Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 296

Priručnik za obuku lica pri prevozu i radu sa opasnim materijama Izdavač: Jugozaštita, Beograd Autor: Branislav Anđelković Povez: broširan Broj strana: 129 Sadržaj priložen na slikama. Potpisana, nekoliko podvučenih rečenica, odlično očuvana. Osnove prevoza opasnih materija Opšte osobine opasnih materija Obaveštenja i upozorenja o opasnostima Karakteristike pojedinih klasa opasnosti materija Uslovi učesnika i oprema vozila pri prevozu i radu sa opasnim materijama (K-126)

MOTORNI teretni BROD 10.000 t D. W. C. Brodogradilište ULJANIK Pula TVRD povez. .. Tiskarna Otokar Keršovani Pula, 256. stramna. .. V -VRLO STRUČNOG teksta iz oblasti BRODOGRADNJE. .. extra kvalitetan teks i sadržaj. .. ------------------------------VRLO STRUČNOG teksta iz oblasti BRODOGRADNJE. .. extra kvalitetan teks i sadržaj. .. -- -------------------------------- U pulskom brodogradilištu → Uljaniku su kao prvi teretni brodovi izgrađena 1954. dva mala broda za opći teret nosivosti 410 t. Godine 1956. porinut je teretni brod Uljanik, nosivosti 10 200 t, u koji su ugrađeni prvi dizelski motor i prva električna razvodna ploča vlastite proizvodnje, a od 1958. grade se brodovi i za inozemne naručitelje. Od teretnih brodova isprva su se gradili pretežno višenamjenski brodovi i brodovi za rasuti teret, dok se potkraj 1970-ih Uljanik počeo specijalizirati za namjenske brodove. Tada su izgrađeni prvi brodovi za prijevoz vagona, potom i brodovi za hlađeni teret, brodovi za prijevoz automobila, žive stoke, kontejnera. Do 2015. u tom je brodogradilištu izgrađeno 140 teretnih brodova. Među njima ističu se brodovi izabrani za brodove godine u prestižnim stručnim časopisima: brod za hlađeni teret Hornbay (1990), kapaciteta 322 kontejnera, brod za prijevoz vagona Makhachkala I (2005), kapaciteta 52 vagona, brod za prijevoz automobila Höegh Delhi (2007), kapaciteta 7000 automobila, koji je s 13 paluba dugih 200 m i širokih 32 m jedan od najvećih brodova te vrste na svijetu. Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- 0

Rečno brodarstvo,korice blago iskrzane po rubovima. Autor:Dr.Davor Sokolić. Izdavač:Tribina,Beograd 1979. Format:24cm x 17cm. Broj Strana:488 strana,ilustrovana,tvrd povez,latinica. - Logistika - Prijevoz - Riječni promet - Brodovi - Brodarstvo

The Stockholm Underground 1975 A Technical Description THE STOCKHOLM UNDERGROUND, 1975 In connection with the opening of the central section--Slussen to Hotorget--of Line 1 of the Stockholm underground railway in 1957, and the inauguration of Line 2 in 1964, technical descriptions of the system were published. With the opening of the major part of the third line, the Jarva Line, yet another important stage in the extension of the underground network will have been completed. Since publication of the second technical description, the second line has also been extended to Botkyrka and to the University. Work is continuing on extensions to Lines 2 and 3. The present technical description has been produced in accordance with a decision reached by the Stockholm County Council Traffic Board, and it deals with the sections added most recently as well as with technically interesting aspects of previous construction work on the Underground. The object is to provide a concise but at the same time comprehensive documentation of the technical methods applied over about thirty years of underground railway construction. Published by Stockholms Laens Landsting Stockholm, Sweden Publication Date: 1976 TRT Terms: Construction; Excavation and tunneling; Geological surveying; Metropolitan areas; Rapid transit; Rock mechanics; Subways; Technology; Translations; Transportation planning; Tunneling; Underground structures; Urban transportation Geographic Terms: Sweden Old TRIS Terms: Subway construction; Subway railways Subject Areas: Bridges and other structures; Construction; Public Transportation; ŠTOKHOLM PODZEMNA ŽELEZNICA IZGRADNJA METRO TEHNIČKA DOKUMENTACIJA JAVNI PREVOZ MOSTOVI TUNELI KONSTRUKCIJE ŠVEDSKA

PROSEČNE NORME U GRADJEVINARSTVU I deo-Visokogradnja XIV izdanje, latinica. Knjiga sadrži sledeće vrste radova: III Zemljani radovi IV Zidarski radovi V Tesarski radovi i skele na zgradama VI Betonski, armirano-betonski i armirački radovi VII Pokrivački radovi na zgradama IX Kamenorezački radovi na zgradama XX Radovi na prenosu i prevozu materijala IP Gradjevinska knjiga Beograd 1971. Tvrde korice Format: 21x29 cm 299 strana Polovna kompletna knjiga, pojedini listovi nisu najbolje povezani.

