Beograd 2007. Tvrd povez, ilustrovano, 624 strana Napomena: na petnaestak strana tragovi grafitne olovke (obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. V5 Spajajući inovativne eseje iz najrazličitijih disciplina, Kreativne industrije beleže kako se kultura stvara, nudi i širi u tehnološki dobro opremljenom i globalizovanom svetu. Ova knjiga predstavlja prvu sistematičnu analizu svih izazova koje pružaju kreativne industrije u svetu u kom su inovacija i rizik neophodni i za ekonomske i za kulturne poslovne poduhvate, u kom znanje i ideje stvaraju prihode i vode modernizaciji društva, i gde su globalizacija i nove tehnologije deo svakodnevnog života i iskustva. Trideset eseja, koje su napisali vodeći svetski stručnjaci, obuhvataju nekoliko oblasti, uključujući multimedijske industrije, izdavaštvo, televizijsku produkciju, urbani razvoj i video-igrice. Svih šest odeljaka pripremili su vrhunski stručnjaci, što knjigu svrstava u korisnu, privlačnu i misaono stimulativnu kolekciju studija o kreativnoj kulturi. Sadržaj: Kreativne industrije / Džon Hartli 1. KREATIVNI SVET Kreativni svet / Eli Reni 1. Javno dobro na žicama / Lorens Lesig 2. Otvoreno izdavaštvo, otvorene tehnologije / Grejam Majkl 3. Na otvaranju centra za nove medije Saraj, u Nju Delhiju / Hert Lovink 4. Multikulturalne politike i integracija posredstvom tržišta / Nestor Garsija Kanklini 2. KREATIVNI IDENTITETI Kreativni identiteti / Džon Hartli 5. Gradonačelnikova komisija za kreativne industrije / Džon Haukins 6. Delija Smit, ne Adam Smit / Čarls Ledbiter 7. Doživljajni život / Ričard Florida 8. Zaključak globalnom Holivudu / Tobi Miler, Nitin Govil, Džon Makmeria i Ričard Maksvel 3. KREATIVNE PRAKSE Kreativne prakse / Bred Hejsman 9. Poetičnost otvorenog dela / Umberto Eko 10. Digitalna televizija i formati sajberdrame u razvoju / Dženet H. Mari 11. Balansiranje udžbenika / Ken Robinson 12. Povezivanje kreativnosti / Liuđi Maramoti 13. Izvođenje „stvarnosti` od 0 do 24, sedam dana u nedelji / Džejn Rosko 4. KREATIVNI GRADOVI Kreativni gradovi / Džina Tej 14. London kao kreativni grad / Čarls Landri 15. Gradovi, kultura i „tranzicione ekonomije`; razvijanje kulturnih industrija u Sankt Peterburgu / Džastin O`Konor 16. Lokalni klasteri u globalnoj ekonomiji / Majkl Porter 17. Kosmopolitski (o)pisi: Šangaj i Hongkong / Akbar Abas 5. KREATIVNA PREDUZEĆA Kreativna preduzeća / Stjuart Kaningam 18. Zbog čega su kulturni preduzetnici bitni / Čarls Ledbiter i Kejt Oukli 19. Igre, nova živa umetnost / Henri Dženkins 20. Kako zauzdati košnicu / Dž. K. Herc 6. KREATIVNA EKONOMIJA Kreativna ekonomija / Teri Flu 21. Kada tržišta propuštaju mreže... Sve je usluga / Džeremi Rifkin 22. Od klubova do kompanija / Andžela Makrobi 23. Kultura i kreativna ekonomija u doba informacija / Šalini Ventureli Bibliografija Beleške o autorima Zahvalnost

Autor: Vanja Stanišić Povez: broširan Br. strana: 247 Format: 17 x 24 Sadržaj: I. O TIPOLOGIJI PISMA: I. 1 Šta je to pismo? (7) I. 2 Gramatologija – opšta nauka o pismu (8) I. 3 Dvostrana priroda pisma (10) I. 3.1. Sintagmatika i paradigmatika pisma (12) I. 4 Prostor i vreme u strukturi pisma (17) I. 4.1 Pismo u širem i užem značenju (18). I. 4.2 «Predmetno pismo» i vizuelni govor (22). I. 4.3 Doistorijske «črte i reze» (23) I. 5 Poruka u vremenu (25) I. 5.1 Pismo «slika» (27). I. 5.2 Uprošćavanje crteža i «evolutivni skok» u strukturi pisma (29) I. 6 «Pismo ideja» i «pismo reči» (32) I. 7 Pismo kao kolektivno pamćenje (38) I. 8 Grafički prilozi i komentari (42) II. OD SLIKE DO ZNAKA: II. 0. Komunikativne poruke drevnih civilizacija (67) II. 1 Egipatska pismenost i njena poruka u vremenu (68) II. 1.1.5 Grafički prilozi i komentari (77) II. 1.2 Pseudohijeroglifski i pseudoalfabetski model (81) II. 1.2.1 Meroitsko pismo (81). II. 1.2.2 Egipatski strukturni model (84). II. 1.2.3 Bibloska zagonetka (88). II. 1.2.4 Segmentalno pismo (88). II. 1.2.5 Grafički prilozi i komentari (91) II. 2 Klinopis i njegova poruka u prostoru (97) II. 2.1 Sumersko-akadski klinopis – najstarije međunarodno pismo (97) II. 2.1.1.5 Grafički prilozi i komentari (105) II. 2.2 Digrafija i diglosija bronzanog doba (110) II. 2.2.1 Elamska pismenost (110). II. 2.2.2. Huritski klinopis (112). II. 2.2.3 Hetitska pismenost (114). II. 2.2.4 Pismenost Urartu (119). II. 2.2.5 Grafički prilozi i komentari (121) II. 2.3 Pseudoklinopisni modeli (130) II. 2.3.1 Ugaritski klinopis (130). II. 2.3.2 Staropersijski klinopis (132). II. 2.3.3 Grafički prilozi i komentari (135) II. 3 Egejska pismenost i zagonetka njenih znakova (138) II. 3.2.3 Grafički prilozi i komentari (146) II. 4 Mezoameričke hijeroglifske pismenosti (153) II. 4.4. Grafički prilozi i komentari (160) II. 5 Najstarija među živim pismenostima (178) II. 5.1 Kinesko pismo – simbol istočnoazijske civilizacije (178) II. 5.1.6 Grafički prilozi i komentari (188) II. 5.2 Siniformne pismenosti (194) II. 5.2.1 Pseudokineski modeli (194) II. 5.2.1.1 Kidansko pismo (194). II. 5.2.1.2 Džurdžensko pismo (195). II. 5.2.2 Tangutska logografija (196) II. 5.2.3 Grafički prilozi i komentari (198) II. 5.3 Diglosija i digrafija u istočnoazijskom kulturnom krugu (201) II. 5.3.1 Nastanak i sudbina starog vijetnamskog pisma (201). II. 5.3.2 Korejski simbolički alfabet (202). II. 5.3.3 Strukturna digrafija u japanskom pismu (206). II. 5.3.4 Grafički prilozi i komentari (212)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti. Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej `Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica. Portret markiza de Sada (1761) Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka. Zanimljivosti Među precima markiza de Sada je i muž Petrarkine ljubavi, Laure. Od njegovog imena potiču pojmovi `sadizam` i `sadomazohizam`. Knjige o markizu de Sadu Ivan Bloh: Markiz de Sad i njegovo vrijeme. Prilog kulturnoj i običajnoj istoriji 18. vijeka. Sa posebnim osvrtom na učenje Psihopatije Seksualis 1900 (pod pseudonimom Ojgen Diren) 1899) (jezik: engleski) Moris Blanšo (Maurice Blanchot): Sade et Restif de La Bretonne Éd. Complexe, Bruxelles 1986 (Reihe: Le Regard littéraire, 5) Lautréamont et Sade Les Editions de Minuit, Paris 1949; 1963 Енгл.: Lautréamont and Sade Stanford University Press. 2004. ISBN 978-0-8047-4233-7. Sade Превод. Јоханес Хибнер (Johannes Hübner), Henssel, Берлин 1963 &. 1986. ISBN 978-3-87329-117-1. Žilber Leli (Gilbert Lély): The Marquis de Sade. A biography 1961 Džefri Gorer (Geoffrey Gorer): The life and ideas of the Marquis de Sade. 1963

