Rico Holding Company, 2008. Udžbenički format, 350 strana. Odlično očuvana.

PROSEČNE NORME U GRADJEVINARSTVU II deo-NISKOGRADNJA, XIII izdanje, latinica Knjiga sadrži sledeće vrste radova: III Zemljani radovi i sondaža IV Fundiranje(Temeljenje) V Tucanički kolovozi VI Kameni kolovozi VII Bitumenski kolovozi VIII Održavanje puteva IX Održavanje kaldrme u gradskim ulicama X Kamene konstrukcije XI Održavanje i izrada gornjeg stroja kod železnica XII Tuneli XIII Drveni mostovi i propusti XIV Skele grednih i zasvedenih konstrukcija XV Gradjevinski i montažni radovi kod metalnih mostova XVI Regulacija vodotoka XVII Drenažni i melioracioni radovi XX Prenos i prevoz materijala IP Gradjevinska knjiga Beograd 1978. Tvrde korice Format: 21x29 cm 426 strana Nova i nekorišćena knjiga.

253 uputstvo za pregledace kola novo izdanje 2006 godina , BEOGRAD ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH ZELEZNICA -260 stranica RETKO DOBRO OCUVANO ,malo su izlizane korice na ivicama ,ima potpis na najavnoj stranici П Р Е Г Л Е Д радника и радних места која морају да буду снабдевена овим упутством Овим упутством морају бити снабдевени: а) радници на пословима и радним задацима у извршној служби: - шеф секције, - заменик шефа секције, - шеф ОЈ за вучу возова и ТКП, - шеф ОЈ за одржавање теретних кола, - шеф ОЈ за саобраћај и транспорт, - помоћник шефа ОЈ за саобраћај и транспорт, - шеф станице, - помоћник шефа станице, - оперативни помоћник шефа станице, - главни инжењер за вучу возова и ТКП, - прегледач кола, - диспечер вуче и ТКП, - транспортно комерцијални техничар, - магационер, - возовођа, - колски отправник, - колски диспечер. б) радници у Секторима оних делатности који раде на пословима и радним задацима везаним за техничко-колске послове: - директор Сектора за вучу возова и ТКП - заменик директора Сектора за вучу возова и ТКП, - помоћник директора Сектора за вучу возова и ТКП, - директор Сектора за одржавање возних средстава, - заменик директора Сектора за одржавање возних средстава, - директор Сектора за саобраћај и транспорт, - заменик директора Сектора за саобраћај и транспорт, - главни диспечер вуче, - Центар за унутрашњу контролу, - Сектор за управљање квалитетом пословања и системима безбедности, - одељење за безбедност и здравље на раду, - радна места у стручним службама на којима се обављају послови везани за одредбе овог упутства. С А Д Р Ж А Ј Страна I.УВОДНЕ ОДРЕДБЕ члан 1. Предмет Упутства........................................................................................................................ 1 члан 2. Техничко-колске прегледне станице.......................................................................................... 2 члан 3. Опште одредбе у раду прегледача кола.................................................................................... 2 члан 4. Распоред, предаја и пријем службе............................................................................................ 3 члан 5. Поучавање и испитивање прегледача кола............................................................................... 4 члан 6. Обавештавање прегледача кола................................................................................................ 5 члан 7. Обавештавање између прегледача кола и станичног особља................................................ 5 члан 8. Опрема службених просторија техничко-колске прегледне службе........................................ 5 члан 9. Опрема прегледача кола............................................................................................................. 6 II. ПРЕГЛЕД КОЛА И ВОЗОВА члан 10. Дужности при прегледу кола....................................................................................................... 7 члан 11. Олиставање кола......................................................................................................................... 7 члан 12. Преглед кола................................................................................................................................ 10 члан 13. Преглед кола пре утовара, односно употребе........................................................................... 11 члан 14. Преглед кола после утовара, односно пре додавања возу...................................................... 12 члан 15. Преглед кола после истовара, односно употребе..................................................................... 13 члан 16. Преглед кола после оштећења и утврђивање штете................................................................ 13 члан 17. Поступак са исклизлим колима................................................................................................... 15 члан 18. Преглед кола после завршене оправке у радионици................................................................ 15 члан 19. Преглед кола у резерви, гарираних и неисправних кола.......................................................... 16 члан 20. Преглед и пријем на превоз нарочитих пошиљака................................................................... 16 члан 21. Преглед кола товарених опасним теретима.............................................................................. 17 члан 22. Преглед кола у возовима............................................................................................................. 19 члан 23. Преглед састава воза.................................................................................................................. 20 члан 24. Преглед воза у полазним станицама......................................................................................... 20 члан 25. Преглед воза у успутним станицама.......................................................................................... 21 члан 26. Преглед воза у крајњим станицама............................................................................................ 22 члан 27. Преглед кола у међународном саобраћају................................................................................ 