Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Izdavač:(Prosveta Beograd 2017 god) Čvrst mek povez sa preklopom 455 str Izvanredno pastelne slike sela i periferije, malovaroškog a potom veleradskog života: bioskopi, pozorišta, knjižare, rasuti bulevari, natrpani prevoz... i vazda na sitna crevca psihološke studije poznanika i bližnjih. Ovo je poetičan i elegičan roman, saga o ženi u žiži savremenog sveta... oplemenjuje i poziva na sanjarenje i nostalgično poistovećivanje...

Autor: Ilja Bojašov Povez: broširan Br. strana: 178 Format: 13x20 Muri je Bosanac koji više od svega voli udobnost i zato je njegova jedina reakcija na rat koji počinje 1992. – beg. S jednom bitnom napomenom: Muri je – mačak. Samim tim, Bosanac bez nacionalnosti. Njegov put od države do države koji se prostire od Hrvatske, Austrije i Nemačke do pribaltičkih zemalja je u stvari put od gazde do gazde. Najnetipičniji od njih je svakako Srbin Borislav, koji je u ratu u Bosni izgubio porodicu i trenutno taljiga po Evropi u kamionu koji je služio za prevoz leševa. Šta mi znamo o našim kućnim ljubimcima koje toliko volimo? Sudeći po tome o čemu razmišlja Muri – premalo. No, on nije jedina neobična životinja na stranicama ovog romana. Osim Murija, putuju i kit Dik, koji pliva svetskim okeanima sve dok ne naiđe na gigantsku hobotnicu i kitolovce, gusan Timoša, koji satima deli trocifrene brojeve sve dok ne završi svoj život kao još jedan od onih koji su dali život za Otadžbinu... Naravno, putuju i ljudi: šeik Abdula, vlasnik trideset žena i petnaest mesta rođenja, avionom želi da obleti Zemlju. Kinez hoda po žici iznad provalije. Poznati pravnik, osuđen na invalidska kolica, uporno pokušava da se uspenje na nepristupačnu liticu. Ilja Bojašov je definitivno napisao maštovit i duhovit roman u kojem svoj Eldorado ne traže samo ljudi nego i životinje: sva radoznala bića koja se osećaju dovoljno mlado da krenu na put.

Rutinski zadatak prevoza dva osuđenika na smrt do mesta gde će smrtna kazna biti izvršena završio se tragično i Dejva Robišoa ostavio teško ranjenog, a njegovog partnera mrtvog. Opsednut osvetom, Dejv dozvoljava da ga DEA ubedi da se kao tajni agent ubaci u besputne snene dubine Nju Orleansa, pihtijasti svet mafijaške trgovine drogom i kejdžunske vudu magije. Tu on bezuslovno biva uvučen u košmar koji je sastavni deo života mafijaškog dona Tonija Kardoa i upušta se u bitku sa vlastitim najgorim strahovima u očajničkom pokušaju da povrati veru u sebe. Izdavač Narodna knjiga Povez tvrd Strana 326 Godina 2007

Laguna/ Svet u plamenu - Benjamin Monferat lepo očuvana Laguna Beograd 2016 , meki povez,str.715 Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium

Svet u plamenu Benjamin Monferat veoma lepo očuvana Laguna Beograd 2016 , meki povez,str.715 Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium

Odlično očuvana. Nema pisanja. Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Povez knjige : mek Strana : 205 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Pjer Bul Most na reci KvajTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaPočetkom 1943. britanski ratni zarobljenici stižu u japanski zatvorski logor u Burmi, predvođeni pukovnikom Nikolsonom. Jedan od ostalih zatvorenika koje je upoznao je komandant Širs iz američke mornarice, koji opisuje stravične uslove. Nikolson zabranjuje bilo kakve pokušaje bekstva, jer im je štab naredio da se predaju, a bekstvo bi se moglo shvatiti kao prkos naredbama. Gusta džungla koja okružuje logor čini bekstvo praktično nemogućim. Pukovnik Saito, komandant logora, obaveštava nove zatvorenike da će svi, čak i oficiri, raditi na izgradnji železničkog mosta preko reke Kvaj koji će povezivati Bangkok i Rangun. Nikolson se protivi, obaveštavajući Saita da Ženevska konvencija izuzima zarobljene oficire od fizičkog rada. Nakon što su zarobljeni vojnici odvedeni do mesta gradnje mosta, Saito preti da će oficiri biti streljani, sve dok major Klipton, britanski medicinski službenik, ne upozori Saitoa da ima previše svedoka da bi mogao da se izvuče sa ubistvom. Saito ostavlja oficire da stoje ceo dan po jakoj vrućini. Te večeri oficiri su smešteni u kaznenu kolibu, dok je Nikolson zatvoren u gvozdenoj kutiji pošto je za kaznu pretučen. Širs uspeva da pobegne, ali biva ranjen. On je zalutao u sijamsko selo, gde mu lokalno stanovništvo pomaže da se oporavi i na kraju stiže u britansku koloniju Cejlon.Sa rokom završetka u maju, radovi na mostu su katastrofalni. Zatvorenici rade što manje i sabotiraju sve što mogu. Pored toga, japanski inženjerski planovi su loši. Ako Saito ne ispoštuje svoj rok, bio bi u obavezi da izvrši ritualno samoubistvo. Očajan, on koristi godišnjicu pobede Japana u Rusko-japanskom ratu kao izgovor da sačuva obraz i najavljuje opštu amnestiju, puštajući Nikolsona i njegove oficire i oslobađajući ih fizičkog rada. Nikolson je šokiran lošim poslom koji obavljaju njegovi ljudi i naređuje izgradnju ispravnog mosta, koji će da preživi rat i da služi kao znak priznanja domišljatosti britanske vojske tokom narednih vekova. Klipton se protivi, verujući da je ovo saradnja sa neprijateljem.Širs uživa u svom bolničkom boravku na Cejlonu kada ga britanski major Varden poziva da se pridruži misiji komandosa da uništi most pre nego što bude završen. Širs pokušava da izađe iz misije priznajući da se tokom zarobljeništva predstavljao kao oficir, očekujući bolji tretman Japanaca. Varden odgovara da je to već znao i da se američka mornarica složila da ga prebaci u britansku vojsku, kao i da je Širs dobio majorsku komisiju, kako bi izbegao sramotu. Shvativši da nema izbora, Širs se dobrovoljno prijavljuje.Komandosi iskaču padobranima u Burmu. Varden je ranjen u susretu sa japanskom patrolom, pa ostali moraju da ga nose na nosiljci. On, Širs i Džojs stižu do reke na vreme uz pomoć sijamskih domorotkinja i njihovog seoskog poglavara Khun Jaija. Pod okriljem tame, Širs i Džojs postavljaju eksploziv na kule mosta. Voz koji prevozi važne uglednike i vojnike trebalo bi da prvi pređe most narednog dana, a cilj Vardena je da ih uništi oboje. Do zore je nivo reke opao izlažući žicu koja povezuje eksploziv sa detonatorom. Nikolson uočava žicu i skreće Saitoovu pažnju na nju. Kako se voz približava, njih dvojica žure na obalu reke da istraže. Džojs, koji upravlja detonatorom, izlazi iz svog zaklona i ubija Saita nožem. Nikolson zove u pomoć, pokušavajući da spreči Džojsa da dođe do detonatora. Kada japanska vojska otvori vatru i ubije Džojsa, Širs dolazi da pomogne, ali je i sam upucan. Prepoznavši umirućeg Širsa, Nikolson uzvikuje: „Šta sam učinio?”.Varden puca iz merzera, ranjavajući Nikolsona. Ošamućeni pukovnik posrće prema detonatoru i pada na njega, dižući u vazduh most i dolazeći voz koji pada u reku. Vardenova misija je izvršena, ali on oseća krivicu zato što su njegovi ljudi ubijeni. Svedočeći pokolju, Klipton odmahuje glavom mrmljajući: „Ludilo! ... Ludilo!”5/3