Odlično očuvano. Autor - osoba Radojčić, Jovan, 1933-2013 = Radojčić, Jovan, 1933-2013 Naslov Srbi zapadno od Dunava i Drine : biografije. [Tom] 1, A-Z ; [Tom] 2, I-O ; [Tom] 3, P-Š / Jovan S. Radojčić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej, 2009 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 1272, 1162, 1379 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Borović, Tatjana = Borović, Tatjana Atlagić, Marko, 1949- = Atlagić, Marko, 1949- Deretić, Jovan, 1934-2002 = Deretić, Jovan, 1934-2002 Ivanić, Dušan, 1946- = Ivanić, Dušan, 1946- Krestić, Vasilije, 1932- = Krestić, Vasilije, 1932- Opačić, Petar, 1927- Ocić, Časlav, 1945- = Ocić, Časlav, 1945- ISBN 978-86-515-0315-6 ; 978-86-515-0316-3 ; 978-86-515-0317-0 (plast.) Napomene Tiraž 1.000 Uvodna riječ autora: str. 9-42 Bibliografija: str. 43-105. Str. 1373-1374: O autoru / Tatjana Borović Str. 1376-1379: Izvodi iz recenzija / Marko Atlagić, Jovan Deretić, Dušan Ivanić, Vasilije Krestić, Petar Opačić, Časlav Ocić. Geografski registar mjesta: str. 1333-1371. Predmetne odrednice Srbi -- Hrvatska -- Biografije Srbi -- Bosna i Hercegovina -- Biografije Srbi -- Slovenija -- Biografije Dunav Drina Rukopis sadrži biografije znamenitih ličnosti iz istorije Srba zapadno od Drine i Dunava svrstane po azbučnom redu i podeljene u tri toma. Pored edukativnog, informativnog i dokumentacionog značaja, rukopis poseduje i nacionalno-integrativnu vrednost, te ima za cilj da od zaborava otme i potomstvu sačuva sećanja na znamenite Srbe i njihova dela i ujedno potvrdi često osporavanu činjenicu da Srbi nisu slučajna niti usputna pojava na prostorima zapadno od Drine i Dunava, već istorijska konstanta i mnogovekovni prebivaoci sa jednakim pravom kao i drugi narodi sa navedenih prostora. Autor se i svojim prethodnim delima svrstao u znamenite srpske biografe i njegovo delo predstavlja koristan kulturni događaj od velikog nacionalnog značaja. Iz recenzija: „Na naš siromašan leksikografski prostor Radojčićev biografski leksikon dobro je došao i, donekle, popunio je jednu, stručnjacima dobro znanu, prazninu. Rezultat njegovog rada je impozantan. On je sabrao i napisao ogroman broj biografija znamenitih i po raznim osnovama istaknutih i zapaženih Srba, čija imena je trebalo otrgnuti od zaborava. Njegov višegodišnji rad urodio je željenim rezultatom. Ceneći ogroman intelektualni napor koji je uložio u sastavljanje ovog leksikona, njegovu naučnu, kulturnu i nacionalnu vrednost i potrebu, sa zadovoljstvom ga preporučujem za štampu“, Akademik Vasilije Krestić PODVIG JOVANA RADOJČIĆA (Jovan S. Radojčić, Biografije : Srbi zapadno od Dunava i Drine, I–III, Prometej, Novi Sad, str. 1272+1162+1379) Za delom koje bi prikazalo životne puteve i rezultate rada istaknutih Srba s područja Baranje, Zapadnog Srema, Slavonije, Korduna, Banije, Like, Dalmacije, Istre, Gorskog Kotara, Dubrovnika, Zagreba, Rijeke,… osećala se odavno potreba. Da tu potrebu – koja bi u normalnim prilikama bila prioritetni zadatak odgovarajućih institucija nacionalnog i državnog značaja – zadovolji poduhvatio se profesor Jovan Radojčić. On je petnaestak godina prikupljao napisane, po raznim knjigama, časopisima i novinama (danas najčešće teško dostupnim ili gotovo običnim čitaocima nedostupnim rasute životopise znamenitih Srba (oba „zakona”) iz najzapadnijih srpskih krajeva. Deo biografija on je na osnovu dostupne građe rekonstruisao, a deo je sâm napisao. Taj napor profesora Radojčića rezultirao je u leksikonu koji obuhvata oko 1300 imena ljudi koji su ostavili traga u kulturi, nauci, umetnosti, privredi, politici, veri, vojevanju za slobodu, sportu i drugim oblastima materijalnog i duhovnog života Srba tih krajeva, a neki od njih prevazišli su lokalne, regionalne i nacionalne okvire i postali evropska i svetska imena (Tesla, Milanković,…) u oblastima kojima su se bavili. Ta knjiga Jovana S. Radojčića pod naslovom Srbi : Srpska Krajina, Slavonija, Dalmacija, Hrvatska : Biografski leksikon (Beograd: Komerc sistem d. d., Matica Srba i iseljenika Srbije i Fond istine o Srbima) pojavila se 1994. godine. Danas, petnaest godina kasnije, novosadski Prometej objavljuje Radojčićeve kapitalne trotomne biografije Srba zapadno od Dunava i Drine. Pred nama je, dakle, novi podvig profesora Jovana Radojčića – posle pionirskogBiografskog leksikona iz 1994. – u višestruko obimnijim (preko 9.000 odrednica na ukupno – bogato ilustrovanih – 3813 strana) Biografijama on prikazuje životne sudbine i dela i istaknutih Srba i Srpkinja s one strane Dunava i Drine. Njihove biografije su živi dokaz jedinstva kulturnog i duhovnog prostora srpskog naroda. Iznoseći na svetlo dana malo poznate i gotovo nepoznate podatke o našim odličnicima iz minulih vremena, još više izvlačeći iz potpunog zaborava brojne ličnosti, a ukazujući i na neka potpuno nepoznata a zaslužna imena, profesor Radojčić nam upravo rekonstruiše mapu tog prostora. On se usredsredio na onaj deo tog prostora koji je u većoj meri nego ijedan drugi, sa srpske strane, bio žrtva nemara i nebrige, a s druge strane, predmet svojatanja i zatiranja. Stranicama ove dragocene knjige defiluje mnoštvo pojedinačnih energija, zdravih ambicija, raskošnih talenata, stvaralačkih genija, tragičnih žrtava i blistavih kreacija, koje se, posredno ili neposredno, suprotstavljaju zlim ništiteljima, ali i opštem besmislu, potvrđujući svoju vitalnost i svedočeći o neuništivosti duha. Neretko ovde lične sudbine stoje i kao simbol zajedničke sudbine… Na izvestan način to se može primeniti i na autora ove knjige: „Jovan Jovica S. Radojčić rođen je 2. I 1933. godine u Udbinji, Utinjska dolina, tada kotar Vojnić, na Kordunu. Osmo je od dvanaestoro djece … Stanka Radojčića i Danice, rođene Gaćeša. Osnovno obrazovanje stekao u zavičaju. Dva razreda gimnazije, pripravni učiteljske škole i Učiteljsku školu završio u Karlovcu (do 1952). Učiteljovao na Kordunu, najprije u Velikoj Crkvini (1952/53. šk. godina), i u Slavskom Polju (1954-1958), kod Vrginmosta (sada Gvozd), gdje je bio i upravnik osmogodišnje škole. Od tada kroz rad i rukovođenje u kulturno-prosvjetno-informativnim i službeničkim ustanovama, društvenim i društveno-političkim organizacijama, te volonterskim i profesionalnim obavljanjem lokalnih društvenih i političkih funkcija, više je prisutan u javnosti. Godine 1958. biran je za sekretara Opštinskog komiteta SK Vrginmost, na kojoj dužnosti je bio profesionalno sve do 1962, kada je redovno upisao Visoku školu političkih nauka u Beogradu i diplomirao 1966. godine. Sa ponovnog mandata sekretara Opštinskog komiteta SK Vrginmost 1967. nastupio na mjesto političkog radnika Kotarskog komiteta SKH Karlovac. Kao profesor radio od 1969. do 1974. godine u Gimnaziji „Dr Ivan Ribar“ (1969/70) i u Školskom centru metalske i elektro struke u Karlovcu. U isto vrijeme aktivan u DPO i član SKD „Prosvjeta“ i njegovog Pododbora „Dr Gajo Petrović“ u Karlovcu. Odlukom Skupštine opštine Karlovac 1974, imenovan za sekretara Sekretarijata društvenih službi opštine. Od 1976. direktor i glavni urednik regionalne Radne organizacije informativne djelatnosti Karlovački tjednik i Radio Karlovac (ROID). U periodu 1982-1990. radio u teritorijalnoj odbrani Zajednice opština Karlovac, u kojem vremenu je, s tog radnog mjesta, bio (1984/85) profesionalni predsjednik Predsjedništva Konferencije SKH 30 Karlovac, odnosno Karlovačko-kordunskog regiona. Osnivanjem Centra za idejno-teorijski rad u Karlovcu imenovan je 1985. za direktora toga centra, otkud je, nakon pobjede HDZ na izborima 1990. godine, prijevremeno penzionisan. Baveći se publicistikom i istraživanjem, svoje članke i radove objavljivao u Karlovačkom tjedniku, 36ilju (Karlovac), Jedinstvu (Priština), Zadužbini, Književnim novinama, Prosvetnom pregledu, Skadarliji, Politici, Borbi (sve Beograd). Pisao predgovore za neke knjige i drugo. Najznačajniji mu je rad … Biografski leksikon (1994). Od početka građanskog rata u Hrvatskoj 1991. Godine živi u Beogradu.“ (Tatjana Borović, Biografije…, tom III, str. 1374 i 1375). Profesor Radojčić je ovim svojim (životnim) delom duboko zaorao brazdu, ali tema je takva da posla ima još mnogo. Ona je krupan izazov za istraživače. Ova zamašna i korisna knjiga neka bude podsticaj da se na taj izazov i odgovori. Časlav Ocić Jovan Jovica S. Radojčić rođen je 2. 1. 1933. godine u Udbinji, Utinjska dolina, tada kotar Vojnić, na Kordunu. Osnovno obrazovanje stekao je u zavičaju. Dva razreda gimnazije, pripravni učiteljske škole i Učiteljsku školu završio u Karlovcu (do 1952). Učiteljovao na Kordunu, najpre u Velikoj Crkvini (1952/53. šk. godina), u Slavskom Polju (1954-1958), kod Vrginmosta (sada Gvozd), gde je bio i upravnik osmogodišnje škole. Od tada je kroz rad i rukovođenje u kulturno-prosvetno-informativnim i službeničkim ustanovama, društvenim i društveno-političkim organizacijama, te volonterskim i profesionalnim obavljanjem lokalnih društvenih i političkih funkcija, više prisutan u javnosti. Baveći se publicistikom i istraživanjem, svoje članke i radove objavljivao u Karlovačkom tjedniku, 36ilju (Karlovac), Jedinstvu (Priština), Zadužbini, Književnim novinama, Prosvetnom pregledu, Skadarliji, Politici, Borbi (sve Beograd). Pisao je predgovore za neke knjige i drugo. Najznačajniji mu je rad Biografski leksikon (1994). Od početka građanskog rata u Hrvatskoj 1991. godine živi u Beogradu. MG Ć (N)

Autor:: Duško Letić, Nenad Cakić, Branko Davidović Žanrovi:: Kompjuteri i internet Izdavač:: Kompjuter biblioteka - Beograd Broj strana: 363 Pismo: Latinica Povez: Mek O konstantama Kako su nastale. Istorija govori da su oduvek bile tu. Vladaju svemirom, samo ih treba pronaći. Imaju kraljicu zvanu π. Toliko je mistična kao za Egipćane bog Ra, ali moćnija od njega. Jer ona vlada Orionom. Katkada je veoma bliska, i oni koji je ne poznaju mogu je potpuno razumeti. A onda se udalji, duboko religiozna. Nalazi se svuda, samo presvučena u drugoj simbolici i kodovima i uvek predstavlja odnos obima i prečnika tajanstvenog kruga. To joj je dom. Ali kako su se milenijumi ređali uselila se u ljudske domove preko raznih formula, te su joj ljudi pripisali božansku moć. Šalje nam pozdrave preko Arhimeda, kod koga je boravila u mislima. Nečujno se tog dana spustila do užarenog peska pokazavši odnos obima i prečnika kruga. Arhimed se zapita: Da li si ti 22/7? Ne, ja sam beskrajna i iracionalna i nećete me moći dokučiti do kraja. Sa Ojlerom sam šetala obalama Neve. No on je voleo kraljicu e. Sada idem do Ramanudžana, jer sam samo njemu obećala božansku pesmu. Bila je namenjena Ojleru, ali on je našao drugu boginju. I, zapisivao ih je Indus u tajnosti, a onda je svetu podario predivne stihove. Pesma Brame širila se van Indije. Izdao me je da su moji, ali ja nisam izdala njega. Ispratila sam ga poslednjim stihom. Kod ovih pustinjaka sam samo boravila da ih vidim i da me vide, ali tu sam na zemlji od kada je ona postala sfera. U galaksiji sam od kada je on postao spiralan. U svemiru sam od kada je on postao fraktalan. U nukleusu sam od kada u njemu vladaju sile i geometrija. U entropiji sam od Hokinga. U singularitetu sam od njegovog početka. Jedino mi je on ravan. Sa njim ću ostati kada sve bude u njemu. Ja nisam sama. Moji anđeli su mnogobrojni i niko ih nije dirao u inkviziciji. Nas je puno. Tako su se pojavili arhangeli: e, φ, γ, ζ, ... Uberite nas jer mi smo vaše, kao što su jagode njihovih polja, zauvek. Kratak sadržaj Predgovor 1.0 UNIVERZUM BROJEVA 1 1.1 Pojam broja 1 1.2 Brojevi i matematičke konstante 1 1.3 Neke kategorije brojeva 2 1.4 Hipoteza o kontinuumu brojeva 4 1.5 Pregled nekih matematičkih konstanti 6 1.6 Matematički algoritmi 8 1.7 Paradigma prostih brojeva 8 2.0 MATEMATIČKE KONSTANTE 15 2.1 Euler-ova matematika 15 2.2 Matematičke konstante: 0, 1, √-1 16 2.3 Alladi-Grinstead-ova konstanta ag 19 2.4 Apéry-jeva konstanta ζ(3) 20 2.5 Archimedes-ova konstanta π 31 2.6 Artin-ova konstanta a0 69 2.7 Backhous-ova konstanta B 71 2.8 Baxter-ova konstanta C2 76 2.9 Beraha-ova konstanta b 77 2.10 Bernstein-ova konstanta β 78 2.11 Bloch-ova konstanta bc 79 2.12 Brun-ova konstanta B2 81 2.13 Cahen-ova konstanta τ i Silvester-ov redosled an 84 2.14 Carefree konstanta K1, K2 86 2.15 Carlson-Levi-eva konstanta cl 87 2.16 Catalan-ova konstanta G 88 2.17 Champernown-ov broj C 103 2.18 Champernown-ova konstanta Cb 104 2.19 Copeland-Erdős-ova konstanta KE 105 2.20 Delian-ova konstanta d2 106 2.21 Konstanta dvanaesti koren iz dva d 107 2.22 Erdős-Borwein-ova konstanta EB 108 2.23 Euler-ova konstanta e 109 2.24 Euler-Mascheroni-jeva konstanta γ 122 2.25 Favard-ova konstanta Kn 138 2.26 Faigenbaum-ove konstante δ i α 140 2.27 Feller-ove konstante α k i β k 142 2.28 Feller-Tornier-ova konstanta ft 143 2.29 Flajolet-Odlyzko-ova konstanta fo 144 2.30 Fios-ova konstanta β 146 2.31 Fransén-Robinson-ova konstanta F 148 2.32 Freiman-ova konstanta fr 151 2.33 Gauss-ova konstanta lemniskate S 152 2.34 Gelfond-ova konstanta eπ 157 2.35 Gelfond-Schneider-ova konstanta 2√2 160 2.36 Gieseking-ova konstanta ge 163 2.37 Glaisher-Kinkeli-ova konstanta A 165 2.38 Goh-Schmuts-ova konstanta gs 166 2.39 Konstanta zlatnog odnosa φ 169 2.40 Golomb Dickman-ova konstanta GD 177 2.41 Gompertz-ijeva konstanta g 178 2.42 Hafner-Sarnak-McCurley-ova konstanta H 179 2.43 Hall-Montgomery-ova konstanta δ 0 182 2.44 Heath-Brown-Moroz-ova konstanta h 183 2.45 Heksagonalna entropijska konstanta Kh 185 2.46 Heptanacci konstanta h7 187 2.47 Hexanacci konstanta h6 189 2.48 Konstanta Jedan-devet Λ 191 2.49 Kac-ova konstanta c1 194 2.50 Karpekar-ova konstanta-broj 6174 195 2.51 Kepler-Bowkamp-ova konstanta KB 198 2.52 Khinchin-ova konstanta Kh 199 2.53 Komornik-Loreti-eva konstanta q0 203 2.54 Konstanta Koren iz pet √5 205 2.55 Konstanta kvadratnih brojeva qc 206 2.56 Landau-Ramanujan-ova konstanta Lr 208 2.57 Laplace-ova konstanta λ 0 211 2.58 Leb-ova kvadratna konstanta Ι 212 2.59 Lebesque-va konstanta c 213 2.60 Legendre-ova konstanta Bn 215 2.61 Lengyel-ova konstanta Λ 217 2.62 Levy-eva konstanta Lv 219 2.63 Liouvlle-ova konstanta L 220 2.64 Logaritam ln(10) 222 2.65 Logaritam od dva ln2 224 2.66 Modelung-ova konstanta M3 227 2.67 Mertens-ova konstanta mo 229 2.68 Mills-ova konstanta Am 235 2.69 Murata-ova konstanta CM 236 2.70 Nielsen-Ramanujan-ova konstanta ak 237 2.71 Niven-ova konstanta cn 239 2.72 Norton-ova konstanta n 241 2.73 Omega konstanta Ω 242 2.74 Paper-Folding-ova konstanta pf 244 2.75 Konstanta parabole P2 245 2.76 Pell-ovi brojevi Pn i konstanta srebrni odnos δ 247 2.77 Pell-ova konstanta p 255 2.78 Pentanacci konstanta p5 256 2.79 Plastični broj ρ 258 2.80 Plouffe-ova konstanta U 260 2.81 Pólya-ova konstanta Po 261 2.82 Porter-ova konstanta P 263 2.83 Prouhet-Thue-Morse-ova konstanta θ 264 2.84 Pytagoras-ova konstanta √2 265 2.85 Rabbit-ova konstanta R 271 2.86 Iz Ramanujan-ovog notesa 272 2.87 Ramanujan-Soldner-ova konstanta μ 280 2.88 Recipročna Fibonacci-jeva konstanta ψ 282 2.89 Recipročna multifaktorijelna konstanta m(n) 284 2.90 Recipročna Lucas-ova konstanta l 286 2.91 Reny-eva konstanta Re 288 2.92 Salem-ova konstanta σ1 290 2.93 Sarnak-ova konstanta Cs 293 2.94 Shah-Wilson-ova konstanta П2 295 2.95 Sierpiński-eve konstanta K i S 296 2.96 Silver konstanta s 299 2.97 Silverman-ova konstanta sm 301 2.98 Somos-ova konstanta η 303 2.99 Stephens-ova konstanta sp 305 2.100 Stieltjes-ove konstante γ n 307 2.101 Theodorus-uova konstanta √3 308 2.102 Tetranacci konstanta t4 309 2.103 Tribonacci konstanta t3 311 2.104 Vallée-ova konstanta v 313 2.105 Varga-inova konstanta V 316 2.106 Wallis-ova konstanta w 317 2.107 Weierstrass-ova konstanta σw 319 2.108 Wibraham-Gibbs-ova konstanta wg 320 2.109 Zeta konstante ζ 322 2.110 Zolotarev-Schur-ova konstanta σ 326 3.0 EPILOG 329 3.1 Približne vrednosti nekih konstanti 329 3.2 Rezultati sa približnim celobrojnim vrednostima 335 3.3 Primena matematičkih konstanti u fizici i tehnici 337 3.4 Integrisane konstante 338 Bibliografija 341 Indeks imena 346 TROŠKOVI DOSTAVE: a4.2