23 члан 28. Преглед кола у зимском периоду................................................................................................ 23 члан 29. Начин прегледа кола................................................................................................................... 24 члан 30. Заштита на раду при прегледу кола........................................................................................... 24 члан 31. Поступак са неисправним колима............................................................................................... 25 члан 32. Упућивање кола власништво „Србија Карго“ а.д. на оправку................................................... 25 члан 33. Поступак са колима корисника превоза (приватна) и са колима у закупу............................... 26 члан 34. Подмазивање тарућих делова и кола са клизним лежиштима................................................ 27 члан 35. Сакупљање изгубљених делова................................................................................................ 27 III. КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРЕГЛЕДУ КОЛА члан 36. Осовински склоп........................................................................................................................... 28 члан 37. Осовинса лежишта....................................................................................................................... 39 члан 38. Огибљење..................................................................................................................................... 42 члан 39. Кочница......................................................................................................................................... 49 члан 40. Постоље кола............................................................................................................................... 61 члан 41. Обртно постоље........................................................................................................................... 64 члан 42. Одбојник........................................................................................................................................ 68 члан 43. Тегљенички уређај....................................................................................................................... 73 члан 44. Сандук теретних кола.................................................................................................................. 77 члан 45. Товарење кола, товарне јединице (контејнери) и товарни прибор......................................... 92 IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ члан 46. Прилози......................................................................................................................................... 108 члан 47. Тумачење упутства...................................................................................................................... 108 члан 48. Подучавање.................................................................................................................................. 108 члан 49. Прелазне одредбе........................................................................................................................ 108 члан 50. Завршне одредбе......................................................................................................................... 108 ПРИЛОЗИ Прилог 1 Дозвољене граничне мере код експлоатације и одржавања кола........................................... 110 Прилог 2 Подсетник за превоз опасних терета......................................................................................... 116 Прилог 3 Појам нарочите пошиљке............................................................................................................ 125 Прилог 4 Упутство за употребу мерила 77 EWP 5573.............................................................................. 126 Прилог 5 Упутство за употребу помичног мерила за мерење дебљине обруча или моноблок точка.. 128 Прилог 6 Упутство за употребу мерила за мерење размака точкова осовинског склопа...................... 130 Прилог 7 Сигнални знаци код пробе кочница............................................................................................ 131 Прилог 8 Преглед ТК образаца................................................................................................................... 132 Прилог 9 Техничко-колске прегледне станице „Србија Карго“ а.д.................................. (kutija 2)

Prodajemo knjigu Helene Larsson Pousette - History unfolds. Toplo Vam preporučujemo ovu knjigu ukoliko ste poštovalac internacionalne umetničke scene. Projekat problematizuje pojmove istorije, čineći nevidljivo vidljivim i rešavajući goruća pitanja u vezi sa načinom na koji se istorija i kulturno nasleđe oblikuju i koriste. Ova publikacija obuhvata prezentaciju umetničkih dela na izložbi, kao i članke naučnika iz različitih oblasti koji istražuju i otkrivaju skrivene strukture i otkrivaju nove uvide. Autori: Artur Žmijewski, Dušica Dražić, Elisabeth Bucht, Esther Shalev-Gerz, Hiwa K, James Webb, Jananne Al-Ani, Meric Algun Ringborg, Minna L. Henriksson, Susan Meiselas. Godina izdanja: 2017 Izdavač: Swedish History Museum Povez: Meki Broj strana: 248 Dvojezično izdanje: engleski i švedski Cena za ovaj proizvod je 2950 dinara. Stanje svakog predmeta je prikazano jasno putem fotografija. Takođe i detaljan opis će Vam pomoći da se lako odlučite za kupovinu oglašenog predmeta. Moguće je lično preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskom službom (primalac plaća poštarinu). Ako se šalje kurirskom službom, poslaćemo Vam kod za praćenje pošiljke. U slučaju slanja predmeta kurirskom službom svaki predmet je dobro upakovan. Shodno tome nismo odgovorni za eventualne reklamacije u slučaju štete na predmetu koja može nastati tokom samog prevoza od strane kurirske službe.

