62203) GOSPODARICA ARABIJE , Vilijam Njuton , Alnari Beograd 2011 , GODINA JE 1930. I BRITANCI ČVRSTO DRŽE ARABIJU POD SVOJOM VLAŠĆU. AJVOR VILOBI, MLADI ORIJENTALISTA, POLAZI U SMELU POTRAGU ZA OCEM, OFICIROM BRITANSKE VOJSKE. Od Ajvorovog rođenja, Robert je u Engleskoj bio samo jednom, obuzet pričama o Asiru, zemlji u kojoj žive šeici i razbojnici pod belim turbanima; zemlji u kojoj se borio rame uz rame sa čuvenim kapetanom Lorensom. Posle tog jedinog susreta, porodica više nije imala vesti od Roberta. Deset godina kasnije, Ajvor želi da sazna šta se sa njim dogodilo i polazi u avanturu života. Putuje u Kairo, zatim u Abhu, Jemen i na obale Crvenog mora ne bi li saznao nešto o ocu, ali njega se naizgled niko ne seća, ili se plaši da to prizna. Usput, Ajvor sluša priče o ratnici Naemi, čija se sudbina neraskidivo prepliće sa očevom. Ne bi li pronašao rešenje misterije, Ajvor odlazi u potragu za abisinskim vidovnjakom koji se nekada davno našao na istom brodu za prevoz robova kao i Naema... mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , izlizane ivice korica , papir požuteo , posveta na predlistu , 279 strana

Autor: Ilja Bojašov Povez: broširan Br. strana: 178 Format: 13x20 Muri je Bosanac koji više od svega voli udobnost i zato je njegova jedina reakcija na rat koji počinje 1992. – beg. S jednom bitnom napomenom: Muri je – mačak. Samim tim, Bosanac bez nacionalnosti. Njegov put od države do države koji se prostire od Hrvatske, Austrije i Nemačke do pribaltičkih zemalja je u stvari put od gazde do gazde. Najnetipičniji od njih je svakako Srbin Borislav, koji je u ratu u Bosni izgubio porodicu i trenutno taljiga po Evropi u kamionu koji je služio za prevoz leševa. Šta mi znamo o našim kućnim ljubimcima koje toliko volimo? Sudeći po tome o čemu razmišlja Muri – premalo. No, on nije jedina neobična životinja na stranicama ovog romana. Osim Murija, putuju i kit Dik, koji pliva svetskim okeanima sve dok ne naiđe na gigantsku hobotnicu i kitolovce, gusan Timoša, koji satima deli trocifrene brojeve sve dok ne završi svoj život kao još jedan od onih koji su dali život za Otadžbinu... Naravno, putuju i ljudi: šeik Abdula, vlasnik trideset žena i petnaest mesta rođenja, avionom želi da obleti Zemlju. Kinez hoda po žici iznad provalije. Poznati pravnik, osuđen na invalidska kolica, uporno pokušava da se uspenje na nepristupačnu liticu. Ilja Bojašov je definitivno napisao maštovit i duhovit roman u kojem svoj Eldorado ne traže samo ljudi nego i životinje: sva radoznala bića koja se osećaju dovoljno mlado da krenu na put.

BENJAMIN MONFERAT SVET U PLAMENUMeki povezIzdavač LagunaKnjižni blok se delimično odvojio od koricePoslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa.;;Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul.;;U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi.;;Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje...;;„Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium2/1

Laguna/ Svet u plamenu - Benjamin Monferat lepo očuvana Laguna Beograd 2016 , meki povez,str.715 Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium

Svet u plamenu Benjamin Monferat veoma lepo očuvana Laguna Beograd 2016 , meki povez,str.715 Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium

Laguna Beograd 2016 , meki povez,str.715 Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ AstroLibrium mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 715 strana