TALAL ASAD FORMACIJE SEKULARNOG - hrišćanstvo, islam, modernost Prevod - Dušan Đorđević Mileusnić, Đorđe Čolić, Aleksandra Kostić, Miroslav Zovko Izdavač - Časopis Beogradski krug, Beograd Godina - 2008 330 strana 22 cm Edicija - Biblioteka Circulus ISBN - 978-86-82299-82-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvale Uvod: Misliti sekularizam SEKULARNO 1. Kako bi mogla da izgleda antropologija sekularizma? 2. Ramišljanje o moći-delovanja i bolu 3. Refleksije o svireposti i mučenju SEKULARIZAM 4. Iskupljivanje `čoveka` kroz ljudska prava 5. Muslimani kao `verska manjina` u Evropi 6. Sekularizam, nacija-država, religija SEKULARIZACIJA 7. Talal Asad: Intervju Talal Asad: Izabrana bibliografija `Kakva je veza izmenu `sekularnog` kao epistemičke kategorije i `sekularizma` kao političke doktrine? Mogu li oni biti predmet antropološkog ispitivanja? Kako bi mogla da izgleda jedna antropologija sekularizma? Istaknuto mesto religijskih pokreta u današnje vreme, širom zemaljske kugle, i gomila naučničkih i novinarskih komentara o njima, čine očiglednim da religija ni u kom slučaju nenestaje iz modernog sveta. Mnogi su pozdravili `uskrsnuće religije` kao sredstvo nadomeštanja onoga što oni vide kao potrebnu moralnu dimenziju sekularnoj politici i problemima okruženja. Drugi su to primili sa zabrinitošću, kao simptom rastuće iracionalnosti i netolerancije u svakodnevnom životu. Pitanje sekularuzma je postalo predmet akademske argumentacije i praktične rasprave. Ako o ičemu postoji saglasnost, to je onda činjenica da izravni narativ o progresu od onog religioznog do onog sekularnog više nije prihvatljiv. Ali da li iz toga sledi da sekularizam nije univerzalno valjan?` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Formacija Formations of the Secular

Dijanetika MODERNA NAUKA O MENTALNOM ZDRAVLJU L. Ron Habard , novo Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . . HABARD izdanje. . . . . . sa OPISNIM GRAFIKONOM OPSTANKA. . . LUX izdanje....Br. strana: 661.➡️ ➡️ -------------------------------------- Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд.[1] Књига је канонски текст о сајентологији.[2] Неформално се ова књига назива Књига Један.[3] Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика. ----------------------------------- Autor: L. Ron Habard Povez: broširan Br. strana: 661 Format: 11,5x17 MODERNA NAUKA O MENTALNOM ZDRAVLJU! Sadržavajući otkrića proglašena značajnijima od pronalaska kotača ili vatre, Dijanetika je ostala bestseler preko 50 godina. S više od 20 miliona štampanih primeraka i pokretom koji se proširio na preko 100 zemalja, ona je neosporno najčitanija i najuticajnija knjiga o ljudskom umu ikad napisana. U njoj se nalazi anatomija i potpuni opis reaktivnog uma, nekada nepoznatog izvora noćnih mora, iracionalnih strahova, nemira i nesigurnosti koji porobljavaju čoveka. Ova vam knjiga pokazuje kako da ih se oslobodite i time ostvarite stanje o kojem je čovek do sada samo sanjao: stanje Clear. Dijanetika, L. Ron Habard Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . ....➡️ ➡️ Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . . Knijiga je NOVA. . Knjiga je N O V A Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- 0

JULIETTE ARISTIDES CLASSICAL PAINTING ATELIER - A Contemporary Guide to Traditional Studio Practice Izdavač - Watson-Guptill Publications, New York Godina - 2008 240 strana 29 cm ISBN - 978-0-8230-0658-8 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FRED ROSS - Foreword Introduction THE ARTIST`S STUDIO 1. Historical and Contemporary Studio Practices - An Overview of Atelier Trainint TIMELESS PRINCIPLE 2. Composition - Design Systems of the Masters 3. Value - The Power of Limits 4. Color - The Full Palette TIMELESS PRACTICES 5. The Painter`s Process - Methods and Inspiration 6. Painting from Life - The Muse MASTERWORKS 7. Still-Life Painting - Nature Tamed 8. Portrait Painting - An Intimate Likeness 9. Figure Painting - The Body Divine Appendix Bibliograhy Index `In `Classical Painting Atelier`, Aristides, a leader in the atelier movement, takes students step-by-step through the finest works of Old Masters and today`s most respected realist artists; revealing the principles of creating full-colour realist still-life works, portraits and figure paintings. Rich in tradition, yet practical for today`s artists, `Classical Painting Atelier` is ideal for serious art students seeking a timeless visual education.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Knjiga je na engleskom jeziku Klasično Slikarstvo Klasičan Slikarski Atelje Alla Prima Method Pietro Annigoni Art Renaissance Artists Bo Bartlett William Bouguereau Michelangelo Merisi Caravaggio Jean Baptiste Simeon Chardin Colour Core Shadow Henri Fantin Latour Antonio Lopez Garcia Grisaille Halftones Master Copying Measuring Odd Nerdrm William Nicholson Rembrandt Van Rijn Jusepe De Ribera Self Portraits Daniel Sprick Abott Handerson Thayer Tiziano Vecellio Titian Underpainting Unity Value Anthony Van Dyck Andrew Wyeth

Bitef pozorište, festival, život Natalija Vagapova Predgovor - Jovan Ćirilov Prevod - Novica Antić Izdavač - Altera, Beograd; BITEF, Beograd; Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 720 strana 30 cm ISBN - 978-86-6007-054-0 Povez - Broširan Stanje - odlično ..... SADRŽAJ: JOVAN ĆIRILOV - Natalija Vagapova i Bitef Uvod 1. Režija promenljive stvarnosti 2. Festival političke jeresi 3. Politika plus postmodernizam 4. Devedesete 5. Bitef u dvadesetprvom veku Registar imena Beleška o piscu Rezime ..... `Knjiga ruske teatrološkinje Natalije Mihajlovne Vagapove posvećena je Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu. Više od četiri decenije ovog jedinstvenog pozorišnog organizma potvrđuje osnovnu misao autorke. Reč je o tome kako je Bitef, ponikao 1967. godine, ubrzo prerastao okvire obične smotre novih predstava. Postao je laboratorija savremene režije, katedra i diskusioni klub ne samo teatarskih praktičara iz raznih zemalja, već i kritičara, pozorišnih pedagoga, studenata i obične publike. Studija Natalije Vagapove zapravo je prva napisana istorija Bitefa. “ Nema u budućnosti naučnika, svedoka ili memoariste koji će moći da mimoiđe ovu prvu studiju na temu Bitefa. Ona nije konačna, čak katkad ni sveobuhvatna; izostavljene su ocene ili opisi nekih predstava koje bi za nekog drugog bile dostojne svake analize. Naša sredina svakako može biti veoma zahvalna činjenici što je autorka ove knjige ponikla, odrasla i vaspitana u jednoj velikoj i nama bliskoj kulturi. “ Iz recenzije Jovana Ćirilova` Antonen Arto Euđenio Barba Pina Bauš Moris Bežar Bertolt Breht Piter Bruk Anton Pavlovič Čehov Roberto Čuli Fjodor Mihajlovič Dostojevski Pjotr Naumovič Fomenko Ježi Grotovski Otomar Krejča Johan Kresnik Kristijan Lupa Slobodan Milošević Arijana Mnuškina Muharem Pervić Ljubiša Ristić Vladimir Stamenković Vilijam Šekspir Mira Trailović Robert Vilson