odlično očuvana Grubor S. Milan Kapetan unutrasnje plovidbe Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas.[8][9] Brodovi na području današnje Dalmacije Na području današnje Dalmacije, prvi nacrt broda pronađen u Grapčevoj pećini na ostrvu Hvaru star oko 4700 godina. U VII veku p. n. e, dobre brodove zvane Serilia Liburnica gradili su Liburni, koji su živeli od područja reke Krke u Dalmaciji pa sve do Raše u Istri. Ostaci potonulog broda u blizini ostrva Mljeta iz I veka svedoče o trgovačkom putovanju iz Grčke i Južne Italije. Ostaci tog broda govore o gradnji brodova, du\ine oko 20 m i nosivosti oko 100 t. Prvi dalmatinski brod potiče iz 11 veka, sačuvan je u gradu Ninu blizu Zadra. Dolaskom Slovena u VII veku na obale Jadranskog mora plovidba i brodogradnja postaju profesionalnim zanimanjem. Nešto kasnije grade se brodovi sa 2 – 3 jarbola, koji su se s malim modifikacijama lako i brzo pretvarali u ratne brodove. Tek u XII veku su brodovi dobili kormilo na krmi u svrhu lakšeg upravljanja. Već su tada postojale različite forme za različite namene, ali se najduže zadržala forma uskog, niskog i dugog broda na vesla, s dodatkom jedra, preuzetog od Liburna, od IX sve do XVI veka. Tek tada se forma broda menja i prelazi u široku, oblu i visoku, sa više jarbola i jedara, koju je zahtevala okeanska plovidba. U XV i XVI veku veliki napredak u brodogradnji na ovim prostorima beleži Dubrovačka republika gradnjom brodova trgovačke mornarice, za plovidbu na širem prostoru Mediterana te Dalekog istoka. U XVI i XVII veku, iz razloga ratova (Venecija, Turci) usporen je rast privrede. Brodogradnja na ovim prostorima i dalje je bila glavni sadržaj života i rada. U tom periodu razvijena je kvalitetna mornarica ( Senjski uskoci i Neretvanski gusari ) i bili su sposobni borci na moru. Poseban tip gajete, falkuša koji se gradio se u Komiži Galija je bila jedan od najzanimljivijih brodova u Srednjem veku na obalama Sredozemlja, pokretana je veslima i jedrima, a dužina joj je dosezala i do 50 m. Vesla su se kod galija postavljala i do u tri reda, a na svakom veslu je bilo i do 5 veslača. Od njene prvobitne forme razvila se kasnije, u XIX veku, forma manjeg broda, nazvana Gajeta i Leut. Početkom XVIII veka, na ovim prostorima nastupa mir, a Austrougarska monarhija podstiče ekonomiju, a u XIX veku ponovo oživljava brodogradnja (Lošinj, Cres, Silba, Korčula, Pelješac, Dubrovnik, Boka Kotorska). Grade se veliki jedrenjaci, koji su dugo godina bili konkurencija željeznim parnim brodovima.