Pjer Bul Most na reci KvajTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaPočetkom 1943. britanski ratni zarobljenici stižu u japanski zatvorski logor u Burmi, predvođeni pukovnikom Nikolsonom. Jedan od ostalih zatvorenika koje je upoznao je komandant Širs iz američke mornarice, koji opisuje stravične uslove. Nikolson zabranjuje bilo kakve pokušaje bekstva, jer im je štab naredio da se predaju, a bekstvo bi se moglo shvatiti kao prkos naredbama. Gusta džungla koja okružuje logor čini bekstvo praktično nemogućim. Pukovnik Saito, komandant logora, obaveštava nove zatvorenike da će svi, čak i oficiri, raditi na izgradnji železničkog mosta preko reke Kvaj koji će povezivati Bangkok i Rangun. Nikolson se protivi, obaveštavajući Saita da Ženevska konvencija izuzima zarobljene oficire od fizičkog rada. Nakon što su zarobljeni vojnici odvedeni do mesta gradnje mosta, Saito preti da će oficiri biti streljani, sve dok major Klipton, britanski medicinski službenik, ne upozori Saitoa da ima previše svedoka da bi mogao da se izvuče sa ubistvom. Saito ostavlja oficire da stoje ceo dan po jakoj vrućini. Te večeri oficiri su smešteni u kaznenu kolibu, dok je Nikolson zatvoren u gvozdenoj kutiji pošto je za kaznu pretučen. Širs uspeva da pobegne, ali biva ranjen. On je zalutao u sijamsko selo, gde mu lokalno stanovništvo pomaže da se oporavi i na kraju stiže u britansku koloniju Cejlon.Sa rokom završetka u maju, radovi na mostu su katastrofalni. Zatvorenici rade što manje i sabotiraju sve što mogu. Pored toga, japanski inženjerski planovi su loši. Ako Saito ne ispoštuje svoj rok, bio bi u obavezi da izvrši ritualno samoubistvo. Očajan, on koristi godišnjicu pobede Japana u Rusko-japanskom ratu kao izgovor da sačuva obraz i najavljuje opštu amnestiju, puštajući Nikolsona i njegove oficire i oslobađajući ih fizičkog rada. Nikolson je šokiran lošim poslom koji obavljaju njegovi ljudi i naređuje izgradnju ispravnog mosta, koji će da preživi rat i da služi kao znak priznanja domišljatosti britanske vojske tokom narednih vekova. Klipton se protivi, verujući da je ovo saradnja sa neprijateljem.Širs uživa u svom bolničkom boravku na Cejlonu kada ga britanski major Varden poziva da se pridruži misiji komandosa da uništi most pre nego što bude završen. Širs pokušava da izađe iz misije priznajući da se tokom zarobljeništva predstavljao kao oficir, očekujući bolji tretman Japanaca. Varden odgovara da je to već znao i da se američka mornarica složila da ga prebaci u britansku vojsku, kao i da je Širs dobio majorsku komisiju, kako bi izbegao sramotu. Shvativši da nema izbora, Širs se dobrovoljno prijavljuje.Komandosi iskaču padobranima u Burmu. Varden je ranjen u susretu sa japanskom patrolom, pa ostali moraju da ga nose na nosiljci. On, Širs i Džojs stižu do reke na vreme uz pomoć sijamskih domorotkinja i njihovog seoskog poglavara Khun Jaija. Pod okriljem tame, Širs i Džojs postavljaju eksploziv na kule mosta. Voz koji prevozi važne uglednike i vojnike trebalo bi da prvi pređe most narednog dana, a cilj Vardena je da ih uništi oboje. Do zore je nivo reke opao izlažući žicu koja povezuje eksploziv sa detonatorom. Nikolson uočava žicu i skreće Saitoovu pažnju na nju. Kako se voz približava, njih dvojica žure na obalu reke da istraže. Džojs, koji upravlja detonatorom, izlazi iz svog zaklona i ubija Saita nožem. Nikolson zove u pomoć, pokušavajući da spreči Džojsa da dođe do detonatora. Kada japanska vojska otvori vatru i ubije Džojsa, Širs dolazi da pomogne, ali je i sam upucan. Prepoznavši umirućeg Širsa, Nikolson uzvikuje: „Šta sam učinio?”.Varden puca iz merzera, ranjavajući Nikolsona. Ošamućeni pukovnik posrće prema detonatoru i pada na njega, dižući u vazduh most i dolazeći voz koji pada u reku. Vardenova misija je izvršena, ali on oseća krivicu zato što su njegovi ljudi ubijeni. Svedočeći pokolju, Klipton odmahuje glavom mrmljajući: „Ludilo! ... Ludilo!”5/3