STRUGGLE FOR SURVIVAL IN THE BUSH - World of Wildlife Saradnici na knjizi - Felix Rodriguez de la Fuente, P. de Andres, J. Castroviejo, M. Delibes, C. Morillo, C. G. Vallecillo, John Gilbert, Maurice Burton, Brian Innes Izdavač - Orbis Publishing Limited, London Godina - 1972 300 strana 31 cm ISBN - 0-85613-272-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Chapter 1: A giant in peril : the white rhinoceros Family: Rhinocerotidae Chapter 2: The African elephant: largest land animal Order: Proboscidea Chapter 3: The birds of the savannah Order: Passeriformes Chapter 4: Stone islands in a sea of grass Class: Reptilia Order: Squamata Order: Hyracoidea Chapter 5: Baboons: inheritors of the earth Order: Primates Family: Cercopithecidae Chapter 6: The bush: a dry and thorny land Chapter 7: The tall world of the giraffes Family: Giraffidae Chapter 8: The antelopes of the bush Chapter 9: The black rhino: a timorous killer Order: Ciconiiformes Chapter 10: The underworld of termites and ants Chapter 11: Hunters of insects Order: Tubulidentata Chapter 12: A springtime paradise for birds Chapter 13: Birds of prey in the bush and savannah Chapter 14: Somalia: the sub-desert steppe of Africa Chapter 15: The dry lands of south-west Africa `The uneasy balance of life in the African game reserves can be upset in the most unexpected ways. Protected herds of elephants are faced with extinction because their feeding habits have destroyed vast areas of bush. Guarded from the depredations of poachers, they have bred in such overwhelming numbers that they are faced with starvation. White rhinos, on the other hand, are seriously threatened by poachers who kill them only for their horns. The close interdependence of all species of animal, bird or insect; the importance of climate and terrain; and the part that man plays in the balance of nature - this is the theme of Dr Felix Rodriguez de la Fuente`s second volume in the `World of Wildlife` series.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Životinje Životinjski Životinja Knjiga je na engleskom jeziku

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

LEKSIKON PISACA JUGOSLAVIJE I-IV Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. [Tom] 1, A - Dž / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1972 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 783 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN (Karton) Napomene Skraćenice: str. 777-783 Spisak istorija književnosti i leksikona: str. 729-731 Spisak periodike: str. 732-766 Spisak stranih imena: str. 767-776. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163.3/.6:929(031) COBISS.SR-ID 1644295 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. [Tom] 2, Đ - J / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 755 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN (Karton) Napomene Tiraž 3.000 Skraćenice: str. 747-755 Spisak istorija književnosti: str. 693-695 Spisak jugoslovenskih enciklopedija i leksikona: str. 696 Spisak periodike: str. 697-740 Spisak stranih imena: str. 741-746. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163.3/.6:929(031) COBISS.SR-ID 1645319 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. 3, K-LJ / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1987 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 777 str. : fotogr., faks. ; 30 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin ISBN 86-363-0014-2 (karton) 86-363-0015-0 Napomene Tiraž 3.000 Skraćenice: str. 771-777 Spisak istorija književnosti: str. 723-725 ; Spisak jugoslovenskih enciklopedija i leksikona: str. 726 ; Spisak periodike: str. 727-768; Spisak stranih imena: str. 769-770. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Biografije -- Leksikoni UDK 821.163:929(031) COBISS.SR-ID 1645831 Naslov Leksikon pisaca Jugoslavije. 4 : M - Nj / [glavni urednik Živojin Boškov] Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1997 (Subotica : Birografika) Fizički opis 867 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin Napomene Tiraž 2000. Predmetne odrednice Književnici -- Jugoslavija -- Leksikoni UDK 929:82(497.1)(031) COBISS.SR-ID 76213772 Na knjizi broj 2 ima par flekica po ivici listova, ostalo je odlično očuvano. ld

NOVA KNJIGA NEKORISCENA-STANJE(5+), NAJBOLJA KNJIGA AUTORA-(Magika je verovatno najpoznatiji, najpotpuniji najznačajniji magijski priručnik XX veka, kapitalno Kroulijevo delo, u kome je do detalja izložio svoj novoeonski i telemitski sistem Magike).NAJPOZNATIJA I NAJPRODAVANIJA-PROVERITE?!NOVA KNJIGA-NEKORISCENA -NIJE PIRATSKO IZDANJE, NIJE KOPIJA(IMA DVOSTRUKU ZASTITU I BARCOD),ORIGINALNO IZDANJE KUPLJENO KOD IZDAVACA-POJAVILO SE DOSTA PIRATSKIH IZDANJA I KOPIJA(POGOTOVU OD `EZOTERIJINIH` KNJIGA-IZDAVACA)!!!PIRATSKA IZDANJA SU MAHOM BLEDE KOPIJE KORICA, SA DOSTA GRESAKA I NEPOTPUNE-ZNATNO JEFTINIJE!!!PRE KUPOVINE OBAVEZNO PROVERITI, VELIKA JE RAZLIKA U KVALITETU-SADRZAJU! ----------------------------------------------------------------------Magika je verovatno najpoznatiji, najpotpuniji najznačajniji magijski priručnik XX veka, kapitalno Kroulijevo delo, u kome je do detalja izložio svoj novoeonski i telemitski sistem Magike. Od ukjlučivanja drevnog sistema Radža joge u zapadni put samospoznaje, preko studije ceremonijalne Magike, do centralnog dela - `Magike u teoriji i praksi`, i konačno skupa najznačajnijih originalnih praktičnih tehnika koje je Krouli sam stvorio kao utemeljenje novoeonske Magike. KOMPLETAN SADRZAJ KNJIGE SE NALAZI PRI DNU OVE STRANE! Prevod: s engleskog Ljiljana Janičić i Mila Matijašević /priredili Džon Sajmonds i Kenet Grant Povez : Broširani povez ISBN:86-81585-49-5 Jezik: Srpski Pismo : Latinica Naslov dela:Magika I, II, III deo + prakse Godina izdanja:2004.-3.izdanje Biblioteka :TELEMA- edicija dela Alistera Kroulija Format:21cm x 14cm Broj strana :504. str. Alister Krouli(autor) Ljiljana Jančić, Mila Matijašević(prevod) Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Magija Ostali naslovi iz oblasti: Alternativna učenja Izdavač: Esotheria, Autor: Alister Krouli, Oblast: Ezoterija Izdavač:` Esotheria`-Beograd Naslov originala: Magick / Aleister Crowley3. izdanje, 2004; Broširani povez; latinica; 21 cm; 504. str.; 86-81585-49-5; MAGIKA I, II, III deo + prakse Verovatno najpoznatiji, najpotpuniji i najznačajniji magijski priručnik XX veka, kapitalno Kroulijevo delo u kome je do detalja izložen njegov novoeonski i telemitski sistem Magike. Izdavač: Esotheria, Autor: Alister Krouli, Oblast: Ezoterija Obim: 504 str, Format A5, Sadržaj: Predgovor izdavača. Napomena. I DEO Uvodne napomene. 1. Asane 2. Pranajama i njena paralela u govoru, Mantrajoga 3. Jama i Nijama 4. Pratjahara 5. Dharana 6. Dhjana 7. Samadhi. Sažetak. II DEO Obredna magika: Obuka za meditaciju. 1. Hram 2. Krug 3. Oltar 4. Bič, bodež i lanac 5. Sveto ulje 6. Štap 7. Pehar. Intermeco. 8. Mač 9. Pantakl 10. Lampa 11. Kruna 12. Odora 13. Knjiga 14. Zvono 15. Lamen 16. Magički oganj; sa osvrtom na kadionicu, ugalj i mirise. Rečnik. III DEO Himna Panu. Uvod. 0. Magička teorija Univerzuma 1. Osnove rituala 2. Formule Elementalnog oružja 3. Formula Tetragramatona 4. Formula Alhima i Alima 5. Formula I.A.O. 6. Formula Neofita 7. Formula Svetog grala: Abrahadabra i nekih drugih reči. Takođe: Magijsko pamćenje. 8. O uravnoteženosti 9. O tišini i tajnosti: i o varvarskim imenima zazivanja 10. O kretnjama 11. O našoj Gospi Babalon i Zveri na kojoj ona jaše 12. Krvna žrtva 13. O proterivanju: i o pročišćavanju 14. O posvećivanju - Sa prikazom Prirode i Usavršenosti Magičke veze 15. I deo. O zakletvi 15. II deo. O naboju duha sa nekim opaskama 16. O zazivanju 17. O dozvoli za odlazak 18. O Jasnovidosti i Svetlosnom telu; Njegovoj moći i razvoju. Bavi se i proricanjem 19. O dramskim ritualima 20. O Pričešću . I o veštini Alhemije 21. O Crnoj Magiji . O glavnim vrstama Magičke veštine. I o moćima Sfinge. PRILOZI. ISBN 86-81585-49-5

PANKADŽ VIDŽ TURBOMETABOLIZAM Prevod - Nenad Trnavac Izdavač - Publik praktikum, Beograd Godina - 2019 228 strana 23 cm ISBN - 978-86-6035-620-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DŽOEL FURMAN - Predgovor Uvod: Zašto turbometabolizam i šta ja imam od toga? Metabolički sindrom: osnovni uzrok hroničnih bolesti Holistički pristup tretmanu i lečenju gojaznosti i dijabetesa Osnove potrebne za početak Optimalna ishrana za optimalno zdravlje Voda: sastavni deo života Presudna uloga vežbanja Savladajte stres pre nego što on savlada vas Spavanje: osnovni sastojak zdravlja Borba s neprijateljima iz okruženja Superhrana i suplementi Recepti za turbometabolizam Zaključak Dodatak 1: Deset zapovesti doktora Vidža za optimalnu dobrobit Dodatak 2: Deset razloga zašto želim da dostignem turbometabolizam Dodatak 3: Program vežbi u tri nivoa Dodatak 4: Glikemijski indeks hrane Zahvalnosti O autoru `Zajedno sa širenjem savremenog zapadnjačkog načina života po čitavoj planeti, širi se i metabolički sindrom - skup simptoma koji povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih bolesti. Dobre vesti: metabolički sindrom može se staviti pod kontrolu dobro promišljenim programom fizičkih vežbi, prirodne ishrane, kontrole stresa i kvalitetnog sna. U ovoj jezgrovitoj i vedroj knjizi doktor Vidž prečišćava mnoštvo medicinskih istraživanja i pravi jednostavan i efikasan program za vitalnost i zdravlje. Izbegavajući pomodarstvo i jeftine trikove, pruža čitaocima praktične savete, studije slučajeva običnih ljudi i jasne odeljke u kojima uspeva da raskrinka uobičajene medicinske mitove. Ako se pridržavate dokazano efikasnih metoda doktora Vidža, možete da kontrolišete dijabetes, izbegnete metaboličke poremećaje povezane s njim, izgubite višak kilograma i živite zdravijim i srećnijim životom, puni energije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pankaj Vij Turbo Metabolism