253 uputstvo za pregledace kola novo izdanje 2006 godina , BEOGRAD ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH ZELEZNICA -260 stranica RETKO DOBRO OCUVANO ,malo su izlizane korice na ivicama ,ima potpis na najavnoj stranici П Р Е Г Л Е Д радника и радних места која морају да буду снабдевена овим упутством Овим упутством морају бити снабдевени: а) радници на пословима и радним задацима у извршној служби: - шеф секције, - заменик шефа секције, - шеф ОЈ за вучу возова и ТКП, - шеф ОЈ за одржавање теретних кола, - шеф ОЈ за саобраћај и транспорт, - помоћник шефа ОЈ за саобраћај и транспорт, - шеф станице, - помоћник шефа станице, - оперативни помоћник шефа станице, - главни инжењер за вучу возова и ТКП, - прегледач кола, - диспечер вуче и ТКП, - транспортно комерцијални техничар, - магационер, - возовођа, - колски отправник, - колски диспечер. б) радници у Секторима оних делатности који раде на пословима и радним задацима везаним за техничко-колске послове: - директор Сектора за вучу возова и ТКП - заменик директора Сектора за вучу возова и ТКП, - помоћник директора Сектора за вучу возова и ТКП, - директор Сектора за одржавање возних средстава, - заменик директора Сектора за одржавање возних средстава, - директор Сектора за саобраћај и транспорт, - заменик директора Сектора за саобраћај и транспорт, - главни диспечер вуче, - Центар за унутрашњу контролу, - Сектор за управљање квалитетом пословања и системима безбедности, - одељење за безбедност и здравље на раду, - радна места у стручним службама на којима се обављају послови везани за одредбе овог упутства. С А Д Р Ж А Ј Страна I.УВОДНЕ ОДРЕДБЕ члан 1. Предмет Упутства........................................................................................................................ 1 члан 2. Техничко-колске прегледне станице.......................................................................................... 2 члан 3. Опште одредбе у раду прегледача кола.................................................................................... 2 члан 4. Распоред, предаја и пријем службе............................................................................................ 3 члан 5. Поучавање и испитивање прегледача кола............................................................................... 4 члан 6. Обавештавање прегледача кола................................................................................................ 5 члан 7. Обавештавање између прегледача кола и станичног особља................................................ 5 члан 8. Опрема службених просторија техничко-колске прегледне службе........................................ 5 члан 9. Опрема прегледача кола............................................................................................................. 6 II. ПРЕГЛЕД КОЛА И ВОЗОВА члан 10. Дужности при прегледу кола....................................................................................................... 7 члан 11. Олиставање кола......................................................................................................................... 7 члан 12. Преглед кола................................................................................................................................ 10 члан 13. Преглед кола пре утовара, односно употребе........................................................................... 11 члан 14. Преглед кола после утовара, односно пре додавања возу...................................................... 12 члан 15. Преглед кола после истовара, односно употребе..................................................................... 13 члан 16. Преглед кола после оштећења и утврђивање штете................................................................ 13 члан 17. Поступак са исклизлим колима................................................................................................... 15 члан 18. Преглед кола после завршене оправке у радионици................................................................ 15 члан 19. Преглед кола у резерви, гарираних и неисправних кола.......................................................... 16 члан 20. Преглед и пријем на превоз нарочитих пошиљака................................................................... 16 члан 21. Преглед кола товарених опасним теретима.............................................................................. 17 члан 22. Преглед кола у возовима............................................................................................................. 