak Vilijem Šekspir Jakov Tepenec Horčicki Džon Tiltman Johanes Trithemije Vila Mondragone Vilfred Mihael Vojnička Azbuka

Odlično stanje Cekade Ervin Piskator Zagreb, 1985. 14 x 22 cm, tvrd povez sa omotom, 198 strana Erwin Friedrich Maximilian Piscator (17 December 1893 – 30 March 1966) was a German theatre director and producer. Along with Bertolt Brecht, he was the foremost exponent of epic theatre, a form that emphasizes the socio-political content of drama, rather than its emotional manipulation of the audience or the production`s formal beauty.[2] Biography[edit] Youth and wartime experience[edit] The Volksbühne Berlin, scene of Piscator`s early successes as a stage director in 1924 Erwin Friedrich Max Piscator was born on 17 December 1893 in the small Prussian village of Greifenstein-Ulm, the son of Carl Piscator, a merchant, and his wife Antonia Laparose.[3] His family was descended from Johannes Piscator, a Protestant theologian who produced an important translation of the Bible in 1600.[4] The family moved to the university town Marburg in 1899 where Piscator attended the Gymnasium Philippinum. In the autumn of 1913, he attended a private Munich drama school and enrolled at University of Munich to study German, philosophy and art history. Piscator also took Arthur Kutscher`s famous seminar in theatre history, which Bertolt Brecht later also attended.[5] Piscator began his acting career in the autumn of 1914, in small unpaid roles at the Munich Court Theatre, under the directorship of Ernst von Possart. In 1896, Karl Lautenschläger had installed one of the world`s first revolving stages in that theatre.[6] During the First World War, Piscator was drafted into the German army, serving in a frontline infantry unit as a Landsturm soldier from the spring of 1915 (and later as a signaller). The experience inspired a hatred of militarism and war that lasted for the rest of his life. He wrote a few bitter poems that were published in 1915 and 1916 in the left-wing Expressionist literary magazine Die Aktion. In summer 1917, having participated in the battles at Ypres Salient and been in hospital once, he was assigned to a newly established army theatre unit. In November 1918, when the armistice was declared, Piscator participated in the November Revolution, giving a speech in Hasselt at the first meeting of a revolutionary Soldiers` Council (Soviet).[6] Early success in the Weimar Republic[edit] Piscator returned to Berlin and joined the newly formed Communist Party of Germany (KPD). He left briefly for Königsberg, where he joined the Tribunal Theatre. He participated in several expressionist plays and played the student, Arkenholz, in the Ghost Sonata by August Strindberg. He joined Hermann Schüller in establishing the Proletarian Theatre, Stage of the Revolutionary Workers of Greater Berlin.[7] The Piscator-Bühne in Berlin (1927–29), formerly known as Neues Schauspielhaus In collaboration with writer Hans José Rehfisch, Piscator formed a theatre company in Berlin at the Comedy-Theater on Alte Jacobsstrasse, following the Volksbühne (`people`s stage`) concept. In 1922–1923 they staged works by Maxim Gorky, Romain Rolland, and Leo Tolstoy.[8] As stage director at the Volksbühne (1924–1927), and later as managing director at his own theatre (the Piscator-Bühne on Nollendorfplatz), Piscator produced social and political plays especially suited to his theories. His dramatic aims were utilitarian — to influence voters or clarify left-wing policies. He used mechanized sets, lectures, movies, and mechanical devices that appealed to his audiences. In 1926, his updated production of Friedrich Schiller`s The Robbers at the distinguished Preußisches Staatstheater in Berlin provoked widespread controversy. Piscator made extensive cuts to the text and reinterpreted the play as a vehicle for his political beliefs. He presented the protagonist Karl Moor as a substantially self-absorbed insurgent. As Moor`s foil, Piscator made the character of Spiegelberg, often presented as a sinister figure, the voice of the working-class revolution. Spiegelberg appeared as a Trotskyist intellectual, slightly reminiscent of Charlie Chaplin with his cane and bowler hat. As he died, the audience heard The Internationale sung. Piscator founded the influential (though short-lived) Piscator-Bühne in Berlin in 1927. In 1928 he produced a notable adaptation of the unfinished, episodic Czech comic novel The Good Soldier Schweik. The dramaturgical collective that produced this adaptation included Bertolt Brecht.[9] Brecht later described it as a `montage from the novel`.[10] Leo Lania`s play Konjunktur (Oil Boom) premiered in Berlin in 1928, directed by Erwin Piscator, with incidental music by Kurt Weill. Three oil companies fight over the rights to oil production in a primitive Balkan country, and in the process exploit the people and destroy the environment. Weill`s songs from this play, such as Die Muschel von Margate, are still part of the modern repertoire of art music.[11] In 1929 Piscator published his The Political Theatre, discussions of the theory of theatre .[12] In the preface to its 1963 edition, Piscator wrote that the book was `assembled in hectic sessions during rehearsals for The Merchant of Berlin` by Walter Mehring, which had opened on 6 September 1929 at the second Piscator-Bühne.[13] It was intended to provide `a definitive explanation and elucidation of the basic facts of epic, i.e. political theatre`, which at that time `was still meeting with widespread rejection and misapprehension.`[13] Three decades later, Piscator said that: The justification for epic techniques is no longer disputed by anyone, but there is considerable confusion about what should be expressed by these means. The functional character of these epic techniques, in other words their inseparability from a specific content (the specific content, the specific message determines the means and not vice versa!) has by now become largely obscured. So we are still standing at the starting blocks. The race is not yet on ...[14] International work, emigration, and late productions in West Germany[edit] Piscator was theater manager of The Freie Volksbühne Berlin from 1962 until his death. In 1931, after the collapse of the third Piscator-Bühne, Piscator went to Moscow in order to make the motion picture Revolt of the Fishermen with actor Aleksei Dikiy, for Mezhrabpom, the Soviet film company associated with the International Workers` Relief Organisation.[15] As John Willett wrote, throughout the pre-Hitler years Piscator`s `commitment to the Russian Revolution was a decisive factor in all his work.`[16] With Hitler`s rise to power in 1933, Piscator`s stay in the Soviet Union became exile.[17] In July 1936, Piscator left the Soviet Union for France. In 1937, he married dancer Maria Ley in Paris. Bertolt Brecht was one of the groomsmen. During his years in Berlin, Piscator had collaborated with Lena Goldschmidt on a stage adaptation of Theodore Dreiser`s bestselling novel An American Tragedy; under the title The Case of Clyde Griffiths. With American Lee Strasberg as director, it had run for 19 performances on Broadway in 1936. When Piscator and Ley subsequently immigrated to the United States in 1939, Piscator was invited by Alvin Johnson, the founding president of The New School, to establish a theatre workshop. Among Piscator`s students at this Dramatic Workshop in New York were Bea Arthur, Harry Belafonte, Marlon Brando, Tony Curtis, Ben Gazzara, Judith Malina, Walter Matthau, Rod Steiger, Elaine Stritch, Eli Wallach, Jack Creley, and Tennessee Williams.[18] Established in New York, Erwin and Maria Ley-Piscator lived at 17 East 76th Street, an Upper East Side townhome, sometimes remembered as the Piscator House.[19] After World War II and the break-up of Germany, Piscator returned to West Germany in 1951 due to McCarthy era political pressure in the United States against former communists in the arts.[20] In 1962 Piscator was appointed manager and director of the Freie Volksbühne in West Berlin. To much international critical acclaim, in February 1963 Piscator premièred Rolf Hochhuth`s The Deputy, a play `about Pope Pius XII and the allegedly neglected rescue of Italian Jews from Nazi gas chambers.`[21] Until his death in 1966, Piscator was a major exponent of contemporary and documentary theatre. Piscator`s wife, Maria Ley, died in New York City in 1999. Effects on theatre[edit] This section needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed. Find sources: `Erwin Piscator` – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (December 2017) (Learn how and when to remove this template message) Piscator, a sculpture in the London Borough of Camden by Eduardo Paolozzi In lieu of private themes we had generalisation, in lieu of what was special the typical, in lieu of accident causality. Decorativeness gave way to constructedness, Reason was put on a par with Emotion, while sensuality was replaced by didacticism and fantasy by documentary reality. Erwin Piscator, 1929.[22] Piscator`s contribution to theatre has been described by theatre historian Günther Rühle as `the boldest advance made by the German stage` during the 20th century.[23] Piscator`s theatre techniques of the 1920s — such as the extensive use of still and cinematic projections from 1925 on, as well as complex scaffold stages — had an extensive influence on European and American production methods. His dramaturgy of contrasts led to sharp political satirical effects and anticipated the commentary techniques of epic theatre.[citation needed] In the Federal Republic of Germany, Piscator`s interventionist theatre model enjoyed a late second zenith. From 1962 on, Piscator produced several works that dealt with trying to come to terms with the Germans` Nazi past and other timely issues; he inspired mnemonic and documentary theatre in those years until his death. Piscator`s stage adaptation of Leo Tolstoy`s novel War and Peace[24] has been produced in some 16 countries since 1955, including three productions in New York City.[citation needed] Legacy and honors[edit] Opening of an exhibition on the occasion of the 50th anniversary of Erwin Piscator`s death, Berlin, 2016 In 1980, a monumental sculpture by Scottish artist Eduardo Paolozzi was dedicated to Piscator in central London.[25] In the fall of 1985, an annual Erwin Piscator Award was inaugurated in New York City, the adopted home of Piscator`s widow Maria Ley. Additionally, a Piscator Prize of Honors has been annually awarded to generous patrons of art and culture in commemoration of Maria Ley since 1996. The host of the Erwin Piscator Award is the international non-profit organisation `Elysium − between two continents` that aims to foster artistic and academic dialogue and exchange between the United States and Europe. In 2016, a Piscator monument was erected in his birthplace of Greifenstein-Ulm.[26] Piscator`s artistic papers are held by the archive of the Academy of Arts, Berlin (since 1966) and the Southern Illinois University Carbondale (Morris Library, since 1971).[27] Broadway productions[edit] Gotthold Ephraim Lessing, Nathan the Wise (Belasco Theatre, April 1942) Irving Kaye Davis, The Last Stop (Ethel Barrymore Theatre, September 1944) Films[edit] Revolt of the Fishermen (Восстание рыбаков). Director: Erwin Piscator, Screenplay: Georgi Grebner, Willy Döll, Producer: Mikhail Doller, USSR 1932–1934. Works[edit] Piscator, Erwin. 1929. The Political Theatre. A History 1914–1929. Translated by Hugh Rorrison. New York: Avon, 1978. ISBN 978-0-380401-88-8 (= London: Methuen, 1980. ISBN 978-0-413335-00-5). The ReGroup Theatre Company (ed.): The `Lost` Group Theatre Plays. Volume 3. The House of Connelly, Johnny Johnson, & Case of Clyde Griffiths. By Paul Green and Erwin Piscator. Prefaces by Judith Malina & William Ivey Long. New York, NY: CreateSpace, 2013. ISBN 978-1-484150-13-9. Tolstoy, Leo. War and Peace. Adapted for the Stage by Alfred Neumann, Erwin Piscator, and Guntram Prüfer. English adaptation by Robert David MacDonald. Preface by Bamber Gascoigne. London: Macgibbon & Kee, 1963. Literature[edit] Connelly, Stacey Jones. Forgotten Debts: Erwin Piscator and the Epic Theatre. Bloomington: Indiana University 1991. Innes, Christopher D. Erwin Piscator`s Political Theatre: The Development of Modern German Drama. Cambridge: Cambridge University Press 1972. Ley-Piscator, Maria. The Piscator Experiment. The Political Theatre. New York: James H. Heineman 1967. ISBN 0-8093-0458-9. Malina, Judith. The Piscator Notebook. London: Routledge Chapman & Hall 2012. ISBN 0-415-60073-1. McAlpine, Sheila. Visual Aids in the Productions of the First Piscator-Bühne, 1927–28. Frankfurt, Bern, New York etc.: Lang 1990. Probst, Gerhard F. Erwin Piscator and the American Theatre. New York, San Francisco, Bern etc. 1991. Rorrison, Hugh. Erwin Piscator: Politics on the Stage in the Weimar Republic. Cambridge, Alexandria VA 1987. Wannemacher, Klaus. Moving Theatre Back to the Spotlight: Erwin Piscator’s Later Stage Work. In: The Great European Stage Directors. Vol. 2. Meyerhold, Piscator, Brecht. Ed. by David Barnett. London etc.: Bloomsbury (Methuen Drama) 2018, pp. 91–129. ISBN 1-474-25411-X. Willett, John. The Theatre of Erwin Piscator: Half a Century of Politics in the Theatre. London: Methuen 1978. ISBN 0-413-37810-1. External links[edit] Biography portal Erwin Piscator at IMDb Website on Erwin Piscator, including `Annotated Erwin Piscator Bibliography` with more than 1300 title entries (German) Erwin Piscator Papers, 1930–1971 at Southern Illinois University Carbondale, Special Collections Research Center Information on the annual Erwin Piscator Award Photo of Piscator at Find a Grave Tags: Politika i knjizevnost bertolt Breht angažovana knjizevnost sartr avangarda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko - Madjarsko izdanje! Retko Drveće - Fák Bela Hamvaš Srpski, 2007 978-86-86285-01-0 14.5x17.5 cm, meki povez, 94 str. Knjiga Drveće - Fák, na srpskom i mađarskom jeziku, objavljena je povodom sadnje Hamvašove lipe na Paliću, 2007, 110 godina od njegovog rođenja. Knjiga sadrži Hamvaševe eseje posvećene lipi (`Pobeda`), jeli (`Melanholija`), brezi (`Devica`) i smokvi (`Blagoslov`), kao i tekst `Čontvarijev veliki kedar` te kratki tekst Hamvaševe udovice Katalin Kemenj `Pozdrav sadiocima drveta`. Prevod, Sava Babić. Svi ovi tekstovi i u mađarskom originalu pod naslovom `Fak`. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)

