Опис Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама, него и у свој верској књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује и у свему дејствује опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви стичу и завршавају у Христу. Свети Оци, источне и западне Цркве, веома су ценили Псалтир и заповедали, да се исти чита и јавно и приватно…

,,У књизи се налази: I – Нови Завјет (превод комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ) II – Псалтир (превод Епископа умировљеног захумско-херцеговачког АТАНАСИЈА (Јевтића)) III – Молитвеник (Јутарње, пре спавања, молитвено правило пред Свето Причешће, Молитве после Светог Причешћа, Молитве пре и после јела, Молитва у свако доба, за покојне)``

cena: 1600 dinara Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana. Budite u toku sa najnovijim objavama

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema SirinaIzdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002;tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm,Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

Превод: Нови завјет: Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ; Псалтир: Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) Молитвеник: приредио: патријарх српски Павле. Садржај НОВИ ЗАВЈЕТ Свето Јеванђеље Од Матеја, 7 Од Марка, 65 Од Луке, 101 Од Јована, 161 ДЈЕЛА АПОСТОЛСКА, 209 ПОСЛАНИЦЕ Посланица св. апостола Павла Римљанима, 269 Прва посланица св. апостола Павла Коринћанима, 293 Друга посланица св. апостола Павла Коринћанима, 315 Посланица св. апостола Павла Галатима, 330 Посланица св. апостола Павла Ефесцима, 338 Посланица св. апостола Павла Филипљанима, 346 Посланица св. апостола Павла Колоћанима, 352 Прва посланица св. апостола Павла Солуњанима, 357 Друга посланица св. апостола Павла Солуњанима, 363 Прва посланица св. апостола Павла Тимотеју, 366 Друга посланица св. апостола Павла Тимотеју, 372 Посланица св. апостола Павла Титу, 377 Посланица св. апостола Павла Филимону, 380 Посланица св. апостола Павла Јеврејима, 381 Саборна посланица св. апостола Јакова, 399 Прва саборна посланица св. апостола Петра, 405 Друга саборна посланица св. апостола Петра, 411 Прва саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 415 Друга саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 421 Тре}а саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 422 Саборна посланица св. апостола Јуде (Јаковљевог), 423 ОТКРИВЕЊЕ СВ. ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 429 СКРАЋЕНИЦЕ НАЗИВА КЊИГА СВЕТОГ ПИСМА СТАРОГА И НОВОГА ЗАВЈЕТА, 457 ПСАЛТИР Прва књига Псалама - Катизма 1, 461 Прва књига Псалама - Катизма 2, 470 Прва књига Псалама - Катизма 3, 480 Прва књига Псалама - Катизма 4, 492 Прва књига Псалама - Катизма 5, 504 Прва књига Псалама - Катизма 6, 515 Друга књига Псалама, 522 Друга књига Псалама - Катизма 7, 529 Друга књига Псалама - Катизма 8, 541 Друга књига Псалама - Катизма 9, 551 Друга књига Псалама - Катизма 10, 562 Трећа књига Псалама, 566 Трећа књига Псалама - Катизма 11, 574 Трећа књига Псалама - Катизма 12, 589 Четврта књига Псалама, 597 Четврта књига Псалама - Катизма 13, 600 Четврта књига Псалама - Катизма 14, 611 Четврта књига Псалама - Катизма 15, 621 Пета књига Псалама, 625 Пета књига Псалама - Катизма 16, 632 Пета књига Псалама - Катизма 17, 642 Пета књига Псалама - Катизма 18, 655 Пета књига Псалама - Катизма 19, 666 Пета књига Псалама - Катизма 20, 