19 члан 23. Преглед састава воза.................................................................................................................. 20 члан 24. Преглед воза у полазним станицама......................................................................................... 20 члан 25. Преглед воза у успутним станицама.......................................................................................... 21 члан 26. Преглед воза у крајњим станицама............................................................................................ 22 члан 27. Преглед кола у међународном саобраћају................................................................................ 23 члан 28. Преглед кола у зимском периоду................................................................................................ 23 члан 29. Начин прегледа кола................................................................................................................... 24 члан 30. Заштита на раду при прегледу кола........................................................................................... 24 члан 31. Поступак са неисправним колима............................................................................................... 25 члан 32. Упућивање кола власништво „Србија Карго“ а.д. на оправку................................................... 25 члан 33. Поступак са колима корисника превоза (приватна) и са колима у закупу............................... 26 члан 34. Подмазивање тарућих делова и кола са клизним лежиштима................................................ 27 члан 35. Сакупљање изгубљених делова................................................................................................ 27 III. КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРЕГЛЕДУ КОЛА члан 36. Осовински склоп........................................................................................................................... 28 члан 37. Осовинса лежишта....................................................................................................................... 39 члан 38. Огибљење..................................................................................................................................... 42 члан 39. Кочница......................................................................................................................................... 49 члан 40. Постоље кола............................................................................................................................... 61 члан 41. Обртно постоље........................................................................................................................... 64 члан 42. Одбојник........................................................................................................................................ 68 члан 43. Тегљенички уређај....................................................................................................................... 73 члан 44. Сандук теретних кола.................................................................................................................. 77 члан 45. Товарење кола, товарне јединице (контејнери) и товарни прибор......................................... 92 IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ члан 46. Прилози......................................................................................................................................... 108 члан 47. Тумачење упутства...................................................................................................................... 108 члан 48. Подучавање.................................................................................................................................. 108 члан 49. Прелазне одредбе........................................................................................................................ 108 члан 50. Завршне одредбе......................................................................................................................... 108 ПРИЛОЗИ Прилог 1 Дозвољене граничне мере код експлоатације и одржавања кола........................................... 110 Прилог 2 Подсетник за превоз опасних терета......................................................................................... 116 Прилог 3 Појам нарочите пошиљке............................................................................................................ 125 Прилог 4 Упутство за употребу мерила 77 EWP 5573.............................................................................. 126 Прилог 5 Упутство за употребу помичног мерила за мерење дебљине обруча или моноблок точка.. 128 Прилог 6 Упутство за употребу мерила за мерење размака точкова осовинског склопа...................... 130 Прилог 7 Сигнални знаци код пробе кочница............................................................................................ 131 Прилог 8 Преглед ТК образаца................................................................................................................... 132 Прилог 9 Техничко-колске прегледне станице „Србија Карго“ а.д.................................. (kutija 2)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Antika Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas

Saobraćajna pravila u slici i reči (priručnik za pripremu vozačkog ispita 184 strane) Život savremenog čoveka teško je zamisliti bez upotrebe raznih saobraćajnih sredstava. Ona mu olakšavaju rad, povećavaju produktivnost, omogućavaju brzo savladavanje velikih udaljenosti, služe za rekreaciju, sport i druge namene. Osim dobrih strana, upotreba saobraćajnih sredstava ima i lošu stranu. Statistički podaci o saobraćajnim nezgodama, upozoravaju nas da je stepen bezbednosti zabrinjavajući. Hiljade ugašenih ljudskih života, desetine hiljada doživotno onesposobljenih usled povreda, ogromne materijalneštete, moraju nas podstaknuti na razmišljanje. Stručnjaci ističu tri osnovna faktora koja utiču na stanje bezbednosti saobraćaja na putevima. To su: čovek, vozilo i put. Brojni naučni radovi o uzrocima saobraćajnih nezgoda, kod nas i u svetu, pokazuju da je u oko 90% slučajeva krivac za saobraćajnu nezgodu čovek. Na bezbednost saobraćaja na putevima u našoj zemlji utiče i relativno niska saobraćajna kultura. U podizanju saobraćajne kulture, uspostavljanju solidarnosti, discipline i odgovornosti u međusobnim odnosima učesnika u saobraćaju važnu ulogu imaju pre svega porodica, zatim predškolske ustanove, osnovne, srednje i auto škole. Potrebno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o saobraćajnoj kulturi, te edukovati celokupnu populaciju organizovanjem raznih oblika obrazovnog i preventivnog rada još od najranijeg uzrasta. Ova publikacija nastala je sa željom da se na jednom mestu sveobuhvatno prezentuje neophodno znanje o saobraćajnim pravilima bez kojih nije moguće bezbedno učestvovati u saobraćaju. S A D R Ž A J Predgovor I Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima II Saobraćajna signalizacija – osnovne odredbe II Saobraćajna signalizacija – znakovi opasnosti, izričitih naredbi, obaveštenja i dopunske table II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova opasnosti II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova izričitih naredbi 23 II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova obaveštenja II Saobraćajna signalizacija – značenja dopunskih tabli II Saobraćajna signalizacija – oznake na putu II Saobraćajna signalizacija – uređaji za davanje svetlosnih signala III Znaci koje daju policijski službenici, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa žutim rotacionim svetlom IV Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima V Radnje vozilom u saobraćaju VI Uključivanje vozila u saobraćaj VII Kretanje vozila po putu VIII Brzina kretanja vozila IX Kretanje vozila unazad X Polukružno okretanje vozila XI Skretanje i prestrojavanje vozilom XII Saobraćaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza XIII Mimoilaženje XIV Naizmenično propuštanje vozila XV Upotreba svetala u saobraćaju XVI Zvučni i svetlosni znaci upozorenja XVII Preticanje i obilaženje XVIII Odstojanje između vozila XIX Zaustavljanje i parkiranje XX Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima XXI Saobraćaj zaprežnih vozila i učešće životinja u saobraćaju XXII Saobraćaj bicikla, mopeda, tricikla, četvorocikla i motocikla XXIII Saobraćaj radnih mašina, motokultivatora i traktora XXIV Saobraćaj tramvaja XXV Saobraćaj na autoputu i motoputu XXVI Saobraćaj u tunelu XXVII Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge XXVIII Vučenje vozila XXIX Prevoz tereta i lica vozilom XXX Dužnosti učesnika u saobraćaju u slučaju saobraćajne nezgode Beleške Sadržaj