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I, II,III Date: 21. oktobra 2015. Author: Иван Стефановић 0 Komentari Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. DSCF3837 Sve tri knjige su luksuzno odštampane sa kvalitetnim povezom. Prosek stranica je 518. Knjige su prepune istorijskih podataka, intervjua i fotografija. Autor ove trilogije radio je strpljivo i temeljito što sam i očekivao od njega. Knjige su pisane pitko bez opterećujućeg stila. Podaci su jasni, priče su sažete pa se sve uklapa u jednu jasnu priču koja nas vodi u stvaranje istorije Karate veštine. Knjige obuhvataju retke intervjue sa vrhunskim karate majstorima poput: Hohan Soken, Kinđo Hiroši, Goši Jamagući, Hidetaka Nišijama, Hirokazu Kanazava, Manabu Murakami itd… Ovo je posebno značajno za mlađe karatiste koji bi trebali da pročitaju razmišljanja karate legendi. Njihove ispovesti kako se nekada treniralo, kako se odnosio učenik prema učitelju su zaista korisne i poučne priče. Od posebnog značaja je istorija Karate stilova. Autor je sjajno grupisao podneblja razvoja. Provešće vas od Kine, Okinave pa do Japana. Ono što bih preporučio mlađim karatistima je da upoznaju istoriju svoje veštine jer bez nje slabo će pronaći suštinu onoga što vežbaju. Ova zlatna trilogija će im pribiližiti bitne stvari o Karateu. Ujedno preporučujem trilogiju i Kung Fu praktičarima jer svaka poruka i mudrost starih majstora je zlata vredna bez obzira što to nije vaš stil. Na pitanje novinara D.W kojeg je uputio čuvenom majstoru Nišijami: “ Kakvo je Vaše mišljenje o mladim crnim pojasevima “?, sensei Nišijama je rekao: “ Nemam ništa protiv dok su juniori tehnički kvalifikovani, i mislim da bi trebalo da budu promovisani kao ostali. Međutim, kada napune osamnaest godina, trebalo bi da budu ponovo procenjeni kao i regularni crni pojasevi, i tek onda mogu da budu promovisani u bilo koji drugi rang koji njihovi instruktori smatraju da je za njih premeran. “ Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Rukju kraljevstvo je aneksirao Japan 1879. godine. Karate je prispeo u Japan početkom 20. veka tokom vremena migracija, pošto su Rukjuanci, posebno iz Okinave, tražili posao u Japanu.[4] Ovaj sport je bio sistematski predavan u Japanu nakon Tajšove ere.[5] Godine 1922. Japansko ministarstvo obrazovanja je pozvalo Gičin Funakošija u Tokio da daje karate demonstracije. Godine 1924. je univerzitet Keio uspostavio prvi univerzitetski karate klub na Japanskoj teritoriji i do 1932. godine, glavni japanski univerziteti su imali karate klubove.[6] U toj eri eskalirajućeg japanskog militarizma,[7] ime je bilo promenjeno iz 唐手 („kineska ruka” ili „tangova ruka”`)[8] u 空手 („prazna ruka”) – oba od kojih se izgovaraju karate u japanskom – da bi se stavilo na znanje da Japanci žele da razviju borbeni oblik u japanskom stilu.[9] Nakon Drugog svetskog rata, Okinava je postala važna vojna lokacija Sjedinjenih država i karate je postao popularan među vojnim osobljem koje je bilo tamo stacionirano.[10] Filmovi o borilačkim veštinama iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka služili su velikom povećanju popularnosti borilačkih veština širom sveta, i u engleskom jeziku je reč karate počela da se koristi na generičan način kojim se obuhvataju sve na udarcima zasnovane orijentalne borilačke veštine.[11] Škole karatea su počele da se pojavljuju širom sveta, služeći onima sa prolaznim interesom, kao i onima zainteresovanim za dublje izučavanje veštine. Šigeru Egami, glavni instruktor stila Šotokan Dođo, je mišljenja da je „većina sledbenika karatea u inostranim zemljama zainteresovana za karate samo zbog njegovih borbenih tehnika ... Filmovi i televizija ... prikazuju karate kao misteriozni način borbe koji može izazvati smrt ili povredu jednim udarcem ... masovni mediji predstavljaju pseudo umetnost koja je daleko od stvarne stvari.”[12] Šošin Nagamin je izjavio, „Karate se može smatrati konfliktom u sebi ili kao životni maraton koji se može ostvariti samo kroz samodisciplinu, napornu obuku i sopstvene kreativne napore.”[13] Dana 28. septembra 2015, karate je bio u užem izboru sportova, zajedno sa bejzbolom, softbolom, skejtbordom, surfovanjem i sportskim penjanjem, koje bi trebalo uzeti u obzir za uključivanje na Letnju olimpijadu 2020. godine. Dana 1. juna 2016, izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta objavio je da podržava uključivanje svih pet sportova (računajući bejzboli i softbol kao jedan sport) u igre 2020. godine. Veb Japan (koga sponzoriše Japansko ministarstvo spoljnih poslova) navodi da ima preko 50 miliona karatista širom sveta,[14] dok Svetska karate federacija tvrdi da ima preko 100 miliona karatista širom sveta.[15] Istorija Ime Karatedo (japanski = prazna ruka), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filozofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618. do 907. godine). Time je kinesko poreklo ove borilačke veštine bilo ispoljeno u samom imenu. Onda se u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.

potpis Dusana Stojanovića kao na slikama vrlo dobro/odlicno stanje retko u ponudi Jurij Mihailovič Lotman (rus. Ю́рий Миха́йлович Ло́тман; 28. februar 1922 — 28. oktobar 1993) bio je prominentni semiotičar, istoričar kulture i teoretičar literature, koji je radio na Univerzitetu u Tartuu. Član je Estonske Akademije Nauka. Bio je osnivač Tartu-moskovske škole semiotike i smatra se prvim sovjetskim strukturalistom, zbog svog ranog eseja `Razgraničavanje lingvističkih i filoloških koncepata strukture` (1963) i radova o strukturalnoj poetici. Objavljeno je više od 800 njegovih naslova, i ogromna arhiva (koja se sada nalazi na Talinskom Univerzitetu i u biblioteci Univerziteta u Tartuu) uključuje njegovu korespondenciju sa raznim ruskim intelektualcima. Jurij Lotman je rođen u jevrejskoj intelektualnoj porodici, u Petrogradu u Rusiji. Njegov otac je bio advokat Mikhail Lotman, a majka Aleksandra Lotman, koja je završila stomatologiju na Sorboni. Njegova starija sestra Ina Obraztsova je diplomirala na Lenjingradskom konzervatorijumu i postala kompozitor i predavač muzičke teorije, mlađa sestra Viktorija Lotman je prominentni kardiolog, a treća sestra Lidija Lotman je bila teoretičarka ruske književnosti druge polovine 19. veka i radila je na Institutu za Rusku Književnost na Ruskoj Akademiji Nauka (Puškinova Kuća), i živela je u Sankt-Petersburgu. Lotman je završio srednju školu 1939. sa odličnim ocenama i primljen je na Lenjingradski Državni Univerzitet bez polaganja prijemnog. Tu je studirao filologiju, za šta se odlučio zahvaljujući prijateljima sa univerziteta Lidije Lotman (prisustvovao je predavanjima na filologiji dok je još bio u srednjoj školi). Na univerzitetu su mu predavali slavni profesori i akademici - Gurovski, Azadovski, Tomaševski i Prop. 1940. je pozvan u vojsku i za vreme Drugog svetskog rata je služio kao radio operater u artiljeriji. Demobilizovan je iz vojske 1946, i vratio se svojim studijama na univerzitetu i konačno diplomirao sa posebnim pohvalama 1950. Njegovo prvo objavljeno istraživanje bavilo se ruskom književnošću i društvenom misli 18. i 19. veka. Pošto zbog antisemitizma nije mogao da nastavi sa akademskom karijerom u Lenjingradu (nije mogao da se prijavi na doktorski program), Lotman je otišao u Estoniju 1950. godine i od 1954. je počeo da radi kao predavač na Odeljenju za ruski jezik i književnost na Univerzitetu u Tartuu i kasnije je postao i direktor odeljenja. U Tartuu je osnovao svoju školu, danas poznatu kao Tartu-moskovska škola semiotike. Među članovima ove škole našli su se Boris Uspenski, Vjačeslav Ivanov, Vladimir Toporov, Mihail Gasparov, Aleksander Pjatigorski, Isak Revzin, Georgi Leskis i drugi. Kao rezultat kolektivnog rada, osnovali su teorijski okvir za semiotiku kulture. Škola je poznata po naučnom časopisu Sign System Studies, koji i danas objavljuje Univerzitet u Tartuu (prethodno ime časopisa je bilo na ruskom, „Труды по знаковым системам“). Danas je to najstariji semiotički časopis na svetu, osnovan 1964. Lotman se bavio teorijom kulture, ruskom književnošću, istorijom, semiotikom i semiologijom (generalnom teorijom znakova i znakovnih sistema), semiotikom filma, umetnošću, književnošću, robotikom i nizom drugih disciplina. U ovim poljima je Lotman jedan od najcitiranijih autora. Njegova glavna studija iz ruske književnosti je posvećena Puškinu, a među najuticajnijim delima iz semiotike i strukturalizma su „Semiotika filma“, „Analiza poetskog teksta“, „Struktura umetničkog teksta“, „Kultura i eksplozija“, „Univerzum uma“, i tekstovi o semiotičkom modelu koji je napravio 1984. godine - semiosfera. Žena Jurija Lotmana, Zara Minc, je takođe bila poznata teoretičarka ruske književnosti i profesorka u Tartuu. Imaju tri sina: Mihail Lotman (rođen 1952.) je profesor semiotike i književne teorije na Talinskom i Univerzitetu u Tartuu, politički je aktivan i član je estonskog parlamenta (konzervativna Res Publica partija); Grigorij Lotman (rođen 1953. godine) je umetnik, živi i radi u Tartuu; Aleksej Lotman (rođen 1960. godine) je biolog, od 2006. se takođe bavi politikom i član je parlamenta ispred estonske Zelene partije (2007-2011). Bibliografija[uredi] 1975. Lotman Jurij M.; Uspenskij B.A.; Ivanov, V.V.; Toporov, V.N. and Pjatigorskij, A.M. `Theses on the Semiotic Study of Cultures (as Applied to Slavic Texts)`. U: Sebeok Thomas A. (ed.), The Tell-Tale Sign: A Survey of Semiotics. Lisse (Netherlands): Peter de Ridder, 57–84. 1975. ISBN 978-90-316-0030-4. Analysis of the Poetic Text. (Preveo D. Barton Johnson.) Ann Arbor (Mich.): Ardis. 1976. ISBN 978-0-88233-106-5. Semiotics of Cinema. (Preveo Mark Suino.) (Michigan Slavic Contributions.) Ann Arbor: University of Michigan Press. Семиотика кино и проблемы киноэстетики (Russian). 1976. ISBN 978-0-930042-13-4. The Structure of the Artistic Text. Prevod sa ruskog Gail Lenhoff i Ronald Vroon. (Michigan Slavic Contributions 7.) Ann Arbor: University of Michigan, Department of Slavic Languages and Literatures. 1977. ISBN 978-0-930042-15-8. 1979. `The origin of plot in the light of typology`. Poetics Today 1(1–2), 161–184. Universe of the Mind: A Semiotic Theory of Culture. (Prevela Ann Shukman, uvod napisao Umberto Eco.) London & New York: I. B. Tauris & Co Ltd. xiii+288 p. 1990. ISBN 978-1-85043-375-0. 2005. `On the semiosphere`. (Prevela Wilma Clark) Sign Systems Studies, 33(1): 205–229. Culture and Explosion. (Semiotics, Communication and Cognition 1.) De Gruyter Mouton. 2009. ISBN 978-3-11-021845-9. Prevedena dela[uredi] 1970. Predavanja iz strukturalne poetike (preveo Novica Petković). Sarajevo: zavod za izdavanje udžbenika 1971. Semantika broja i tip kulture (s francuskog preveo Milan Vidanović). U: Ulaznica: časopis za kulturu, umetnost, i društvena pitanja 21 (5), 36-39. 1978. Ideja I struktura. U: Bunjevac, Milan, ed. Strukturalni prikaz književnosti. Beograd: Nolit, 64-70. 1979. Uzajamni odnos prirodnog jezika i metra u mehanizmu stiha (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 531 - 535. 1979. Jedan dinamički model semiotičkog sistema (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 412 - 428 1979. Semiotika pojmova strah i sram u mehanizmu kulture. (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 394 - 397 1997. Како се тамане уши: не-мемоари (превела с руског Вера Зоговић). Летопис Матице српске 115 (48), 704-719 2003. Култура и експлозија (превела с руског Веселка Сантини). У:Златна греда: лист за књижевност, уметност, културу и мишљење 25 (3), 44-48. 2004. Семиосфера : у свету мишљења : човек, текст, семиосфера, историја (превела с руског Веселка Сантини, превод фрагмената са староруског Богдан Терзић). Нови Сад: Светови 2014. Lotman, Jurij M. i Jurij Cvijan. Dijalog sa ekranom (preveo s ruskog Zorislav Paunković). Beograd: Filmski centar Srbije 2017. Besedе o ruskoj kulturi : svakodnevica i tradicije ruskog plemstva: XVIII vek - početak XIX veka (preveo s ruskog Zorislav Paunković). Novi Sad: Akademska knjiga Tekstovi o Lotmanu[uredi] Andrews, Edna 2003. Conversations with Lotman: Cultural Semiotics in Language, Literature, and Cognition. Toronto: University of Toronto Press. Kull, Kalevi 1999. Towards biosemiotics with Yuri Lotman. Semiotica 127(1/4): 115–131. Kull, Kalevi 2011. Juri Lotman in English: Bibliography. Sign Systems Studies 39(2/4): 343–356. Lepik, Peet 2008. Universals in the Context of Juri Lotman’s Semiotics. (Tartu Semiotics Library 7.) Tartu: Tartu University Press. Mandelker, Amy 1994. Semiotizing the sphere: Organicist theory in Lotman, Bakhtin, and Vernadsky. Publications of the Modern Language Association 109(3): 385–396. Shukman, Ann 1977. Literature and Semiotics: A Study of the Writings of Ju. M. Lotman. Amsterdam: North Holland. Waldstein, Maxim 2008. The Soviet Empire of Signs: A History of the Tartu School of Semiotics. Saarbrücken: VDM Verlag Dr. Müller. semiotika strukturalizam tekst postmoderna teorija knjizevnosti