NOVO! Format: 13x20 cm Broj strana: 720 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. februar 2017. ISBN: 978-86-521-2469-5 Prevodilac: Irena Lea Janković Kategorije: Istorijski / Drama Poslednje putovanje legendarnog Orijent ekspresa. Maj 1940. Nemački tenkovi kotrljaju se ka zapadu. Dok se u Parizu širi strah, Orijent ekspres poslednji put kreće za Istanbul. U vozu je okupljena družina spojena sudbinskim okolnostima. Svaki putnik ima svoj razlog zbog kojeg po svaku cenu želi da učestvuje u toj poslednjoj vožnji. Jedan balkanski kralj želi da povrati vladavinu nad svojom zemljom. Njegova jevrejska ljubavnica strahuje za svoju ljubav – i svoj život. Nemački špijun daje sve od sebe da je zaštiti. Ruski veliki knez je u bekstvu, dok mu je sovjetska vlast za petama. Diva nemog filma više strahuje od zaborava nego od rata. U vozu su i špijuni svih velikih sila. Niko, međutim, ne zna da voz prevozi nešto za čime Hitlerove trupe tragaju po čitavoj Evropi. Od samog početka, zvezde nisu naklonjene ovom putovanju. Svaki prelazak granice može se završiti kobno. Naposletku u vozu izbija vatra. I dok Evropa tone u tamu, Orijent ekspres juri kroz noć poput rasplamsale baklje... „Svet u plamenu je vremeplov koji će vas odvesti u jedan od najuzbudljivijih istorijskih trenutaka. Uživaćete u svakoj stranici.“ – AstroLibrium

Sofi Kinsela - Moj ne tako savršeni život kao nova Autorka bestseler serijala Kupoholičarka. Kejti Brener ima savršen život: stan u Londonu, glamurozan posao i božanstvene slike na Instagramu. Dobro, istina je da ona iznajmljuje majušnu sobu bez imalo prostora za garderobu, maltretira se u prevozu putujući do firme u kojoj radi kao službenica, a život koji predstavlja na Instagramu zapravo nije njen. Ali njeni snovi će se jednog dana sigurno ostvariti, zar ne? Kada joj superuspešna šefica Demetra da otkaz, Kejtin ne tako savršeni život i sve nade su uništeni. Primorana je da se vrati kući u Samerset, gde pomaže ocu u otvaranju odmarališta za glampere. London joj nikada nije izgledao tako daleko – sve dok se Demetra neočekivano ne pojavi kao gost na njihovom imanju. Kejti shvata da joj se pružila prilika. Međutim, treba li da se sveti ženi koja joj je srušila snove – ili da pokuša da se vrati na posao? Da li Demetra – žena koja ima sve – zapravo i sama ima idiličan život? Možda njih dve imaju više zajedničkog nego što na prvi pogled izgleda. I šta uopšte fali ne tako savršenom životu? „Mnogo je urnebesno smešnih scena u ovoj vedroj priči o društvenim mrežama i ličnom brendiranju, i grozničavoj stvarnosti koja se krije iza naših savršenih onlajn života.“ Bustle

Odlično očuvana. Nema pisanja. Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Povez knjige : mek Strana : 205 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Herbert Džordž Vels Ostrvo doktora MonroaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaEdvard Prendik se, posle brodoloma u južnim vodama Tihog okeana, zatiče na palubi broda koji prevozi životinje i čiji ga kapetan ostavlja na neobičnom ostrvu kojim vlada ozloglašeni doktor Moro. Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. Prendik se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu…Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima.Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „ inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva.12/0

Herbert Džordž Vels Ostrvo doktora Monroa Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Edvard Prendik se, posle brodoloma u južnim vodama Tihog okeana, zatiče na palubi broda koji prevozi životinje i čiji ga kapetan ostavlja na neobičnom ostrvu kojim vlada ozloglašeni doktor Moro. Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. Prendik se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu… Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima. Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva.