U ovom udžbeniku sam obuhvatio postupke kojima se podvrgava nafta nakon završetka eksploatacije i pre transporta u rafinerijska postrojenja na sabirno otpremnim stanicama. Nije obuhvaćena rafinerijska prerada, koja će biti obrađena u sledećem udžbeniku koji će imati naslov `Rafinerijska prerada`. Radoslav D. Mićić TEHNIKA I TEHNOLOGIJA PRERADE NAFTE Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin 2020 Tehnika i tehnologija prerade nafte Autor: Docent dr Radoslav D. Mićić Recenzenti: Prof. dr Zvonimir Bošković Prof. dr Sanel Nuhanović Izdavač: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin Za izdavača: Prof. dr Dragica Radosav, dekan Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 665.633(075.8) МИЋИЋ, Радослав, 1955- Tehnika i tehnologija prerade nafte : industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa / Radoslav D. Mićić. - Zrenjanin : Tehnički fakultet `Mihajlo Pupin`, 2020 (Novi Sad : NS digiprint). - 333 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Udžbenici ; 240) Tiraž 30. - Bibliografija. ISBN 978-86-7672-336-2 a) Нафта -- Производња COBISS.SR-ID 17249545 Napomena autora U ovom udžbeniku sam obuhvatio postupke kojima se podvrgava nafta nakon završetka eksploatacije i pre transporta u rafinerijska postrojenja na sabirno otpremnim stanicama. Nije obuhvaćena rafinerijska prerada, koja će biti obrađena u sledećem udžbeniku koji će imati naslov `Rafinerijska prerada`. Radoslav D. Mićić Sadržaj: 1. UVOD 1 1.1. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija nafte 3 2. Hemijske i fizičke osobine nafte 16 2.1. Kratak istorijski razvoj organske hemije 17 2.2. Sastav 17 2.3. Ugljovodonici 18 2.4. Hemijski sastav nafte 24 2.4.1. Alkani (zasićeni ugljovodonici, parafini) 24 2.4.2. Alkeni (olefini) 28 2.4.3. Cikloparafini 34 2.4.4. Aromati (areni) 42 2.4.5. Hibridni ugljovodonici 51 2.4.6. Heteroatomska jedinjenja 52 2.4.7. Metali 64 2.5. Fizičke karakteristike nafte i naftnih frakcija 66 2.5.1. Površinski napon 66 2.5.2. Srednje temperature ključanja 66 2.5.3. Gustina (ρ) 67 2.5.4. Viskozitet 69 2.5.5. Napon pare 76 2.5.6. Molekulska masa 77 2.5.7. Stišljivost nafte 78 2.5.8. Toplotne karakteristike 79 2.5.9. Аnilinska tačka 81 2.5.10. Dielektrična svojstva nafte 81 2.5.11. Optička svojstva 82 2.5.12. Oktanski broj (OB) 83 2.5.13. Cetanski broj 83 2.5.14. Sadržaj sumpora 83 2.6. Randman nafte 84 2.6.1. Podaci u randman analizi i laboratorijski testovi 84 3. Određivanje fizičkih osobina i klasifikacija nafti 91 3.1. Razlike u osobinama nafte u okviru naftnog sloja 91 3.2. Klasifikacija i karakterizacija nafti 92 3.2.1. Empirijska klasifikacija i karakterizacija nafte 92 3.2.2. Strukturno-grupna analiza 95 3.2.3. Podela savremenih metoda za karakterizaciju nafte 96 4. Tehnologija pripreme nafte za transport 97 4.1. Prikupljanje nafte 97 4.2. Priprema nafte za transport 97 4.2.1. Primese u nafti 97 4.2.2. Separacija nafte 99 4.2.3. Dehidracija nafte 100 4.2.4. Skladištenje nafte 101 5. Transport nafte 102 5.1. Cevovodi 102 5.1.1. Vrste cevovoda 103 5.1.2. Izgradnja cevovoda 104 5.1.3. Operacije koje se obavljaju na cevovodima 105 5.1.4. Šaržna isporuka 114 5.1.5. Zaštita životne sredine prilikom transporta 115 5.1.6. Održavanje cevovoda; zdravlje i sigurnost radnika 115 5.2. Tankeri i barže 117 5.2.1. Plovila za prevoz TNG i UNG (LPG i LNG) 119 5.2.2. Morski brodovi sirove nafte i naftnih derivata 119 5.2.3. Utovar i istovar barži i brodova 120 5.2.4. Mere sigurnosti i zdravlja vezane za morska plovila 121 5.3. Kamionski i železnički prevoz naftnih derivata 123 5.3.1. Zakonske odredbe 124 5.3.2. Železničke cisterne 124 5.3.3. Kamioni cisterne 125 6. Separacija (odvajanje) tečnosti i gasa 132 6.1. Jednostepena separacija 132 6.2. Višestepena separacija 133 6.3. Faktori koji utiču na proces separacije 133 6.4. Separatori 137 6.4.1. Unutrašnja oprema separatora 139 6.4.2. Elementi primarne (osnovne) separacije 139 6.4.3. Otpenjivači 140 6.4.4. Pregrade za neutraliziranje udarnih talasa smese 141 6.4.5. Razbijači vrtloga 141 6.4.6. Koalesceri i hvatači kapljica 142 6.4.7. Hvatači kapljica u emulzijama 145 6.4.8. Sistem za ispiranje peska 146 6.4.9. Podela separatora 146 6.4.10. Vodoravni separatori 147 6.4.11. Uspravni separatori 151 6.4.12. Kuglasti separatori 155 6.4.13. Ciklonski separatori 155 6.4.14. Ostale vrste separatora 156 6.4.15. Problemi u radu separatora 165 7. Teorijska osnova separacije i izbor separatora 168 7.1. Izbor separatora (prema prema Ken Arnoldu i Maurice Stewartu) 168 7.1.1. Vreme zadržavanja tečne faze 168 7.1.2. Separacija gas-tečnost 168 7.1.3. Separacija gas-nafta-voda 169 7.1.4. Gravitaciono odvajanje 169 7.2. Izbor separatora (William Svrcek i Wayne Monnery) 183 7.2.1. Postupak odabira dimenzija dvofaznog uspravnog separatora 185 7.2.2. Postupak dimenzioniranja dvofaznog vodoravnog separatora 189 8. Dehidracija nafte 195 8.1. Emulzije 195 8.1.1. Tipovi emulzija 197 8.1.2. Stabilnost emulzija 198 8.2. Razbijanje emulzija 201 8.2.1. Razbijanje emulzija upotrebom hemijskih sredstava 201 8.2.2. Razbijanje emulzija primenom toplote 204 8.2.3. Razbijanje emulzija delovanjem električne struje 204 8.3. Uređaji za odvajanje vode iz nafte 205 8.3.1. Uređaji za odvajanje slobodne vode 205 8.3.2. Uređaji za razbijanje emilzija 207 8.3.3. Grejači 207 9. Skladištenje nafte 213 9.1. Tipovi rezervoara 213 9.1.1. Podela prema materijalu i načinu izrade rezervoara 213 9.1.2. Podela rezervoara prema tipu krova 216 9.1.3. Rezervoari bez krova 217 9.1.4. Rezervoari s fiksnim krovom 217 9.1.5. Rezervoari s plivajućim krovom 221 9.2. Fizički kriterijumi 227 9.2.1. Kapacitet rezervoara. 