Pjer Bul Most na reci KvajTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaPočetkom 1943. britanski ratni zarobljenici stižu u japanski zatvorski logor u Burmi, predvođeni pukovnikom Nikolsonom. Jedan od ostalih zatvorenika koje je upoznao je komandant Širs iz američke mornarice, koji opisuje stravične uslove. Nikolson zabranjuje bilo kakve pokušaje bekstva, jer im je štab naredio da se predaju, a bekstvo bi se moglo shvatiti kao prkos naredbama. Gusta džungla koja okružuje logor čini bekstvo praktično nemogućim. Pukovnik Saito, komandant logora, obaveštava nove zatvorenike da će svi, čak i oficiri, raditi na izgradnji železničkog mosta preko reke Kvaj koji će povezivati Bangkok i Rangun. Nikolson se protivi, obaveštavajući Saita da Ženevska konvencija izuzima zarobljene oficire od fizičkog rada. Nakon što su zarobljeni vojnici odvedeni do mesta gradnje mosta, Saito preti da će oficiri biti streljani, sve dok major Klipton, britanski medicinski službenik, ne upozori Saitoa da ima previše svedoka da bi mogao da se izvuče sa ubistvom. Saito ostavlja oficire da stoje ceo dan po jakoj vrućini. Te večeri oficiri su smešteni u kaznenu kolibu, dok je Nikolson zatvoren u gvozdenoj kutiji pošto je za kaznu pretučen. Širs uspeva da pobegne, ali biva ranjen. On je zalutao u sijamsko selo, gde mu lokalno stanovništvo pomaže da se oporavi i na kraju stiže u britansku koloniju Cejlon.Sa rokom završetka u maju, radovi na mostu su katastrofalni. Zatvorenici rade što manje i sabotiraju sve što mogu. Pored toga, japanski inženjerski planovi su loši. Ako Saito ne ispoštuje svoj rok, bio bi u obavezi da izvrši ritualno samoubistvo. Očajan, on koristi godišnjicu pobede Japana u Rusko-japanskom ratu kao izgovor da sačuva obraz i najavljuje opštu amnestiju, puštajući Nikolsona i njegove oficire i oslobađajući ih fizičkog rada. Nikolson je šokiran lošim poslom koji obavljaju njegovi ljudi i naređuje izgradnju ispravnog mosta, koji će da preživi rat i da služi kao znak priznanja domišljatosti britanske vojske tokom narednih vekova. Klipton se protivi, verujući da je ovo saradnja sa neprijateljem.Širs uživa u svom bolničkom boravku na Cejlonu kada ga britanski major Varden poziva da se pridruži misiji komandosa da uništi most pre nego što bude završen. Širs pokušava da izađe iz misije priznajući da se tokom zarobljeništva predstavljao kao oficir, očekujući bolji tretman Japanaca. Varden odgovara da je to već znao i da se američka mornarica složila da ga prebaci u britansku vojsku, kao i da je Širs dobio majorsku komisiju, kako bi izbegao sramotu. Shvativši da nema izbora, Širs se dobrovoljno prijavljuje.Komandosi iskaču padobranima u Burmu. Varden je ranjen u susretu sa japanskom patrolom, pa ostali moraju da ga nose na nosiljci. On, Širs i Džojs stižu do reke na vreme uz pomoć sijamskih domorotkinja i njihovog seoskog poglavara Khun Jaija. Pod okriljem tame, Širs i Džojs postavljaju eksploziv na kule mosta. Voz koji prevozi važne uglednike i vojnike trebalo bi da prvi pređe most narednog dana, a cilj Vardena je da ih uništi oboje. Do zore je nivo reke opao izlažući žicu koja povezuje eksploziv sa detonatorom. Nikolson uočava žicu i skreće Saitoovu pažnju na nju. Kako se voz približava, njih dvojica žure na obalu reke da istraže. Džojs, koji upravlja detonatorom, izlazi iz svog zaklona i ubija Saita nožem. Nikolson zove u pomoć, pokušavajući da spreči Džojsa da dođe do detonatora. Kada japanska vojska otvori vatru i ubije Džojsa, Širs dolazi da pomogne, ali je i sam upucan. Prepoznavši umirućeg Širsa, Nikolson uzvikuje: „Šta sam učinio?”.Varden puca iz merzera, ranjavajući Nikolsona. Ošamućeni pukovnik posrće prema detonatoru i pada na njega, dižući u vazduh most i dolazeći voz koji pada u reku. Vardenova misija je izvršena, ali on oseća krivicu zato što su njegovi ljudi ubijeni. Svedočeći pokolju, Klipton odmahuje glavom mrmljajući: „Ludilo! ... Ludilo!”5/3