DRINSKI MAKRO RADOVAN LAZAREVIĆ Autor:: Radovan Lazarević Naziv dela: Drinski makro Žanrovi:: Domaći pisci Izdavač:: Čigoja – Beograd Uređuje i štampa: Čigoja – Beograd Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 308 Jezik: Srpski Pismo: Latinica Povez: Broširano Format: 20 X 14 cm Detaljno stanje: Nova, neotvorena Opis: U „Drinskom makrou“, kao i u svom prethodnom romanu „Švapski paket“, Radovan Lazarević ostaje u sferi iste teme: uticaja planetarnog podzemnog rata koji se vodi radi resursa, ideja, religija, moći, životnog prostora, na srpske mikro sredine. U „Švapskom paketu“ to je srednji Banat, u „Drinskom makrou“ gornjodrinski kraj, posle zamrznutog građanskog rata u BiH, nastanjen isključivo srpskim stanovništvom. Da talasi tog globalnog podzemnog rata, piše Lazarević, nisu zapljusnuli i Gornju Drinu, ovo relativno prostrano zaboravljeno područje bi se vrlo brzo svelo na nekoliko nevelikih naseljenih mesta i nepregledno carstvo šuma, opustelih napuštenih sela i zverinja, na još jednu srpsku nedođiju. Ali talas, i to snažan, dovaljao se i do te srpske nedođije stešnjene između dve oblasti nastanjene muslimanskim stanovništvom: bošnjačkog dela BiH i Sandžaka. Nekom moćnom, zadojenom idejom o budućoj dominaciji islamske civilizacije svetom, prohtelo se da se i to uzano srpsko područje natkrili polumesecom, da ostvari svojevremeni slogan bosanskih mladomuslimana: Sve od Bosne do Irana biće zemlja muslimana, da dokaže da javno izrečena misao negdašnjeg turskog predsednika Demirela: Od Kine do Jadrana, sve su to turske zemlje, nije bila puka utopija.Kad bi se ta uzana srpska drinska nedođija privela islamu san o „zelenoj transfezali“, ZETRI, postao bi java. Glavnom junaku „Drinskog makroa“ Luki Jezercu, voljom njegovog moćnog, nepoznatog, u sivoj zoni velikog svetskog biznisa sakrivenog poslodavca, palo je u deo da san pretvori u javu. Verujući da „unovčava istoriju“, jedini zdrav resurs ove srpske nedođije, da čini dobro narodu iz kog je potekao, u njenom srcu gradi veliki bungalovski hotel u obličju staromuslimanske kasabe, sa velikim kazinom i noćnim klubom u centralnom delu, takođe spolja „obučenim“ u orijentalno ruho. Sagradio je jazbinu bluda i poroka, mali balkanski Las Vegas, voljom dalekog nepoznatog nalogodavca, arhitektonski po mustri bosforskih osmanlijskih palata iz 17. i 18. veka.Kad voljom nepoznatog moćnog poslodavca, misteriozne finansijske korporacije „Liga SG“, i renoviranim višegradskim hotelima da orijentalni pečat, Luka uviđa da je zapravo „Ligin“ Trojanski konj, da mu je povereno da kapitalom i arhitekturom, ulažući i gradeći, prokrči put islamu kroz ovu uzanu srpsku nedođiju. Rađa se u njemu otpor, postaje pritajeni saboter, a kad njegov misteriozni moćni poslodavac, želeći da i sa drinske strane zakorači u Srbiju, kupuje „Šargansku osmicu“, čuvenu turističku prugu, i kad u drinsko jezero porine galiju za prevoz turista kroz veličanstveni drinski kanjon, vernu kopiju osmanlijske brodice iz vremena Mehmed Paše Sokolovića, sa posadom obučenom po osmanlijski i sa istaknutom osmanlijskom zastavom na jarbolu, Luka postaje otvoreni „Ligin“ protivnik. Ali već je bilo kasno. U „Liginom“ kolu već su uveliko igrali korumpirani kriminalizovani delovi vrhova srpske vlasti s obe strane Drine. I rodoljublje ima cenu, zar ne?Ipak, sve nije beznadežno. Ili je možda i beznadežnije nego što se čini. Tu i tamo, obavezno kad bi se najviše zakuvalo, na Drini, u drinskoj srpskoj nedođiji, pojavila bi se izvesna visoka plava žena, takođe obavijena velom tajne. Ne zna se koga predstavlja, u čije ime dela, jedino što je izvesno, i iza nje je neko moćan, neko ko na Drini, u nesrećnoj Bosni i na još nesrećnijem Balkanu ima interese suprotne interesima Lukinih poslodavaca. Balkanskim narodima nije suđeno da odlučuju, već samo da plaćaju.Uplićući blisku predvidivu srpsku budućnost sa traumatičnom prošlošću i besperspektivnom sadašnjošću u jednu pletenicu, natkriljujući je moćnim nevidljivim silama koje ovaj svet vode u ambis i ličnom dramom glavnog junaka razapetog između dve žene, Lazarević u „Drinskom makrou“ ispisuje opominjuće, uzbudljivo, dinamično štivo koje navodi na razmišljanje. „Drinski makro“ je ozbiljna upozoravajuća knjiga o kolonizaciji i desrbizaciji srpskih prostora, obojena stvarnim životom.