Odlično očuvano! Autor - osoba Weininger, Otto, 1880-1903 = Vajninger, Oto, 1880-1903 Naslov O krajnjim životnim svrhama / Oto Vajninger ; preveo Branimir Živojinović ; pogovor Vladeta Jerotić Jedinstveni naslov Über die letzten Dinge. scc Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2004 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 218 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Jerotić, Vladeta, 1924-2018 = Jerotić, Vladeta, 1924-2018 Rapaport, Moris Zbirka ǂBiblioteka ǂEseji / [Paideia] (karton) Napomene Prevod dela: Über die letzten Dinge / Otto Weininger Tiraž 3.000 Str. 5-22: Predgovor drugom izdanju / Moric Rapaport Pogovor: str. 203-208 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Vajninger, Oto, 1880-1903 Filozofija kulture Karakterologija Integralni tekst knjige 0 krajnjim životnim svrhama austrijskog mislioca Ota Vajningera (1880 –1903), koji je preveo Branimir Živojinović, prvi put je objavljen na srpskom jeziku 1997. godine, u izdanju PAIDEIE. Dok je njegova prva knjiga „Pol i karakter“ doživela do 1923. dvadeset i šest izdanja, njegova druga, posthumno objavljena, knjiga „O krajnjim životnim svrhama“, u mnogo čemu dublja i originalnija, doživela je do 1918. svega četiri izdanja. Vera u Isusa Hristosa, shvaćenog kao čoveka i Bogočoveka, po Vajningeru je centralna tema ljudskog života. „Čovek iznutra ni od čega ne može da propadne kao od nedostatka vere“. Posebno originalna i inspirativna su i Vajningerova razmatranja о prirodi bolesti. „Ima nešto nemoralno, to znači nesvesno, što vodi u bolest i svaka se bolest leci čim je bolesnik iznutra spozna i razume“. Današnja psihosomatska medicina u mnogo čemu potvrđuje ovaj, na prvi pogled, preteran zaključak: „Čitava medicina mora da postane psihijatrija, briga о duši“. I mnogi drugi fragmenti ovog delà /о praroditeljskom grehu, о zločinu, о mržnji i ljubavi, о metafizici vremena i prostora/ svedoče о nesumnjivoj genijalnosti Ota Vajningera. Ipak, razlozi njegovog samoubistva u 23. godini života ostaju prekriveni velom tajne. Zašto je tako tragično završio život ovaj neobični čovek, duboko prožet verom u Hrista kao Bogočoveka, kome su u filozofiji uzor bili Platon i Kant, Plotin i Avgustin, a u muzici Bah, Betoven, Vagner, Mocart? Ako nije dovoljno tumačenje nekih psihijatara da je reč о duševnoj bolesti od koje je patio, još manje je prihvatljivo objašnjenje koje je sam dao: „Pristojan čovek ide u smrt kada oseti da je konačno zao; prostak mora da bude prisiljen na smrt sudskom presudom“. „Vrednost ove knjige i zadovoljstvo što je imamo nalazim u sledećem: 1) Stalna aktuelnost tema kojima se Oto Vajninger bavi u ovoj knjizi, to su u prvom redu psihološko-metafizičke, 2) Skoro apsolutna originalnost nekih misli mladog austrijskog filosofa s početka veka, misli mestimično neprevaziđenih do danas, 3) Potreba utemeljenja ili obnavljanja temelja duhovne kulture danas u svetu, u našoj sredini posebno, u jednom vremenu ozbiljno poljuljanih religioznih i filosofskih načela u zapadnoevropskoj hrišćanskoj civilizaciji“ – Vladeta Jerotić, iz pogovora. Oto Vajninger (nem. Otto Weininger) je bio austrijski filozof jevrejskog porekla. Rođen u Beču 3. aprila 1880. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za filologiju, a i nosio se mišlju da postane filolog. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za prirodne nauke i matematiku probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio filozofijom, biologijom, fiziologijom, fizikom i matematikom. Za eksperimentalne vežbe u laboratoriji nije pokazivao mnogo sklonosti. Veoma je karakterističan njegov odnos prema muzici, za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je Rihard Vagner. Posle Vagnera najviše je poštovao Betovena. Mocart, Bah i Hendl bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori. Karakterističan je i njegov odnos prema prirodi. Imao je izvanredno snažno, diferencirano i obuhvatno osećanje za prirodu, i kao u slučaju muzike, svi utisci su povezani sa asociranim sadržinama predstava. Najdublje razumevanje Vajningerovog života i mišljenja razotkriva nam njegov stav prema dualizmu. Čovek je, prema Vajningeru, sastavljen iz dva dela: jedan deo potiče iz svemira, iz kosmosa, iz božanstva, a drugi iz ništavila, iz haosa, iz đavola. Deo iz kosmosa proteže se na sve u čemu se izražava ono što je dobro, lepo i istinito; u njemu se nalazi sve pozitivno, sve što samostalno egzistira, svaka snaga i životna radost, a istovremeno i sve objektivno što povezuje ljude jedne s drugima. Druga polovina, nasleđe haosa, sadrži sve negativno, sve što egzistira neslobodno i ne na osnovu sebe samog, svaki strah i slabost i sve što razdvaja ljude: na njihovom čelu zločin i ludilo. Sa psihijatrijske strane Vajninger je označen kao histeričan. Smatralo se da je ova dijagnoza opovrgla njegova načela. Sigurno je da je Vajninger u to doba gotovo uvek bio blizu očajanja, ali uprkos tome, sačuvao je moralnu snagu da do smrti održava veru u mogućnost svoje pobede. Nakon što je odlučio da se ubije, napustio je stan svojih roditelja i iznajmio jednu sobu u kući u kojoj je umro Betoven. Tu je proveo jednu noć. Rano ujutru, 4. oktobra 1903. godine okončao je svoj život prostrelivši se kroz grudi. Doživljavajući zlo sveta kao sopstvenu krivicu, Oto Vajninger je presudio sam sebi potvrđujući i na ovaj tragičan način činjenicu praroditeljskog greha i slobodne odluke svakog čoveka da se prema njemu postavi. Bibliografija Pol i karakter, u prevodu Irme Schossberger, Geca Kon, Beograd, 1938. (još dva izdanja 1986. i 1987. godine u izdanju „Književnih novina“, biblioteka „Kristali“) O krajnjim životnim svrhama u prevodu Branimira Živojinovića, biblioteka „Eseji“, izdavačke kuće Paideia, Beograd, 1997. MG129 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879 — Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar. Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. itd. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti. Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu), te Zemljinom prirodnom satelitu — Mesecu. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom Pomeranje Zemljinih obrtnih polova. Milanković je kao autor ili koautor registrovao osam patenata, koje je u periodu 1905—1933. podnosio u različitim državama. Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu — građevinarstvu, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina patenata vezana za ovu oblast. Detinjstvo Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju Milutin Milanković je rođen u selu Dalj, na desnoj obali Dunava, u Austrougarskom carstvu. Milutin i njegova sestra bliznakinja Milena, bili su najstariji od sedmoro dece.[1] Njihov otac Milan bio je imućan zemljoradnik i trgovac kao i lokalni političar, ali je umro mlad — kada je Milutinu bilo svega 8 godina.[2] Milankovići su bila stara i ugledna porodica u kojoj je i ranije bilo znamenitih ličnosti. Među njima, Milutin je u svojim Uspomenama (autobiografija) posebno govorio o Urošu Milankoviću (1780—1849), lokalnom prosvetitelju, prirodnom filozofu i realisti koji se borio protiv sujevernih stavova seljaka i konzervativnih lokalnih plemića, te imao zapažene rasprave na nemačkom i srpskom jeziku objavljene u delima Organizam sveta, Organizam vasione, Prosveta čoveka, Zastava slobode i pravde i Ogledalo istine. Umro je 1849. godine za vreme građanskog rata u Austrijskom carstvu. Milutinova trojica braće umrla su od tuberkuloze još kao deca. Nakon očeve smrti, majka Jelisaveta (devojačko Maučević), baka i ujak Vasilije Vasa Maučević, tada su se starali o deci. Međutim, staranje o Milutinu je preuzeo — u najvećoj meri — njegov ujak Vasa, koji ga je tokom većeg dela života pomagao i savetovao.[3] Obrazovanje Osnovna škola Zbog osetljivog zdravlja, Milutin je stekao osnovno obrazovanje kod kuće, učeći od guvernanti i privatnih učitelja.[3] U desetoj godini (početkom oktobra 1889), preselio se u obližnji Osijek kod drugog ujaka, Paje Maučevića, gde je po prvi put pošao u javnu školu. Srednja škola Dvanaestogodišnji Milutin Milanković u đačkim danima (cca 1890. godine) U Milutinovo vreme postojale su dve vrste gimnazija: klasična i realna gimnazija. Realna gimnazija je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede, pa je tako Milutin 1889. godine započeo svoje srednjoškolsko obrazovanje u Realnoj gimnaziji u Osijeku.[4] Kada je krenuo u javnu školu, uvideo je nedostatke koje je imalo njegovo dotadašnje privatno obrazovanje. Ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju. Međutim, Milutin je ubrzo sustigao vršnjake i postao najbolji učenik. Svedočanstvo o završenoj realnoj gimnaziji dobio je 29. maja 1896. godine. Posle završetka gimnazije i položenog maturskog ispita, Milanković je sa grupom maturanata otputovao na đački izlet u Srbiju. Tada je pored Beograda posetio i druga mesta širom Srbije, a jedan deo puta od Kragujevca do Stalaća prešao je pešice.[5] Studije Milutin se dugo premišljao šta da upiše u Beču. Presudan uticaj je imao njegov profesor matematike na osječkoj realci, Vladimir Verićak.[6] U početku je želeo da studira elektrotehniku, ali tog odseka na Visokoj tehničkoj školi u Beču nije bilo. Zato se na nagovor profesora Verićaka Milutin na kraju opredelio za studiranje građevine.[7] Oktobra 1896. godine, u 17. godini, Milutin odlazi na studije u Beč koje uspešno završava 1902. godine, s najboljim ocenama. Milutin je kasnije o svojim studijama u Uspomenama napisao: „Profesor Emanuel Čuber nas je učio matematici... Svaka njegova rečenica bila je majstorsko delo stroge logike, bez ijedne suvišne reči, bez ijedne omaške.”[8] Nakon odsluženog obaveznog vojnog roka, Milutin pozajmljuje novac od ujaka Vase kako bi nastavio školovanje na doktorskim studijama. On se tada usmerio na rešavanje jednog veoma složenog i tada aktuelnog pitanja iz domena primene statičkih metoda na konstrukciji modularnih armiranobetonskih mostova.[9] Doktorski ispit Milanković je položio u 25. godini, 12. decembra 1904. na Visokoj tehničkoj školi u Beču, i to raspravom pod nazivom Teorija linija pritiska (nem. Beitrag zur Theorie der Druck-kurven).[10] Doktorat je položio pred komisijom u kojoj su bila četiri člana: Johan Brik (predsednik komisije), Ludvig fon Tetmajer (rektor), Jozef Finger (profesor racionalne mehanike) i Emanuel Čuber.[11] Srednje doba Građevinski inženjer Milutin Milanković kao student u Beču Početkom 1905. godine, na osnovu preporuke, Milanković je primljen u poznatu bečku građevinsku firmu barona Adolfa Pitela, gde je ubrzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou.[12] Milankovićevo radno mesto se sastojalo u obavljanju najsloženijih proračuna statičke prirode kada je trebalo konstruisati nove objekte od armiranog betona. U to vreme, armirani beton bio je relativno nov građevinski materijal koji se počeo naglo koristiti u svim oblastima građevine. Milanković je jedan od prvih stručnjaka koji je u građevinarstvo uveo matematičko modelovanje, napustivši dotadašnji geometrijski (grafički) metod projektovanja. Nakon manje od godinu dana po zaposlenju, Milanković se našao pred problemom projektovanja velikog magacina i fabričke hale od armiranog betona. Složenost tih projekata sastojala se u tome što nisu postojale matematičke formule na osnovu kojih bi se mogle odrediti dimenzije armaturnih greda i nosećih ploča. Tada je Milanković, uveren u svoju doktorsku tezu odnosno u validnost opšte teorije elastičnosti, strpljivo radio na proračunavanju koje će objaviti u stručnom časopisu i patentirati pod nazivom Prilog teoriji armiranobetonskih nosača. Drugi rad na istu temu a na osnovu novih rezultata objavio je 1906. godine. Rezultat je bio posebno vidljiv na projektu armiranobetonskog akvedukta za hidrocentralu u Sebešu, u Erdelju, koji je uradio na početku svoje inženjerske karijere. Tokom pet godina koliko je proveo u bečkom preduzeću, Milanković je osim sebeškog akvedukta radio na sledećim objektima: projektovao je akvedukt u Semeringu i Pitenu, mostove u Kranju, Banhildi i Išli, zatim beogradske kanalizacije, te Krupovu fabriku metala u Berdorfu. Ostvario je šest odobrenih i štampanih patenata od velikog teorijskog i praktičnog značaja čime je stekao slavu istaknutog izumitelja, kao i finansijsku dobit. Milanković je radio kao građevinski inženjer u Beču sve do 1. oktobra 1909. godine, kada je prihvatio poziv za vanrednog profesora Beogradskog univerziteta — na Katedri primenjene matematike, u sklopu koje su bile racionalna i nebeska mehanika, kao i teorijska fizika.[13] Iako je imao veoma značajne radove koji su se ticali armiranog betona, mladi Milanković je ipak bio odlučio da se posveti fundamentalnim istraživanjima. 1910. godine postao je državljanin Kraljevine Srbije. Milankovićeva plata vanrednog profesora bila je deset puta manja od one koju je imao kao inženjer u Beču; stoga je nastavio da honorarno radi statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju. Milanković je prihvatio poziv svog školskog druga sa bečke Tehnike i vlasnika građevinske firme Petra Putnika da od armiranog betona izradi projekat mostova u rasponu od 30 m na stenovitim obalama na budućoj trasi pruge Niš—Knjaževac, u dolini Timoka. Milanković, kome se ova ideja veoma dopala, brzo je izradio statički proračun za sve mostove, a upravo njegovo rešenje bilo je glavni razlog da Srpske državne železnice — SDŽ dodele posao preduzeću Petra Putnika, koji je ubrzo započeo radove (1912. godine). Kao rezervni oficir, učestvovao je u Balkanskim ratovima. Bio je na dužnosti referenta za stranu korespondenciju u Štabu Dunavske divizije prvog poziva, a potom u Presbirou Vrhovne komande.[14] Osunčavanje planeta Kapetan-Mišino zdanje (levo) iz 1938. (u to doba, Filozofski fakultet, danas Rektorat BU; u zgradi pored bio je smešten „Novi univerzitet”, danas Filološki fakultet), u kome je profesor Milanković od 1909. do 1955. imao radni kabinet Milanković se od 1911. godine počeo zanimati za klimatologiju. Proučavajući naučne radove savremenog klimatologa Julijusa fon Hana, Milanković je uočio značajno pitanje koje će postati jedno od glavnih oblasti njegovog naučnog istraživanja: misterija ledenog doba. Ideju o mogućem uticaju astronomskih faktora na klimatske promene prvi put je u obzir uzeo astronom Džon Heršel (1792—1871); kasnije, ideju je utemeljio geolog Lujs Agaši (1807—1873). Uporedo s tim, bilo je još nekoliko pokušaja da se objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama (najznačajnija od njih je teorija koju je postavio Džejms Krol 1870-ih).[15][16] Milanković je takođe proučavao radove Žozefa Ademara i Džejmsa Krola, čije su pionirske teorije o astronomskom poreklu ledenog doba zvanično odbačene od njihovih savremenika. U to doba, klimatolozi i geolozi imali su preovlađujući stav da ledeno doba nastaje pod uticajem okeana-vulkana. Iako su imali pouzdane geološke podatke o prostiranju glacijacije na Alpima, klimatolozi i geolozi ipak nisu mogli da otkriju osnovne uzroke, pogotovo zbog toga što su promenljive vrednosti osunčavanja na Zemlji tokom prethodnih doba bile van domašaja ovih nauka.[17] Međutim, Milanković je odlučio da prati njihov put i pokuša ispravno da izračuna magnitude takvih promena. On je tražio rešenje ovog složenog problema u oblasti sferne geometrije, nebeske mehanike i teorijske fizike. Počeo je da radi na proučavanjima 1912. godine, i to nakon što je uočio da je: „... meteorologija ništa drugo nego prikupljanje brojnih empirijskih nalaza, većinom numeričkih podataka sa korišćenjem fizike u tragovima da se one objasne... Napredna matematika nema ulogu u ovoj nauci...” Njegov prvi rad egzaktno opisuje sadašnju klimu na Zemlji i kako Sunčevi zraci određuju temperaturu na površini Zemlje nakon prolaska kroz atmosferu. Prvi rad na ovu temu štampao je pod nazivom Prilog teoriji matematske klime u Beogradu, 5. aprila 1912. godine.[18] Njegov sledeći rad na istu temu objavljen je pod nazivom O rasporedu sunčeve radijacije na površini Zemlje, 5. juna 1913. godine.[19] Ispravno je izračunao intenzitet osunčavanja i unapredio matematičku teoriju opisujući klimatske zone, odnosno izvršio je proračun osunčavanja za pojedine uporednike od polutara (0°) do Zemljinih obrtnih polova (90°).