58388) GROUPS FOR UNDERGRADUATES , John Moody , World Scientific Publishing 1994 , In these lecture notes the student learns basic theorems of the subject (due to Sylow, Burnside, Schur and Frobenius). More importantly, the student learns to use the theorems in various combinations, to discover for himself the groups of reasonably small order. In examples, presentations of the groups of order 1-31 and 33-42 are constructed.Once the groups are presented abstractly, the problem is not done: one needs to know how each abstract group may arise as a group of permutations or matrices. Theorems and techniques of representation theory are given which can do this for any group the student may have constructed in the earlier chapters -- and the student ends up building the actual representations (not only the characters). In a series of examples, which the student may carry further, all the matrix representations are constructed for the groups of order less than 13.For students who are already familiar with homomorphisms, cosets, Lagrange`s theorem, and finite abelian groups, the text may be used alone. For any group theory course, at least one text such as this one, containing lots of examples, is strongly recommended.The book is written in a lucid, straightforward style. The subject matter is presented from a student`s perspective and constantly demands the student`s involvement. Both these strategies are highly appropriate for a book of lecture notes and guarantee the student`s understanding of the mathematical concepts. Contents Preface Author`s message to the student Chapter 0. Introduction Representations (basic definitions) Classification of permutation representations Chapter 1. Number-Theoretic Preliminaries Binomial theorem The Chinese Remainder Theorem Sylow theorems The structure of Z/nZX Finite Fields The conjugacy classes in Glm (Z/pZ) Polynomial factorization and finite fields Chapter 2. Semidirect Products Chapter 3. Presentations Presentations of semidirect products Example: groups of order 75 The examples of Sn, Un, groups of order p3 Principle relating homomorphisms and presentations Tietze moves Chapter 4. Calculation of a List of the Groups of Order 1 - 31 Chapter 5. Rewriting and Transfer Rewriting Example: An-Action on relation subgroup Transfer Burnside`s p-complement theorem-Calculation of a list of groups of order 33-41 using transfer Chapter 6. Classification of Certain Groups Chapter 7. Cohomology Chapter 8. More Cohomology The coprime-order theorem Application: the groups of order 42 Chapter 9. Linear Representations The proof that they are unitary-Mashke`s theorem Schur`s lemma Unique decomposition into irreducibles Induced representations Chapter 10. Construction of the Linear Representations Tensor products Further cohomology Classification theorem Chapter 11. Further Cohomology Vanishing lemma Higher transfer Chapter 12. Calculation of a List of the Representations of the Groups of Order 1-12 paperback, size 15 x 21,5 cm , English ; X +165 pages

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko stranica na pocetku se odvojilo od tabaka, to je cest slucaj kod ovih izdanja, znaci nije pocepano vec se samo odvojilo, sve ostalo uredno! Prvo izdanje!!! Retko !!! Izdavači: Slobodan Mašić, Petar Volk. Nezavisno izdanje: knj. 8. Numerisan primerak 227 od 500 Dr Petar Volk (Bosanski Petrovac, 9. novembar 1931 — Beograd, 4. decembar 2021) bio je srpski pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar slovenačkog porekla. Biografija Rođen je 1931. godine u Bosanskom Petrovcu, završio je 1949. godine Gimnaziju u Banjoj Luci.[1]Diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a filmsku i pozorišnu estetiku doktorirao 1971. godine je u Pragu. Univerzitet umetnosti u Beogradu dodelio mu je 1986. godine doktorat nauka iz oblasti istorije filma. Bio je, pored ostalog, direktor Festivala jugoslovenskog filma, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (1977-1981). Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bio je redovni profesor i šef Katedre za teoriju i istoriju, predsednik upravnog odbora Instituta za film. Bio je u braku sa glumicom Mirjanom Kodžić. Otac je Maje Volk. Preminuo je 4. decembra 2021. godine.[2] Dela (izbor) Autor je preko 60 značajnih knjiga o pozorišnoj i filmskoj umjetnosti. Balada o trubama i maglama, Epoha Zagreb, 1965. Estetika moderne animacije, Slavija Beograd, 1970. Sloboda filma, Slavija Beograd, 1970. Opasne slike, Nezavisna izdanja Beograd, 1971. Moć krize, Institut za film beograd, 1972. Svedočenje I, Nezavisna izdanja Beograd, 1973. Svedočenje II, Književne novine Beograd, 1975. Savremeni jugoslovenski film, Institut za film i Univerzitet umetnosti Beograd, 1982.[3] Pozorišni život u Srbiji 1944/1986, Beograd, 1990. Pozorišni život u Srbiji 1835-1944, Fakultet dramskih umetnosti i Pozorišni muzej Srbije Beograd, 1992.[4] Pisci nacionalnog teatra, Muzej pozorišne umetnosti, Beograd, 1995. Srpski film, Institut za film Beograd, 1997. Pozorište i tradicija (studije i eseji), Muzej pozorišne umetnosti, Beograd, 2000. 20. vek srpskog filma, Institut za film i Jugoslovenska kinoteka Beograd, 2001. Žanka Stokić, Narodno pozorište, Beograd, 2004, 2. dopunjeno izdanje, 203 strane. ISBN 978-86-84897-03-1.[5] Dobrica Milutinović, Beograd : Narodno pozorište, 2005, (2. dopunjeno izdanje). ISBN 978-86-84897-09-3.. Milivoje Živanović, Narodno pozorište, Beograd, 2006, 365 strana. ISBN 978-86-84897-13-0.. Između kraja i početka (Pozorišni život u Srbiji od 1986. do 2005. godine), Muzej pozorišne umetnosti Srbije Beograd, 2006. Slobodan Mašić (Beograd, 3. septembar 1939 — Beograd, 25. maj 2016) bio je velikan grafičkog dizajna, arhitekta i nezavisni izdavač. Biografija Plakat za FEST 1972. Diplomirao je na arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta 1964. godine. Zajedno sa suprugom Savetom Mašić, Marijom Čudinom, Leonidom Šejkom, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem, osniva Nezavisna izdanja 1966. godine, a zatim, iste godine stvara i svoj prvi plakat, povodom izložbe Radomira Damjanovića Damjana u Domu omladine Beograda, a 1968. godine osnivaju Studio Structure. Već od studentskih dana, Slobodan Mašić bio aktivni član beogradske kulturne scene. Najpre kao novinar likovne rubrike u studentskom časopisu Vidici, zatim kao urednik istog časopisa. Ni politika nije strana Mašiću, pa se već u studentskim danima pronalazi u ulozi predstavnika tehničkih fakulteta, da bi kasnije učestvovao i na javnim panelima u beogradskom Domu omladine. U ulozi grafičkog dizajnera, krajem šezdesetih godina, sarađivao je sa Borom Ćosićem na neoavangardnom časopisu Rok – časopis za estetičko ispitivanje stvarnosti. Grafički će oblikovati i časopis Umetnost, kao i prvi broj zagrebačke publikacije Enciclopedia moderna. Tvorac vizuelnog identiteta Bitefa Plakat za 6. BITEF Slobodan Mašić je zajedno sa suprugom Savetom je kreirao čuveni logo beogradskog pozorišnog festivala Bitef, koji je godinama dobijao novu vizuelnu interpretaciju. Igra zvezda na loptastoj osnovi je bio osnovni motiv, duhovito ponavljan godinama, ali uvek na novi način. Plakati za pozorište i film Njegova plakatska produkcija, obuhvata plakate iz perioda 1966—1996 nije bila velika. Tek nekih osamdesetak radova nastalih u pedeset godina rada. Oni su međutim, rađeni za neke od ključnih kulturnih manifestacija tadašnje srpske kulturne industrije – poput festivala Bitef i Fest, zatim za pozorište Atelje 212, Dom omladine, Muzej afričke umetnosti, Muzej savremene umetnosti i beogradski Studentski kulturni centar. Grafički će oblikovati i filmove crnog talasa poput Ranih radova Želimira Žilnika i Nevinosti bez zaštite Dušana Makavejeva. Kao dizajner Slobodan Mašić bio je veoma jakog karaktera i uvek je insistirao na autorstvu. Nije izvršavao zadatke, već obrtao uloge naručioc – dizajner i nije dopuštao nikakvo uslovljavanje. Izdavaštvo Godine 1966. pokrenuo je ediciju Nezavisna izdanja sa Leonidom Šejkom i Marijom Čudinom. Izdavačka kuća Nezavisna izdanja Slobodana Mašića ostaće zabeležena kao uporan vid borbe slobodnog umetnika i nezavisnog intelektualca na književnom i umetničkom tržištu. U okviru izdavačke kuće Nezavisna izdanja, objavio je oko 500 naslova. Nezavisna izdanja su zapravo predstavljala prvu privatnu inicijativu – privatnu izdavačku kuću - u bivšoj Jugoslaviji. Neke od objavljenih knjiga su imale velike tiraže. Muka sa rečima (Milovan Danojlić) je imala pet izdanja i ukupan tiraž od oko 10 000 primeraka, što je za jednu esejističku knjigu kod nas nezapamćen tiraž. Veliki broj izdanja je takođe imao i Lek od breskvinog lišća, Zorice Kuburović – čak pet izdanja; svako izdanje po 3000 primeraka. Nezavisna izdanja su imala fantastičnu podršku knjižarske mreže. Najznačajnije knjižare u zemlji su držale knjige i davale poseban kutak u knjižari. Dešavalo se da najznačajnija i najveća knjižara Mladost u Ilici (Zagreb), povadi sve knjige iz izloga i nedelju dana drži samo knjige Nezavisnih izdanja u izlogu. LEK OD BRESKVINOG LISCA, Zorica Kuburović Osim Nezavisnih izdanja, kao prvi nezavisni izdavač u bivšoj Jugoslaviji, pokrenuo je edicije “Nova” (1984), “Ogledalo” (2003), “Crvene sveske” (2003). Tokom četiri decenije rada u oblasti slobodnog izdavaštva, iskusivši da neke od njegovih knjiga budu i sudski gonjene, objavio je nekoliko stotina izdanja u više stotina hiljada primeraka. Dizajn Na originalnim plakatima za Bitef, Fest i ostale manifestacije i institucije, mogu se videti fotografije mnogih poznatih umetnika. Usta Jovana Ćirilova, uho Ljube Stojića, glumci koji su zapravo u tim pozorišnim predstavama... Na Bitefovom plakatu sa osicama, u vidu raznih znakova na licu, pozirao je Lukijan, slikar. Tu je i Peđa Nešković, koji stoji na dva plakata. Autor je velikog broja pozorišnih plakata, za predstave Troil i Kresida, Lažni car Šćepan Mali, Bure baruta… Izlagao je na Bijenalu u Veneciji i na izložbama u Evropi, SAD i Japanu. Istorijski posmatran, Slobodan Mašić, kao predstavnik autorskog dizajna i svih izdavačkih poduhvata kojima se bavio, apsolutno je prva, specifična i jedinstvena ličnost. I pored brojnih doprinosa koje je dao u svojoj dugoj delatnosti, Slobodan Mašić je, u osnovi, bio čovek duboke posvećenosti i duhovne predanosti, pasioniran istraživač i sledbenik jedne ideje koja je učinila principe života i rada smislenim i trajnim u tekućoj memoriji vremena. Plakat za 11. BITEF Sa suprugom Savetom Mašić bio je tvorac vizuelnog identiteta Bitefa, a radio je, između ostalog, i grafička rešena Festa od 1971. do 1976. godine, dizajn filmova “Rani radovi” Želimira Žilnika (1968) i Nevinosti bez zaštite Dušana Makavejeva (1968), scenografiju pozorišne predstave “Karamazovi” (Predrag Bajčetić) u Ateljeu 212 u Beogradu (1968), seriju plakata u radionici serigrafije Studentskog centra u Zagrebu, seriju plakata “Slika sveta”, Manifest za ujedinjenje Evrope (s Dragošem Kalajićem, 1972), postavku Muzeja afričke umetnosti (1975). Izložbe Izlagao je na samostalnim izložbama u Beogradu (Muzej primenjene umetnosti i Salon Muzeja savremene umetnosti, 1973), Bijenalu u Veneciji (1972) i na grupnim izložbama u Varšavi, Tojami (Japan), Kolorado Springsu, Kilu, Brnu, Štutgartu, Parizu, Ljubljani (BIO), Zagrebu (ZGRAF) i dr. Priznanja Fotografija Mašića u svojoj kancelariji Dobitnik je nagrade Bijenala u Brnu (1975), nagrade Oktobarskog salona (1971), dve Zlatne medalje BIO u Ljubljani, nagrade Sterijinog pozorja, dve Velike nagrade Majskog salona u Beogradu, posebne nagrade prvog Bijenala scenskog dizajna (1997). Od 1966. godine bio je u statusu samostalnog umetnika pri ULUPUDS-u. Osnivač je Kontakta, smotre grafičkog dizajna u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu. Bio je predsednik beogradskog Art Director Club-a. Bio je potpredsednik Akademije arhitekture Srbije, te član njenog Saveta od osnivanja 1995. godine. Ostvarenja Plakat za 10. BITEF Grafički dizajn lista nove levice “Susret” (1968) Projekat kuće budućnosti (sa M. Perovićem, Lj. Perović i S. Mašić, 1969) Grafička rešenja BITEF-a (od 1970) Grafička rešenja [[FEST]]-a od 1971. do 1975. Dizajn filma “Rani radovi” Želimira Žilnika (1968) Dizajn filma “Nevinost bez zaštite” D. Makavejeva (1968) Scenografija pozorišne predstave “Karamazovi” (P. Bajčetića) u Ateljeu 212 u Beogradu (1968) Плакат за позоришну представу Троил и Кресида у Југословенском драмском позоришту у Београду из 1994. године. Serija plakata u radionici serigrafije Studentskog centra u Zagrebu Serija plakata “Slika sveta” Manifest za ujedinjenje Evrope (sa D. Kalajićem, 1972) Postavka Muzeja afričke umetnosti (1975) Digitalni album 2003URB (sa D. Miletićem, 2003) Digitalni album “Crvene sveske” (sa G. Babićem, 2003) i dr. Tirnanić o Slobodanu Mašiću Mašićev dizajn, kako je još početkom 70-ih istakao Bogdan Tirnanić, jeste aktivnost čije vrednosti nadaleko prevazilaze okvire samo jedne likovne discipline. “Mašić je danas jedan od naših retkih dizajnera koje je nemoguće ‘najmiti’ za određeni posao ukoliko oni u njemu, osim uobičajenih profesionalnih zadataka, ne pronalaze i neke druge razloge. U slučaju Mašića ti drugi razlozi su prilično brojni. Celokupna njegova delatnost, počevši od studentskih dana i revije ‘Vidici’ do ‘nezavisnih autorskih izdanja’, jeste akcija u kojoj je profesionalca zamenio čitav čovek. Čovek koji u svemu što radi ne vidi mogućnost realizacije samo svojih kreativnih sposobnosti, već šansu da se potvrdi kao kompletna ličnost, i to u životu koji je slobodno izabrao za svoj”, naveo je Tirnanić. Zaostavština Muzej primenjene umetnosti u Beogradu Omot knjige `Opasne slike` Zaostavština Slobodana i Savete Mašić , koja se odnosi na vizuelne komunikacije – arhitekturu, dizajn plakata, knjiga, časopisa, publikacija, špica za filmove, TV emisije i dr. – nalaze se u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Na izložbi „Mašić“ održanoj 2018. godine u Muzeju primenjene umetnosti, prikazan je veći deo radova Slobodana i Savete Mašić, a izložba je osvojila „Nagradu Lazar Trifunović“, priznanje DIUS (Društva istoričara umetnosti Srbije) za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2018. godini. Omot knjige ,,Glasovi` Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ Na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, udovica i dugogodišnja saradnica Saveta, odlučila je da „Adligatu“ pokloni deo Slobodanove i njene zaostavštine. Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnh izdanja“ (1966-2016), deo njihove lične biblioteke, arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga. Ukupno više od 27.000 komada publikacija slavnih Mašićevih „Nezavisnh izdanja“, između ostalog više stotina knjiga sa posvetama, kao i više stotina izuzetnih stranih arhitektonskih časopisa. Među knjigama i časopisima iz srpske i jugoslovenske literature, filozofije, sociologije i likovnih umetnosti našlo se i nekoliko desetina izuzetno važnih posveta autora. Posebnu zbirku čine časopisi iz oblasti arhitekture, umetnosti i dizajna sakupljani iz celog sveta od 1970. do 1980. godine...