Ova knjiga nema veze sa sestrama Bronte Шарлот, Емили и Ен. Pročitajte dalji opis knjige. iz 2003. vrlo dobro očuvano - posveta na 1. predlistu. 99 str. Riječ je o nekoliko osobnosti okupljenih pod pseudonimom Sestre Brontë. Knjiga Teleportacija ljubavi miks je njihovih hiper-bilježaka koje su objavljene (u jednoj od mogućih verzija) u beogradskom Studentskom kulturnom centru 2004. U jednoj od verzija njihovih biografija Sestre su napisale: Živimo urednim i povučenim životom na vrhu brda, preko puta groblja sa psom i bavimo se spisateljskim radom . Strastvene smo obožavateljice Vesne Parun Probudim se od kurca i puna govana. I nije mi drago i nisam lucidna, ni svježa. Pjesničke figure natjerat će me na riganje i progutat će me lijenost i ono suprotno od motivacije. A provelo je rupu kroz mene i ona se sad širi tlom kojim hodam. Razboljela me samoća. Temperatura raste. Tjelesna viša od atmosferske. Plačem i to je zdravo za sinuse pune katrana. Osim aspirina nitko nije vjerovao mojoj bolesti. Pustili su me ovdje, neka skapavam sama. Nitko da mi kupi mandarine. A mislila sam da sve mogu i sve znam. I mogla sam. Sada više ne. Ništa ne znam i pretoplo je za pušenje, a to je nepodnošljivo. Zašto je suprotni spol toliko uporan a ja toliko nestabilna? Koliko su budalaština u stanju napričati sve zbog jedne najobičnije pičke? A taman se činilo kako je vrijeme bajki odavno prošlo. NAŠI MALI ŽIVOTI MOJE VELIKO SRCE Bila je fešta i trajala je tri dana. Imali smo tri kazete: Prodiđi, neki pank i Tomu Zdravkovića, čitava tri dana samo te tri kazete, posebno ova zadnja, osim u međuvremenima padanja u alkoholnu komu u kojoj se nije čulo ništa. U disku je bio fajrunt, i ja sam, nadajući se snošaju, rekla da imamo stan, vlasnica stana je morala pristati, uostalom, to je bila uspješna večer, jer su je te večeri prozvali noge diska, i to je bio sarkazam, naravno, ili smanjena vidljivost pod utjecajem nekih supstanci. Bilo je par gajbi pive, nebrojene plastične boce psihodeličnog vina, stakleni kanistar rakije na ormaru koji netko nije dobro zatvorio, pa je špina kapala i natapala čarape iz ladice. Povela sam ga u razgledavanje stana, on se htio jebat u kupatilu, a ja u spavaćoj sobi od staraca koja je imala veliko ogledalo na vratima ormara. Gledala sam se kako mičem karlicom i kako se drugo tijelo odmiče od mene dok ja padam u izmaglice nečega što je jednom davno bio san pravednika. Jelena se išla kupati s njim, sjedili su goli i brčkali se u kadi kao djeca kad je ušao Peco i rekao Dječurlija! Valjda su ga bili obuzeli očinski osjećaji. On se još htio jebat s Jelenom u sobi u kojoj sam ja spavala, ali Jelena mu nije dala. Ujutro je došla njegova cura s kojom se bio nedavno pomirio nakon što je ona izliječila navodni triper kojeg je pokupila štekajući se s nekim skejterima. U jedanaest ujutro, oni koji nisu spavali, vjerovali su Tomi kad je pjevao DOTAK’O SAM DNO ŽIVOTA I PAKAO I PONORE s orkestralnim krešendima vrsnog vojvođanskog pratnja-benda, srca su drhtala jer je govorio istinu, i kad je imao koncert u Americi, za sve je pare zakupio kat hotela i lokao i častio, to je bio čovjek! ALI TI MI DUŠU UZE TI PROKLETI ŽENSKI STVORE PA ZBOG TEBE NEMAM MIRA U