[20] Njegov glavni cilj je bila izgradnja jedne integralne matematičke teorije koja će povezati toplotne uslove na planetama s njihovim kretanjem oko Sunca. Milanković je o tome napisao: „... takva teorija će biti sposobna da nas odvede više od samog direktnog posmatranja, ne samo u vasioni, već i u vremenu... Biće moguće rekonstruisati Zemljinu klimu i njeno predviđanje, ali daće nam i prve pouzdane podatke o klimatskim uslovima na drugim planetama.” Nakon toga, počeo je da traži matematički model kosmičkog mehanizma kako bi objasnio Zemljinu klimatsku i geološku prošlost. Objavio je rad na tu temu 1914. godine, pod nazivom O pitanju astronomskih teorija ledenih doba. Međutim, kosmički mehanizam nije bio lak problem i Milankoviću će trebati više od dve decenije za usavršavanje ove teorije. U isto vreme izbila je Julska kriza između Austrougarske i Srbije, koja će dovesti do Velikog rata. Milanković se 14. juna 1914. godine oženio sa Hristinom Topuzović, rodom iz Šapca, nakon čega odlaze na svadbeno putovanje u njegovo rodno selo Dalj. Kako je u to vreme bio državljanin Srbije sa kojom je Austrougarska u ratnom stanju, Milanković je uhapšen. Zatvoren je u jednu staru žandarmerijsku kasarnu, a potom prebačen u logor Nežider na Balatonskom jezeru. Opisao je svoj prvi dan u zatvoru sledećim rečima: „ Iza mene su se zatvorila teška gvozdena vrata... Sedoh na krevet, obazrah se oko sebe i počeh da mislim o svom novom društvenom položaju... U mom ručnom koferu koji sam poneo sa sobom nalazili su se moji već štampani ili tek započeti radovi o mome kosmičkom problemu; tu je bilo i čiste hartije. Počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke svoje verno pero, stadoh da pišem i računam... Posle ponoći se obazrah po sobici, zapitah se de se nalazim. Izgledala mi je kao prenoćište na mome putovanju po vasioni. ” Tabela srednjih godišnjih temperatura Marsa objavljena u Milankovićevom delu Ispitivanje planete Mars 1916. godine; ova tabela je kasnije, 1920. godine, publikovana za svetsku naučnu javnost u Parizu; ovim radom, Milanković je teorijskim putem ukazao na izuzetno surove klimatske prilike koje onemogućavaju postojanje vode u tečnom stanju na ovoj planeti Njegova supruga Hristina je otišla u Beč kako bi razgovarala sa Emanuelom Čuberom, koji je bio njegov mentor i dobar prijatelj. Koristeći društvene veze, profesor Čuber je izdejstvovao Milankovićevo oslobađanje iz logora i dozvolu da Milanković zarobljeništvo provede u Budimpešti s pravom na rad. Nakon šest meseci provedenih u logoru, Milanković je decembra 1914. godine stigao u Budimpeštu, gde je bio u obavezi da se javlja u policijsku stanicu jednom nedeljno. Ubrzo nakon dolaska, Milanković se sreo sa direktorom biblioteke Mađarske akademije nauke, Kolomanom fon Silijem, koji je kao matematičar oberučke prihvatio Milankovića i omogućio mu da nesmetano radi kako u biblioteci tako i u Centralnom meteorološkom institutu. Milanković je proveo u Budimpešti četiri godine, skoro ceo rat. Nastavio je veoma studiozno raditi na teoriji klima. Koristeći matematički metod radio je na proučavanju sadašnjih klima planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema. 1916. godine objavio je rad pod nazivom Ispitivanje klime planete Mars.[21][22] Milanković je izračunao da je prosečna temperatura u donjim slojevima Marsove atmosfere −45 °C (−49 °F) i prosečna temperatura tla −17 °C (1 °F). Takođe je zaključio sledeće: „Ova velika razlika između temperature tla i donjeg sloja atmosfere nije neočekivana. Velika prozirnost Marsove atmosfere za Sunčeve zrake čini da je Marsova klima veoma slična visinskoj klimi naše Zemlje, koja se takođe odlikuje visokom temperaturama tla, a niskim temperaturama vazduha.” Danas se pouzdano zna da je prosečna temperatura tla −55 °C (−67 °F),[23] ali da se temperature tla i vazduha generalno razlikuju.[24] U svakom slučaju, Milanković je teorijski dokazao da Mars ima veoma ekstremnu klimu.[25] Pored razmatranja Marsa, Milutin Milanković se bavio i klimatskim uslovima koji vladaju na Merkuru i na Veneri. Posebno su značajni proračuni temperaturnih uslova na Mesecu. Milanković je znao da jedan dan na Mesecu traje 15 zemaljskih dana, te da toliko iznosi i dužina noći. Potom je izračunao da temperatura tla na dnevnoj strani Meseca u podne dostiže +100,5 °C. Takođe, izračunao je da temperatura tokom ranog jutra na Mesecu — tačnije, pre pojave Sunca nad horizontom — iznosi −58 °C. Danas se pouzdano zna da dnevna temperatura na Mesečevoj površini dostiže +108 °C, a noćna pada i do −153 °C. U Pešti se 1915. godine rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji i od koga Milanković ima dvoje unuka i praunuke.[26] Nakon rata, Milanković se sa porodicom vratio u Beograd, 19. marta 1919. godine. Nastavio je karijeru na Univerzitetu; izabran je za redovnog profesora nebeske mehanike na Filozofskom fakultetu, a Ukaz o postavljenju potpisan je 29. septembra 1919. godine. Milanković je od 1912. do 1917. godine objavio sedam naučnih radova o matematičkoj teoriji klime, kako za Zemlju tako i za druge planete. Formulisao je precizan numerički klimatološki model s kapacitetom za rekonstrukciju prošlosti kao i za predviđanje budućnosti, te je ustanovio astronomsku teoriju klime kao generalnu matematičku teoriju osunčavanja. Kada su najvažniji problemi u teoriji bili rešeni i osnove za budući rad postavljene, Milanković je završio knjigu koja je 1920. godine objavljena u Parizu na francuskom jeziku, pod nazivom Matematička teorija toplotnog fenomena uzrokovana sunčevim zračenjem (franc. Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire). Ubrzo nakon objavljivanja, meteorolozi su ovaj rad prepoznali kao značajan doprinos proučavanju sadašnjih klimatskih uslova. Egzaktni radovi Levisa Frija Ričardsona iz 1922. godine, kao i Vilhelma Bjerknesa iz 1924. godine, predstavljaju temelj i pionirske radove iz kojih će se razviti savremena numerička prognoza vremena. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka Milanković je izabran 1920. godine. O brzini svetlosti Milanković je objavio dva rada o relativnosti. Prvi rad „O teoriji Majkelsonovog eksperimenta` publikovao je 1912. godine. Radio je istraživanja o ovoj teoriji i 1924. godine. U stvari, njegovi radovi bili su o specijalnoj teoriji relativnosti i oba rada na temu Majkelsonovog eksperimenta (sada poznatom kao Majkelson—Morlijev eksperiment) koji je dao snažan dokaz protiv teorije etra. U svetlu Majkelsonovog eksperimenta diskutovao je o validnosti drugog postulata Specijalne teorije relativnosti, da je brzina svetlosti ista u svim referentnim sistemima.[27] Do svoje smrti, ostao je ubeđen da brzina svetlosti u kosmičkim prostorima ne može biti konstantna.[28] Zanimljivo da se na prelazu iz 20. u 21. vek u nauci sve više navodi pojam varijabilna (promenljiva) brzina svetlosti.[29] Revizija julijanskog kalendara Milutin Milanković je 1923. godine predložio reformu julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da su prestupne sve godine deljive sa 4, ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 900 daju ostatak ili 200 ili 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... su sekularne ali ipak prestupne). Prema gregorijanskom kalendaru, prestupne godine su sve one koje su deljive sa 4 ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 400 daju ostatak 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... su sekularne ali ipak prestupne). U maju 1923. godine, Pravoslavna crkva je u načelu prihvatila kalendar;[30][31] uklonjena je razlika od 13 dana (1—13. oktobar 1923) nastala od Nikejskog sabora do 20. veka, a takođe brojne crkve su usvojile izmenjeni algoritam prestupnih godina. Datumi Uskrsa i srodnih praznika i dalje bi se obračunavali po obrascu julijanskog kalendara. U to vreme, Milanković je izražavao sumnju da period obrtanja Zemlje možda nije konstantan; međutim, ovo je bilo nemoguće dokazati i potvrditi sve do pojave kvarcnih i atomskih časovnika.[32] Varijacije u periodu obrtanja Zemlje su glavni uzrok netačnosti kako gregorijanskog tako i revidiranog julijanskog (Milankovićevog) kalendara kada se posmatraju ogromni vremenski rasponi....

Sudska medicina i psihopatologija PRAVNA MEDICINA Prof dr Jovan Maric Prof dr Mihajlo Lukic BEOGRAD,2002 Recenzenti: Prof dr Živojin Aleksić Prof dr Dimitrije Milovanović Tehnicki urednik: Časlav Bjelić Štampa: MEGRAF,Beograd Tiraž: 500 SADRŽAJ: PRAVNA MEDICINA Načelo o ekspertizi SUDSKA PSIHIJATRIJA Medicinska psihologija Opažanje Pažnja Pamćenje Mišljenje Inteligencija Emocije Nagoni Volja Svest Moralnost Teorije agresivnosti i nasilje O licnosti i mehanizmima Ego odbrane Klinička psihijatrija Neurotski poremecaji (poremecaj anksioznosti), reakcije u vezi sa stresom Psihosomatski (psihofizioloski)poremecaji..............83 Poremecaji licnosti..................................................85 Poremecaji seskualiteta..........................................91 Shizofrenija..............................................................95 Poremecaji raspolozenja Psihoze sumanutosti.............................................103 Mozdani organski psihosindromi..........................106 Mentalna retardacija.............................................114 Epilepsija...............................................................116 Bolesti zavisnosti...................................................119 Alkoholizam.................................................120 Narkomanija................................................148 SPECIJALNA FORENZICKA PSIHIJATRIJA.......152 Uracunljivost........................................................152 Mere bezbednosti medicinskog karaktera...........154 Psihicki poremecaji u zatvorskim uslovima..........156 Poslovna sposobnost............................................158 Poslednja volja i testament...................................160 Vestacenje neimovinske stete...............................161 Problemi u vezi sa maloletnickom delikvencijom i decom i adolescentima na sudu..........................164 Literatura............................................................169 SUDSKA MEDICINA SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA................................173 UMIRANJE I SMRT........................................................178 TELESNE POVREDE.......................................................199 1.MEHANICKE POVREDE.......................................200 2.ASFIKTICKE POVREDE........................................238 3.FIZICKE POVREDE...............................................258 4.HEMIJSKE POVREDE..........................................270 5. BAKTERIJSKE POVREDE......................................275 6.NUTRITIVNE POVREDE.......................................276 7.PSIHICKE POVREDE............................................278 IDENTIFIKACIJA............................................................279 SUDSKO MEDICINSKA EKSPERTIZA U POLNOM ZIVOTU.........................299 MEDICINSKI KOMENTAR KRIVICNOG ZAKONIKA.........309 LITERATURA.................................................................349 PRAVNA MEDICINA NACELO O EKSPERTIZI 1.VESTACENJE I VESTACI U pravnim sporovima se cesto pojavljuje potreba da strucnjaci najrazlicitijih profila utvrdjuju i objasnjavaju one cinjenice koje su nedostupne opstem i specijalno pravnom obrazovanju.Koriscenje znanja i iskustva raznih strucnih,naucnih disciplina u cilju utvrdjivanja i razjasnjenja cinjenica koje su predmet dokazivanja u pravnom sporu naziva se vestacenje (expertus).Vestak je takav strucnjak koji poseduje specijalno znanje ili vestinu da culima opazi ili da znanjem utvrdi izvesne cinjenice,okolnosti ili pojave i da o tome da misljenje i da ga uverljivo obrazlozi.Vestak se u pravnom sporu pojavljuje kao specificno dokazno sredstvo.On otkriva sudu iskljucivo strucnu istinu i time doprinosi tacnom utvrdjivanju opsteg cinjenicnog stanja. Sud moze da angazuje vestake iz razlicitih struka u zavisnosti od premeta raspravljanja.Tako se pojavljuju kao vestaci strucnjaci za balistiku,saobracaj,finansije,rukopise,itd jedna od najcescih naucnih disciplina sa kojom sud saradjuje na putu do istine je medicinska nauka,odnosno sudsko-medicinska struka.Sudskomedicinsko vestacenje (lekarsko,medicinsko vestacenje-expertisis medicoforensis) je lekar koji vrsi vestacenje na osnovu svog opsteg medicinskog ili specijalnog medicinskog znanja ili iskustva. Prema clanu 242 Zakona o krivicnom postupku `Vestacenje odredjuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak`.Kada postoji dobra saradnja izmedju lekara i pravosudnih organa,tada se lekar moze odrediti za vestaka i usmeno.Prema nasem Zakonu o krivicnom postupku svaki lekar koji je zavrsio medicinski staz moze da bude odredjen za sudskomedicinskog vestaka,a prema cl 243 `lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove pozivu i da da svoj nalaz i misljenje.Ako vestak koji je uredno pozvan ne dodje,a izostanak ne opravda,ili ako odbije da vestaci,moze da se kazni novcano,a u slucaju neopravdanog izostanka moze i prinudno da se dovede`. Bilo bi nelogicno ,pa i neodgovorno,da se podje od predpostavke da su formalne strucne kvalifikacije dovoljan preduslov za dobro vestacenje.Prilikom izbora vestaka mora se voditi racuna o njegovim stvarnim strucnim sposobnostima za ovu vrstu lekarske delatnosti.Lekar vestak mora da tacno i jasno odgovori na ona pitanja koja proizlaze iz pravnog spora,a to zahtevai posebno strucno obrazovanje.Zbog toga svaki lekar ne moze da bude sposoban da vrsi sudskomedicinsko vestacenje,jer ne poznaje metodologiju sudsko-medicinskog analiziranja i dokazivanja,saopstenja nalaza i msiljenja i zadataka ove institucije u sudskoj praksi.Ako se ovako gleda na ovo pitanje onda je jasno da lekari opste medicine,pa i razni specijalisti,nemaju potrebno znanje i iskustvo koje je potrebno za dobro sudskomedicinsko vestacenje.Primarni uslov za dobro vestacenje je odgovarajuci izbor vestaka.Zvuci neumesno da se neko primorava da radi ono sto ne zna.Studentsko znanje iz sudske medicine nije dovoljno da bi na osnovu njega lekar mogao da prihvati svaku vrstu sudskomedicinskog vestacenja. Cinjenica je da se u nasoj zemlji jos uvek odredjen broj vestacenja prepusta lekarima specijalistima opste medicine ili raznim drugim specijalistima.Zbog toga lica koja rukovode vestacenjem (pravnici) moraju da budu sposobna da kontrolisu vestaka u toku celog procesa njegovog rada i da kriticki procenjuju njegov nalaz i misljenje. Napomenuto je da su strucne kvalifikacije prvi uslov za uvodjenje vestacenja,mada same po sebi nisu i garancija da ce zadatak biti dobro izveden.Pored strucnih kvalifikacija lekar-vestak mora da poseduje i pravnu podobnost.Pravnu podobnost Zakon odredjuje tako sto decidirauslove koji iskljucuju pravnu nepodobnost.Ova nepodobnost je identicna sa pravnom nepodobnoscu svedoka.Postoji apsolutna i relativna nepodobnost za vestacenje.Apsolutna se odnosi na sve slucajeve,a relativna na pojedine.U clanovima 226 i 227 i 244 Zakona o krivicnom postupku odredjeno je u kojim slucajevima postoji pravna nepodobnost vestaka. Cl.226 `Ne moze se saslusati kao svedok: 1)lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja sluzbene ili vojne tajne,dok ga nadlezni organ ne oslobodi te duznosti; 2) branilac okrivljenog o onome sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio`. Cl.227 `Oslobodjeni su duznosti svedocenja: 1) bracni drug okrivljenog; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji,srodnici u pobocnoj liniji do treceg stepena zakljucno,kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljucno; 3.Usvojenik ili usvojilac okrivljenog,verski ispovednik o onome sto mu je okrivljeni ispovedio...