Dimenzije slike bez rama su 34cm x 23cm. Prodaje se uramljena a dimenzije sa ramom su 46cm x 35cm. Akvarel na 300g Fabriano papiru.

Pejzaz, akvatinta 27/100 Gordana petrovic, 1985 otisak 20,5x14,4 papir 23x18 grafika se prodaje bez rama Saljem , post ekspresom Licno preuzimanje na kucnoj adresi

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Slika se prodaje bez rama. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Slika se prodaje bez rama. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Slika se prodaje bez rama. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

U pitanji je vrlo stara slika ručno radjena vrlo kvalitetno na porcelan . Mislim da je emajl u pitanji. Potpisana od strane autora što se vidi na četvrtoj fotografiji Ne znam tačno koji je Ruski pravoslavni manastir u pitanji jer je natpis na zadnjoj strani je na Ruskom i zbog starosti nedostaje deo papira natpisa ali znam da je doneta prilikom hodočašće svetim mestma i slika je blagosiljena. Ima mesingani ram. Stanje je besprekorno bez ikakvih oštećenja Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Za kupovinu više predmeta moguć dogovor o ceni. Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti.

### Predmet prodaje su samo listovi, bez maraka i bez hawid-a. ### ## Crno-beli filatelistički listovi za period Savezne Republike Jugoslavije 1992-2003, bez hawid kesica, sa slikama maraka ili bez slika maraka, na ćirilici ili latinici (sa slovima ć, č, š, đ, ž). ## # Margine: levo 20 mm, desno 5 mm, gore 10 mm, dole 10 mm. # $$$ Period Savezne Republike Jugoslavije 1992-2003 ima ukupno 87 listova plus 1 naslovna strana sa grbovima SR Jugoslavije. Na listovima su sva prigodna i redovna izdanja za taj period, bez doplatnih. $$$ $$ Cena za svih 88 listova plus 1 prazan list je 5100 dinara. $$ /// Prazan list koji ima isti okvir sa grbovima i natpisom Savezna Republika Jugoslavija, je predviđen za specijale (marke sa greškama, marke drugih zupčanja, marke na isečcima,...) za taj period. /// Filatelistički listovi se štampaju na 250gramskom papiru, formata A4. /// Nemaju izbušene rupe, jer kupac po želji buši rupe zavisno od klasera u koji ih stavlja. /// ***** Za dodatne informacije me možete kontaktirati putem Kupindo poruka ili preko telefona. *****

### Predmet prodaje su samo listovi, bez maraka i bez hawid-a. ### ## Filatelistički listovi u boji za tematiku UMETNOST u Jugoslaviji (1956-2000), bez hawid kesica, sa slikama maraka ili bez slika maraka, na ćirilici ili latinici (sa slovima ć, č, š, đ, ž). ## # Margine: levo 20 mm, desno 10 mm, gore 10 mm, dole 10 mm. # $$$ UMETNOST u Jugoslaviji ima ukupno 37 listova plus 1 naslovna strana sa grbovima FNRJ, SFRJ i SRJ. Na listovima su sva izdanja (48 izdanja). $$$ $$ Cena za svih 38 listova plus 1 prazan list je 4000 dinara. $$ /// Prazan list koji ima isti okvir sa natpisom UMETNOST, je predviđen za specijale (marke sa greškama, marke na isečcima,...). /// Filatelistički listovi se štampaju na 250gramskom papiru, formata A4. /// Nemaju izbušene rupe, jer kupac po želji buši rupe zavisno od klasera u koji ih stavlja. /// ***** Za dodatne informacije me možete kontaktirati putem Kupindo poruka ili preko telefona. *****

