!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! !!! JEDINSTVENA PONUDA !!! U ponudi je pistolj `plasljivac` - revolver, generalno dosta dobro ocuvan i kao takav predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Naime, u pitanju je pistolj bez udarne igle, prema uradjenom istrazivanju isti datira sa pocetka 20 veka, sa sakrivenim orozom koji se rasklapa. Na gornjem delu nalazi se gravirani znako proizvodjaca, takodje sa unutrasnje strane burenceta nalazi se zig. Pistolj ima prelepu patinu, drska bez ostecenja. Nazalost neispravan, nedostaje izbacivac caura sa prednje strane. Vintage hammerless revolver 1920` Prava prilika za sve kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije. Objektivno stanje pistolja - revolvera je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je retro igracka vecih dimenzija - TMNT Shooting Gallery, kompanije Playtime, generalno odlicno ocuvana i kao takva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Igracka se nalazi u originalnom pakovanju (dosta dobro ocuvano), dizajnirana poput streljane - pistoljem se gadjaju mete sa likovima negativaca (Sreder Sekar, Bibop, Rokstedi, Bakster Stokman itd.). Uz pistolj dobijaju se veliki broj gumenih metkova. Mehanizam koji okrece mete je ispravan (bez poklopca za baterije, funckionise pomocu 2 C batrije od 1.5V koje nisu predmet prodaje). Od nedostataka ove igracke naveo bih sledece: nedostaje jedna nozica zute boje, jedan deo gde se postavlja nozica je okrnjena, kao i to da nisam uspeo da aktiviram pistolj - cuje se kliktaj kada se pritisne oroz ali ne ispaljuje metkice (verujem da se navedeni problem moze bez vecih poteskoca resiti, sto prepustam narednom vlasniku). Dimenzije streljane su 35 x 32 x 20cm Dimenzije pakovanja (kutije) su 40 x 34 x 21cm TMNT Shooting Gallery Playtime 1992. Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni (s obzirom na starost, ocuvanost i pre svega retkost ovakvih igracaka) upotpune svoje TMNT kolekcije. tagovi - tmnt, teenage mutant ninja turtles, nindza kornjace, playtime, shooting gallery, mini streljana, pistolj, retro stara igracka, leonardo, donatelo, mikelandjelo, rafaelo, vintage tmnt toy, kolekcionarstvo ...

GROMA Modell N, Germany - Stara pisaća mašina (1939.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. 1934. godine „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ stekla je prava na proizvodnju male pisaće mašine koju je dizajnirao Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer) i zaposlila ga kao glavnog dizajnera. Prema njegovoj zamisli, proizvodnja „GROMA Modell T“ (sa tabulatorom) i „GROMA Modell N“ (bez tabulatora) počela je 1938. godine. Oba modela karakterisala je posebna lakoća, jer je Pascher koristio lake metale i mašine su imale gornje panoe od bakelita, što je tada bila sasvim neuobičajeno. Od 1939. do 1945. godine napravljeno je oko 50.000 primeraka oba modela. Mnogi ove modele smatraju najlepšim od svih pisaćih mašina, pre svega zbog neobičnih paralelnih zakrivljenih linija, najočitije kod bočne stranice i poluge za vraćanje kolica. Nisu naročito brze, ali je pisanje lako i ne zahteva velik pritisak na tipke. Dakle, mašine više za ličnu upotrebu i uživanje u radu, nego za profesionalnu upotrebu. Proizvodnja oba modela završena je 1957. godine. Proizvođač: „G. F. Grosser Fabrik für Büromaschinen“, Markersdorf, Germany Prema serijskom broju: 209737 (ugraviran je na pločici iza desnog kotura sa trakom, i na donjoj strani okvira), mašina je proizvedena 1939. godine. Natpisi: - `GROMA` preko zlatnog trougla, na desnoj strani klizača za papir - identičan logo na levoj strani prednjeg panela - `MODELL N` na desnoj strani panela - `G. F. Grosser * Fabrik für Büromaschinen * Markersdorf/Chemnitztal` na sredini prednjeg panela Dimenzije mašine: Visina (ne računajući držač papira): 12,5 cm Dužina: 31,5 cm Širina: 30 cm Dimenzije kutije: Visina: 18,5 cm Dužina: 33,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 31,5 cm Težina (sa kutijom): 6,4 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova, na originalne metalne koture, koje je danas teško naći). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Ne radi dugme za vraćanje kolica za jedno mesto unazad (jedina crvena tipka) i zvono za kraj reda. Velika ručica za vraćanje kolica, prvobitno niklovana, naknadno je prebojena crnom bojom - boja je uklonjena, ali su ostaci vidljivi. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju. Pohabana je na jednom mestu na zadnjem delu. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglvnom u unutrašnjosti. Gde je bilo moguće zalepljeno je, uočljiva mesta su zafarbana. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. 