` Prema clanu 244 Zakona o krivicnom postupku za vestaka se ne moze uzeti lice koje je oslobodjeno duznosti svedocenja kao ni lice kome je ucinjeno krivicno delo.Zakon predvidja izuzece vestaka iz istih razloga koji su predvidjeni za izuzece sudije.To je relativna nepodobnost koja proizlazi iz predpostavke da u nekim slucajevima moze da postoji mogucnost pristrasnosti i sudije i vestaka.Lekar je relativno nepodoban za vestaka u slucajevima kada je lecio bolesnika i kada se postavlja pitanje da li je lecenje bilo savesno ili nesavesno.U clanu 253 Zakona o krivicnom postupku je zapisano da se za vestaka,po pravilu,ne moze uzeti lekar koji je lecio bolesnika pre smrti. U interesu je suda da vestacenje vrsi lice koje je potpuno strucno kvalifikovano,eticki besprekorno i potpuno nepristrasno tako da u njegov rad niko ne moze izraziti sumnju. Za vestaka se moze odrediti lekar koji je po istom predmetu bio saslusan kao svedok.Medjutim,on je kao svedok mogao da iznosi ono sto je video i da to subjektivno oboji,ali kao vestakon mora da bude iskljucivo u okvirima cinjenica koje su objektivno utvrdjene.Pri tome lekar-vestak ne sme da bude ponesen emocijama nego mora uvek da bude na terenu naucnih i strucnih dokaza. Ilustrativan slucaj:lekar ginekolog vestacio je u jednom slucaju silovanja.On je uporno tvrdio da su krvni podlivi u predelu butina nastali prilikom silovanja.Na pitanje suda kako objasnjava svoj kategorican stav on je doslovno izjavio `Mislim da devojka govori istinu i da je to moja cerka ja bih zlikovca ubio;.Kasnije je utvrdjeno da silovanje nije postojalo i da se radilo o laznoj prijavi. II.RAZLIKA IZMEDJU SVEDOKA I SUDSKOMEDICINSKOG VESTAKA Prema clanu 225 Zakona o krivicnom postupku `kao svedoci se pozivaju lica za koja je verovatno da ce moci da daju objasnjenja o krivicnom delu i uciniocu kao i o drugim vaznim okolnostima.Svedok mora da bude sposoban da opazi cinjenicu i da svoje zapazanje saopsti.Svedok poseduje cinjenice iz licnog saznanja,pa se ne moze zameniti nekim drugim licem.Sudskomedicinski vestak utvrdjuje i ocenjuje cinjenice na osnovu medicinskog znanja.Prema tome,svedok prenosi sudu ono sto je video i cuo,a vestak iznalazi medicinske cinjenice i o njima daje strucno objasnjenje i misljenje.Svedok ne mora i ne moze da bude upoznat sa prikupljenim cinjenicama pre svedocenja,a vestak se predhodno detaljno upoznaje sa predmetom vestacenja.Svedoci se saslusavaju pojedinacno,a vestaci mogu zajedno da daju jedinstveno misljenje.Postoje i druge razlike izmedju vestaka i svedoka,ali one nisu od posebnog znacaja.Nekada je vestak bio izjednacen sa svedokom,ali je praksa pokazala da je to bilo neispravno.Faustim Helic je lepo rekao:Svedoke stvara krivicno delo,dok vestake,naprotiv,bira sudija. III.ZAHTEVANJE MEDICINSKOG VESTACENJA Zahtev za vrsenje medicinskog vestacenja moze da bude sluzben ili privatan.U poslednjem slucaju podrazumeva samo primena odredjene medicinske motodologije u istrazivanju i nacinu saopstenja.Inace sud postavlja vestake i zahteva vestacenje.U sirem smislu shvaceno vestacenje podrazumeva i sudsko i medicinsko istrazivanje i saopstenjena zahteve koji poticu od raznih drzavnih i javnih institucija (sekretarijat za narodnu odbranu,organi drzavne bezbednosti,zavodi za osiguranje i reosiguranje,uprave raznih skola,itd). Izbor sudsko medicinskih vestaka moze da bude zvanican i slobodan.Prema clanu 242 Zakona o krivicnom postupku:`...vestacenje odredjujepismenom naredbom organ koji vodi postupak.U naredbi ce se navesti u pogledu kojih cinjenica se vrsi vestacenje i kome se poverava.Ako za odredjenu vrstu vestacenja postoji strucna ustanova...takva vestacenja,a narocito slozenija, poveravace se po pravilu takvoj ustanovi,odnosno organu.Ustanova ili organ odredjuje jednog ili vise strucnjaka koje ce izvrsiti vestacenje.Kod vestaka odredjuje organ koji vodi postupak taj organ ce,po pravilu,odrediti jednog vestaka,a ako je vestacenje slozenije-dva ili vise vestaka... Clan 28.Zakona o krivicnom postupku: (1)Ako se pojavi sumnja da je iskljucena ili smanjena uracunljivost okrivljenog usled trajne ili privremene dusevne bolesti,privremene dusevne poremecenosti ili zaostalog dusevnog razvoja,odredice se vestacenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog (2)Ako je prema misljenju vestaka potrebno duze posmatranje,okrivljeni ce se poslati na posmatranje u odgovarajucu zdravstvenu ustanovu`... Kao sto se vidi broj vestaka moze da bude ogranicen i proizvoljan.Nije jasno kako se unapred moze proceniti da li ce vestacenje biti jednostavno ili slozeno i komplikovano.U sudskoj praksi treba da vazi pravilo da ne postoje prosti slucajevi i da se svaki slucaj mora odrditi sa maksimalnom strucnoscu.Prici rutinski vestacenju znaci otvoriti vrata na strucne greske i tada i najjednostavniji slucajevi postaju najkomplikovaniji za sud.Uvek je korisno da u vestacenju ucestvuju dva ili vise vestaka,jer time povecava nivo medicinskog znanja,izbegava se jednostavnost u opazanju i ocenjivanju,postoji mogucnost strucne razmene misljenja i iskustva,ostvaruje se bolja kontrola rada i uzajamna tehnicka pomoc.Savestan vestak ce i sam potraziti pomoc od drugih vestaka.Medjutim,cesto nije opravdano da se angazuje vise vestaka i da se vestacenja ponavljaju. Prema tome,nije bitan broj vestaka nego njihov kvalitet. Vestacenje se u praksi poverava onom lekaru ili strucnoj ustanovi za koje se smatra da su strucno najkompetentniji za vestacenje.Na primer,ako je sporno pitanje iz oblasti hirurgije vestacenje se poverava hirurgu ili hirurskom odeljenju bolnice;ako je sporno pitanje iz oblasti ginekologije vestacenje se poverava ginekologu,itd.Kako je broj specijalista za sudsku medicinu mali,ovakav stav moze da bude opravdan samo ukoliko postoje objektivne teskoce da se vestacenje poveri specijalisti za sudsku medicinu. Pojedini sudovi imaju svoje stalne vestake.To su vestaci pod zakletvom i njima se poveravaju sve vrste sudskomedicinskog vestacenja.Na osnovu dosadasnjeg iskustva moze se slobodno zakljuciti da stalni vestaci mogu da budu jedino specijalisti za sudsku medicinu ili drugi specijalistikoji su dodatno specijalizirali forenzicki pristup u medicini (npr.psihijatri).Ovo je logicno,jer ako sudskomedicinski specijalisti ne mogu da poznaju nacela hirurske dijagnostike i operativne prakse onda ni tzv.obicni hirurzi ili drugi specijalisticki profili (bez dodatne edukacije iz forenzicke medicine) ne mogu da poznaju problematiku,metodologiju rada i dijagnostiku specijalista za sudsku medicinu.Poslednjih godina se u nasoj zemlji povecao broj specijalista za sudsku medicinu,pa i vestacenje,kada je u pitanju tzv.somatska medicina (dakle,izuzev psihijatrije) sve vise prelazi u njihove ruke. IV.IZVODJENJE MEDICINSKOG VESTACENJA Vestacenje se izvodi u prisustvu organa koje vodi postupak.Ukoliko je za vestacenje potrebno vise vremena ili ako je vestacenje povereno ustanovi ili ako to iziskuju obziri morala onda nije obavezno prisustvo organa koji vodi postupak.Treba insistirati da vestacenju prisustvuju lekari koji su vec vrsili pregled ili ucestvovali u lecenju ili su na bilo koji nacin ucestvovali u slucaju koji je postao predmet vestacenja.Oni mogu pomoci podacima o klinickim opazanjima i terapijskim i hirurskim intervencijama.Takvi lekari su samo informatori i posmatraci sudsko-medicinskog vestacenja.Oni su nepodobni za sudskomedicinske vestake,jer postoji mogucnost da se posumnja u njihovu objektivnost. Član 245 Zakona o krivicnom postupku: `Pre pocetka vestacenja pozvace se vestak da predmet vestacenja brizljivo razmotri da tacno navede sve sto zapazi i nadje i da svoje misljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vestine.On ce se posebno upozoriti da davanje laznog iskaza predstavlja krivicno delo. Od vestaka se moze zahtevati da pre vestacenja polozi zakletvu.Pre glavnog pretresa vestak moze poloziti zakletvu samo pred sudom i to ako postoji bojazan da ce biti sprecen da dodje na glavni pretres.Razlog zbog kog je polozena zakletva navesce se u zapisniku` Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi vestacenjem,pokazuje vestaku predmete koje ce razmotriti,postavlja mu pitanja i po potrebi trazi objasnjenja u pogledu datog nalaza i misljenja. Vestaku se mogu davati razjasnjenja,a moze mu se dozvoliti i razmatranje spisa.Vestak moze predloziti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od vaznosti za davanje nalaza i misljenja.Ako prisustvuje uvidjaju,rekonstrukciji ili drugoj istraznoj radnji,vestak moze predloziti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslusa postave pojedina pitanja`. Pre zapocinjanja vestacenja neophodno je da se lekar vestak upozna sa predmetom vestacenja.Ovo lekar moze da zahteva,ukoliko se u tom pravcu pojavi neki nesporazum izmedju njega i suda.Obavestenja o predmetu vestacenja mogu se dobiti od lica nad kojim se izvodi vestacenje,od porodice ili rodbine,od sudskih organa javne bezbednosti,zdravstveniih ustanova,itd.Obavestenja se mogu dobiti ili neposrednim putem ili reko organa koji vodi postupak.Ovi organi su duzni da pribavesva potrebna obavestenja;da dozvole vestaku da pre pretresa pregleda podatke iz sudskih spisa;da omoguce vestaku da postavlja pitanja svedocima,okrivljenom ili ostecenom.Neki su skloni da ovakvom stavu daju otpor,jer navodno tada postoji mogucnost da predhodna obavestenja deluju na sudskomedicinskog vestaka.Zapravo oni su blizu shvatanja da vestaci uopste ne treba da dobiju obavestenja o predistoriji predmeta vestacenja.Takav stav nije prihvatljiv i to samom cinjenicom sto su u praksi veoma retki slucajevi da lekar vestak pristupa vestacenju potpuno neobavesten.Zbog toga je bolje da bude obavesten iz pravnog i pravog i cistog,nego iz nemerodavnog zadnjeg i zamucenog izvora.Podrazumeva se da lekar vestak mora sva dobijena obavestenja da proceni kriticki,jer ona ponekad `bona ili mala fide`,dobronamerno ili zlonamerno,mogu da budu netacna. Ako se vestacenje izvodi na pretresima i saopstava usmeno,onda lekarvestak,ima pravo da posle obabljenog pitanja koristi strucnu literaturu ili da konsultuje druge strucnjake.Ovakav postupak vestaka je ispravan bez obzira sto je cesto skopcan sa kracim ili duzim prekidom pretresa.Zbog toga je celishodnije da se lekar-vestak pre pretresa upozna sa spornim pitanjima kako bi sena vreme pripremio da pruzi najbolja objasnjenja. Prilikom postavljanja pitanja lekaru-vestaku mora se voditi racuna da li ona uopste spadaju u domen medicinske nauke i prakse;da li su medicinski resiva i da li lekar-vestakn poseduje toliki stepen strucnog znanja da moze da da pravilan odgovor.U praksi se desava da vestaci u toku izvodjenja vestacenja sami otkriju neke cinjenice koje su znacajne za resenje spora.Tada su vestaci duzni da upozore sud na ove cinjenice bez obzira sto sud nije postavio u tom smislu odredjena pitanja. Vreme i mesto izvodjenja vestacenja mogu da budu odredjeni unapred ili su neodredjeni i prepusteni uslovima konkretnog slucaja. Vreme vestacenja se obicno zakazuje unapred (rekonstrukcija dogadjaja,glavni pretres ,saslusavanja,itd)Medjutim cesto je nemoguce odrediti koliko ce trajati vestacenje (toksikoloska analiza,histopatoloski pregled,razne laboratorijske analize,psiholosko ispitivanje i testiranje,prikupljanje ranije medicinske dokumentacije itd.)U ovakvim slucajevima trajanje izvodjenja vestacenja se ogranicava samo na ono vreme u kome se ono moze i realno zavrsiti. Ponekadse medicinsko vestacenje vrsi samo na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju (npr psihijatrijsko vestacenje u slucajevima vestacenja testatorske sposobnosti poslе smrti testatorа) i tada je potrebno odredjeno vreme da sepribavi relevantna medicinka dokumentacija kao i da se prouce sudski spisi.Odugovlacenje vestacenja zbog neazurnosti ili nemarnosti nije ni moralno niti disciplinski doрusteno. Medicinsko vestacenje (lekarski pregled ili obdukcija) se izvodi па sledecim mestima: posebne lekarske prostorije i1i laboratorije, posebne prostorije u sudu u kojima moze da se obavi lekarski pregled (ako је samo on dovoljan),bolnice,ambulante; prosekture, lnstitut za sudsku medicinu, groblja, dvorista, itd. Da bisudsko medicinsko vestacenje bilo dobro izvedeno treba vreme i mesto vestacenja sto је moguce vise uskladiti sa uslovima koji su od znacaja za kvalitet vestacenja. Ukoliko ne postoji odredeno mesto za izvodenje vestacenja onda se improvizacija sto vise priblizava optimalnim uslovima. Ovo narocito vazi za slucajeve kada se izvodenje vestacenja, tacnije obdukcije, vrsi na grobіju, supama, poljanama, njivama, dvoristima, i sl. Treba izbegavati obdukcije u privatnim kucama i na javnim mestima i to kako iz posebnih medicinskih, tako i iz socijalnih razloga. Los izbor vestaka i manjkava organizacija izvodenja vestacenja redovno uticu i na kvalitet vestacenja. Ako se procenjuje sustinska vrednost vestacenja, onda ono mozе da bude tacno i1i netacno, pogresno i lаznо. Tасnо vestacenje је ono medicinsko vestacenje koje se zasniva na princrpima i stanju savremene medicinske nauke :i izvodi, prema ekѕpertіznіm bacelima.Ono je uvek cvrsto oslonjeno na medicinsku etrku i, jasno je I nedvosmisleno u saopstenju. Netacno medicinsko vestacenje је ono vestacenje u kome se nalaz i misljenje ne podudaralu sa crnjenicnim stanjem: Ono mozе da bude posledica nedovoljne strucne spreme vеstaka, nemarnosti, ра i namerno netacnog prikazivanja rezultata vestacenja. Netacno vestacenje se de1i u dve grupe: pogresno i lazno.sudska,medicinskon vestacenje. Pogresno medicinsko vestacenјe је takvo vestacenje koje je izvrseno nenamerno rdjavo ili je saopsteno nenamerno netacпo ili je i jedno i drugo bona fide nepravrino izvedeпo. Ono је posledica neznanja, neodgovarajuceg izbora vestaka ometanja vestaka u ekspertiznom radu (davanje pogresnih podataka,vrsenje pritisaka, itd) nemarnog i povrsnog odnosa prema vestacenju,neshvatanju sustine i znacaja vestacenja i dr. Najcesce је ovde rec o nespremnim vestacrma: Zbog pogresnog vestacenja dоlаzi do usporavanja ili unistenja materijalnih dokaza, odugovlacenja istrage i odlaganja pretresa, naknadnih iроnovljenih vestacenja, umnozavanja sudskih poslova. i troskova, а stvara se I u nepoverenje u instiitiuciju vestacenja. Lazno medicinsko vestacenje je za razliku od pogresnog umisljeno krivotvoreno ili je saopsteпo svesno neistinito i1i је i jedno i drugo mala fide neposteno. U osnovi takvog vestacenjasu korіstoljublje, neprijateijstvo, osveta,prijateljska pristrasnost. Srecom takvi su vestaci retki.Oni nanoѕe velike udarce lekarskom ugledu i lekarskoj etici. Lekar koji laznо vestaci podleze krivicnoj оdgornosti.. V. STEPENI МEDІC1NSKOG VESTAСENјА Ројаm stepenovanja sudsko medicinskog vestacenja nеmа i ne nemozе dа ima onakav zvanican hijerarhijski odnos i redosled kaо sto je, na primer, odnos izmedju opstinskih, okrutnih, republickih vrhovnih sudova i saveznog suda. Razlog za to je prost: svako vеstacenje, bez obzira kо ga izvodi, podleze slobodnoj oceni suda. U praksi se ipak postuje razlika u strucnosti u slucajevima kada prvobitna ekspertiza ne pruza jasan, potpun i ubedljiv nalaz i misljenje, ра se trazi mislјenје od drugih vestaka. Podrazumeva se da takvi novi vestaci poseduju veci stepen strucnosti, odnosno da u vertikali strucnosti zauzimaju vise mesto. Prema