678 СТИХОСЛОВЉЕ Девет песама (Библијских) - Песма прва, 687 Девет песама (Библијских) - Песма друга, 690 Девет песама (Библијских) - Песма трећа, 695 Девет песама (Библијских) - Песма четврта, 697 Девет песама (Библијских) - Песма пета, 700 Девет песама (Библијских) - Песма шеста, 702 Девет песама (Библијских) - Песма седма, 704 Девет песама (Библијских) - Песма осма, 708 Девет песама (Библијских) - Песма девета, 711 УСТАВ СВЕТИХ ОТАЦА, 713 МОЛИТВЕНИК Предговор, 717 Молитве јутарње, 723 Молитве пре спавања, 732 Молитвено правило пред Свето Причешће, 742 Молитве после Светог Причешћа, 761 Молитве пре и после јела, 764 Молитва у свако доба, 766 Молитва за покојне, 767 Наслов: Нови Завјет, Псалтир и Молитвеник Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 771 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-84799-30-4

Опис Преводи: НОВИ ЗАВЈЕТ Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ ПСАЛТИР Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ (Јевтић)

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

<фонт сизе=+1>Предговор руском издању Псалтира Овом издању које у себи садржи изабрана молитвена величања Бога св. Јефрема Сирина, дат је овакав назив зато што Псалтир, у ствари, и јесте књига богохваљења, што је исто што и величање Бога. Св. Јефрем је био испуњен благодаћу Божијом, и њоме покретан, изливао је пред Богом своје срдачне молитве. Дужност је сваког хришћанина да разгорева у себи благодатни дух. Главно средство за то је молитва. Онај у коме је благодат разгорена и у коме благодатна сила делује, сам се моли као што треба, али онај ко још до тога није дошао, потребно је да однегује молитвени дух у себи; а он се негује молитвама покренутих духом, које су се излиле из благодаћу распламсалих душа. Ето зашто св. Црква даје православним хришћанима молитвенике у руке. У овом смислу, од помоћи би могло да буде и ово издање изабраних молитава. Као што је међу пророцима св. Давид пре свега, Псалмопојац, тако је св. Јефрем међу светим Оцима пре свега, молитвеник. Његова душа није могла да се дотакне ниједног божанског предмета, а да се не узнесе у молитвено изливање осећања. Зато су његови списи препуни молитава. Овај свети Отац се са правом може назвати хришћански Псалмопојац. Као мера за изабрани број дела, послужио је број псалама у богонадахнутом Псалтиру, а као мерило њиховог садржаја садржај псалама. У псалмима се, осим молитава, налазе догмати. налази се историја, налазе се поуке. И ово издање изабраних молитава из дела св. Јефрема такође обухвата ширину таквог садржаја. Од догмата се код нас одвајкада уз Псалтир штампају исповедања вере св. Атанасија Великог и св. Максима Исповсдника о Пресветој Тројици и о оваплоћењу Бога Слова. Излагање ових догмата узето је из св. Јефрема. Историја садржана у псалмима је историја народа Божијег. Историја у молитвама св. Јсфрема је историја сваког хришћанина, која се споља одређује рођењем, животом на земљи, смрћу, васкрсењсм и вечним уделом, а изнутра се састоји пре свега од борбе са грехом, од устајања и падања, од светлих сгања у добру и мрачних пребивања у злу. У списима св. Јефрема све је то изображено најфинијим нијансама и најразновиднијим подробностима. То је најважнији део нашег издања. Поуке у Псалтиру сачињавају садржај већег дела псалама. Као паралела њима, из св. Јефрема су узета „Блаженства" и „Тешко“, уз додатак других, малобројних делова, под насловом „Поуке о