227 9.2.2. Dimenzije rezervoara 228 9.2.3. Zahtevi za blanketiranje rezervoara, prepokrivanje inertnim gasom 228 9.2.4. Odzračivanje (ventiliranje) rezervoara, disajni ventili 229 9.3. Instrumentacija na rezervoarima 235 9.3.1. Nivo 235 9.3.2. Temperatura 257 9.4. Konstrukcija skladišnih rezervoara i izgradnja 288 9.4.1. Temelji 288 9.4.2. Čelična konstrukcija rezervoara 288 9.4.3. Kontrola propuštanja i zaštita rezervoara 290 9.4.4. Razmatranje mesta za smeštaj rezervoara 292 9.5. Kontrola gubitaka u rezervoaru 295 9.5.1. Merenje 295 9.5.2. Uzroci gubitaka 296 9.5.3. Prihvatljiv, ciljni nivo gubitaka 300 9.5.4. Aspekt sigurnosti i spoljnih uslova 301 9.5.5. Načini za sprečavanje nastajanja gubitaka 301 9.5.6. Sistem za povrat parne faze 303 9.5.7. Strategija suzbijanja gubitaka 303 10. Primer sabirno otpremne stanice 304 10.1. Opis tehnološkog toka i namene SOS 304 10.2. Prvi stepen separacije: Zbirni i merni separator (ZS, MS) i otkapljivač (OK) 304 10.3. Trofazni separator 305 10.4. Rezervoarski prostor za skladištenje, odstojavanje i otpremu nafte 307 10.5. Rezervoarski prostor za skladištenje i otpremu slojne vode 307 10.6. Pumpa P-CGA 50, međufazna pumpa za prepumpavanje 311 10.7. Pumpa za otpremu nafte, KVL P-28- 10/4 i VPL-101- 3NF 311 10.8. Kotlarnica 313 10.9. Baklja 313 10.10. Otprema slojne vode 313 10.11. Pretakalište za kamion cisterne 314 10.12. Tehnološki objekti 314 10.13. Prateći objekti 315 10.14. Zaštita od požara 315 10.15. Vodovod i kanalizacija 316

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Grubor S. Milan Kapetan unutrasnje plovidbe Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Antika Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas.[8][9] Brodovi na području današnje Dalmacije Na području današnje Dalmacije, prvi nacrt broda pronađen u Grapčevoj pećini na ostrvu Hvaru star oko 4700 godina. U VII veku p. n. e, dobre brodove zvane Serilia Liburnica gradili su Liburni, koji su živeli od područja reke Krke u Dalmaciji pa sve do Raše u Istri. Ostaci potonulog broda u blizini ostrva Mljeta iz I veka svedoče o trgovačkom putovanju iz Grčke i Južne Italije. Ostaci tog broda govore o gradnji brodova, du\ine oko 20 m i nosivosti oko 100 t. Prvi dalmatinski brod potiče iz 11 veka, sačuvan je u gradu Ninu blizu Zadra. Dolaskom Slovena u VII veku na obale Jadranskog mora plovidba i brodogradnja postaju profesionalnim zanimanjem. Nešto kasnije grade se brodovi sa 2 – 3 jarbola, koji su se s malim modifikacijama lako i brzo pretvarali u ratne brodove. Tek u XII veku su brodovi dobili kormilo na krmi u svrhu lakšeg upravljanja. Već su tada postojale različite forme za različite namene, ali se najduže zadržala forma uskog, niskog i dugog broda na vesla, s dodatkom jedra, preuzetog od Liburna, od IX sve do XVI veka. Tek tada se forma broda menja i prelazi u široku, oblu i visoku, sa više jarbola i jedara, koju je zahtevala okeanska plovidba. U XV i XVI veku veliki napredak u brodogradnji na ovim prostorima beleži Dubrovačka republika gradnjom brodova trgovačke mornarice, za plovidbu na širem prostoru Mediterana te Dalekog istoka. U XVI i XVII veku, iz razloga ratova (Venecija, Turci) usporen je rast privrede. Brodogradnja na ovim prostorima i dalje je bila glavni sadržaj života i rada. U tom periodu razvijena je kvalitetna mornarica ( Senjski uskoci i Neretvanski gusari ) i bili su sposobni borci na moru. Poseban tip gajete, falkuša koji se gradio se u Komiži Galija je bila jedan od najzanimljivijih brodova u Srednjem veku na obalama Sredozemlja, pokretana je veslima i jedrima, a dužina joj je dosezala i do 50 m. Vesla su se kod galija postavljala i do u tri reda, a na svakom veslu je bilo i do 5 veslača. Od njene prvobitne forme razvila se kasnije, u XIX veku, forma manjeg broda, nazvana Gajeta i Leut. Početkom XVIII veka, na ovim prostorima nastupa mir, a Austrougarska monarhija podstiče ekonomiju, a u XIX veku ponovo oživljava brodogradnja (Lošinj, Cres, Silba, Korčula, Pelješac, Dubrovnik, Boka Kotorska). Grade se veliki jedrenjaci, koji su dugo godina bili konkurencija željeznim parnim brodovima.