Predmet prodaje su samo listovi, bez maraka i bez hawid-a. Crno-beli filatelistički listovi za period Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1946-1962, bez hawid kesica, sa slikama maraka ili bez slika maraka, na ćirilici ili latinici (sa slovima ć, č, š, đ, ž). Margine: levo 20 mm, desno 5 mm, gore 10 mm, dole 10 mm. Period Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1946-1962 ima ukupno 74 listova plus 1 naslovna strana sa grbom FNR Jugoslavije. Na listovima su sva prigodna, redovna i doplatna izdanja za taj period (osim izdanja TBC-borba protiv tuberkuloze). Cena za svih 75 listova plus 1 prazan list je 4600 dinara. Prazan list koji ima isti okvir sa grbom i natpisom Federativna Narodna Republika Jugoslavija, je predviđen za specijale (marke sa greškama, marke drugih zupčanja, marke na isečcima,...) za taj period. Filatelistički listovi se štampaju na 250gramskom papiru, formata A4. Nemaju izbušene rupe, jer kupac po želji buši rupe zavisno od klasera u koji ih stavlja. Za dodatne informacije me možete kontaktirati putem Kupindo poruka ili preko telefona.

ALPINA SK24 - Stara nemačka pisaća mašina (1955.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvođač: „Alpina Büromaschinenwerke AG“, Kaufbeuren, Germany Jedini model pisaće mašine koju je proizvodila „Alpina Büromaschinenwerke AG“ ušao je u proizvodnju 1952. godine po oznakom “N24” (“N” verovatno od `Normalmodell`, 24 je dužina valjka u cm). To je polu-prenosiva mašina, jer iako može da se prenosi, spada u najveće i najteže (9 kg!) prenosne mašine. Zbog mogućosti koje pruža nazvana je i “mala kancelarijska mašina”. Prvobitno, kućište mašine je imalo ugaonu formu, ali već iste godine je dobilo novu, specifično zaobljenu formu koju će, uz manje izmene, zadržati do kraja proizvodnje. Iste godine pojavio se i model “SK24” (“SK” za početna slova od “Setz-Kolonnensteller”= nem. tabulator). 1958. godine uvedeni su modeli “SK33” (valjak širine 33 cm, sa tabulatorom) i DT33 (sa decimalnim tabulatorom). „Alpina Büromaschinenwerke AG“ prestao je sa proizvodnjom svih mašina 1961. godine. Poznavaoci i kolekcionari svrstavaju ove mašine među najbolje koje su ikad proizvedene. Smatraju da su individualnog stila i izuzetno oblikovane, sjajno konstruisane korišćenjem najboljih materijala. Tako, Will Daves: „Pored toga što su posebno oblikovane [Alpine] su u stvari veličanstveno konstruisane... Svaka moguća tačka dizajna je izvedena superlativno u ovim mašinama, koje su svakako bile skupe za proizvodnju.“ ( Visoko mišljenje ima i jedan od najpoznatijih kolekcionara pisaćih mašina, Australijanac Robert Messenger: “Mislim da nikada nisam kucao na boljoj mašini. Dakle, samo za to, hvala vam, dr Otto Rudolf Bovensiepen…” ( Razumljivo je da su danas Alpine među najcenjenijim predmetima za kolekcionare pisaćih mašina širom sveta. Prema serijskom broju: 47653 (ugraviran je na pločici ispod leve strane kolica), mašina je proizvedena 1955. godine. Natpis: `ALPINA` na prednjoj strani poklopca trake (Inicijal) `A` (na kružnoj pločici iznad natpisa) Na zadnjoj strani mašine pločica sa podacima distributera: PAUL BOCKS, W. Elberfeld Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskog držača papira): 14 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 34 cm Širina: 34 cm Dimenzije kutije: Visina: 20 cm Dužina: 39 cm Širina (bez ručice za nošenje): 39 cm Težina (sa kutijom): 9 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku. Mašina je grubo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U celini, zhteva pažljivo čišćenje i podmazivanje, zamenu trake. Sve funkcije rade ispravno. Boja je u celini dobro očuvana, sa sitnijim oštećenjima. Pohabana je na stranama okvira tipki, na mestima gde pri kucanju naležu ruke, kao i na kolicima oko dugmeta za okretanje valjka. Na donjoj ivici zadnje strane sitni plikovi od vlage. Na delovima mehanizma mestimično tragovi rđe. Četiri tipke za slova su bleđe boje, verovatno su bile zamenjene. Kofer je dobro očuvan, ali je obloga kofera u donjem delu bila odlepljena, verovatno pod uticajem vlage. Zalepljeno je i nije uočljivo, osim u donjem unutrašnjem delu poklopca gde je ostala valovita. Na ivicama šare obloge su mestimično pohabane. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. „Alpina Büromaschinenwerke AG“ u bavarskom mestu Kaufbeurenu (Kufbojren) osnovao je 1949. godine dr. Otto Rudolph Bovensiepen (Oto Rudolf Bovezipn). Porodica Bovensiepen je 1892. godine preuzela kontrolu nad svetski poznatim proizvođačem preciznih mašina “Peter Wolters”, koji je osnovao Johann Peter Wolters (Johan Peter Volters) 1804. godine. Oto Rudolph, kao i njegov otac, doktorirao je pravo i bio je autor zapaženih knjiga iz ove oblasti. Međutim, mašinstvo mu je bilo u krvi i postao je partner u kompaniji za proizvodnju malokalibarskog oružja i municije „Kupfer und Messingverke KG Becker & Co“. Kako se organizacija „Peter Wolters-Bovensiepen“ obnavljala nakon Drugog svetskog rata, Oto Rudolf je pronašao svoj pravi poziv. Počeo je da pravi pisaće mašine 1951. godine, a prva pisaća mašina je predstavljena 1952. godine. Kompanija je proizvodila samo jedan model prenosive pisaće mašine, i nikad nije proizvela standardne kancelarijske mašine. U kasnijem razvoju proizvodila je i mehaničke kalkulatore. Do 1965. godine, proizvedeno je skoro 300 000 pisaćih mašina. Kada je Bovensiepenov sin Burkard počeo da koristi fabriku pisaćih mašina da bi prerađivao automobilske motore fabrike „BMV“, dr. Oto Rudolph Bovesiepen 1962. godine prodao je prava na svoju pisaću mašinu, kao i na kalkulator Alpina, kompaniji „Standard Electrik Lorenz“, koja je i sama bila u vlasništvu ogromne „International Telephone and Telegraph Corporation“, poznate i kao „IT&T“. Pisaće mašine proizvodile su se još dve godine, a zatim je fabrika zatvorena i njena preostala imovina prodata konglomeratu kućnih aparata „Vorwerk“. Tek skoro pojavio se i podatak da su 1965. godine ili nešto kasnije celokupna sredstva za proizvodnju (mašine i sistemi) preseljeni u tadašnju Jugoslaviju, odnosno u fabriku TOPS („Tovarna pisarniških strojev“) u Ljubljani, zbog znatno jeftinije radne snage. Još izvesno vreme tamo su se mašine proizvodile pod brendom `Alpina`. Na kraju, 1969. godine, fabriku je otkupio inženjer Oskar Mildner, koji je 1958. ručno napravio prototip minijaturne mašine za računanje. Mildner je bio zainteresovan samo za imovinu `Alpine` koja se odnosi na kalkulatore i prodao je prava na pisaću mašinu i fabriku Kaufbeuren kompaniji „Olympia Wilhelmshaven“. Fabrika je prodata gradu Kaufbeuren 1981. godine, a potom bivšim radnicima. (124/38-I-kp/1500)