UMBERTO ECO ON BEAUTY Prevod - Alastair McEwen Izdavač - Quercus Publishing, London Godina - 2010 440 strana 21 cm ISBN - 978-0-85705-020-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Introduction Comparative Tables 1. The Aesthetic Ideal in Ancient Greece 2. Apollonian and Dionysiac 3. Beauty as Proportion and Harmony 4. Light and Colour in the Middle Ages 5. The Beauty of Monsters 6. From the Pastourelle to the Donna Angelicata 7. Magic Beauty between the Fifteenth and Sixteenth Centuries 8. Ladies and Heroes 9. From Grace to Disquieting Beauty 10. Reason and Beauty 11. The Sublime 12. Romantic Beauty 13. The Religion of Beauty 14. The New Object 15. The Beauty of Machines 16. From Abstract Forms to the Depths of Material 17. The Beauty of Media Bibliographical References of Translations Index of Authors Index of Artist `On Beauty is neither a history of art, nor a history of aesthetics, but Umberto Eco draws on both these disciplines to define the ideas of beauty that have informed us from the classical world to modern times. In terms of form and style, On Beauty has been conceived for a vast and diverse readership. Packed with examples from painting, sculpture, architecture, film, photography, the decorative arts and literature, it offers a rich and intelligent panorama of this huge subject. In On Beauty Eco is at his most captivating and eclectic: we read not only of Botticelli and Michelangelo but of how much the fashion of the 1960s owes to ancient Egyptian dress, and how ancient Roman and eighteenth-century hairstyles have much in common. It makes the familiar new, and sheds a brilliant light on the unfamiliar. On Beauty is illustrated in full colour throughout and produced to the highest standards.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Eko Istorija Lepote Ružnoće History Of Beauty

RHETORIKE TECHNE-Veština besedništva i javni nastup: Sima Avramović Naslov Rhetorike techne : veština besedništva i javni nastup / Sima Avramović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Pravni fakultet Univerziteta : Službeni glasnik, 2009 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 548 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Avramović, Sima, 1950- = Avramović, Sima, 1950- Zbirka Biblioteka Retorika ; 3 Sadržaj Iz sadržaja: Perikle: Poslednja beseda u skupštini ; Nikija: Govor pred borbu sa Sirakužanima ; Sokrat: Odbrana i završna reč na sudu ; Isokrat: Panegirik ; Isej: Govor u korist Eufileta ; Demosten: Govor za venac ; Ciceron: Prvi govor protiv Katiline ; Ciceron: Drugi govor protiv Katiline ; Marko Antonije: Govor nad mrtvim Cezarom ; Apostol Pavle: Druga poslanica Solunjanima ; Eusebije: Pohvala (panegirik) caru Konstantinu ; Stefan Nemanja: Beseda sinovima ; Tomas Mor: Odbrana na sudu ; Petar I Veliki: Vojnička beseda kod Poltave ; Patrik Henri: Sloboda ili smrt ; Džon Adams: Govor o nezavisnosti u Kongresu ; Danton: Poziv na odbranu Francuske ; Petar I Petrović: Govor pred bitku na Krusima ; Napoleon: Bitka kod Austerlica ; Đorđe Petrović - Karađorđe: Govor u Orašcu 1804. godine ; Dositej Obradović: Nadgrobno slovo Čardakliji ; Dositej Obradović: Govor na otvaranju Velike škole ; Ivana Tomova Petrović: Oproštaj od sina ; Danijel Vebster: Protiv ukidanja Ustava ; Elizabet Stenton: Govor o pravima žena ; Major Gavrilović: Govor braniocima Beograda ; Nikolaj Velimirović: Propoved ; Džon F. Kenedi: Inauguralna beseda ; Veljko Guberina: Odbrana Mirkovića ; Martin Luter King, mlađi: Sanjam ; Mihailo Đurić: Govor o ustavnim amandmanima ; Vitomir Knežević: Odbrana Mihajla [!] Mihaila Đurića ; Matija Bećković: Posmrtno slovo Branku Ćopiću ; Slobodan Milošević: Govor na Gazimestanu ; Dobrica Ćosić: Govor na Palama o Vens-Ovenovom planu ; Gerhard Šreder: Govor o žrtvama holokausta. ISBN 978-86-7630-203-1 (PF; karton) 978-86-519-0326-0 (SG) Napomene Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 535-548. Predmetne odrednice Retorika Odlično očuvana knjiga. ad1

MONI ELKAIM AKO ME VOLIŠ, NEMOJ ME VOLETI Predgovor - Hajnc fon Ferster, Pol Vaclavik Prevod - Nataša Cvejić Starčević Izdavač - Prometej, Novi Sad Godina - 2002 236 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Psihoterapijske studije ISBN - 86-7639-628-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Hajnca fon Ferstera Predgovor Pola Vaclavika Predgovor autora Zahvale Uvod 1 Recipročne duple veze 2 Sistemska terapija, slučaj, i promena 3 Samoreferentnost i porodična terapija: od mapa do mapa 4 Terapeuti i parovi: dve supervizijske seanse 5 Simulacija prve seanse: suštinska pravila i specifičnosti 6 Od terapijskog sistema do skupa 7 `Noge koje misle`: intervencija u porodičnoj terapiji Epilog: Jh`hina priča Dodatak A - Otvorenost: diskusija za okruglim stolom Dodatak B - Više o terminima Maturane i Varele Literatura O autoru `Predmet knjige Ako me voliš, nemoj me voleti su porodice, odnosno patološka porodična komunikacija koja kroz paradokse dovodi do različitih poremećaja. Porodični pristup ne prilazi poremećenoj osobi kao izolovanom pojedincu, već ga razmatra u kontekstu porodičnog sistema. U velikom broju slučajeva porodična komunikacija i odnosi su ti koji kreiraju poremećaj, ali u sebi nose i isceliteljski potencijal. Porodična terapija obuhvata sve članove porodice kako bi se presekla patološka komunikacija i razvili bolji odnosi. Veliki mag porodične terapije Moni Eſkaim u knjizi Ako me voliš, nemoj me voleti čitaocu plastično približava komunikacijsku dramu tokom porodične terapije. Elkaimova glavna teza jeste da tokom terapije i sam terapeut nužno postaje deo porodičnog sistema tako da mu svesnost o toj činjenici može pomoći da izbegne zabludu da može biti objektivan. Knjiga je pravi evropski bestseler, preveden na petnaest jezika i prvo kapitalno delo porodične terapije prevedeno na naš jezik. Knjiga se bavi porodicom i poremećajima u porodičnoj komunikaciji, a Moni Elkaim je svakako veliki mag porodične terapije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Mony Elkaïm If You Love Me, Don`t Love Me