tome, stepenovanje sudskomedicinskog vestacenja ima za cilj da роkаzе prava mesta na kojima se mogu dobiti kvalitetna medicinska misljenja. U tom smislu` sudskomedicinska vestacenja mogu da``budu provobitna, naknadna i ponovna. Prvobitпa sudskomedicinsko vestacenje je ono kоје je prvi put zahtevano i prvi put` izvеdеno. Onо mоzе da bude povereno jednom lekaru ili grupi lekara, odredjenoj zdravstvenoj ustanovi ili neposredno institutima za sudsku medicinu. Ako se Poverava grupi lekara оndа se pretpvstavIja da се vestзcenје biti slоzеnо, ра је tada neophodno prisustvo i specijaliste za sudsku medicinu. Kao sto se vidi izbor vestaka i procena tezine vestacenja se prepusta slobodnoj oceni suda, odnosno organa koji vode postupak; Naknadno (dopunsko)` sudskornedieinsko vestacenje ` se trazi ako u prvobitnom vestacenju nalaz nije potpun i1i zakljucak nije zasnovan nа nalazu ili je zakijucak nejasan; nepotpun i kontradiktoran. Tada se mogu pozvati prvvbitni vеstaci da nedostatke otklone, isprave i1i da nalaz dopune. Аkо isti vestaci u visе navrata vrse vestacenjе u iѕtom predmetu u cilju dopune i1i ispravke prvobitnog vestасеnја onda ѕe to naziva naknadno (dopunska} sudskomedicinsko vestacenje. Сlаn 250 Zakona о krivicnom postupku: ’Ako se podасi vestaka o njihovom nalazu bitno razilaze i1i ako је njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u рrotivrecnosti sam sa sobom ili sa izvidjenim okolnostima,,a ti se nеdоstасi nе mоgц otkloniti роnоvnim saslusanjem svedoka, obnovice ѕе vestacenјe sa istim i1i drugim vestacima` Kаo sto se vidi iz clana 250 ZKP-a naknadno vestacenje ѕе trazi i kada se lekari razilaze u nalazu I misljenju. Ova razilazenja proizilaze iz ralicitih koncepcija u hipoteticnim pitanjima uutar medicinske nauke, zbog sujete i tvrdoglavasti, nеpotpunvog poznavanja ili potpunog nepoznavanja principa vestacenja, itd.Protivreсnosti mogu dа budu uocljive samo od lekara ili su takve da ih 1ako primecuјu. Organ koji vodi postupak duzаn je da upozori vestake na konkretna razilаzеnја i dа ih uроznа sa moguecnostimа korekсiје u сilјu uѕaglasavanja mislјеnја I zauгimanja istovetnih stavova .Ukoliko i posle togaostanu pri svojirn misljenjimа onda sud po ѕlobodnoj oceni mоzе da prihvatikompletno misljenjе jедnog vestaka ili dа zahteva ponovno sudskomedicinsko vestacenje. Vrednost vestacenja lekara opste medicine, specijaliste za sudsku mеdicinu ра cak i Instituta za sudsku medicinu je u formalno pravnom smislu ista bеz obzira na ocevidnu razliku u strucnosti. U slucajevima razilazenja vestaka u ovakvoj strucnoј kanstelaciji sigurno da nije uvek patrebno dа se samozbоg formalnih razloga zahteva ponovno vestacenje. Najpravilnije, najek-onomicnije i nа zakonu osnovano je da se u slucajevima razilаzеnја ne zahteva uvek pоnоvnо vestacenjе samo iz formalnih razloga nego da se prihvati misljenje onog vestaka koje u sebi nosi dokaznu snagu u egzaktnosti nalaza I jasnoci saopstenja. Ponovno sudskomedicinsko vestacenje se zahteva kada ѕud neprіhvati rnisljenje prvobitnih vestaka.U praksi se podrazumeva da drugi vestaci moraju da poseduju I veci stepen strucnostiNormalno bi bіlо da se ponovna vestacenja poveravaju lekarima specijalistima iz sudske medicine ili sudskomedicinskim institucijama ili lekarima koji su se dodatno edukovali iz forenzicke medicine (npr.subspecijalistima iz sudske psihijatrije ili sudske hirurgije). Clan 251 Zakona o krivicnom postupku: “Ako u misljenju vestaka ima рrotivrecnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tacnost dotog misljenja, a ti se nedostacі іli sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslusanjem vestaka,zatrazice se misljenje drugih vestaka “ Ponekad ni роnvnо vestanje nije dovoljno dа bi se sud ubedio u njegovu vrednost. Каdа postojе suprotna lekarska mislјеnја i to izmedju strucno komреtentnih vestaka, sud mоzе da zahteva vestacenje od sudѕkomedіcinskog odbora prі Medicinskom fakultetu. Sudskomedicinski odbor mоzе da poѕtoji jedino pri medicinskim fakultetima (u Beogradu radi u dve komisijesudskomedicinskoj I sudskopsihijatrijskoj).Druge strucne institucije van fakulteta ne mogu da oforme sudskomedicinski odbor.U njegov sastav obavezno ulaze nastavnici sudske medicine .Odbor moze da ima razliciti broj stalnih clanova (obicno 5 ili 7)ali se u njega mogu kooptirati I drugi nastavnici medicinskogg fakulteta (pa I drugi strucnjaci)ukoliko predmet vestacenja zalazi u njihovu uzu ѕpecijalnost. Razilazenja na nivou sudskomedicіnskih odbora su prakticno nemoguca. Ako se ona іpak pojave onda je tome jedini razlog razlicita koncepcija o hipotetickim stavovima i odredenoj medicinskoj problematici. VI. ЅАOРSТЕNЈЕ ЅUDSКOМЕDIСINSKOG VЕSТАСЕNЈА C1an 247 Zakona o krivicnom postupku: Nalаz i mislјеnје unosi se odmah u zapisnik. Vestaku se mоzе odobriti da naknadno podnese pismeni nalaz, одпоsnо mislјеnјe u roku koji mu odredi organ pred kojіm ѕe vodi postupak`. U praksi је saopstenje o sudskomedicinskoм vestacenju najcesce u pisanoj formi izuzеv nа pretresima i saslusanjima kada sе izlaze usmeno i odmah zapisnicki konstantuje. Najbolje je da lekar~vestak ѕаm diktira svoj nаlаz i misljenje u zapisnik, jer se moze desіti da sudije pogresno interpretiraju izlaganje vestaka. Zbog toga se nekad susrecu u spisima nejasna i tesko shvatljiva izlaganja lekara koja su izgubila pravi smisao usmenog saopstenja. Napisano misljenje ima original (daje se onome kо je zahtevao vestacеnje, obicno u 3 primerka, za svakog ucesnika u postupku) i dupіikat (ostaje u arhivi). Ѕaopstепje o vestacenju мora da sadrzi sledece elemente: zaglavlje, posebne okolnostі slucaja, nalaz i zakljucak (misljenje). Zaglavlje. Vestacenje koje ne sadrzi obavezne elemente zaglavlja ne smelo dа se koristi u рrаvnom sporuElementi zaglаvlја, su: ko trаzі vеtасenје,pod kojim brojern, kome je upuceno i kada; ko vrsi vestаcenje, gde se vгsi I datum vrsenja vestacenja; ko prisustvuje vestacenju, ciіj veѕtacenja (pitanja vestaku) i identifіkacioni elementi za Iice koje je predmet vestacenja. Posebne okolnosti ѕlucајa (izvod iz sudskіh spisa). Vrednost podataka o posebnirn okolnostima slucaja cesto omogucavaju da se predmet vestacenja bolje razume Potrebno је upisati samo najbitnije podatke iz sudskih spisa оdnosnо posebnih okolnosti. Prema ovim podacima treba biti kriticаn, jer oni mogu da budu delimicno i1i popuno netacni ili medjusobno protivrecni. Рrеmа tome, ovi podaci ne smeju dа uticu па ocenjivanje cinjenica iz nаlaza. Oni omogucavaju sаmo da se do tih cinjenica brze dodje, da se one 1аksе utvrde, dа nаІаz budе potрuniji i ocena sigurnija. Nalaz Nalaz је veran I smisljen opis nadjenog stanja I zbivanja ustanovljenih promena I povreda I zapazenih pojava (simptoma neke bolesti I znakova).U nаlаzu sе ne mogu navoditi doslovne dijagnoze niti gotove koпstatacije. Nаlаz mora da bude tako saopsten da iz njega proizlazi odredjena dijagnoza.On mora da bude kratak, ali istovremeno i potpun mora da bude tacan, јаsаn, tеmеlјаn i odreden jednom recju, on mora da obuhvati ѕve sto је hitno i. da sadrzi sve ono sto је nuzno kako bi se zakljucak izveo sam po sebi.Nalaz,kao I celokupno saopstenje ,moraju biti izreceni narodnim jezikom I tako podeljeni da budu razumljivi onima kojima su namenjeni.Sve cinjenice iz nalaza moraju se neposredno diktirati ili svojerucno zapisati.Time se izbegava mogucnost zaboravljanja nekih cinjenica.Nalaz treba,ukoliko postoji mogucnost,objektivizirati odgovarajucom dokumentacijom (fotografija,skice,rendgenski snimci,laboratorijski nalazi,psihicko testiranje,itd).Nalaz ima znacenje egzaktnog medicinskog dokumenta I,prema tome,u njemu nema mesta za improvizaciju. Мisljenje (zаk1јucаk). Zakljucak ili misljenje је zavrsni deo vеstacenјa. On predstavlja stгucnu ocenu ustanovljenih cinijenica u nalazu. Zakljucak ili mislјеnје ne moze da se menja,jer da bi se on promenio onda moraju da budu promenjene i cinjenice iz nalaza. Misljenje je, kako kaze Мilcinski, rezultanta vestakovog nalaza i padataka s jedne strane, i njegovog znanja i iskustva, s druge. Ono je uјеdno i odraz vestakovih stvaralackih ѕnaga I njegovih spoѕоbnosti dа objektivno anаlizira i sintetizuje. Ono jе najodgovorniji deo sudskomedicinske dеlаtnosti (Milcinski). Postoje slucajevi kada se neposredno posle izvrsenog pregleda I ustanovljenog nalaza moze dad a definitivno misjenje I tako zavrsi vestacenje.Ovakvo vestacenje se naziva POTPUNO VESTACENJE.U drugim slucajevima nalazi se moraju prikupljati od raznih strucnjaka I u vise navrata,,pa je razumljivo da tada iz objektivnih razloga nije moguce dati definitivno misljenje.Ponekad se sudskomedicinsko misljenje moze ili cak mora da se tek posle izvesnog vremena.Na primer,za ocenjivanje cinjenica iz nalaza I davanje zakljucaka lekar-vestak mora da bude potpuno odmoran,pribran,koncentrisan ,a ponekad mu je mu je potrebno da duze razmislja samim tim treba da prodje vreme da bi mogao dad a definitivan zakljucak. Nije dobar vestak koji brzo dаjе мisljenje nego onaj koji daje tacno. Кada ѕе zаkljucak i misljenje ne daju neposredno posle nаlаzа onda se govori о NEPOТРUNOМ` VESTACЕNЈU.Medjutim, postoji mogucnost da se u takvim slucajevima da prethodni zakljucak ili misljenje.Predhodni zakljucak sadrzi razloge zbog kojih se odlaze davanje definitivnog zakljucka ili sadrzi nabrajanje ociglednih cinjenica I konstatacija ili se u njemu nalazi obazrivo svodjenje tvrnji iz nalaza. Ipak,I vestaci I sud treba da izbegavaju davanje tzv. Predhodnog zakljucka I misljenja,jer zbog nepotpunosti mogu da zavedu istragu I tako otezaju dalje prikupljanje materijalnih dokaza.Nisu retki slucajevi kada je olako dat predhodni zakljucak u kasnijem vestacenju bitno izmenjen.Neodoljivo iskusni vestaci podlezu insistiranju onih koji vode postpak I sasvim proizvoljno daju predhodni zakljucak.Kasnije se moze stvoriti sumnja u ceo nalaz ukoliko se pojavi jasna razlika izmedju predhodnog I zavrsnog misljenja. Misljenje ne mora uvek да sadrzi potpunu odredjenost i apsolutnu tacnost jer se na bioloskom terenu tesko moze biti uvek apodiktican.Ako cinjenice nalaza 100 odsto potkrepljuju istinitost,utvrdjenu I dokazanu naucnim metodama,onda misljenja nosi u sebi I potpunu sigurnost.U slucajevima gde vecina konstatacija (oд 50 do 90 odsto} dokazuјe.tacnost i naucnu istinitost ulаzі se u stepene veravatnoce ( kаdа se cinјеniсе iz nalaza poklapaju sa istinitoscu u 0 do 90 odsto onda je verovatnoca na granici pouzdanosti;, preko 50 odsto govori za manji ili veci stepen veravatnoce, ispod 50 odsto o mogucnosti). G.Dietz (1970) detaljnije razradjuje stepen tacnosti u zakljucku: 0% ………………………………..nemoguce dо 5О% ……………………......moguce do 60 % ………………………..slaba verovatnoca do 70 % ………………………..pretezna verovatnoca do 80 %.. ………………………..velika verovatnoca do 90 % ………………………..vrlo velika verovatnoca do 99 % ………………………..na granici sigurnosti 100 % ………………………..apsolutna sigurnost SUDSKA PSIHIJATRIJA Prof dr Jovan Maric МEDICINЅКA PS1НOLOGIJA I РSIHOPATOLOGIJA PSIHICKI ZIVOT COVEKA lz didaktickih razloga psihicki zivot coveka se rasclanjuje nа njegove sastavne delove, na tгч. psіhicke funkcije. Njih ima deset oраzanје, paznja, pamcenje, misljenje, inteligencіja, nagoni, ernocije, volја, svest i moralnost. Svaka рsihicka funkcija se izucava posebno pri cеmu stalno treba irnati u vidu da je u praksi svakodnevnog zvota psihicki zivot coveka prakticno jedinstven i da sve psihicke funkcije prakticna istovremeno i jedinstveno funkcionіsu. Podelu cinimo samo radi lakse obrade materije i didaktickog uvida u psihijatrijska oboljenja. Najjednastavnija podela psihickog zivota covekа је na dve psihicke celine intelektuaіni (kognitivni) 3 voljni (volitivni) deo. To se cini narocitо u krivicnom pravu, pa ѕе і uracuntjivost definise kao sposobnost coveka da shvati delo i njegove posledice (intelektualni deo) i sposobnost da u momentu izvrsenja dеlа upravlja svojim postupcima (volјnі deo). U literaturi i svakodnevпoj praksi сеsto ѕе govori јоs i o licnosti tacnіje о karakteru i ternperamentu licnosti. Pod temperamentom se najcesce роdrazumeva dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i пасin mobilizacije energije koјоm covek raspolaze (obradjeno u psihiciim funkcijama - emocije i volja), a karakter obіcno oznасаvа moralni deo licnosti (obradjen u рsihickoj funkciji moralnost), mada nekі autori u njega ukljucuju i voijne osobine, a neki identгfikuju pojam licnosti i pojam karaktera. Zа razvoj psihickog zivota coveka neophodne su informacije koje dolaze іz ѕроlјnоg sveta, tj. sredine koja nas okruzuje (istіna, postoje i informacije koje dolaze iz pojedіnih delova naseg tela}. Mozak sarn po sebi bez informacija nije dovoljan dа razvije psihicki zivot. lnformacije iz sredine koja okruzuje mozak covek saznajе pomocu cula.Draz koju emituje informacija (elektrornagnetni tj. svetloni talasi za сulo vida, akusticki talasi za сulо sluha, rastvorljive materijeza culо ukusa, isparenja za сulа mіrisa, itd. - svako culо prima specificnu drаz - registruje prijemnik (receptor) culnog organa (npr. za сu1o vida to su cepici і stapici u rnreznjaci oka). Prijemhik culnog organa cine nervni zavrseсi koji imaju osobinu da se razdraze na specifne drazi formirajuci nadrazaj.Nadrаzај zаtim putuje od svakog cula (оkа, uva, mirisnog dela nosа, јеzіkа itd) ѕpeсifnim sprovodnim putevima do odredjenih delova u kori velikog mozgа koji se nazivaju elementarni (i1i primarni) culni centri. To su anatomski рrесizno lokalizovani delovi kore velikog rnozga, npr. za culo vida u potiljacnom reznju, zа сulo ѕ1uha u sleрoосnоm dе1u, іtd}. U еlementarnom culnom centru se vrsi transformacija nadrazaja i оѕecaj. Dakle,draz је fizicki proces, nаdrаzај fizioloski {рolаrizасіја celijske меmbranе), а osecaj је рsihіcki proces. Оsecaj је subjektivno odrazavanje osobina infоrmасiје tj. objektivne realnosti. Svaka rec u ovoj definiciji ima odredjenu vaznost. “Subjektivno” znасi da svaki соvеk na odredjen, ,specifican, neponovljiv i samo njemu, svojstven.nacin registrujе okоlinu оdnosno informaciju. Сulа se razlikuju od coveka do соvеkа, pa, iako jedna ista draz npr. zvuk ѕimfonijskog orkestra dolazi u nase uvo podjednako, osobe diferenciranijeg sluha се u toj informaciji saznati mnogo visе nego neka osoba koja nema takav sluh і koja nесе, recirno, uociti razliku zvuka prvih i drugih violina u orkestru. `Odrazavanje osobina inіformacije` znасі da se zahvaljujuci osobini nervnog sistema coveka vrsi odslikavanje i registrovarіje kvaliteta okoline koja nas okruzuje. Oѕесај je dakle subjektivni psіhicki dozivljaj odrazavanja drazi. U slozenom procesu neposrednog (culnog) saznanja osecaj (senzacija) je prvi praces. Еlektrofizioloski pratilac ovag fenomena је `izazvani odgovor` (evocirani potencіjal), sto dalje znaci da su сulа pretvaraci (bіoloski transformatori) jednog oblika energije u drugi. To jos uvek nije oраzаnје Da bi se desilo oраzаnjе (percepcijа) potrebno jе dа se obavi jos jedan psihicki proces- spoj osecaja i psihickog iskustva. Nаse psіhicko iskustvo je magacionirano ,u сеlоm mozgu u vidu tzv еngrаma. Engrami su belancevіnaste tvоrevіne koје su osnova druge psihicke funkсije – раmсеnја.Oni predstavljaju upamceni materijal tokom nаseg zivota. Spoj osecaja i iskustva (engrama}desava se u sekundarnom culnоm centru koji je anatomski lociran oko primarnog culnog сеntra. Тај deo kore velikog mozga se naziva psihoculni centar I za .svako culo nаlаzi se u strogo odrеdjenom delu mozga (psihovizuelni centar u роtіlјасom dеlu mozga, psіhoakusticni