животу". За уношење дела са поукама у наш Псалтир, пресудна је била жеља да се његов садржај учини разноврснијим, а да буду изабрана управо наведена дела, одлучило је то што по форми израза веома личе на молитвени начин изражавања. Ишло се на то да свака молитва садржи нешто посебно. Онај ко са пажњом чита одмах хе то приметити, иако су, на први поглед, сви реченични склопови исти. Али, и онима којима се неке молитве учине истим, не треба да буде досадно да их читају, као што ономе ко воли да се моли није досадно да понавља небројено пута: Господе помилуј, или Господе Исусе Xпусте, Сине Божији, помилујме грешног. Прилажемо уз овај Псалтир искрену жељу да свако ко га отвори нађе у њему оно што му је потребно. према стању свога духа, било да је то поука, или скрушеност, или надахнуће, или утеха. Нека би Господ дао све ово свима нама, молитвама светог Оца нашег Јефрема Сирина. <фонт сизе=+1>Садржај Предговор издавача, 7 Предговор руском издању псалтира, 9 СУЗНА МОЉЕЊА Прво сузно мољење Понедељком увече , 21 Друго сузно мољење Уторком увече , 32 Треће сузно мољење Средом увече , 43 Четврто сузно мољење Четвртком увече , 54 Пето сузно мољење Петком увече , 65 Шесто сузно мољење Суботом увече , 73 Седмо сузно мољење Суботом увече ,80 Осмо сузно мољење Недељом увече , 82 МОЛИТВЕ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Молитва прва , 91 Молитва друга , 92 Молитва трећа , 95 Молитва четврта , 99 Молитва пета , 107 Молитва шеста , 114 Молитва седма , 120 Молитва осма , 128 Молитва девета , 132 Молитва десета , 137 Молитва једанаеста , 141 МОЛИТВЕ ЗА РАЗНЕ ПРИЛИКЕ Молитва прва, 149 Молитва друга - или исповедање Богу, 151 Молитва трећа, 156 Молитва четврта, 158 Молитва пета - Светоме Духу, 160 Молитва шеста, 162 Молитва седма, 163 Молитва осма, 165 Молитва девета, 170 Молитва десета, 171 Молитва једанаеста, 172 Молитва дванаеста, 172 Молитвено изливање душе пред Богом при виђењу умирућих ближњих, 173 Молитва умирућег за помиловање на Суду у дан Васкрсења, 175 Молитвена песма Богу - Васкрситељу мртвих, 176 Молитва за повратак мирних времена , 178 ПСАЛТИР 1. Блаженства, 183 2. Славословље Спаситељу, 185 3. Даруј нам благодат свеобухватну, 187 4. У Теби је све што нам је потребно, Господе, 188 5. Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје, 190 6. Нада оних који су оставили свет, 192 7. Душа, која је осетила спасење у Господу, 195 8. Палим грешницима једина је нада - Господ распети, 197 09. Оплакивање непажње према благодатном утицају, 199 10. Не владам собом, даруј ми дух покајања, 202 11. Не могу да се носим са собом нити са непријатељем, Ти Господе помози!, 205 12. Ближи се последњи час. Дај ми, Господе, да се покајем, да бих безопасно прошао страшни пут после смрти, 207 13. Уразуми и укрепи; ради искупљења, 209 14. Искупитељу свих спаси и мене, и даруј сузе - да би разориле стену која ме одваја од Тебе, 210 15. Богочовештво, 212 16. Ниспошљи благодат, да ме оживи, као што пролеће све оживљава дахом живота, 213 17. О благодати која нас руководи и сузама, 215 18. Не гледај на грехе, услиши, одагнај врага и укрепи на добро, 217 19. О успокојавању савести од унутрашњег смућења, 219 20. О слободном проласку кроз митарства и помиловању на Суду, 221 21. Дођи с покајањем, Господ је спреман да те прими, 223 22. Поуке о животу: Блаженства, 224 23. Богочовештво Спаситеља, 226 24. О дару суза и одгнању непријатеља, 230 25. Избави од нерада и