COLIN WILSON THE OCCULT Izdavač - Grafton Books, Collins Publishing Group, London Godina - 1989 796 strana 21 cm ISBN - 0-586-05050-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Preface Introduction PART ONE: A SURVEY OF THE SUBJECT 1 Magic - The Science of the Future 2 The Dark Side of the Moon 3 The Poet as Occultist PART TWO: A HISTORY OF MAGIC 1 The Evolution of Man 2 The Magic of Primitive Man 3 Adepts and Initiates 4 The World of the Kabbalists 5 Adepts and Impostors 6 The Nineteenth Century - Magic and Romanticism 7 The Beast Himself 8 Two Russian Mages PART THREE: MAN`S LATENT POWERS 1 Witchcraft and Lycanthropy 2 The Realm of Spirits 3 Glimpses Bibliography Index `Colin Wilson`s classic work is the essential guidebook to the mind-expanding experiences and discoveries of the 20th century. His genius lies in producing a skillful synthesis of the available material - clarifying without simplifying, seeing the occult in the light of reason and reason in the light of the mystical and paranormal. It is a journey of enlightenment. He provides a wide-ranging survey of the subject, a comprehensive history of `magic` and an insightful exploration of our latent powers, and brings his own refreshingly optimistic and stimulating interpretation to the worlds of the paranormal, the occult and the supernatural.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Kolin Vilson Okultizam Cornelius Agrippa Kornelije Agripa Alexander The Grat Aleksandar Veliki Apollonius Of Tyana Aristotle John Ashburner Astrology Atlantis Honore De Balzac Balzak J G Bennet Benet William Blake Viljem Vilijam Blejk Helena Petrovna Blavatsky Blavacki Blavacka Jacob Boehme Jakob Beme Abbe Boullan Opat Bulan Cagliostro Kaljostro Giovani Jacopo Casanova Đovani Kazanova Richard Cavendish Ričard Kavendiš Christ Jesus Isus Hristos Clairvoyance Confucius Konfučije Arthur Conan Doyle Artur Konan Dojl Florence Cook Jim Corbett Gerard Croiset Aleister Crowley Alister Krouli Krauli Dante Alighieri Charles Darwin Čarls Darvin John Dee Džon Di Dickens Dikens E J Dingwall Dionysius Feodor Dostoevsky Fjodor Dostojevski Dreams Theodore Dreiser Teodor Drajzer Drugs J W Dunne Dan Albert Einsten Ajštajn Eleusinian Mysteries T S Eliot Essenes Faculty X Florence Farr Dion Fortune Forčn David Foster Dejvid Elizabeth Fox Elizabet Foks James Frazer Džejms Frejzer Sigmund Freud Frojd Galanopoulos Gnosticism Gnosticizam Johann Wolfagng Goethe Johan Volfgang Von Gete Isabel Gowdie Robert Graves Grejvs Grejvz Stanislas De Guaita Stanislav De Gvata Gvaita George Ivanovich Gurdjieff Gurđijef Gurđijev Trevor Hall Hol Henry Henri Hindusim Hinduizam Hans Hoerbiger Daniel Dunglas Home Peter Hurkos Aldous Huxley Oldos Haksli J K Huysmans I Ching Usimans Čing William James Viljem Vilijam Džejms Džems Joseph Copertino Carl Gustav Jung Karl Kabbalah Kabala John Keats Kits Francis King James Laver Lejver Lever Lawrence Lorens Eliphas Levi Elifas Ivar Lissner Louis The Magi Antoinette Marie Macgregor Mathers Mithraism Mitraizam Wolfgang Amadeus Mozart Mocart Myers Majers Napoleon Isaac Newton Isak Njutn Friedrich Wilhelm Nietzsche Niče Fridrih Michael Nostradamus Baroness Oberkirch Henry Steele Olcott Anri Stil Olkot Henri Orphic Mysteris Pjotr Ouspensky Uspenski Paracelsus Paracelzus Dorothy Perkins Doroti Plato Platon John Cowper Powys Džon Kuper Pouis Povis Priestley Marcel Proust Marsel Prust Pythagoras Pitagora Francois Rabelais Rable Gregor Rasputin Rhine Rossell Hope Robbins Rosicrucians Rowse Bertrand Russell Rusel Rasl Rasel Markiz De Sade Saint Germain Sen Žžermen Martin Louis Claude Willi Schneider Vili Šnejder William Seabrook Viljem Sibruk Sex Seks Shamans Šamani Bernard Shaw Šo Percy Bysshe Shelley Persi Šeli Ninette Shumway Lewis Spence Luis Spens Johan August Strindberg Avgust Montague Summers Emanuel Swedenborg Svedenborg John Symonds The Tarot Telepathy Telepatija Teozofi Teozofija Theosophical Theosophy Count Leon Tolstoj Lav Tolstoj Abbot Trithemius Abot Tritemijus Tyrell A E Waite Vejt Wells Vels The White Goddess Oscar Wilde Withcraft Veštice Veštičarstvo William Wordsworth Yeats Jejts Zoroaster Zaratustra

U dobrom stanju Celokupna dela. Sv. 1, Memoari : (rukopis) / Prota Matija Nenadović ; priredio Aleksandar Mladenović Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1988 Fizički opis 345 str., [4] str. tabli : faks. ; 24 cm Zbirka Kritička izdanja srpskih pisaca / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti ; 4 Napomene Na spor. nasl. str.: Les oeuvres completes / L`archiprétre Matija Nenadović Na spor. nasl. str.: Memoires : (manuscrit) O rukopisu `Memoara` Prote Matije Nenadovića: str. 157-254 Beleške uz tekst Registri. SADRŽAJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Prota Matija Nenadović: MEMOARI (Rukopis). . …. 5 DODATAK (RKK) . . . . . . . . . . . . . . . 155 O RUKOPISU „MEMOARA“ PROTE MATIJE NENADOVIĆA …... 157 I. Nastanak rukopisa . . . . . . . . . . . . 157 II. Otkup rukopisa . . . . . . . . . . . . . 165 III. Obim rukopisa . . . . . . . . . . . . . 170 Opis listovaistrana RM. . . . . . . . . . 172 IV. Međusobno tekstualno poređenje MR I RM . . . . 180 V. Dosadašnja izdanja faksimila RM . . . … 191 VI. O sadašnjem izdanju rukopisa „Memoara“ (filološki komentar ) … 192 0. Opšte napomene, rastavljeno i sastavljeno pisanje reči,pisanje velikih slova, upotreba uglastih zagrada (192).1. Slovo Ć (194). 2. Početna grupa je- (202). 3. Imena juni/ijuni, julijijuli, Ijustijan (204). 4. Ime petog meseca ugodini (204). 5. Imena Isailo, Mijailo, Mihailo i prezime Mijajljević/Mihajljević (204). 6. Grupa -iji(-) (205).7. Grupa -ij- (206). 8. Grupa -ij (207). 9. Zamenički oblicii(h)/ji(h), im/jim (207). 10. Slovo š (207). 11. Grupe lji, nji(209). 12. Grupa lja (212). 13. Prilog izobila (212). 14. Grupaljo (213). 15. Imenica uglen (213). 16. Pridev večerni, imenica popunjanje i napomena o grupi lju (213). 17. Pisanje-lj(-) i -njSo) (214). 18. Razvučeno m (215). 19. Samoglasničko r (215). 20. Konsonanti ći 5 (218). 21. Konsonant h (221).22. Konsonant f (224). 23. Kontrakcije vokalskih grupa(224). 24. Samoglasnici na granici dveju reči (226). 25. Suglasnici na granici dveju reči (226). 26. Pisanje konsonantskih grupa (227). 27. Grupe (-umn-, -mnj- (230). 28. Gubljenje konsonanata (230). 29. Sekundarni suglasnici (232).30. Skraćeno pisanje reči (233). 31. Označavanje godina idatuma (234). 32. Pisanje prostih, rednih i zbirnih brojeva (235). 33. Apostrof (235). 34. Neki ikavizmi (236). 35. Ime Matija (238). 36. Napomene o Fonetizmu pojedinih reči (239). 37. Peke morfološke osobine (241) . 38. Jedna neobična brojna konstrukcija (251). 39. Neke sintaksičke pojave (251). 40. Govor pojedinih ličnosti i Protino direktno prenošenje osobina drugih jezika (254). IMENIK LIČNOSTI ….255 IMENIK GEOGRAFSKIH NAZIVA I SLIČNIH pojmova …267 REČNIK MANJE POZNATIH REČI ….281 NEKI FRAZEOLOŠKI IZRAZI . . . . . 335 SKRAĆENICE ... 341

Odlično stanje Podnaslov: Časopis za estetiku književnosti Izdavač: Rad, Beograd Godina izdanja: 1989. Povez: Broširan Broj strana: 216 z sadržaja: Treba li spaliti De Sada Markiz De Sad - Beleške za Novu Justinu Filip Solers - Sad Pjer Klasovski - Skica Sadovog Sistema Jovica Aćin - Sad Automat Mišel Kami - Razvratnikov Mistični Ćorsokak Ivan Čolović - Čitanje Sada u Duhu Rajhove Seksualne ekonomije Arijana Nikić, Pjer Buržad... Sažeta Hronologija života i dela Markza De Sada Miodrag Petrović - Poezija Branislava Petrovića Vladan Panković - Kvant Vatra i ništa Boško Tomašević - Koncept traga i pevanja Ivan Dimić - Otvor Šestara Vladimir Ristić - kafka - Zveket Kafkinog Oružja Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti. Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej `Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica. Portret markiza de Sada (1761) Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Među precima markiza de Sada je i muž Petrarkine ljubavi, Laure. Od njegovog imena potiču pojmovi `sadizam` i `sadomazohizam`. Knjige o markizu de Sadu[uredi | uredi izvor] Ivan Bloh: Markiz de Sad i njegovo vrijeme. Prilog kulturnoj i običajnoj istoriji 18. vijeka. Sa posebnim osvrtom na učenje Psihopatije Seksualis 1900 (pod pseudonimom Ojgen Diren) 1899) (jezik: engleski) Moris Blanšo (Maurice Blanchot): Sade et Restif de La Bretonne Éd. Complexe, Bruxelles 1986 (Reihe: Le Regard littéraire, 5) Lautréamont et Sade Les Editions de Minuit, Paris 1949; 1963 Енгл.: Lautréamont and Sade Stanford University Press. 2004. ISBN 978-0-8047-4233-7. Sade Превод. Јоханес Хибнер (Johannes Hübner), Henssel, Берлин 1963 &. 1986. ISBN 978-3-87329-117-1. Žilber Leli (Gilbert Lély): The Marquis de Sade. A biography 1961 Džefri Gorer (Geoffrey Gorer): The life and ideas of the Marquis de Sade. 1963

FREJZER BOA MARI LUIZ FON FRANC SVET SNOVA - o jungovskom tumačenju snova Pogovor - Ivan Nastović Prevod - Mirjana Sovrović Izdavač - As-Soveks, Beograd Godina - 2005 236 strana 21 cm ISBN - 86-906913-0-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FREJZER BOA - Vodič u nama Izrazi zahvalnosti Prolog (priča o nastanku jedne knjige) UVOD 1. Silaženje u carstvo snova OSNOVI PSIHOLOGIJE K.G. JUNGA 2. Mapa nesvesnog 3. Struktura snova 4. Živi simboli SNOVI U NAŠOJ KULTURI 5. Lestve koje vode u nebo 6. Zaboravljeni jezik PSIHOLOGIJA MUŠKARCA 7. Naša senka zna 8. Proždiruća majka 9. Ubiti zmaja 10. Virenje kroz mesec 11. Nevesta u duši 12. PAKAO NEMA OGLEDALA 13. Obešeni 14. Tiranin 15. Letenje iznad krovova 16. Unutrašnji vodič ODNOS MEĐU POLOVIMA 17. Oslobađanje srca 18. Oslobađanje odnosa između muškarca i žene 19. Snovi jednog života 20. Tvorac snova IVAN NASTOVIĆ - Pogovor Index `Karl Gustav Jung je otkrio da se u snovima, u formi simbola, razotkriva ne samo lično nesvesno nego i ono što je on nazvao kolektivno nesvesnim sadržaji univerzalne vrednosti koji pripadaju čitavom ljudskom rodu. Jung je, štaviše, shvatio da snovi obezbeđuju kreativna rešenja svakodnevnih problema i potpunosti odaju snevačevu ličnost. U knjizi `Svet snova` Jungova najpoznatija učenica Mari-Luiz fon Franc veoma jasno govori o umetnosti i tehnici analize snova, pokazuje na konkretnim primerima kako se arhetipovi i lični simboli manifestuju u snovima i opisuje njihov značaj za psihu i život onoga ko sanja.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Fraser Boa Marie-Louise von Franz The Way of the Dream Anima Animus Asocijacije Bog Bračni Drug Devojka Fantazije Hrist Izmet Jovanka Orleanka Karl Gustav Jung Jupiter Kompleksi Kosa Letenje Ličnost Senka Majka Mesec Merlin Monro Nebo Nesvesno Noć Nevidljivost Oči Opsednutost Osećanja Oslobađanje Pesak Padanje Piramide Predviđanja Projekcija Pas Raspeće Regresija Reka Saturn Simbolizam Smrt Sopstvo Stene Tumačenje Snova Vampiri Voda Zvezde Žena Životinje