SNOVIMA NI NA JAVI! Peco se zakačio na nju, jer je pričao sa mladim ženskim bićem malo dulje nego što li je u zadnjih deset godina KAKO DA TE TUGO MOJA nije ju htio pustiti sa žilavom upornošću, ona je popizdila KAKO DA TE MUKO MOJA negdje usred drugog dana oko dva ujutro je zvao rođake u Srbiju i napravio telefonski račun od osamsto kuna KAKO DA TE SRCE MOJE popili su joj špajzu od dvadeset litara vina ZA TRENUTAK ZABORAVI. Ona je spavala na balkonu, na razbijenoj slamnatoj stolici i šminka joj se izbrisala, nikad nije bila ljepša. Nikad se nisam toliko smijala, abdomenom, Bepo i Gile su zaspali na kauču, Bepi su lakom za nokte napisali na tintari fuck me, a Gileta su našminkali šminkom za usta DUBOKO JE DALEKO JE JA OSETIH SVU GORČINU DOTAK’O SAM DNO ŽIVOTA SAD VERUJEM U SUDBINU kad je upala njena mama tražeći osobne i brojeve telefona, prijeteći policijom, nakon što je susjeda Jehovin svjedok zvonila na vratima znam da imaš rođendan, ali dva dana za redom... a brat je lupao šakom po vratima iza kojih su bili njih dvoje izlazite, majmuni! Ja drmam vlasnicu stana: došla ti je mama, dok se ona pijana okreće na drugu stranu ŠIBALI SU MOJU DUŠU I ORKANI I TORNADA te mi uzimamo stvari i bježimo iz stana. ALI TI MI DUŠU UZE TI PROKLETA ŽENO MLADA. Dolazi policija, ispituje ju, te govore mami dobro, vidimo gospođo da je to obiteljska stvar sa vašom kćerkom, ona iz druge sobe viče boli me kurac za izbjeglice! iz obijesti. Kod Pece u stanu ona plače, njene suze su optužujuće, ali on se ne može prestati iživljavati nad njom PA ZBOG TEBE NEMA MIRA trči iz stana, koji je u stvari podrum bez struje U SNOVIMA NI NA JAVI ja izlazim za njom, i pijem votku u obližnjem kafiću, rigam u bijelom mramornom wc-u apsolutno pribrana i pokušavam počistiti učinjeno, ne ide mi, skupljam to ispod neke kante, izlazim na svježi zrak. Na raskršću bura žonglira s plastičnom vrećicom NA TRENUTAK ZABORAVI… Situacija nastala između mog i tvog tijela ne dotiče naš um. Sporazumno to nije najvažnije večeras. Moje mogućnosti su precijenjene od mene same. Tvoje mogućnosti su znatne. Fakbadi je moj večeras, išao na posao nakon cijele noći... I šta smo još ono rekli, divim ti se... zbog toga fakbadi koji je još jutros bio moj, a sada već nije, je prije bio fakbadi od prijateljice. Situacije između naših tijela su povezane strepnjom od spolnih bolesti, strepnjom od pogrešnog zaljubljivanja, od pogrešnih procjena. Ja želim više nego što mogu. Ja bih htjela, ali mi tijelo ne može. Ja sam u raskoraku između svoje želje i svojeg srca. Taj raskorak ispod kojeg zjapi ponor, u ponoru zvijeri tiho zavijaju, kažu nije ti ovo trebalo… JEBEM IM JA MATER SVIMA JEBEM IM JA MATER SVIMA NJIMA UDATIMA I OŽENJENIMA DEBELIMA MRŠAVIMA JEBEM IM JA MATER SVIMA GOLIMA I BOSIMA MAČKAMA I PSIMA NEK SI JEBU MATER SAMI SVOJIM IZUMIMA PROVODIMA FEŠTAMA I TULUMIMA NEK SI SAMI JEBU MATER TI IDIJOTI POLIGLOTI MAMLAZI BUDALE PREVARANTI TRAFIKANTI OŠTROKONDŽE LIZIMINDŽE KORUPTITI PERVERTITI NEZASITNI KARIJERISTI OGUGLALI ANARHISTI PREVARENI IDEALISTI DUPELISCI I LJUBIMCI NEK SI SAMI JEBU MATER TOČNO TAMO GDJE TO TREBA U ONAJ MRKLI KRATER KAMO HRLI SVJETSKA ŽBURA Ponekad na naše fešte banu neki gadni ljudi, neki