centar u slepoocnom delu, itd). Орazanје је psihicka funkcіja koјom se poѕtize рrероznаvаnје informacіјe,prepoznavanje predmeta kao сеline; prepoznavanje njegove upotrebne vrednosti,. Osecaj јe samo etapa u procesu opazanjа. Dok.je osecaj samo subjektivno odrazavanje osobina predmeta (npr. `Vidim okrugao predmet sa crno-belim kockama”) ораzаnје je prepoznavanje kompletnog predmeta (`Тo je fudbalskа lopta`). Prekо receptora i sеnzоrnih I ѕenzitivnih nervnih puteva mi smo stalno obavesteni o ројеdinасnim kvalitetima spoljasnjeg sveta (i nas samih – nаdrаzајi dolaze i iz naseg tela! - npr. bol, toplota tela, telesni senzibílitet, kinestezije,seksualne senzacije). Medjutim, da bismo mogli da prepoznamo informaciju neophodno je da raspolazerno iskustvom - predhodnim susretom i poznavanjem određene informacije. Materijalizam kao filozofski pravac nas uči da je saznanje objektivne realnosti moguće i da se ono odvija putem čulnog i logičnog saznanja. Culno saznanje je zapravo opažanje, a logično saznanje je misljenje (videti dalje: mišljenje} Logicno saznanje je visi stepen saznanja Uz pomoc inteligencije covek shvata opazane informacije, pronalazi zakonitosti medju njima, aktivno menja okolinu. Culno I líogicno saznanje (opažanje i mišljenje) se razdvajaju samo iz teorijskih i didakticnih razloga, a u praksi je to jedinstven process odrazavanja stvarnosti i stvaralacke aktivnosti logickog misljenja. Osećaj je elementarna psihička funkcija, samo etapa u procesu opazanja.Opazanje je slozen process u kome pored culnih organa ucestvuje ceo mozak kao sediste engarma.Osecaj I opazanje sue tape culnog saznanja I preduslov su logickog misljenja (saznanja).Covek putem cula I mozga odrazava objektivne predmete I pojave u svetu oko sebe.Zato se postavlja pitanje-otkud subjektivnost u odrazavanju okoline (vazno npr.u svedocenju na sudu )? Prvi izvor subjektivnosti je ljudsko iskustvo.Npr.mi smo stekli iskustvo da bez merenja odredimo pribliznu visinu coveka u santimetrima.Kada se neka osoba udaljava od nas njegov lik se na nasoj mreznjaci u oku smanjuje.Medjutim,mi cemo ga I na razlicitim daljinama opazati u njegovoj realnog velicini.U opazanju slozenih informacija iskustvo igra jos vazniju ulogu. Drugi izvor subjektivnosti u opazanju je postojanje licno obojeno emocionalnog stava pri opazanju.Tipican primer je opazanje proticanja vremena.Navijaci na fudbalskoj utakmicirazlicito opazaju proticanje vremena zavisno od toga da li njihov tim void ili gubi-poslednje minute utakmice jedni opazaju kao da je “sat stao”,a drugi kao da “vreme leti”. Opazanje objekata (predmeta) podrazumeva da oni imaju svoju formu,boju, veličinu (intenzitet) i položaj u prostoru. Opažanje ovih osobina nekog predmeta nije apsolutno tačno i zavisi od mnogo činilaca. naročito zavisi od okoline (`geštalta`)`. Odavno je poznato da je celina više od običnog zbira fragmenata (geštalt = oblik). Zanimljivo je i opažanje prostorau čemu učestvuju: objekti, pokret (promena) I vreme. Vreme je izvedeno iz pokreta i prostora. Da nije promene i pokreta ne bi se formirao ni pojam vremena (vreme je četvrta dimenzija prostora). POREMECAJI OPAZANJA Poremećaji opažanja se dele na agnozije, iluzije i halucinacije. 1. 1Agnozije su nemogucnost prepoznavanja informacija pri ocuvanju elementarnög čulnog centra. Javljaju se kod organskih (anatomskih)ostecenja psíhočulnog centra. Kod optičke agnozije osoba nije slepa,ona vidi osobine predmeta (ima osecaj!),ali nije u stanju da ga prepozna,jer ne moze da izvrsi spoj osecaja sa engramima (zbog prekida veze u psihooptickom centru) Agnozije se javljaju kod lokalízovanih tumora mozga, kod prostrelnih rana i krvarenja u mozgu,itd. Bolesník koji ima optíčku agnoziju. ti. oštećenje u predelu psihočulnog centra (potiljačni režanj mozga) moze drugim culima (npr.dodirom)da prepozna informaciju, jer nema oštećenje psihotaktilnog centra.Ako rnu predmet koji nije prepoznao čulom vida stavimo u ruku on ce odmah tacno da kaze koji je to predmet. 1. 2Iluzije su pogresno prepoznavanje informacije.Kao i agnozije i iluzije se mogu javiti u oblasti svih čula. Osoba sa íluzijama registruje realno postojecu informaciju,ali je pogresno prepoznaje,pa umesto ormana u sobi vidi “divlju zver”,umesto zbuna u parku prepoznaje coveka,umesto zaglusne skripe tramvaja cuje divnu melodiju,umesto flase vina u ruci vidi revolver,(I ubija coveka,slucaj iz nase sudske prakse).Iluzije se javljaju usled posebnih afektivnih stanja (npr.straha),ali I usled losih uslova za opazanje,kao sto su nedovoljna osvetljenost,zamor,tisina I usamljenost,stanje iscekivanja I neizvesnosti,itd.Narocito se javljaju kod intoksikacija alkoholom I drogama (alkoholni delirijum I patolosko napito stanje),zatim u sumracnom epilepticnom stanju. 1. 3Halucinacije su opazanje bez prisustva informacije.Osoba “realno”vidi predmet iako on objektivno ne postoji I niko ga drugi ne vidi;ili cuje glasove ili recenice,a njih objektivno nema;ili oseca cudan ukus hrane sto niko drugi ne primecuje,I to bolesno povezuje sa namerom drugih da ga otruju.Halucinacije su moguce u oblasti svakog cula:opticke (vide se sitni ili krupni predmeti,misevi,bube,prave scenske radnje-vizije,coveculjci,itd),akusticne (cuju se sumovi ili reci I recenice),mirisne (osecaju se obicno neprijatni mirisi,gasovi kojima pacijenta pokusavaju da uguse),cula dodira (neke bube hodaju po ledjima)cula ukusa(otrovana hrana koja izaziva cudne telesne simptome,itd) Halucinacije su uvek znak dusevnog oboljenja u uzem smislu reci-psihoze (ceste su kod sizofrenije),I na bazi njih dolazi do otudjenja bolesnika od realiteta (cesto uticu na poremecaj misljenja I donosenje pogresnih zakljucaka u pravcu sumanutih ideja).Prave halucinacijetreba da imaju “karakter telesnosti” (da su jasne u svim dimenzijama,da dolaze spolja,a ne iznutra) I da imaju “pozitivan sud realnosti” (sto znaci da bolesnik veruje da halucinantni predmet ili informacija realno postoji u sferi njegovog opazaja). Halucinacije su cesto permanentne.Cesto se javljaju u odredjenim periodima dana,npr. nocu ili u specificnim okolnostima.(kod alkoholnog delirijum tremensa mehanicki pritisak na ocne jabucice izaziva opticke halucinacijeLipmanov fenomen). Halucinacije mogu da se jave I kod zdravih osoba,odnosno bolesnika koji ne boluju od psihoza.To su tzv.pseudohalucinacije:osoba kojoj je amputirana noga ili ruka može da halucinira da taj ud postoji,da ga svrbi ili da se krece. To se javlja zbog nadražaja nervnih završetaka u okrajku ekstremiteta i taj fenomen se naziva “fantomski ud”To je pseudohalucinacija,jer postoji tzv.negativan sud realnosti. Slično se dogadja i kada posle voznje camcem po talasima sidjemo na kopno- ljulja nam se pred ocima,ali mi znamoda nam se to pricinjava da smo još uvek u camcu, da to nije realno. Ponekad mala deca,ali I neke odrasle osobe, predstave sećanja doživijavaju intenzívo, a I prilikom mastanja .sadrzaj maste im je tako plastican da lici na pravu halucinaciju (slicni fenomeni se ponekad vidjaju kod umetnika). U toku budjenja ili usnivanja mogu da se jave halucinacije kod zdravih osoba u trajanju od par sekundi (tzv.hipnagogne I hipnopompicne ili fizioloske halucinacije),a u migrenskoj auri (predznak napada glavobolje)neki bolesnici dozivljavaju opazanje svelecih tackica (scotoma scíntillans). U ovom poslednjem slučaju nema pozitivnog suda realnosti,pa se I tu radi o pseudohalucinaciji (izvor pseudohalucinacije se ne nalazi u spoljasnjem nego u unutrasnjem svetu). FORENZICKI ZNACAJ OPAZANJA I POREMECAJA OPAZANJA Opažanje ima značaja u procesu svedočenja, jer subjektivnost opažanja postoji samo u definiciji opazanja (“subjektivni odraz osobina informacije”). Kada svedok počne da interpretira onda se subjektívnost aktom interpretacija potencira Zato se pri ispitivanju svedoka obicno I trazi da samo opise,ali ne I da tumaci opazene cinjenice. Kod mozdanog krvavljenja (“slog”,”kap”)cesto postoje agnozije,sto kada se utvrdi da postoje kod takvog bolesnika,dovodi do poslovne nesposobnosti. Iluzije I halucinacije su simptomi akutnih I hronicnih dusevnih oboljenja (tipa psihoze) I kao takve uticu da pacijent ne moze realno da opaza svet oko sebe,iz toga se izvlaci jasan zakljucak da su psihoticne osobe sa iluzijama I halucinacijama potpuno neuracunljive u krivicno-pravnom smislu I poslovno nesposobne u gradjansko-pravnom smislu. Osoba sa imperativnom halucinacijommoze da realizuje “naredbu da izvrsi neko ubistvo”,osoba u delirijumu ili u sumracnom stanju moze usled zastrasujucih iluzija ili halucinacija da napadne “agresora”.Imperativne halucinacije su veoma kriminogene I predstavljaju znak drustvene opasnosti. PAZNJA Pažnja je psihička funkcija pomoću koje coyek može da usmeri I usredsredi Svoju psihicku energiju na nesto odredjeno tj.na neku informaciju.Paznja se dakle sastoji iz usmerenosti I usredsredjenosti. Usmerenost paznje (vigilnost paznje)je sposobnost da se psihicka energija I opazajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju.Za voznju automobilom u gradu neophodna je dobra vigilnost, jer pažnja mora da se brzo prenosi sa kolovoza na salt-tablu,na retrovizor,na zvuk motora,na pesake na trotoaru,na vozilo ispred sebe,itd. Usredsredjenost paznje(tenacitet paznje)je sposobnost da se paznja tj.psihicka energija zadrzi onoliko dugo na informaciji koliko to zadatak zahteva. Čulni receptorí odnosno čovekov mozak je svakog trenutka “bombardovan” najrazlicitijim informacijama,tj.nadrazajima. lnformacije nisu samo predmeti i pojave realnosti koja nas okruzuje nego su I nase misli ili predstave secanja.Zdrava osoba je sposobna da vrseci selekciju informacija cas aktivira viglnost cas tenacitet.Usmerenost I usredsredjenost paznje uvek su u obrnutoj srazmeri,kada jedna pojacava,druga slabi. Pod pojmom voljne paznje podrazumeva se sposobnost coveka da svesno svojom voljom izvrsi selekciju odredjenih informacija;da iz obilja informacija izdvoji jednu I da je stavi u centar svog interesovanja.To se zove jos I aktivna paznja,jer se aktivira svesnom zeljom,voljom. Svest globalno aktivise mozak,a paznja selektivno (identično kao kada je cela pozornica u pozorištu osvetljena refiektorima - to je svest. a kada je usmeren reflektor samo na jednog glumca to je pažnja). Dugotrajno aktiviranje pažnje na odredjenu informaciju izaziva zamor mozdanih celija. Smatra se da jeoptimalno vreme kvalitetnog zadrzavanja paznje na konkretnom zadatku cetrdesetak minuta.Nakon toga potrebna je vremenska pauza da se mozdane celije oporave od zamora.Zato se školski čas programira na 45 minuta,pa se ubacuju pause kako bi nastava mogla da se kvalitetno odvija Pasívna ili nevoljna paznja se aktivira informacijom koja se svojim karakteristikama nametne sferi opazanja I izazove paznju.Npr.izuzetno intenzivna informacija (jaka draz) ce svojom jacinom podstaci pasivnu paznju, zatim draž koja se prekida (trepcuce svetlo,zmigavci). Pasivnu pažnju može da izazove i nagli prestanak draži, (ventilator koji zuji pa odjednom prestane)zatim kontrast među dražima, relativna jačina drazi,itd.Pasívna pažnja je slabíja što je tenacitet pažnje intenzivniji. Zanimljivo je pitanje tzv. ”visefokalne paznje”.To je pitanie da li čovek može istovremeno da radi više stvari (u isti mah).Izgleda da visefokalna paznja ipak ne postoji,nego da se u takvim situacijama radi o izuzetnoj vigilnosti panje,tj.brzom prebacivanju paznje sa jednog zadatka na drugi. Pod obimom paznje podrazumeva se sposobnost da se u odredjenom vremenskom period (kratkom)zapazi odredjen broj pojedinosti koje nisu medjusobno povezane (odrastao covek moze u stotom delu sekunde da uoci 5-6 predmeta,deca manje). POREMECAJI PAZNJE Osnovni poremecaj paznje se naziva rasejanost (aprosekcija).Ona moze da bude dvojaka-po tipu pojacane vigilnosti,a oslabljenog tenaciteta-I po tipu pojacanog tenaciteta,a oslabljene vigilnosti. 1. Pojacana vіgilnost раznје se јаvlја kod rnanicnih bolesnikа. Njima раznја`bezi` sa infоrmacije na informаciju, оni nisu sposobni da раznјu dugo zadrze na јednoj informaciji i1i zadatku, asocijаcije su im vгlo zive ра svаkа ma i najmanja pojava skrece njihovu paznju. Pojacana vigilnost je karakteristicna I zа decu. Malо dete_ nije sposobno da duze zadrzi (usredsredi) paznju na neki predmet ili zadatak.Hipervigilna paznja se uocava I kod jako anksioznost bolesnika (osecanje nevidljive pretece opasnostі i neizvesnosti.kao da tera boleѕnika dа рaznju brzo premesta s jedne na drugu ројаvu). 2.Oslabljena vigilnost (hipovigilnost)se nalazi kod razlicitih ostecenja mozdanog tkiva (trauma,intoksikacije,cirkulatorni poremecaji) I kod depresije.Bolesnісi sa mozdanim organskim psihоsіndromorn zbog opste inaktivnosti I redukciје psihicke energije imaju hipovigilnu paznju,ali se kod njih iz istih razloga javlja I hipotenacitet paznje. 3.Poјасаn tenacitet, а sledstveno tome i slaba vigilnost, javlja se kоd,~ sumanutih ideja, gde su bolesnici neprekidno okupіrani svojim sumаnutіrn mislima i konstrukcijama na koje ѕе maksimalna, tj. рајасаno usredѕreduju. Isti fenomen se javlja i kod depresivnih bolesnika koji su optereceni svojomі tugom,ра su maltsimalno `koncentrisani na tugu i svoje.tuzne misii`, te veoma sporo prense psihicku energiju: tj. paznju na druge informacije. Medjutim, kod depresiцnih bolesnika postoji i jedno globalno smanjnje paznje,jer interesovanje za spoljne dоgadjaje vr1o oskudno ili nikakvo. 4.Oslabljen tenacitet podrazumeva da osoba nije u stanju da se usredsredi na informaciju I odredjenu delatnost “da se koncentrise”.kako se to obicno kaze.To se javlja kod Zamora,odsustva emocionalne zainteresovanosti,odsustva volje,stanja straha,neizvesnosti I iscekivanja,ali se javlja I kod niskog intelektualnog nivoa.Na smanjenu moc koncentracije cesto se zale nеuroticni bo1esnci kod kojih to nastaje pretеzno usled afektivnih razloga I obuzetosti svojim neuroticnim konfliktom. Rasejanost se jos ilustruje “rasejanoscu tipa naucnika”koji ima pojacan tenacitet,jer permanentno razresava svoj naucnicki problem,pa kad npr.sedne za automobile I pocne da vozi cestonapravi saobracajni prekrsaj jer mu je tada oslabjena vigilnost.”Rasejanost tipa slabog ucenika”je na bazi pojacane vigilnosti gde paznja “seta sa informacije na informaciju”.Rasejan ucenik sedne da uci,ali usled hipervigilne paznjeregistruje sve oko sebe:I muziku u susednom stanu,I skripu tramvaja I dovikivanje komsija ispod prozora I lupu majke u kuhinjskim poslovima I “muvu koja zuji”-I razumljivo da tada nista ne pamti,jer ima oslabljen tenacitet (kod slabog ucenika nije osteceno pamcenje kao psihicka funkcija,nego tenacitet paznje koji je opet vazan za upamcenje). FОRЕNZICКI ZNАCАЈ РАZNJЕ I РОRЕМЕCАJ РAZNЈЕ Znacaj раznjе u forenzickoj psihijatrijsi se narocito oglеdа u procesu svedocenja. Rasejan svedok je vrlo, nepouzdan svedok. isto tako, resejane oѕobe cine propuste u saobracaju, a1i u wecini sіucajeva imaju uvid u svoje stanje i kao takvi podlezu odgovornosti. Kada su u pitanju psihoze (manicnoderesivni poremecaj raspolozenja) psuhoze sumanutosti stepen voljnog upravljanja paznjom je veoma redukovan ра ѕu takve osobe bitno smanieno uracunljive i neuracunlјivе. PAMCENJE Моzаk ima sposobnost da zadrzava otiske ranijih drazi. Trag ili otisak u mozgu se naziwa engram i u njihowom stvaranju ucestvuju belancevinasti lanci i nukleinske kiseline. Pamcenje je psihicka funkcija koja ѕе sastoji iz tri faze: upamcivanja (stvaranje engrama), pamcenja u uzem smislu (zadrzavanje ili rnagacinniranje engrama u rnozgu).i secanja(prepozпavanje engrama pri ponovnom susretu sa informacijom i reprodukcija upamcenog sadrzaja bez ponovnog opazanja informacije), Neki autori koriste i izraz predѕtave secanja (predstava je kadа smo u stanju da citajuci knjigu za trenutak pogledamo kroz prozor i гamislimo tj. рredstavimo sebe kako izgleda centralni trg u gradu koga tog trenutka ne vidirno). Upamcivanje se odvija u nekoliko faza . Prva faza.su ultrakratko I kratko раmcenје. One se baziraju na elektricnim impulsima i kod njih jos nije doslо do stvaranja novih belancevina, odnosno do stvaraпja engrama. Kаdа se neka informacija duzе izlaze nasim culima i ako se vrsi ponavljanje oраzаnја.