Retko u ponudi, dobro očuvano! Autor - osoba Znaor, Darko Naslov Ekološka poljoprivreda : poljoprivreda sutrašnjice / Darko Znaor Vrsta građe priručnik Jezik hrvatski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Nakladni zavod Globus, 1996 Fizički opis 469 str., [16] str. s tablama u boji : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Koepf, Herbert H. Diek van Mansvelt, Jan Zbirka ǂBiblioteka ǂHrvatsko obiteljsko gospodarstvo. ǂEdicija ǂPriručnici (karton) Napomene Str. 13-17: Predgovor / Herbert H. Koepf Str. 18: Predgovor / Jan Diek van Mansvelt Bilješka o piscu: str. 469 Bibliografija: str. 463-467. Predmetne odrednice Ekološka poljoprivreda – Priručnik Knjiga obrađuje sve najvažnije aspekte ekološkog gospodarenja (poljoprivreda, voćarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo...). Jedno je poglavlje posvećeno prilikama u Hrvatskoj i mogućnostima za razvoj ekološke poljoprivrede. Poljoprivreda sutrašnjice. Ova knjiga se pojavljuje u vrijeme kada je zanimanje javnosti za tlo koje nas hrani, i u čijem krilu rastu i sazrijevaju biljke, veće no ikada. U njoj se govori o poljoprivredi koja teži ostvarenju harmonije s prirodom. Kako proizvesti dovoljno namirnica i krmnog bilja visoke kakvoće, a pri tom prirodu sačuvati od onečišćenja, te razviti zadovoljstvo i spoznati smisao rada nazemlji, osnovne su zadaće poljoprivrede o kojoj je riječ u ovoj knjizi, U posljednjih četrdesetak godina, poljo(djelstvo) se širom svijeta preobrazilo u poljo(privredu), tj. vid industrijske proizvodnje čiji je jedini cilj od svakog pojedinog polja ili životinje izvući najviše, dakako, smanjujući pri tom broj »ruku« koje su za to potrebne. Mjereći ovaj uspjeh, koji se temelji na primjeni novih tehničkih dostignuća, te još više na neracionalnoj upotrebi fosilne energije i agrokemikalija, isključivo količinski, čovjek se uistinu ne može oteti dojmu divljenja. Međutim, ovakav pristup poljoprivredi doveo je do opasnih ekoloških posljedica i iscrpljivanja neobnavljajućih prirodnih resursa. Štoviše, s lica zemlje zauvijek su nestale brojne biljne i životinjske vrste, ali se drastično smanjio i broj seoskih gospodarstava i poljoprivrednika. No, borba za gospodarski uspjeh, jednostavno nas je načinila slijepima spram ovih činjenica. Industrijska poljoprivreda dovela je do degradacije i izumiranja i vrijednosti sela i seoskog načina života koji je stoljećima bio izvor kreposti, snage i lijepog krajobraza. Ciljevi ekološke poljoprivrede Ekološki uzgoj je način poljoprivredne proizvodnje kojemu je cilj proizvodnja hrane primjenom prirodnih tvari i postupaka. To znači da ekološka poljoprivreda u pravilu ima ograničen utjecaj na okoliš jer potiče: odgovorno korištenje energije i prirodnih resursa održavanje bioraznolikosti očuvanje ekološke ravnoteže u regijama povećanje plodnosti tla održavanje kvalitete vode. Pravilima kojima je uređena ekološka poljoprivreda potiču se visoki standardi dobrobiti životinja te zahtijeva da poljoprivrednici zadovolje specifične etološke potrebe životinja. Propisi Europske unije o ekološkoj proizvodnji pružaju jasan okvir za proizvodnju ekoloških proizvoda u cijelom EU-u. Pomažu da se zadovolji potražnja potrošača za provjerenim ekološkim proizvodima i osiguravaju pošteno tržište za proizvođače, distributere i trgovce. Izgradnja povjerenja u ekološku poljoprivredu Da bi poljoprivrednici imali koristi od ekološkog načina proizvodnje, potrošači moraju vjerovati da se pravila o ekološkoj proizvodnji poštuju. Stoga je EU uspostavio strogi sustav kontrole i provedbe kako bi se zajamčila ispravna primjena pravila i propisa o ekološkoj proizvodnji. Budući da je ekološka poljoprivreda dio šireg lanca opskrbe koji obuhvaća sektore prerade, distribucije i maloprodaje hrane, i oni podliježu kontroli. Svaka država članica imenuje „kontrolne ustanove ili kontrolna tijela” koji kontroliraju subjekte u ekološkom prehrambenom lancu. Da bi se hrana mogla staviti na tržište kao ekološka, proizvođači, distributeri i subjekti koji je stavljaju na tržište moraju se registrirati pri nacionalnoj kontrolnoj ustanovi. Nakon što prođu potrebne inspekcije i kontrole, izdaje im se certifikat kojim se potvrđuje da njihovi proizvodi zadovoljavaju standarde ekološke proizvodnje. Svi subjekti kontroliraju se najmanje jedanput godišnje kako bi se osigurala kontinuirana usklađenost s pravilima. I ekološka hrana iz uvoza podliježe kontrolama kako bi se zajamčilo da je proizvedena i prevezena