Prorede u šumarstvu: — Šumske selektivne prorede — razvojna akcija 1985—1990. / Miloš Đukic, dipl. inž. — Prorede u savremenom danskom šumarstvu / Miloš Jevtić, dipl. inž. — Koriščenje snage vetra u Danskoj / prevod Prof. Radmila Filipović Beograd 1986. Mek povez, ilustrovano, 112 + mapa u prilogu. Napomena: na predlistu potpis; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. J2 Sadržaj: PREDGOVOR IZDAVAČA I deo: ŠUMSKE SELEKTIVNE PROREDE - Razvojna akcija 1985-1990. 1. Uvod 2. Izložba savremene šumske mehanizacije za šumske prorede 2.1. Popis izloženih mašina i uređaja po fazama radova sa tehničkim podacima 2 . Izvlačenje drveta žičnim dizalicama na strmim terenima 2.3. Izvlačenje celuloznog drveta kratko—pružnim žično—užetnim sistemom na strmim terenima 2.4. Privlačenje drveta na terenima nagiba do 30% h 2.5. Izvoz i prevoz drveta traktorima 2.6. Gradnja i održavanje šumskih komunikacija 3. Jugoslovenski simpozijum o šumskim proredarna 4. Demonstriranje savremene tehnike tehnologije selektivnih šumskih proreda na poligonu ”Vrbanja” 5. Zaključci jugoslovenskog simpozijuma o Šumskim proredama II deo: PROREDE U SAVREMENOM DANSKOM ŠUMARSTVU Predgovor autora 1. Kratka informacija o prirodnim uslovima i šumama Danske 2. Osnovni preduslovi razvoja danskog šumarstva 2.1. Obrazovanje kadrova u šumarstvu 2.2. Istraživačka i razvojna delatnost 2.3. Služba za obezbeđenje semenom i oplemenjivanje šumskog drveća 2.4. Neki organizacioni aspekti kao preduslov usnešnog razvoja 3. Gajenje šuma 3.1. Tekuća opredeljenja u oblasti gajenja šuma 3.2. Nega šuma proredom 3.3. Još neka zapažanja u vezi sa negom šuma u Danskoj 4. Novije promene u danskom šumarstvu 5. Ocena mogućnosti primene danskih iskustava u našim uslovima III deo: KORIŠĆENJE SNAGE VETRA U DANSKOJ /Informacija/ 1. Uvod 1.1. Stara tradicija 1.2. Oživljavan je vetrenjača u Danskoj 1.3. Jedinstvena lokacija za ispitivanje 1.4. Energija vetra u zemljama u razvoju 1.5 Nove konstrukcije 2. Proizvodni program vetrenjača danske kompanije ”Alternegy” 2.1. Promet i broj zaposlenih 2.2. Rast konkurencije 2.3. Razvojni pravci 3. Aero-star - Vrhunsko rešavanje rotorsklh krila za vetrenjače Tehnički podaci za AERO-TECH 10-25 Tehnički podaci za AERO-TECH 15-75

Beograd 2018. Mek povez, ilustrovano, 155 strana. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana (kao nova). K6 Početkom septembra 1952. Savski most je bio zatvoren za saobraćaj zbog obnove, pa su ljudi koji su iz Zemuna dolazili u Beograd imali dve opcije: ili da iz Zemuna do Brankovog mosta dođu autobusom, a zatim da most predu pešaka, ili da ovu relaciju predu rečnim putem. Međutim, 9. septembra te godine most je bio zatvoren i za pešake, pa je mnogo ljudi bilo prinuđeno na brodski prevoz. Drama kao s ”Titanika”, kako su govorili tadašnji jugoslovenski mediji, u smrt je odnela preko sto ljudi. Davnog 09. septembra 1952. brod je isplovio iz Savskog pristaništa, a usled velike oluje koja je zahvatila Beograd, brod ”Niš” je potonuo u blizini Velikog ratnog ostrva. Snažan talas nagnuo je brod na jednu stranu, pa krmaroš Jovan Gvozdić nije uspeo da okrene pramac prema vetru, niti da brod približi obali. Novi udar vetra prevrnuo je brod koji je za samo nekoliko filmskih trenutaka završio na rečnom mulju. Brodovi koji su u to vreme prevozili putnike imali su veoma male kapacitete — do 60 ljudi. Međutim, zbog otežanog drumskog saobraćaja prevozili su znatno više putnika, što se navodi kao jedan od razloga za prevrtanje i potonuće broda ”Niš”. Ipak, istragom je zaključeno da je za ovu nesreću kriva veoma snažna oluja. Tačan broj nastradalih nikad nije utvrđen, ali postoji podatak da je tog dana prodato 106 dnevnih karata, pa se pretpostavlja da je na brodu verovatno bilo oko 150 ljudi. Zbog kiše i jakog vetra veliki broj putnika je potražio zaklon u potpalublju, što se ubrzo pokazalo kao kobna greška. Prevrnuti brod je u smrt odveo više od 100 ljudi. Nažalost, tačan podatak nikada nije saopšten. Mnogi lađari i ribari koji su svedočili nemilom dogadaju, krenuli su da pomognu davljenicima. Nisu imali mnogo uspeha jer je snažna oluja otežavala spasavanje. S ”dunavskog Titanika” spasilo se svega tridesetak putnika i članova posade, dok su svi drugi našli smrt u talasima.