(прr. u procesu ucenja formirace se engrami. I inforrnacija се se za duze vrerne zaparntiti: Теk kаdа ѕе formira i deponuje,-(`magacionira`). engram smatra se da jе іnformacija trajnо uрamcena. Uраmcivanjе mоzе da bude namerno i nenaмerno. Kоd namernog uраmсivanја роstoji odredjeni cilj da se nesto upamti i pri tome se angazuје voljа і раznја. Ucenje je pгimer voljnog, dakle,aktivnog upamcivanја. Motorno раmсеnје podrazumeva da se pamte ne samo reci i simboli, nego i pokreti, pа i еmосijе. Jеdnom,.naucene motorne vestine kао sto su plivanje, voznja.bicikla,skijanie,klizanje --veoma su trajne. Коd nenamernog uраmcivаnја ne postoji odredjeni cilj ni nаmera da se nesto upamti. U takvim situacijama. oрazеnа informacija svojim osobinama ostav1ја `neizbrіsiv trag°(najcesce kao posledica snaznog emocionalnog dozivljaja-tzv “ukijesteni afekti``). Na upamcivanje odnoѕno раmсеnје i njegovu efkasnost uticu mnogi faktori: ocuvana svest, neostecena paznja, ponavljanje opazanja (ucenje), postojanje asocijacija (dva sadrzaja u svesti koja su bila доzivlјеnа istovremeno iIi jedan za drugim imaju i u reprodukciji tezпju da se zajedno pojave), vо1je da se nesto upamti.Nа upamcivanje u pozitivnom ili negativnom smisіu narocito veliku ulogu igraju emocije (najbolje se pamte dogadjaji vezani za. snazne emocije, ali treba znati da jake emocije-afekti - mogu i da paralisu upamcivanje). Za роznаvаnје psihologije svedoka оvo је vеоma znacajno.Naime, ako svedok nije direktno upleten postоji mogucnost da usled nezainteresovanosti minimаlпо upamti dogаdjај. Na prolaznu zaboravnost pored nezainteresovanosti uticu jos i zamor i nesanica, S druge strane, ako su emocije prejake (jak strah, npr:}cesto se ne upаmte dеtalji. Reprodukciju deformisu i razne svesne ili nesvesne primarne iii sekundarne obrade, rаznе korekcije i doterivanja (“kozmetika secanja`) narocito izazvana subjektivnirn emocianalnim faktorima ( pamcenje.je najvecі lazov”). lsto tako,falsifikatori secanja su pored emocija jos I predrasude i sugestibilnost (zа ovo poslednje se kаzе da je `ontoloski 1azov`). Dokaz za predrasudе odnosno stereotipe je sledeci eksperirnent - u metrou stoје crnac і belac, belac ima noz. u ruci, posle odredjenog vremena od іspitanika je trazеno da se sete te slike. I vise od polowine jе reklo dа jе noz u ruci imао сrпаc!).Nаjzаd, prilikom secanјa na dogadjaje treba uzeti u obzir I tzv,fiziolosko zaboravljanje koje je opste poznata cinjenica, jer se vremenom postepeno gube detal.ji i ostaju samo krupnijе konture. Posebna telesna i psihicka stanja degradiraju funkciju pamcenja: aikoholisanost, drogiranost i druge intoksikacije; tеlesna iscrpljenost, моzdаni organski psihosindromi,itd. UCENJE Posebna forma раmсеnја nаzivа se uсеnје i sastoji se aktivnom,voljnom,ponavljanom upamcivanjц, sa.ciljem da.se informacija koја se uci trajno zadrzi. Sustinа ucenja je u ponavljanju, odnosno u visestrukom ораzаnju iste informacijе. Pri tome se ponavlјa i hemijski proces sinteze belancevina i nukleinskih kiselina (pre svega ribonuitfeinske kiseline), ра se tako vrsi I visestruko utiskivаnје` engrama (grc.:еn=u, grafo=urezati znakove, pisati). Repetitio est mater studiorum - ponavljanje je majka ucenja- je latinska izreka koja ima svoje рunо fiziolosko opravdanje. Za tzv. produktivno ucenje potrebno je da ispuni niz uslova (ovo svaki ucenik I student treba da ima stalno na umu!): 1. Postoji direktna srazmera izmedju stepena inteligencije і sposobnosti ucenja - inteligentnјi cоvеk lakse uci (jedna od definioija inteligencije poentira upravo ucenje inteligencija jе sposobnost brzog sticanjа znаnja u bilo koјој oblasti`. 2. Моtіvaciјa je neobicno vazna za produktіvno ucenje.Аko је osоba sustinski rnotivisana da nesto trajno zapamti (ocekuјuci izmedju ostalog neku satisfakciju) onda се i uspeh u ucеnјu biti veci. Osnovne motivacije zа uсеnје su: zеlја dа se zna ono sto znaju i drugi (narocito tzv.znacajne licnosti),zelja da se kroz takmicenje bude bolji od drugog, zеlја za profesionalnom afirmaciјom i uspehom u drustvru, zе1jа za nagradom (zaradom) - posebno nagradоm znacajnih osoba (roditelja, emocionalni partner}, zеlја za afirmacijom kоd suprvtnog pola, kompenzacija nekog nedostatka, zadovoljavanjе radoznalosti, itd. З. Vremenski raspored ucenja.U pocetku svakog ucenja patrebno je najpre sagledati informaciju u celini ра tek onda uciti deo po dеo. Strategiјa раmcеnја tj, uсеnја podrazumeva dа se najopstіji momenat smesti nа vrh piramide, ра se onda sistematicno razdvaja deo po deo (tako izgledaju i didakticki dobro napisani udzbenicі). Pre ucenja novog poglavlja uvеk treba ponoviti ono sto је uсеnо predhodnog dаnа i predhodnih dana. Produktivnije se pamti I duze zadrzavaju informacije ako se uci vise dana manji broj sati, nego ako se uci vecі broj sati u tоku jednog dana. Npr. ako јe za pamcenje jednog teksta potrebna 10 sati ucenja, duzе се se pamtiti аkо se uci 5 dana po 2 sata nego ako se uci 2 dana po 5 sati. 4. Ѕvesno postavljanje cilja ucеnја. Ako ѕе ѕebi postavi kao cilj dа materiju koja se uci treba zaparntiti za ceo zivot (`Non sсholае sed vitae discimus` – Nе ucimo za skоІu, nego za zivоt) - onda је i ucenje,mnogo efikasnije. Eksperirnenti koji su radjeni to jasno dokazuju: dverna gruparna identicnih ispitanika zadat је indentican zadatak (za ograniceno vreme) sa uputom da ce prva grupa ispitanika biti ispitivana sutradan, a druga grupa tek za 7 dana. Medjutim, obe grupe su obmanute, ра је ispitivanje obavljeno posle 14 dana..Rezultat је bio statisticki znасајno bolјi kod druge grupe іѕpіtanіka kojа је bila izglеdа programirana u procesu pamcenja tаkо,da uci I pamti sto duze, jer ce i kasnije biti pitana. 5. Slaganje metoda uсеnја sa psihofіzioloskom disроziсіјоm za ucеnје. Postoje auditivni, vizuelni, vizuomotorni i rnotorni tipovi. Auditivni tip пajlakse pamti verbalno saopstavanje (treba da uci pretezno slusajuci drugog dok cita i1i govori, dа idе na predavanja,.da koristi snimlјеn materijal na magnetofonu}; vizueini tipovi laksе pamte seme, tabele, podvlacenje razlicitim boјama znacajnih, bitnіh; informаcіјa;vizuomotorni tipovi іmaju potrebu da аngаzuјu i motoriku, dа vade beleske, sami prave sеmе, skracenice, sistematizuju nа sebi svоjstven nacin Pravlјеnје izvoda i zabeleski je korisna navika pri ucenju, jer utice na razvijanje sposobnosti za generalizaciju i sintezu, na osmisljavanje naucenog, itd. 6. Retroaktivna inhibicija. Ako se posle ucenja neke mгaterije uci slican materijal procenat zaboravljanja ce biti znatno veci nego ako se uce potpuno razlicite informacije оd predhodnih. Zato dobar dnevni raspored casova u skolama nikada nema u istоm даnu ,fіziku,. hemiju; rnatematikua 7. Pіtanje. Оno jе znасајnо iz tri razloga: prvо, sto је preslisavanje osnov svakog ucеnja, drugo, sto glаsno prеslisavanje (i1i u sebi) razbija monotoniju ucenja,I trece,sto preslisavanje razbija zabludu da je nesto nauceno,a zapravo nije. Kada imamo upamćivanje na nivou prepoznavanja onda imamo utisak nešto naučili, a zapravo stvarno naučena materija je kada je naučena na nivou reprodukcije (prisećanje bez podsećanje, bez potpitanja, bez prisustva informacije-engram je stabilan). 8. Mišićni tonus. lzračunato je da mišićni tonus u iznosu od jedne osmine maksimalnog tonusa predstavlja optimalan uslov za mentalnu efikasnost. To odgovara približno sedenju na stolici bez naslona. Ako je čovek opušten u fotelji ilil krevetu ucenje je s

Autor: Cook, James Izdavač: Split : Slobodna Dalmacija, 2005 Materijalni opis: 410 str. : ilustr. ; 21 cm Edicija: Biblioteka Knjiga mora ; knj. 7 Veliki admirali oceana Predmetna odrednica: Cook, James, 1728-1779 – putovanja, geografska otkrića Ekspedicije. Putovanja. Otkrića (opisivanje) Knjiga donosi dnevnike s tri putovanja po Tihom oceanu koje je engleski pomorac James Cook poduzeo u drugoj polovici 18. stoljeća, otkrivajući i istražujući njegove obale i izrađujući karte novootkrivenih područja, po zadatku ali i izvan zadataka postavljenih od Admiraliteta Britanske imperije. Prvo putovanje (1768–1771) odvelo ga je na Pacifik (Tahiti) i, poslije, u Južni Pacifik, gdje je tražio tajanstveni kontinent Terra Australis. Prilikom drugog putovanja (1772–1775) otputio se u ledena područja na krajnjem jugu i posjetio neke pacifičke otoke, a tada su riješene dileme oko Terre Australis. Treće putovanje (1776–1779) donijelo je otkriće Havajskih otoka. Ovdje je James Cook čiji je cilj bio „Doći donde, dokle je moguće čovjeku doći. Doprijeti dalje negoli je dopro ijedan čovjek prije mene`, izgubio život. Jezik: hrvatski Džejms Kuk (engl. James Cook; Marton, 7. novembar 1728 – 14. februar 1779) je bio engleski istraživač, moreplovac i kartograf. Obavio je tri putovanja na Pacifik, tačno obeleživši mnoga područja i prvi put zabeleživši nekoliko ostrva i obala na morskim mapama. Njegovi najveći doprinosi su otkriće istočne obale Australije i njeno osvajanje u korist Velike Britanije, otkriće Havaja i prvo oplovljavanje i kartografisanje Njufaundlenda i Novog Zelanda. Detinjstvo i mladost Džejms Kuk je rođen u skromnoj porodici u Martonu u Severnom Jorkširu, blizu današnjeg grada Midlsbroa. Kuk je bio jedno od petoro dece majke Grejs i Džejmsa starijeg, škotskog imigranta, radnika na farmi. Kao dete Džejms se s porodicom preselio na farmu Ejri Holm u Grejt Ejton, gde se školovao u lokalnoj školi (koja je danas muzej), a njegovo obrazovanje finansirao je očev poslodavac. U 13 godina počeo je da radi s ocem, koji je upravljao farmom. Godine 1745, kad je imao 16 godina, Kuk je napustio kuću da bi radio kao kalfa u jednom dućanu u ribarskom selu Stejt. Prema legendi Kuk je osetio žudnju za morem gledajući ga kroz izlog dućana. Posle godinu i po dana u Stejtu, vlasnik radnje (G. Anderson) smatrao je da Džejms nije za trgovca. Odveo ga je u obližnji lučki grad Vitbi i upoznao ga s Džonom i Henrijem Vokerom. Oni su bili poznati lokalni brodovlasnici i Kvekeri, a bavili su se prevozom uglja. Kuk se zaposlio kao pripravnik pomorski trgovac u maloj floti koja je razvozila ugalj engleskom obalom. Prvi posao bio mu je na brodu Freelove, i nekoliko godina je proveo na ovom i drugim brodićima ploveći između reke Tajn i Londona. Zbog ovog posla Kuk se posvetio studiranju algebre, trigonometrije, pomorstva i astronomije, veštinama koje su mu bile potrebne kada jednog dana bude komandovao brodom. Kad se okončao njegov trogodišnji pripravnički staž, Kuk je počeo da radi na trgovačkim brodovima na Baltičkom moru. Uskoro je napredovao kroz mornaričke rangove, da bi 1752. bio postavljen za prvog oficira (zaduženog za navigaciju) na ugljarici Friendship. Godine 1755. ponuđeno mu je da preuzme komandu nad brodom, ali on se dobrovoljno prijavio u Britansku kraljevsku mornaricu. Godine 1755, Kraljevina Velika Britanije je se naoružavala za Sedmogodišnji rat. Kuk je shvatio da će brže napredovati u karijeri u vojnoj službi. Međutim, to je zahtevalo lagano napredovanje kroz mornaričku hijerarhiju, pa je 17. juna počeo kao mornar prve klase na jedrenjaku Eagle pod komandom kapetana Hjua Palisera. Uskoro je unapređen u prvog oficira. Porodični život Kuk se oženio Elizabetom Bats, kćerkom jednog od njegovih mentora, 21. decembra, 1762. Bračni par je imao šestoro dece: Džejmsa (1763–1794), Natanijela (1764–1781), Elizabet (1767–1771), Džozefa (1768–1768), Džordža (1772–1772) i Hjua (1776–1793). Kada nije bio na moru, Džejms Kuk je živeo u Ist Endu u Londonu. Odlazio je u crkvu svetog Pavla u Šadvelu, gde je njegov sin kršten. Početak karijere u Kraljevskoj mornarici Za vreme Sedmogodišnjeg rata, Kuk je učestvovao u opsadi grada Kvebeka pre bitke na Abrahamovoj zaravni 1759. Pokazao je talenat za kartografiju i bio je zadužen za snimanje ušća Sen Lorena za vreme opsade, omogućivši generalu Džejmsu Vulfu da izvede svoj skriveni napad na Abrahamovoj zaravni. Kukova geodetska veština se pokazala korisnom u 1760-im, kada je snimio razuđene obale Njufaundlenda. Kuk je snimio severni odsek 1763. i 1764, južnu obalu između poluostrva Burin i Rta Rej 1765. i 1766, a zapadnu obalu 1767. Za pet godina provedenih na Njufaundlendu Kuk je sačinio detaljne i tačne mape ostrvskih obala; i pomoglo mu da razvije veštinu praktične geodezije, često u nepovoljnim uslovima, što je izazvalo pažnju Admiraliteta i Kraljevskog društva u ključnom momentu kako njegove lične karijere tako i britanskih prekomorskih istraživanja. Kukovi značajni doprinosi mogu se pripisati kombinaciji njegove izvanredne veštine u moreplovstvu, nadmoćne geodetske i kartografske veštine, hrabrosti u istraživanju opasnih mesta da bi proverio činjenice (npr. uplovljavanje u Antarktički polarni krug i istraživanje Velikog koralnog grebena), sposobnosti da vodi ljude u nepovoljnim uslovima i smelosti kako u obimu istraživanja tako i u želji da prekorači uputstva koja mu je davao Admiralitet. Prvo putovanje (1768–1771) Godine 1766, Kraljevsko društvo je angažovalo Kuka da otputuje na Pacifik da bi posmatrao prolazak Venere pored Sunca. Kuk je dobio čin poručnika i preuzeo komandu nad brodom Endeavour (Nastojanje). Isplovio je iz Engleske 1768, obišao rt Horn i nastavio na zapad preko Pacifika da bi stigao na Tahiti 13. aprila 1769, gde su posmatranja trebalo da se obave. Prolazak Venere je trebalo da se desi 3. juna, a u međuvremenu je Kuk izgradio malu tvrđavu i opservatoriju. Astronom kome je poveren ovaj zadatak bio je Čarls Grin, pomoćnik nedavno postavljenog kraljevskog astronoma Nevila Maskelajna. Prvenstvena svrha posmatranja bila je da se obave merenja koja bi se koristila za što tačnije izračunavanje udaljenosti Venere od Sunca. Ako bi se ovo postiglo, onda bi se udaljenost drugih poznatih planeta mogla izračunati na osnovu njihovih relativnih orbita. Na dan posmatranja prelaska, Kuk je zapisao: „Subota 3. Ovaj dan se pokazao tako povoljan za našu svrhu kako se samo poželeti može, ni oblačka na nebu a vazduh je bio potpuno čist, tako da smo imali sve mogućnosti kakve smo poželeli u posmatranju prelaska planete Venere preko Sunčevog diska: vrlo smo jasno videli atmosferu ili tamnu senku oko planete koja je prilično ometala merenje tačnog vremena kontakta. Dr Solander je posmatrao kao i Mr Grin i ja, i naša merenja su se razlikovala mnogo više nego što se moglo očekivati...” Na opšte razočarenje, odvojena merenja Grina, Kuka i Solandera razlikovala su se više od predviđene margine greške. Njihovi aparati su bili adekvatni standardima tog vremena, ali podaci nisu mogli eliminisati greške. Kada su njihovi rezultati kasnije upoređeni s rezultatima iz drugih opservatorija, koje su isti događaj merile na drugim mestima, čist rezultat nije bio tako ubedljiv niti tačan kako su se nadali. Kada su posmatranja završena, Kuk je isplovio da izvrši drugi zadatak putovanja: da istraži južni Pacifik i pokuša da pronađe