лењости, 232 26. Сва је нада - Христос к Њему завапи, 235 27. Не падај духом. Ваистину је нада - Христос, 237 28. Поуке о животу, 238 29. Исповедање Богочовештва у Христу Исусу, Господу, 240 30. Ево - ево смрти, Отрезни се душо, 242 31. Цехај се живота вечног, да би се достојно припремио за њега, 244 32. Тражиш милост? Сам милостив буди, 245 33. Опраштање грехова за опраштање увреда, 246 34. Пролиј сузе да би се умио, и ослободио од уза страсти, 248 35. Ка Богородици - за очишћење од страсти и унутрашње устројство, 249 36. Поуке о животу - Блаженства, 250 37. Исповедање Пресвете Тројице, 252 38. Опомени се другог доласка, и прени се, 253 39. Овде кажњавај и благодаћу исправи, да се тамо не постидим, 255 40. Пробуди, подај снагу и сузе, 257 41. Моја унутрашњост није као и спољашњост; исцели, 258 42. Пао сам; подигни ме и дај ми да се бар мало потрудим, да на Суду не бих био посрамљен, 261 43. Поуке о животу, 264 44. Славословље Искупитељу, 266 45. Несхватљива је непажња према вечном благу и мукама непрекративим. Позив на скрушеност, 269 46. Богородице, сам смелости немам; Ти се помоли, - брза помоћнице, 271 47. Сам смелости немам; помените, Свети, 273 48. Тамо ће се све обелоданити. Док још времена има, пожури да се покајеш, 275 49. Блаженство помиловања, 278 50. Нада на помиловање, 279 51. Поуке о животу: Блаженства, 281 52. Жаљење на непријатеља. Молитва за избављење од њега и поштеду на Суду, ради искупљења, 283 53. Плач због недостатка Светих, 286 54. Дани пролазе, не одлажи покајање, 288 55. Образац самоиспитивања и самоукоревања, 290 56. Ђаво код нерадних успева, а марљивима венце припрема, 295 57. Поуке о животу, 298 58. Укор нерадној души од лица Господњег, 300 59. Суза ради обрати и дај да принесем плодове покајања, 302 60. Ка Богородици - за руковођење у животу и заступништво у смрти, 304 61. Овде исправи од свих грешнијег, 305 62. Ка Светима - за заступништво, 307 63. Молба за даривање сваке врлине, 308 64. Поуке о животу: блаженства, 310 65. На шта се ослања нада за оправдање на Суду, 312 66. Завео ме је враг, - и ја сагреших много; исповедам грехе, помилуј, 315 67. Против сплетки демонских, 318 68. Избави од непријатеља, као ревнитељ за душу, која Ти је обручена, 320 69. Сплетке демонске и варљивост греха, 321 70. Како милостиво прима Господ покајнике!, 327 71. Непостојаност воље и чврсте решености, 329 72. Са сузама приступи Лекару, и исцелиће те, 331 73. Крајње сам лош; али, по милости Твојој, дај ми да се покајем и избавим осуде, 333 74. Суза ради, очисти грехе и даруј снагу, да би се посрамио непријатељ, 335 75. Жаљење на свет и молитва за избављење од њега, 336 76. Непостојаност светског богатства побуђује на одвајање од њега, 338 77. Поуке о животу, 341 78. Исцели, Господе, да би се посрамио непријатељ, 343 79. Плач од сагледавања горког удела, који очекује грешнике, 344 80. Наша слабост и променљивост, и чврстина Светих, 347 81. Само под условом да се обећа добро настројење воље, упорне молитве бивају услишене, 349 82. О сну безметежном, 350 83. Са сузама моли опроштај, али пре свега ти сам опрости, 352 84. Помилуј, пре него ли ме стигне крај мој, 354 85. Поуке о животу: Блаженства, 355 86. Исповедање искупљења и молитва за Цркву, 357 87. Буди милостив нама и усопшима, 359 88. Ка Богородици - за унутрашње духовно благоустројство, 361 89. Душа сама застрањује, - враг није непобедив, 363 90. Ноћне сузе, 364 91. Дан и ноћ бди