1820. godine vlasnik fabrike iz Burgstädta (Burgštet) Tetzner (Tecner) kupio je mlin pored mesta Markersdorf, u blizini nemačke granice sa Poljskom, i otvorio predionicu vune 1831. godine. Pod uticajem ekspanzije tekstilne industrije u Saksoniji, Gustav Friedrich Großer (Gustaf Fridrih Groser) je 1865. godine otkupio predionicu da bi na toj lokaciji otvrio fabriku mašina za pletenje. Fabrika je osnovana 1869. godine pod imenom „Bach & Grosser“, i proizvodnja mašina započela je 1875. godine. Posle samo dve godine osnivači kompanije su se razdvojili i od tada je Großer bio jedini vlasnik. Od 1878. godine fabrika je dobila naziv `Maschinenfabrik G. F. Großer ` i bila je prva mašinska radionica za specijalne mašine u industriji trikotaže. Konstantno ulažući profit u unapređenje i širenje proizvodnje, fabrika je stekla izvanrednu reputaciju i mašine su se izvozile u mnoge zemlje širom sveta. 1904. godine kompaniju je, kao jedini vlasnik, preuzeo Paul Großer (Paul Groser), sin Gustava Friedriha Großera. Tokom Prvog svetskog rata, od 1914. do 1918. godine, fabrika je uglavnom proizvodila mašine za pletenje, strugove i čaure. 1919. godine kompanija je počela da razvija pisaće mašine. 1924. godine naziv je promenjen u „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ i počela je proizvodnja pisaće mašine „GROMA“ (od početnih slova GROßer i MArkersdorf) koju je dizajnirao Max Pfau (Maks Pfau), dizajner iz fabrike „Wanderer-Werke“ u Chemnitzu (Hemnic). Za razliku od drugih proizvođača, mašine „GROMA“su bile u potpunosti napravljene od čelika tako da su bile posebno robusne i stekle su veoma dobru reputaciju u to vreme. Globalna ekonomska kriza krajem 1920-ih izazvala pad prodaje i fabrika je morala da otpušta radnike. Broj zaposlenih dostigao je najnižu tačku 1932. godine i samo je polako rastao narednih godina. Ipak, kompanija nije mirovala i počela je da proizvodi nove modele pisaćih mašina u narednim godinama: 1934. godine kao glavnog dizajnera angažovan je Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer), talentovani dizajner. Pascher je razvio projekat minijaturne pisaće mašine, takozvane mašine za aktovke, ali proizvodnja tada nije započeta zbog početka rata. 1937. godine upravljanje fabrikom preuzeo je Erich Großer (Erih Chemnitz), sin Paula Großera, koji je vodio fabriku kao jedini vlasnik do 1945. godine. Nakon što je već 1936. godine ušla u posao sa naoružanjem, kompanija je ponovo pokrenula u ratnu i proizvodnju 1939. godine. Za to vreme smanjena je i proizvodnja standardnih i malih pisaćih mašina, kao i mašina za pletenje i namotavanje. Od 1943. godine GROMA je proizvodila i upravljačke delove za bombe i rakete V1 i V2. Posle rata, iako su sovjetske trupe skoro potpuno demontirale fabriku u septembru 1945. godine, odmah je započeta rekonstrukcija i obnavljanje proizvodnje sa 19 zaposlenih. Fabrika je i dalje bila u porodičnom vlasništvu do 1946. godine, ali je potom, zbog proizvodnje naoružanja u prethodnom periodu, 1948. godine, nacionalizovana i nastavila da radi kao `VEB Mechanik GROMA Markersdorf/Chemnitzthal`. Pokrenuta je proizvodnja malih pisaćih mašina prema predratnom Pascherovom projektu, pod nazivom „Gromina“. Istovremeno, proizvodnja tekstilnih mašina je obustavljena 1950. godine. Proizvodnja mašina bila je sve uspešnija, i do 1952. godine radna snaga se desetostruko povećala. Skoro sva proizvodnje fabrike izvožena je u 85 zemalja, između ostalih u Zapadnu Nemačku, Belgiju, Holandiju, Francusku, Italiju, Dansku, Finsku, Poljsku i Kinu. Međutim, era čisto mehaničkih pisaćih mašina koje ja proizvodila GROMA bližila se kraju. Tehnički napredak je ubrzao prelazak na elektromehaničke pisaće mašine i pisaće mašine proizvedene u Markersdorfu više nisu mogle da se prodaju. Inovativna snaga i kapacitet fabrike u Markersdorfu jednostavno su bili premali da bi se takmičili sa velikim igračima u kancelarijskoj industriji. 1962. godine napuštena je proizvodnja pisaćih mašina i još su se proizvodili delovi za računovodstvene i balansne mašine. 1969. godine kompanija je kao pogon uključena u fabriku „VEB Robotron“ a kasnije se pridružila kombinatu „Zentronik“. Elektromehaničke pisaće mašine su se proizvodile u Markersdorfu do 1990. godine, prvo po licenci za italijansku kompaniju „Olivetti“ do 1985. godine, a zatim pod brendom „GDR Erika. Posle 1990. godine fabrika je privatizovana kao „Ascota AG, Schreibmaschinenfabrik Markersdorf“. Međutim, njeni proizvedeni proizvodi više nisu bili konkurentni. Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države, kompanija je banrotirala i zatvorena je 1992. godine. Zgrade fabrike su potpuno srušene do 2013. godine. (124/31-I-kp/1493)