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvodnja prenosive pisaće mašine „Model KsT“ (inicijali od „Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „Stoever“ (Šrover) koju je „Rheinmetall“ kupio 1930. godine. Od ove mašine „Model KsT“ je nasledio i retku mogućnost potpunog odvajanja kolica, uz pomeranje samo dve poluge. Kasnije je uvedena i mogućnost skidanja svake poluge za slova pojedinačno, operacije koje je, ako je potrebno, mogao da izvede prosečan korisnik. Ipak, fabrika je preporučivala da se to ne čini bez valjanog razloga. Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine, i poklopac trake dobio je moderniji, zaobljeni oblik. Pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „Supermetall“. Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „Aztec 600“. Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine. Proizvođač: „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“, Sömmerda, DDR Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine. Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake. Na zadnjem panelu: Inicijal `S` u trouglu (za “Sonderklasse, für sehr gute Qualität` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet) Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sömmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sömmerda Rheinmetall`) Dimenzije mašine: Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm Dužina: 35 cm Širina: 31 cm Dimenzije kutije: Visina: 17,5 cm Dužina: 38 cm Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm Težina (sa kutijom): 7,85 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L) Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu. Kompaniju „Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „Rheinmetall“, po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „Hörder Bergwerks- und Hütten-Verein“, da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Za generalnog direktora postavljen je Josef Massenez (Jozef Mesinez), a izgradnju fabrike u Düsseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine. Takođe je mnoge svoje patente i pronalaske stavio na raspolaganje kompaniji i tako dao značajan doprinos tehničkom razvoju mnogih Rheinmetall proizvoda. Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sömmerda (Zemerda) i tako proširio svoj asortiman proizvoda. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu. Do kraja rata, broj radnika se povećao na skoro 48.000, uključujući oko 9.000 žena. Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena. Odredbe Versajskog ugovora primorale su „Rheinmetall“ da otpusti velik broj radnika i pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sömmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori. 1930. godine „Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „Stoever“ (Štover) i nstavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera za „Stoever“. U aprilu 1933. „Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „Borsig“ i tako došao u posed velike fabrike u Berlin-Tegelu, a ime kompanije je promenjeno u „Rheinmetall-Borsig AG“. Proizvodnja je prešla na mitraljeze, topove, protivtenkovske topove, minobacače, poljske topove, protivavionske i šinske topove. Razvijena su i oklopna guseničarska vozila. 1938. godine kompanija je preselila svoje sedište iz Düsseldorfa (Duseldorf) u Berlin. Nacionalizovana je i potpuno integrisana u pripreme za rat. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000. Nakon završetka rata, fabrike „Rheinmetall-Borsiga“ u Düsseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana. Neka postrojenja su potpuno demontirale sile pobednice. Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „Rheinmetall KsT”, iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. !952. godine fabrika „Rheinmetall“ u Sömmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće „VEB Mechanik Buromaschinenverk Rheinmetall Sommerda“. Sa drugim preduzećima je 1969. godine preuzeće je ušlo u sastav „VEB Kombinat Zentronik“ od kojeg je 1978. godine nastao „VEB Kombinat Robotron“. Glavni proizvodi su bili štampači i personalni računari. Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine. Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. „Rheinmetall-Borsig“ je tada pretvoren u čistu holding kompaniju u vlasništvu Savezne Republike Nemačke i osnovane su dve nezavisne podružnice. „Borsig“ u Berlinu je proizvodio parne kotlove i rashladne sisteme, dok je „Rheinmetall“ u Diseldorfu proizvodio pisaće mašine, amortizere, liftove, mašine za kožare i opremu za transport i utovar. Ipak, već tada su vršene pripreme za obnavljanje proizvodnje naoružanja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program. „Rheinmetall“ je proizvodio mitraljeze, mašinske topove i municiju. 2000. godine Upravni odbor kompanije je odlučio da se koncentriše na odbrambenu tehnologiju, automobilsku tehnologiju i elektroniku. Danas „Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi. (124/28-I-kp/1490)