odlično očuvana Grubor S. Milan Kapetan unutrasnje plovidbe Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas.[8][9] Brodovi na području današnje Dalmacije Na području današnje Dalmacije, prvi nacrt broda pronađen u Grapčevoj pećini na ostrvu Hvaru star oko 4700 godina. U VII veku p. n. e, dobre brodove zvane Serilia Liburnica gradili su Liburni, koji su živeli od područja reke Krke u Dalmaciji pa sve do Raše u Istri. Ostaci potonulog broda u blizini ostrva Mljeta iz I veka svedoče o trgovačkom putovanju iz Grčke i Južne Italije. Ostaci tog broda govore o gradnji brodova, du\ine oko 20 m i nosivosti oko 100 t. Prvi dalmatinski brod potiče iz 11 veka, sačuvan je u gradu Ninu blizu Zadra. Dolaskom Slovena u VII veku na obale Jadranskog mora plovidba i brodogradnja postaju profesionalnim zanimanjem. Nešto kasnije grade se brodovi sa 2 – 3 jarbola, koji su se s malim modifikacijama lako i brzo pretvarali u ratne brodove. Tek u XII veku su brodovi dobili kormilo na krmi u svrhu lakšeg upravljanja. Već su tada postojale različite forme za različite namene, ali se najduže zadržala forma uskog, niskog i dugog broda na vesla, s dodatkom jedra, preuzetog od Liburna, od IX sve do XVI veka. Tek tada se forma broda menja i prelazi u široku, oblu i visoku, sa više jarbola i jedara, koju je zahtevala okeanska plovidba. U XV i XVI veku veliki napredak u brodogradnji na ovim prostorima beleži Dubrovačka republika gradnjom brodova trgovačke mornarice, za plovidbu na širem prostoru Mediterana te Dalekog istoka. U XVI i XVII veku, iz razloga ratova (Venecija, Turci) usporen je rast privrede. Brodogradnja na ovim prostorima i dalje je bila glavni sadržaj života i rada. U tom periodu razvijena je kvalitetna mornarica ( Senjski uskoci i Neretvanski gusari ) i bili su sposobni borci na moru. Poseban tip gajete, falkuša koji se gradio se u Komiži Galija je bila jedan od najzanimljivijih brodova u Srednjem veku na obalama Sredozemlja, pokretana je veslima i jedrima, a dužina joj je dosezala i do 50 m. Vesla su se kod galija postavljala i do u tri reda, a na svakom veslu je bilo i do 5 veslača. Od njene prvobitne forme razvila se kasnije, u XIX veku, forma manjeg broda, nazvana Gajeta i Leut. Početkom XVIII veka, na ovim prostorima nastupa mir, a Austrougarska monarhija podstiče ekonomiju, a u XIX veku ponovo oživljava brodogradnja (Lošinj, Cres, Silba, Korčula, Pelješac, Dubrovnik, Boka Kotorska). Grade se veliki jedrenjaci, koji su dugo godina bili konkurencija željeznim parnim brodovima.