u skladu s ekološkim načelima. Ekološki znak Ekološkim znakom osigurava se jedinstveni vizualni identitet ekoloških proizvoda EU-a koji se prodaju na području EU-a. Zahvaljujući njemu potrošači u EU-u lakše prepoznaju ekološke proizvode, a poljoprivrednici ih mogu lakše prodati u svim državama članicama. Ekološki znak može se upotrebljavati samo na ekološkim proizvodima koje je certificirala ovlaštena agencija ili ustanova. Time se potvrđuje da su zadovoljili stroge uvjete proizvodnje, prijevoza i skladištenja. Ekološka poljoprivreda nakon 2022. Ekološka poljoprivreda u EU-u bilježi snažan rast koji je izravno povezan s povećanim zanimanjem potrošača za ekološke proizvode. Kako bi odgovorio na izazove koji proizlaze iz ubrzanog rasta sektora i osigurao učinkovit pravni okvir za poljoprivrednike, EU je donio nove propise o ekološkoj proizvodnji koji se primjenjuju od 1. siječnja 2022. Novi propisi o ekološkoj proizvodnji donose među ostalim sljedeće promjene: stroži sustav kontrola radi dodatnog jačanja povjerenja potrošača u sustav ekoloških proizvoda EU-a nova pravila za proizvođače koja će malim poljoprivrednicima olakšati prelazak na ekološku proizvodnju nova pravila o ekološkim proizvodima iz uvoza kako bi svi ekološki proizvodi koji se prodaju u EU-u zadovoljavali jednake standarde šira paleta proizvoda koji se mogu stavljati na tržište kao ekološki. Nove propise o ekološkoj proizvodnji podupire i akcijski plan o ekološkoj proizvodnji u Uniji koji je Europska komisija pokrenula u ožujku 2021. Zakonodavstvo EU donosi razna pravila i propise kojima se uređuje proizvodnja, distribucija i stavljanje ekoloških proizvoda na tržište u EU-u. Za pojedine proizvode utvrđeni su i posebni propisi. Kako bi poboljšao kvalitetu zakonodavstva, EU se o svojim propisima savjetuje s dionicima i zainteresiranom javnošću, a time su obuhvaćeni i propisi u sektoru ekoloških proizvoda. MG127 (N)

Вильгельм Вильгельмович Бекман Гоночные мотоциклы ------------------- ПРЕДИСЛОВИЕ Быстрый темп развития автодорожной промышленности в СССР создает все предпосылки для организации скоростных мотоциклетных состязаний, имеющих не только спортивное, но и, главным образом, техническое значение. Наряду с массовым производством обычных дорожных мотоциклов в нашей стране разрабатываются конструкции специальных мотоциклов, рассчитанных на эксплуатацию в скоростных соревнованиях. Можно не сомневаться в том, что количество гоночных мотоциклов советского производства будет увеличиваться с каждым годом. Гоночный мотоцикл является, прежде всего, экспериментальным объектом, способствующим повышению качества серийных машин. Существовавшие прежде примитивные способы проведения гонок и подготовки спортивных мотоциклов уступили место технически обоснованным принципам организации мотоциклетных гонок и научным методам постройки гоночных мотоциклов. Основная задача нашего мотоциклетного спорта состоит в том, чтобы систематически добиваться высоких спортивных результатов как в гонках местного характера, так и в международных встречах с лучшими представителями других стран. Решение этой задачи, связанное с разработкой высококачественных гоночных мотоциклов и подготовкой кадров соответствующей квалификации, требует анализа и обобщения опыта, накопленного международным мотоциклетным спортом за многие годы, критического подхода к оценке конструкции гоночных мотоциклов и выявления основных тенденций их развития. Предлагаемая книга имеет целью дать читателю систематизированные обобщенные сведения, характеризующие развитие устройства современных гоночных мотоциклов и их эксплуатационных качеств. Гоночная техника отличается большим разнообразием, а зарубежные фирмы опасаются конкуренции и в большинстве слу- чаев избегают опубликования подробных описаний мотоциклов, занимающих призовые места в чемпионате мира. Поэтому приведенные в книге материалы не могут считаться исчерпывающими; они дают представление об общих направлениях развития гоночной техники. Большое внимание уделено мотоциклам для шоссейно-кольцевых гонок, которые позволяют накапливать наиболее разнообразные экспериментальные данные, полезные для промышленности, и всегда составляли основу мотоциклетного спорта, поскольку подавляющее большинство мотоциклов эксплуатируется на дорогах с искусственным покрытием. Вследствие того, что в этой книге затрагиваются только специфические свойства гоночных мотоциклов, предполагается знакомство читателя с основами теории и устройством