znake pretpostavljenog južnog kontinenta Terra Australis. Kraljevsko društvo, a posebno Aleksander Dalrimpl, verovalo je da kontinent postoji, mada je Kuk imao lične sumnje u ovoj stvari. Uz pomoć tahićanskog navigatora Tupaje, koji je imao bogato znanje o pacifičkoj geografiji, Kuk je uspeo da stigne do Novog Zelanda, i tako je bio tek drugi Evropljanin u istoriji koji je to uradio (posle Abela Tasmana više od stoleća ranije, 1642). Kuk je kartografisao čitavu obalu Novog Zelanda, napravivši samo neke manje greške. Otkrio je i moreuz koji je odvajao Severno od Južnog ostrva i nazvao ga Kukov moreuz, koji Tasman nije video. Zatim je zaplovio na zapad u nameri da dođe do Van Dimenove zemlje (danas Tasmanija, koju je ranije ugledao Tasman) da bi ustanovio da li je ovo kopno deo legendarnog južnog kontinenta. Bili su, međutim, prinuđeni da uzmu mnogo severniji kurs zbog jakih vetrova, sve dok jednog jutra nisu ugledali kopno koje je Kuk nazvao Point Hiks. Kuk je izračunao da Van Dimenova zemlja mora da leži južnije, ali otkrivši obalu koja je išla jugozapadno, zapisao je svoju sumnju da je ovo kopno povezano s njom. Ova tačka je u stvari bila jugoistočna obala australijskog kontinenta, pa je njegova ekspedicija bila prva poznata evropska ekspedicija koja je stigla na istočnu obalu Australije. U svom dnevniku, Kuk je ovako zabeležio taj događaj: „Najjužnija tačka zemlje koju smo ugledali, koja se od nas protezala W1/4S procenio sam da leži na širini 38°..0` S° i dužini 211°..07` W t od griničkog meridijana. Nazvao sam je Point Hiks, jer je poručnik Hiks bio prvi koji je otkrio ovu zemlju .” U brodskom dnevniku upisano je da se to desilo u četvrtak 19. aprila, 1770. Kuk, međutim, nije izvršio potrebna podešavanja kada je pre toga prešao 180. meridijan geografske dužine, pa je stvarni dan po kalendaru bio petak, 20. april. Smatra se da je zemlja koju su oni ugledali mesto koje leži na otprilike pola puta između današnjih gradova Orbosta i Malakute na jugoistočnoj obali države Viktorija. Kasnija snimanja terena, urađena 1843, ignorisala su ili zanemarila raniji Kukov naziv ovog mesta, koja je dobilo ime Rt Everard. Na 200-godišnjicu otkrića, obali je zvanično vraćeno ime Point Hiks. Endevor je nastavio da plovi prema severu duž obale, s kopnom na vidiku, pa je Kuk kartografisao i davao imena mestima kraj kojih je prolazio. Nešto više od nedelju dana kasnije, prošli su pored dugačkog ali niskog zatona, i kada su stigli do njega ukotvili su se na niskom rtu sa peščanim dinama. Ovde je, 29. aprila, Kuk s posadom prvi put kročio nogom na kontinent, na mesto koje se danas zove Kurnel. Kuk je prvo nazvao zaliv Stingaree Bay (zaliv raža) jer ih je tu bilo mnogo; naziv je kasnije promenjen u Botanist Bay i konačno u Botany Bay po jedinstvenim vrstama koje su otkrili botaničari Džozef Benks, Danijel Solander i Herman Špering. Neki su, naročito Džozef Benks, tvrdili da je ovo prvo mesto iskrcavanja pogodno za osnivanje prvog naselja i britanske kolonijalne predstraže. Međutim, skoro osamnaest godina kasnije, kada je kapetan Artur Filip s Prvom flotom došao početkom 1788. da uspostavi predstražu i osnuje kažnjeničku koloniju otkrio je da zaliv i okolina ne odgovaraju slici koja im je opisana. Umesto toga, Filip je naredio da se presele u pristanište nekoliko kilometara na sever, koje je Kuk nazvao Port Džekson, ali ga nije dalje istraživao. U ovoj luci na mestu koje je Filip nazvao Sydney Cove podignuta je naseobina Sidnej. Naselje je neko vreme kasnije najčešće nazivano Botani Bej. Naučnici ekspedicije započeli su prvu evropsku naučnu dokumentaciju australijske faune i flore. Za vreme iskrcavanja Kuk je susreo i australijske starosedeoce, aboridžine. Kad je brod uplovio u luku, primetili su aboridžine s obe strane zaliva. Oko 2 sata popodne bacili su sidro u blizini od šest do osam koliba. Dva aboridžina, mlađi i stariji čovek, došli su do broda. Odbili su Kukove poklone. Jedna musketa je opalila preko njihovih glava, lakše ranivši starca, pa je on pobegao prema kolibama. Vratio se s drugim ljudima koji su počeli da bacaju koplja na Kukove ljude, ali ih nisu povredili. Pobegli su kada su još dve salve ispaljene. Odrasli su pobegli, ali je Kuk našao nekoliko dece u kolibama, i ostavio nekoliko ogrlica kao znak prijateljstva. Kuk je nastavio putovanje na sever, praveći mape obale. Kada je Endevor prelazio preko jednog spruda u Velikom koralnom grebenu, 11. juna, 1770. dogodila se nesreća. Brod je ozbiljno oštećen i njegovo putovanje je odloženo za gotovo sedam nedelja dok nisu izvršene popravke na plaži (u blizini dokova današnjeg Kuktauna), na ušću reke Endevor. Boraveći ovde, Benks, Špering i Solander su sakupili prve veće kolekcije australijske flore. Susreti posade s lokalnim aboridžinima bili su uglavnom miroljubivi; od grupe ovde okupljene naziv „kangaroo“ će ući u engleski jezik, a došlo je od lokalnog naziva za „sivog kengura“. Kada je opravka završena putovanje je nastavljeno, prolazom pored najsevernije tačke – rta Kejp Jork a zatim plovidbom kroz moreuz Tores između Australije i Nove Gvineje, kojim je 1604. plovio Luis Vaes de Tores. Do ove tačke putovanja Kuk nije izgubio ni jednog čoveka od skorbuta, značajno i praktično nečuveno postignuće na dugim plovidbama 18. veka. Poštujući politiku Kraljevske mornarice iz 1747. Kuk je terao svoje ljude da jedu limun, pomorandže i kiseli kupus. U to vreme se znalo da loša ishrana izaziva skorbut, ali se nije znalo da je krivac za to nedostatak vitamina C. Kuk je nastavio da plovi za Bataviju, glavni grad Holandske kolonije Istočne Indije, zbog popravke broda. Batavija je bila poznata kao žarište malarije, i pre nego što su se vratili kući 1771, mnogi iz Kukove posade su podlegli ovoj i drugim bolestima, kao što je dizenterija; među njima su bili tahićanski vrač Tupaja, Benksov sekretar i kolega naučnik Finac Herman Špering, astronom Čarls Grin i ilustrator Sidni Parkinson. Kuk je nazvao Ostrvo Špering na obali Novog Zelanda u čast Hermana Šperinga i njegovog rada na putovanju. Kukovi dnevnici su objavljeni po njegovom povratku, i on je postao neka vrsta heroja u naučnim krugovima. Među običnom publikom, međutim, veći heroj bio je aristokratski botaničar Džozef Benks. Benks je čak pokušao da preuzme komandu nad Kukovim drugim putovanjem, ali se povukao pre nego što je putovanje počelo. Drugo putovanje (1772 –1775) Uskoro posle povratka Kuk je postavljen za komandanta (tačnije „Master and Commander“ – gospodara i komandanta). Još jednom ga je Kraljevsko društvo angažovalo da traži mitsku Terra Australis. Na svom prvom putovanju Kuk je pokazao, obilaskom Novog Zelanda, da on nije deo veće kopnene mase na jugu; a iako je kartografisanjem gotovo čitave istočne obale Australije pokazao da se radi o velikom kontinentu, pretpostavljalo se da Terra Australis leži još dalje na jug. Uprkos suprotnim dokazima, Dalrimpl i ostali iz Kraljevskog društva još su verovali da ogroman južni kontinent postoji. Kuk je na ovom putovanju komandovao brodom Resolution, dok je Tobijas Furno komandovao drugim brodom, Adventure. Kukova ekspedicija oplovila je svet na vrlo niskoj južnoj geografskoj širini, i bila je među prvima koja je prošla Antarktički polarni krug 17. januara 1773, došavši do 71°10` južno. Takođe je otkrio Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva. U antarktičkoj magli Resolution i Adventure su se razdvojili. Furno je krenuo na Novi Zeland, gde je izgubio nekoliko ljudi u borbi s Maorima, i kasnije otplovio za Britaniju, dok je Kuk nastavio da istražuje Antarktik. Kuk je bio vrlo blizu kopna Antarktika, ali se vratio nazad prema Tahitima da obnovi zalihe na brodu. Ponovo je krenuo na jug u još jednom bezuspešnom pokušaju da otkrije pretpostavljeni kontinent. Na ovo putovanje Kuk je poveo mladog Tahićanina Omaja, koji se pokazao kao slabiji poznavalac Pacifika od Tupaje, koji ga je pratio na prvom putovanju. U povratku Kuk se iskrcavao na Prijateljska ostrva, Uskršnja ostrva i Vanuatu, 1774. Njegovi izveštaji po povratku kući nisu potvrdili popularni mit o Terri Australis. Još jedno dostignuće drugog putovanja je uspešno korišćenje K1 hronometra koji je omogućio tačno merenje geografske dužine. Po povratku, Kuk je unapređen u mornarički čin kapetana, a dodeljena mu je i počasna penzija Kraljevske mornarice (kao oficiru u Grinič bolnici). Ali Kuk se nije mogao odvojiti od mora. Cilj trećeg putovanja bio je da se pronađe Severozapadni prolaz. Kuk je trebalo da otplovi na Pacifik i da ploveći istočno dođe do Atlantika, dok je istovremeno putovanje trebalo da se obavi suprotnim pravcem. Treće putovanje (1776–1779) Na svom poslednjem putovanju Kuk je još jednom komandovao brodom Resolution, dok je kapetan Čarls Klark komandovao brodom Discovery. Putovanje je navodno planirano da bi se Omaj vratio na Tahiti; tako je bar javnost verovala, pošto je Omaj bio omiljena atrakcija u Londonu. Pošto je vratio Omaja, Kuk je zaplovio na sever i 1778. postao prvi Evropljanin koji je posetio Havajska ostrva, koja je on nazvao „Sendvička ostrva“ po četvrtom grofu od Sendviča, tadašnjim prvim lordom Admiraliteta. Postoje rasprave među savremenim istoričarima da se Kukov dolazak na današnje Veliko ostrvo Havaji poklopio igrom sudbine s periodom obožavanja polinezijskog boga Lonoa. Zaista, oblik Kukovog broda Resolution (naročito jarboli, jedra i ostala oprema) podsećali su na izvesne artefakte koji su bili deo ceremonije obožavanja. I Kukova maršruta oko ostrva u smeru suprotno od kazaljki na satu pre nego što se iskrcao, podsećala je na procesiju koja se takođe kretala suprotno od kazaljki na u obilasku ostrva za vreme proslave posvećene Lonou. Zato su, veruje se, Kuka (a delom i posadu) domoroci deifikovali, prema njemu su se ponašali s najvećim mogućim poštovanjem i smatrali ga inkarnacijom samog Lonoa. Odatle je Kuk otplovio na istok da istraži obalu Severne Amerike, gde se iskrcao u blizini jednog sela Prvih naroda u Jukutu u tesnacu Nutka na ostrvu Vankuver, iako je i ne znajući prošao moreuzom Huan de Fuka. On je istražio i kartografisao obalu od Kalifornije, pa sve do Beringovog moreuza, otkrivši usput današnji Kukov zaton na Aljasci. Beringov moreuz se pokazao neprohodnim, iako je Kuk nekoliko puta pokušavao da ga prođe. Kuk je na ovom putovanju postao izuzetno nezadovoljan, a verovatno je počeo da pati i od stomačne bolesti; pretpostavlja se da je takvo njegovo stanje dovelo do nerazumnog ponašanja prema posadi, kao kad ih je terao da jedu meso morža, koje nije bilo za jelo. Kuk se vratio na Havaje 1779. 14. februara u Kealakekua zalivu, neki Havajci su ukrali nekoliko Kukovih čamaca. Naravno, pošto je krađa bila česta na Tahitiju i drugim ostrvima, hteo je da uzme taoce dok se ukradeni čamci ne vrate. U stvari, imao je nameru da kao taoca uzme poglavicu Havaja, Kalaniopu`ua. Međutim, njegova stomačna bolest i izuzetno nerazumno ponašanje izazvali su prepirku s velikom grupom Havajaca koji su se okupili na plaži. U okršaju je ispaljeno nekoliko hitaca na Havajce, a Kuk je pretučen motkama i smrtno ranjen. Veruje se da je Kukov povratak na Havaje van perioda obožavanja Lonoa (Makahiki) – koji je bio simbol mira – a u sezoni rata (Tu Matauenga) verovatno poremetio ravnotežu i podstakao atmosferu mržnje i izazvao napad domorodaca. Pošto se nije razumeo u gramzivu domorodačku diplomatiju i lokalna shvatanja, Kuk je možda nepažljivo doprineo tenzijama koje su doveli do njegove smrti. Poštovanje koje su kapetanu Kuku ukazivali domoroci pokazalo se tako što su njihove poglavice i starci uzeli njegovo telo (verovatno delom zbog kanibalizma, iako takva tvrdnja ostaje sporna), a njegovo meso je odvojeno od kostiju i ispečeno. Neki Kukovi ostaci su kasnije vraćeni Britancima da bi bili sahranjeni u moru. Klark je preuzeo ekspediciju i pokušao još jednom da prođe kroz Beringov moreuz. Resolution i Discovery su se konačno vratili kući 1780. godine. Kukove beleške sa ovog putovanja dovršio je kapetan Džejms King. Kukovi štićenici Veći broj mlađih oficira koji su služili pod kapetanom Kukom ostvarili su značajne karijere. Vilijam Blaj, Kukov šef posade, dobio je komandu nad brodom Baunti 1787. da bi otplovio na Tahite i doneo hlebno drvo. Vilijam Blaj je najpoznatiji po pobuni svoje posade koja ga je oterala s broda 1789. (Videti: Pobuna na brodu Baunti). Kasnije je postao guverner Novog Južnog Velsa, gde je takođe izazvao jednu pobunu – jedini primer oružane pobune u australijskoj istoriji. Džordž Vankuver, jedan od Kukovih kadeta, kasnije je vodio ekspediciju do pacifičke obale Severne Amerike od 1791. do 1794. Džordž Dikson je plovio s Kukom u trećoj ekspediciji, a kasnije je komandovao sopstvenom. Kukovo nasleđe Jedanaestogodišnja putovanja Džejmsa Kuka vodama Pacifika mnogo su doprinela evropskom upoznavanju ovog područja. Nekoliko ostrva kao što su Uskršnje ostrvo i Sendvička ostrva (Havaji) prvi put su Evropljani otkrili, a najveći njegov doprinos su mnogo tačnije navigacione karte velikih područja Pacifika. Da bi se stvorile pouzdane mape trebalo je poznavati geografsku širinu i dužinu. Pomorci su mogli da izračunavaju tačnu širinu vekovima merenjem ugla sunca ili zvezda na horizontu pomoću sekstanta. Ali dužina je bila mnogo teža za merenje zato što je zahtevala precizno znanje o vremenskim razlikama između pojedinih tačaka na površini zemlje. Zemlja se okrene za 360 stepeni oko svoje ose za 24 časa; tačno vreme je 23 časa, 56 minuta i 4,091 sekundi. To znači da se svaki sat konvertuje u oko 15 stepeni, a 1 stepen u 4 minuta. Kuk je otkrio da izračunavanjem vremenske razlike od početne do završne tačke, određene u podne, koristeći položaj sunca u zenitu, čovek može da izvede razliku u geografskoj dužini. Kuk je izveo tačna merenja geografske dužine za vreme svog prvog putovanja zahvaljujući svojoj pomorskoj veštini, pomoći astronoma Čarlsa Grina i korišćenjem novih tabela objavljenih u Nautičkom almanahu, koji je omogućio kalkulacije korišćenjem Meseca i sedam odabranih zvezda. Na svom drugom putovanju Kuk je koristio K1 hronometar koji je napravio Larkum Kenedi, koji je bio veličine džepnog sata. On je bio kopija H4 sata koji je napravio Džon Harison, a to je bio prvi sat koji je pokazivao tačno vreme na moru, kada je korišćen na brodu Deptford`s na putovanju za Jamajku, 1761-1762. Bilo je i nekoliko umetnika na Kukovom prvom putovanju. Sidni Parkinson je napravio 264 crteža do svoje smrti pri kraju putovanja. Oni su bili od izuzetnog značaja za britanske botaničare. U Kukovom drugom putovanju bio je Vilijam Hodžs, koji je napravio poznate pejzaže Tahitija, Uskršnjeg ostrva i drugih mesta. Kuka su pratili brojni naučnici, čija su posmatranja i otkrića bila značajna. Džozef Benks, botaničar, bio je na prvom putovanju s kolegom Danijelom Solanderomom iz Švedske. Oni su sakupili preko 3.000 biljnih vrsta. Benk je bio najveći zagovornik naseljavanja Australije. Strasni istraživač, Kuk je bio i prvi Evropljanin koji je imao brojne susrete s raznim narodima Pacifika. Plovio je na mnoga ostrva blizu Filipina, pa čak i na manja udaljena ostrva južnog Pacifika. Tačno je zaključio da postoje veze između svih naroda Pacifika, iako su bili međusobno udaljeni velikim morskim prostranstvima. Prva visokoškolska institucija u Severnom Kvinslendu u Australiji nazvana je po njemu, a Univerzitet Džejms Kuk je otvoren u Taunsvilu 1970. Brojne druge institucije, geografski pojmovi i mesta odražavaju značaj Kukovog doprinosa geografiji. MG117 (N)