Projektovanje, odbrana i zajedničko korišćenje javnih prostora Hedli Dajer Mark Njui Creative Lab, 2013. 80 strana u boji. Vrlo dobro ocuvano. U pohodu na prostor: projektovanje, odbrana i zajedničko korišćenje javnih prostora srpski je prevod knjige Watch This Space: Designing, Defending and Sharing Public Spaces autorice Hadley Dyer i ilustratora Marca Nguija. Prevod potpisuje Jelena Kovačević. Objavljena 2010. godine, Watch This Space jedinstvena je i savremena knjiga (ne samo) za djecu i mlade koja svoje čitatelje upoznaje s pojmom javnoga prostora, odgovara na pitanja zašto je on važan te kako ga koristiti. Također, podcrtava potrebu za stvaranjem, očuvanjem i zaštitom javnoga prostora, pa mladi čitatelji mogu saznati što je njegova uspešna upotreba, pojedinosti o njegovom delanju i dizajniranju te, najvažnije, dobiti odgovor na pitanje zašto je javni prostor važan. `Važan je jer pripada svima nama`, tvrdi autorica knjige Hadley Dyer, profesorica na kanadskom Sveučilištu Ryerson te aktivna sudionica kreativne izdavačke industrije. Tinejdžeri nemaju svoj prostor. Kod kuće roditelji određuju pravila, u školi nastavnici. U javnim prostorima, mladi se mogu družiti i bez posebnoga povoda. No nešto se događa pri boravku u javnom prostoru: mladi ljudi uče kako uspostaviti odnose bez uplitanja starijih, saznaju što su oni sami te kako se prilagoditi okolini. U javnom prostoru mladi postaju dio zajednice. Također, djeca i mladi ponajviše gube nestajanjem javnoga prostora. Obrađivanjem toga što javni prostor jest i kako su mladi diljem svijeta pripomogli njegovu stvaranju, dizajniranju, dijeljenju i obrani, knjiga je jedinstven izvor podataka i saznanja o umjetnosti, dizajnu i urbanom planiranju, socijalnoj pravdi, građenju zajednice te okolišu. U pohodu na prostor obuhvata period od najranijih javnih foruma stare Grčke do suvremenih virtualnih društvenih prostora, ukratko upoznavajući mlade čitatelje s nastankom pojma javnoga obrazovanja, razvojem javnoga prijevoza i kulturnih politika vezanih uz javni prostor. Obrađuju se zonsko stanovanje, društvene mreže kao privid javnog prostora, tematizirani su život u gradu i predgrađu, zabrane i pravila koja su na snazi u različitim državama svijeta, sigurnosne kamere i njihov utjecaj na smanjenje sloboda u javnom prostoru, osobni prostor svakog pojedinca te pitanja odnosa s nepoznatim ljudima u javnome prostoru. U poglavlju o dijeljenju javnoga prostora posebno su obrađene skupine ljudi na koje većina gleda sa sumnjom: beskućnici, prosjaci, aktivisti i mladi ljudi. Zakoni, navodi se u knjizi, `daju prednost pravu većine da se zaštiti od uznemiravanja u odnosu na pravo manjine da preživi`. `Načelo građanske naposlušnosti podrazumijeva da se pravila ponekad moraju kršiti da bi se promijenila`, uvod je u poglavlje koje se bavi povijesno važnim prosvjedima u javnome prostoru, poput trga Tiananmen, rušenja Berlinskoga zida ili globalnih antiratnih prosvjeda protiv američkoga napada na Irak. U poglavlju o projektiranju javnih prostora razmatra se što neki javni prostor čini svrsishodnim, zašto je ponekad estetika iznad etike javnoga prostora, razmatra se postojanje i mogućnost povećanja zelenih površina, a jednostavnim i pristupačnim crtežima i shemama ilustratora Marca Nguija ukazuje na lako ostvarivu mogućnost povećanja javnih prostora. Mladi mogu naučiti što je to biciklistička kritična masa, zašto je suvremena umjetnost rijetko dio javnoga prostora te kako grafiti mogu djelovati kao prakticiranje umjetnosti umjesto reklama koje zagušuju javne površine. Posljednje poglavlje, Borba za javne prostore, sadrži konkretne primjere, ideje i savjete kako se aktivirati u pogledu očuvanja i proširenja javnog prostora: `Javni prostori su tvoji. Imaš puno pravo da se naljutiš ako je neki prostor prodan, ružan, neiskorišten ili napušten. Ali pravo svojine povlači i odgovornost, a to znači da, kada uočiš problem, moraš i da uradiš nešto da ga rešiš`.