мотоциклов дорожного типа. Рукопись четвертого издания книги подготовлена специалистом в области спортивной техники ишк. А. А. Капустиным, дополнившим ее сведениями об эксплуатационных свойствах и технических параметрах гоночных мотоциклов, участвовавших в чемпионатах мира последних лет, а также К. А. Демянским и Ю. И. Подвальным. Глава 1 ТЕХНИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ МОТОЦИКЛЕТНОГО СПОРТА 1. ЗАРОЖДЕНИЕ МОТОЦИКЛЕТНОГО СПОРТА Появление мотоцикла — наиболее дешевого из механических видов транспорта — относится к концу прошлого столетии. Для выявления сравнительных достоинств различных конструкций мотоциклов во многих странах, в первую очередь во Франции, были организованы всевозможные гонки и пробеги, которые должны были определить скорость, экономичность, надежность и другие эксплуатационные качества нового средства транспорта. Предприятия, начавшие выпуск мотоциклов, использовали результаты гонок для рекламы своей продукции и поэтому вступали в ожесточенную борьбу между собой на спортивной арене. Так возник мотоциклетный спорт. Сначала (1885—1910 гг.) конструкции мотоциклов имели много недостатков; это препятствовало использованию мотоциклов в качестве средства транспорта и в основном они служили для развлечения и спортивных соревнований. В настоящее время -мотоциклы получили широкое распространение на всем земном шаре и представляют собой надежный вид транспорта, пригодный для повседневной деловой эксплуатации. Необходимые технические качества мотоцикл приобрел в результате последовательной систематической работы по его усовершенствованию, продолжавшейся почти 100 лет. Параллельно с усовершенствованием мотоцикла непрерывно развивался и мотоциклетный спорт, особенно распространенный в странах с развитой промышленностью. Тем не менее целесообразность дальнейшего развития мотоциклетного спорта и, в частности, скоростных соревнований иногда пытались поставить под сомнение; эту проблему неоднократно обсуждали на страницах специальных технических журналов в течение всего существования мотоциклетного спорта. История развития мотоциклетной техники дает вполне положительный ответ на вопрос о значении мотоциклетного спорта. Уже в первые годы существования мотоциклов остро ощущалась необходимость в полноценных методах испытания как конструкций мотоциклов в целом, так и их деталей. В этот период единственным источником для получения необходимых сведений были спортивные соревнования. Они позволили собрать достаточно обширные материалы, характеризующие эксплуатационные качества мотоцикла как нового транспортного средства. Созданные позднее лабораторные методы испытаний мотоциклов не лишили мотоциклетный спорт его технического значения. Поэтому мотоциклетные гонки сохранились до настоящего времен]!. Их ценная особенность состоит в том, что, требуя работы механизмов мотоцикла с большими нагрузками, они дают возможность в кратчайшие сроки обнаружить недостатки конструкции. Во многих случаях с точки зрения выявления дефектов работа мотоцикла во время гонки в течение нескольких часов, по существу, равноценна нескольким годам обычной эксплуатации. Технические результаты мотоциклетных гонок позволили внести в конструкцию серийных мотоциклов ряд различных усовершенствований. Например, ножное переключение передач, рессорные рамы, телескопические вилки, рулевые амортизаторы и многие другие конструктивные элементы сначала применялись на гоночных мотоциклах, а впоследствии нашли применение в массовом производстве. Гоночные мотоциклы всегда служили для проверки новых, прогрессивных идей конструкторов; эти мотоциклы во многих элементах опережали н предопределяли развитие дорожного мотоцикла. В силу этого современный дорожный мотоцикл по ряду параметров, таких как степень сжатия, частота вращения, литровая мощность, аналогичен гоночному мотоциклу периода 1945—1950 гг. Усовершенствования, заимствуемые из опыта эксплуатации гоночных конструкций, обычно в первую очередь отражаются на динамике мотоцикла, увеличивают его быстроходность и приемистость. Таким образом, с точки зрения мотоциклиста 40-х годов современные серийные мотоциклы обладают качествами гоночной машины, т. е. подтверждается мысль о том, что гоночный мотоцикл всегда является в известной мере прототипом стандартного мотоцикла будущего периода времени. Интересно отметить, что быстрый рост эксплуатационных качеств мотоциклов заставляет каждое поколение мотоциклистов воспринимать вышеприведенную идею с известным