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvodnja prenosive pisaće mašine „Model KsT“ (inicijali od „Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „Stoever“ (Šrover) koju je „Rheinmetall“ kupio 1930. godine. Od ove mašine „Model KsT“ je nasledio i retku mogućnost potpunog odvajanja kolica, uz pomeranje samo dve poluge. Kasnije je uvedena i mogućnost skidanja svake poluge za slova pojedinačno, operacije koje je, ako je potrebno, mogao da izvede prosečan korisnik. Ipak, fabrika je preporučivala da se to ne čini bez valjanog razloga. Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine, i poklopac trake dobio je moderniji, zaobljeni oblik. Pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „Supermetall“. Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „Aztec 600“. Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine. Proizvođač: „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“, Sömmerda, DDR Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine. Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake. Na zadnjem panelu: Inicijal `S` u trouglu (za “Sonderklasse, für sehr gute Qualität` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet) Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sömmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sömmerda Rheinmetall`) Dimenzije mašine: Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm Dužina: 35 cm Širina: 31 cm Dimenzije kutije: Visina: 17,5 cm Dužina: 38 cm Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm Težina (sa kutijom): 7,85 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L) Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu. Kompaniju „Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „Rheinmetall“, po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „Hörder Bergwerks- und Hütten-Verein“, da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Za generalnog direktora postavljen je Josef Massenez (Jozef Mesinez), a izgradnju fabrike u Düsseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine. Takođe je mnoge svoje patente i pronalaske stavio na raspolaganje kompaniji i tako dao značajan doprinos tehničkom razvoju mnogih Rheinmetall proizvoda. Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sömmerda (Zemerda) i tako proširio svoj asortiman proizvoda. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu. Do kraja rata, broj radnika se povećao na skoro 48.000, uključujući oko 9.000 žena. Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena. Odredbe Versajskog ugovora primorale su „Rheinmetall“ da otpusti velik broj radnika i pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sömmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori. 1930. godine „Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „Stoever“ (Štover) i nstavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera za „Stoever“. U aprilu 1933. „Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „Borsig“ i tako došao u posed velike fabrike u Berlin-Tegelu, a ime kompanije je promenjeno u „Rheinmetall-Borsig AG“. Proizvodnja je prešla na mitraljeze, topove, protivtenkovske topove, minobacače, poljske topove, protivavionske i šinske topove. Razvijena su i oklopna guseničarska vozila. 1938. godine kompanija je preselila svoje sedište iz Düsseldorfa (Duseldorf) u Berlin. Nacionalizovana je i potpuno integrisana u pripreme za rat. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000. Nakon završetka rata, fabrike „Rheinmetall-Borsiga“ u Düsseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana. Neka postrojenja su potpuno demontirale sile pobednice. Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „Rheinmetall KsT”, iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. !952. godine fabrika „Rheinmetall“ u Sömmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće „VEB Mechanik Buromaschinenverk Rheinmetall Sommerda“. Sa drugim preduzećima je 1969. godine preuzeće je ušlo u sastav „VEB Kombinat Zentronik“ od kojeg je 1978. godine nastao „VEB Kombinat Robotron“. Glavni proizvodi su bili štampači i personalni računari. Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine. Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. „Rheinmetall-Borsig“ je tada pretvoren u čistu holding kompaniju u vlasništvu Savezne Republike Nemačke i osnovane su dve nezavisne podružnice. „Borsig“ u Berlinu je proizvodio parne kotlove i rashladne sisteme, dok je „Rheinmetall“ u Diseldorfu proizvodio pisaće mašine, amortizere, liftove, mašine za kožare i opremu za transport i utovar. Ipak, već tada su vršene pripreme za obnavljanje proizvodnje naoružanja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program. „Rheinmetall“ je proizvodio mitraljeze, mašinske topove i municiju. 2000. godine Upravni odbor kompanije je odlučio da se koncentriše na odbrambenu tehnologiju, automobilsku tehnologiju i elektroniku. Danas „Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi. (124/28-I-kp/1490)