litografija, potpisana stampa na papiru (verovatno pirincanom) 28 x 19 cm, print 19 x 14 cm utisnuto KUHN & KOMOR Kuhn & Komor je bila jedna od samo dve kompanije u Japanu koja je garantovala da naprave dekorativne umetničke predmete u evropskoj modi. Osnovan je prvo u Jokohami, Japan, a zatim je u Hongkongu 1897 godine otvorio Artur Kun, jevrejski biznismen iz Mađarske. Aprila 1898 godine Arturov rođak, Isidor Komor, stigao je u Šangaj i otvorio ogranak tamošnjeg poslovanja, blizu hotela Opulent Šangaj Palas. Kun i Komor osnovani su u Šangaju 1897 godine, kao ogranak japanske kurio kompanije u Hongkongu, u Jokohami od mađarskog jevrejina, Isidora Komora i njegovog rođaka Artura Kuna. Prethodne 1896 godine, Isidor Komor je došao iz Budimpešte i pridružio se stricu Zigfridu Komoru koji je radio japanski kurio biznis u prodavnici ispod Hongkong Hotela, Kvin Roud, u Hongkongu. Aprila 1898 godine Isidor Komor i njegova porodica nastanili su se u Šangaju, gde su otvorili drugi ogranak biznisa koji se nalazi u hotelu Opulent Šangajske palate. Kompanija je prodala izbor i ekskluzivno telo vrhunskih dekorativnih predmeta i za kućnu i za ličnu upotrebu. Primeri njihovog rada su često davani kao diplomatski pokloni od strane japanske vlade i veći broj ostaje u evropskim kraljevskim kolekcijama. 1920-ih godina Isidorov sin je preuzeo posao u Šangaju, pošto se porodica prvi put vratila u Evropu i živela u Šangaju tokom Prvog svetskog rata (jer je Šangaj bio Britanac). U leto 1938 godine pristupili su mu poslovni saradnici Ser Viktora Sasuna (1881-1961), imućni irački Jevrejin sa britanskim državljanstvom, da na čelu komiteta koji će biti potpisan Sasonom, da se obračuna sa talasom jevrejskih izbeglica koji dolaze u Šangaju iz nacističke Nemačke. Ovaj broj je postao mnogo hiljada ljudi u mesecima nakon Kristalnahta. Zajedno sa drugima, Komor je osnovao Međunarodni komitet za evropske migrante u Kini 7 avgusta 1938. godine. Nazvan je kao I.K. ili Komitet Komora. Komitet je pomogao da se pruži sigurnost i pomoć hiljadama Jevreja koji beže iz Nemačke i Austrije. Komor je na čelu komiteta do iznenadnog hapšenja japanske mornaričke inteligencije u januaru 1942 u štabu I.C. u hotelu Katej. Očigledno, osumnjičen je da je britanski špijun zbog bliskog udruživanja sa Ser Viktorom Sasonom. Komor je ostao u pritvoru u sobi u hotelu sve do marta, kada je naglo pušten. Iako su mu Japanci zabranili povratak u I. Komitet je nastavio da funkcioniše neko vreme. Komor je ostao u Šangaju do aprila 1948 godine kada je emigrirao u Sjedinjene Države. Naselio se sa suprugom u Santa Kruzu u Kaliforniji, gde je proživeo ceo život. ------------------------------ Kuhn & Komor , also known colloquially as K&K, was a Hungarian multinational luxury jeweler and specialty retailer headquartered in Shanghai, China. K&K produced jewelry, sterling silver, china, crystal, stationery, and personal accessories. K&K was renowned in East Asia for its luxury goods, also being called the `Asprey of Asia.` The Komor family was Jewish and originally came from Hungary. Moritz Montague Kuhn founded Kuhn & Co in Yokohama in 1869, a shop filled with Curios, curiosities from the Far East (or souvenir shop). Siegfried Komo, the nephew of Kuhn, came to Japan in 1887 to work for his uncle, followed by the son ok Kuhn, Arthur, who arrived in Japan in 1890. In 1894, Siegfried Komo and Arthur Kuhn founded Kuhn & Komor in Yokohama. The company opened a shop in the Shanghai Palace Hotel in Shanghai. They later opened a shop on No. 37 Water Street in Yokohama.The company existed roughly until the 1930s, when the outbreak of World War II brought it to an end. Items by Kuhn & Komor receive high prices on auctions.