сопротивлением. -------------------------- ПРЕДГОВОР Брзи темпо развоја путне индустрије у СССР-у ствара све предуслове за организовање такмичења у брзим мотоциклима, која имају не само спортски, већ и, углавном, технички значај. Паралелно са масовном производњом обичних друмских мотоцикала у нашој земљи, развијају се дизајни специјалних мотоцикала, дизајнираних за употребу у такмичењима у великим брзинама. Нема сумње да ће се сваке године повећавати број тркачких мотоцикала совјетске производње. Тркачки мотоцикл је, пре свега, експериментални објекат који доприноси побољшању квалитета серијских аутомобила. Примитивни начини тркања и тренирања мотоциклистичких спортова који су раније постојали уступили су место технички здравим принципима организовања мото трка и научним методама изградње тркачких мотоцикала. Главни задатак нашег мото спорта је систематско постизање високих спортских резултата како на локалним тркама тако и на међународним састанцима са најбољим представницима других земаља. Решење овог проблема, повезано са развојем висококвалитетних тркачких мотоцикала и обуком особља са одговарајућим квалификацијама, захтева анализу и уопштавање искуства стеченог међународним мотоциклизмом током многих година, критичног приступа процени дизајна тркачких мотоцикала и идентификовању главних трендова у њиховом развоју. Циљ предложене књиге је да читаоцу пружи систематизоване уопштене информације које карактеришу развој уређаја савремених тркачких мотоцикала и њихове перформансе. Тркачка опрема је веома разнолика, а стране компаније се плаше конкуренције и то у већини случајева чајеви избегавају објављивање детаљних описа бицикала који освајају награде Светског првенства. Стога се материјали у књизи не могу сматрати исцрпним; дају идеју о општим трендовима у развоју тркачке технологије. Много пажње се посвећује мотоциклима за цестовне трке, који омогућавају акумулирање најразличитијих експерименталних података корисних за индустрију, и увек су чинили основу мотоциклизма, пошто велика већина мотоцикала ради на асфалтираним путевима. Због чињенице да се ова књига дотиче само специфичних својстава тркачких мотоцикала, претпоставља се да је читалац упознат са основама теорије и структуре мотоцикала цестовног типа. Рукопис четвртог издања књиге припремио је специјалиста у области спортске опреме исхк. А. А. Капустин, који га је допунио информацијама о оперативним својствима и техничким параметрима тркачких мотоцикала који су последњих година учествовали на светским првенствима, као и К. А. Демианскии и Иу. И. Подвални. Поглавље 1 ТЕХНИЧКА ВРЕДНОСТ Мотоциклистичких спортова 1. РОЂЕЊЕ МОТОЦИКЛИСТИЧКИХ СПОРТОВА Појава мотоцикла - најјефтинијег од механичких видова транспорта - датира с краја прошлог века. Да би се идентификовале упоредне предности различитих дизајна мотоцикала у многим земљама, пре свега у Француској, организоване су све врсте трка и стаза које су требале да одреде брзину, ефикасност, поузданост и друге оперативне квалитете нових превозних средстава. Мотоциклистичке компаније користиле су резултате трка за рекламирање својих производа и због тога су у спортској арени ушли у жестоку борбу међу собом. Тако је рођен мото спорт. У почетку (1885-1910), дизајнирани мотоцикли имали су много недостатака; ово је обесхрабрило употребу мотоцикала као превозног средства и углавном су се користили за забаву и спортске догађаје. Данас су мотоцикли раширени по целом свету и представљају поуздан начин превоза погодан за свакодневну пословну употребу. Мотоцикл је стекао потребне техничке квалитете као резултат доследног систематског рада на његовом усавршавању, који је трајао скоро 100 година. Паралелно са побољшањем мотоцикла, мото спорт се такође континуирано развијао, посебно раширен у земљама са развијеном индустријом. Ипак, понекад се покушавало довести у питање целисходност даљег развоја мотоциклизма, а посебно такмичења у великим брзинама; о овом проблему се више пута говорило на страницама специјалних техничких часописа током целог постојања мото спорта. Историја развоја мото технологије даје потпуно позитиван одговор на питање важности мото спорта. Већ у првим годинама постојања мотоцикала појавила се акутна потреба за пуноправним методама испитивања како мотоциклистичких структура у целини, тако и њихових делова. У овом периоду једини извор за добијање потребних информација био је Knjiga na RUSKOM jeziku ------------------ ILUSTROVANA,TVRD povez,270.st> Knjiga u PERFEKTNOM stanju 06