preseratori, kafićki inventari, ljudi u kanotjerama ispod kožnih kaputa. Ali, tamo bude i hipi roditelja sa djecom, psima, kućom na kotačima i oni presvlačeći dijete daju podrugljive dijagnoze životnih situacija svih prisutnih. Neko zvoni na vrata energično; ULAZI POLICIJA i dok muzika još trešti, Marko se probija do jednog malog i jednog velikog policajca, od kojih priča samo ovaj veći glumeći bezuspješno autoritet. Zašto su vas pozvali? Zato jer niste normalni! Marko odrađuje standardnu točku nervoznog građanina: PA ZAR SE ČOVJEK NE MOŽE PROVESELITI U VLASTITOJ KUĆI?!! i onda prelazi u ležerno jer vidi da su panduri tupi i neagresivni, i iznad svake mjere zbunjeni. AJMO, LJUDI, POKUPITE CUGU I DROGU I IDEMO U KRČKU. Netko još pokušava staviti da svira ĐELEM, ĐELEM na kompjuteru, pa se i to stišava. Situacija se seli u drugu kuću nedaleko od prve. Naravno, idemo autom jer je fora. Susrećem nesuđenog ljubavnika-prijatelja kojemu je neugodno i nije baš sretan što će mu u kuću uletiti 30 ljudi koje ne poznaje. Mi bismo pričali često o životu, prijateljstvima koja su nam se raspala, nama samima, pričajući o 500 drugih stvari. Ili bih ja pričala i pričala, samo da ne moram reći ono što sam trebala, ono što ne mogu, a htjela sam, itd. I na kraju, kad sam mu rekla, sad mu je neugodno. Sati i sati razgovora, sati i sati pričanja. Brišeš prašinu s televizora. I svakog dana je ima sve više, i neminovno je da će je i sutra biti. Otkud dolazi prašina? Bi li ušla da zatvoriš prozore? Da li prašina dolazi iz svemira? Sati i sati brisanja prašine. Moja mama kaže ONA MALA OD MILKE UVIJEK JE VIDIN NA PROZORU KAKO TRESE KRPU. TO JE VRIJEDNA MALA. Da li si ti vrijedan i marljiv i iskren drug? Imaš li radne navike? Mamurluci su takva stoka. Čovjek se zapita u jednom trenutku kako može živjeti bez kompjutera, kada se navukao na mejla (gibsona) i tko bi rekao da je pošta institucija koja počiva na jednoj apstraktnoj ideji o povezivanju ljudi i informacija. A ja poznajem poštu = ustroj. Moj otac je proveo čitav radni život šećući od kancelarije do kancelarije, od šaltera do šaltera, od sastanka do sastanka samoupravljanja i radnog kolektiva, sa prekriženim rukama iza leđa. Bio neki shef tamo. Zato danas ima ukočeni mali i domali prst na ruci. Jebote, a! Profesionalne deformacije od potpisivanja dokumenata, naredaba, uredaba, popisa maraka, kuverti, razglednica, dopisnica, kuverti, kalendara. Ali, sam ja zato uvijek imala šiljila, gumica, papira, kemiski, olovaka, korektora, sve što djetetu treba. U našoj dnevnoj sobi mi imamo knjige o pošti, to je stari dobio, Prvi dani pošte, odmah uz knjige o Titu koje su kupovali na sindikalnoj prodaji, i na njoj su konjanici što jašu od dvorca do dvorca, filatelijske kataloge, do Harolda Robinsa, kako se ono zove, Lovci u mutnom, o Hauardu Hjuzu koji se obogatio od prodaje oružja Nijemcima i između ostalog prevozom pošte u malim avionima preko Atlantika, i onda je otišao u Holivud gdje je poludio. Bla, bla. A šta kaže pička? Pička vapi za prostranstvima, pička guta kilometre, automobile i vozače i njihove životne priče i sudbine, naplatne kućice, policajce, granične zone, pička guta ovo jutro kad bismo trebali krenuti...