у молитви, да те не би изненадно затекао дан смрти, 366 92. Плачи; дани пролазе, а тамо су митарства, 368 93. Поуке о животу, 370 94. Труд утврђивања себе у бдењу и молитви доноси милост тамо, 372 95. Јутарње појање, 374 96. Вечерње славословље, 375 97. Својим удовима који се у славу Твоју потрудише овде, не дај да осете страдања тамо, 377 98. Нечистоте ометају долазак благодати, - омиј ме да би се она уселила, 378 99. Страшан пролаз кроз митарства, - овде очисти, Господе, 380 100. Устани, док је још времена и сузама се очисти, 382 101. Поуке о животу: Блаженства, 384 102. Нада помиловања је у искупљењу, 387 103. Устани, остарела у гресима, и са надом приступи Спаситељу , 389 104. Против злог и упорног врага, 391 105. Ка Богородици - за даривање покајања, 393 106. Према труду - награда, 395 107. Даруј Господе покајање и постојаност до краја, 397 108. Поуке о животу: Тешко теби душо, 399 109. Даруј благодат песмопојања и учења, да би њима изгладили бар мало грехова, 401 110. Стид и срам очекују нерадне; плач, 403 111. Ка Богородици са исповедањем приснодевствености њене и молитвом за достојно причешће Светим Тајнама, 405 112. Сузама се купује лек души, 407 113. Одагнај непријатеља, јер без Тебе ко ће га победити, 408 114. Благодат долази, и налазећи срце нечистим одлази, - чувај, дакле, срцечистим, 410 115. Због крајње нечистоте недостојан сам да приступим Теби Господе и да ти се молим , 412 116. Смрт и Суд - прибегнимо покајању, 414 117. Поуке о животу - осам греховних страсти /помисли/, 416 118. Хвала оваплотившем се ради нашег спасења, Господу, 418 119. Сагреших - опрости. Постараћу се да будем исправан уз помоћ благодати Твоје, 420 120. Колико сам пута давао обећање - и стално лагао; али по благодати Твојој заборави и то, 422 121. Обрати ме по својој моћи, не чекај на моју добру вољу, 424 122. Крајње је време да се препозна демонска обмана и да се тргнемо, 425 123. Ради посрнулости наше јави милост, 429 124. Божија казна и љубав, 430 125. Поуке о животу, 433 126. Не очајавај и не буди самоуверен, већ у смиреној нади вапи: Господе помилуј!, 435 127. Реч на Суду онима који су са десне и онима који су са леве стране, 436 128. Једино добру жељу приносим; ње ради, помилуј и спаси!, 438 129. Враг је препреден, а ми безбрижни, - будимо пажљиви да не би изгубили Царство, 440 130. Нисам оно што сам дужан бити, бојим се изобличења на Суду. Подај покајање и силу, 442 131. Сва је нада на милост Божију, 444 132. Тамо више нема помиловања, овде вапи, 446 133. Ако Бог услиши или не услиши молитву, све је на добро, 448 134. Делање, искупљење, васкрсење, 450 135. Чиме да узвратим? - Чашу спасења примићу, 451 136. Уразумљивање себе мишљу о смрти, и о томе шта је прати, 453 137. Живот тече, 455 138. Бог све сам даје; али се и молити треба, 457 139. Све је исто код мене, докле тако?, Обрати, јер ево краја, 460 140. Не вреди крити се, - Бог све види. Боље пожури да се умијеш, док је још времена, 462 141. Ка Богородици - иако сам нечист; прими молитву, даруј покајање и на Суду заштити, 463 142. Поуке о животу: Тешко ономе, 464 143. Нека је благословен милостиви Творац и Искупитељ, 466 144. Ко су блажени?, 467 145. Смрт - и нада у смрти, 469 146. Коме да прибегнем? Спаси ме Имена ради Свога , 471 147. Ка Богородици - о заступништву у животу, смрти и после смрти, 473 148. Сами Свети хе се зачудити слави својој, 474 149. При виђењу смрти - утеха васкрсењем, 476 150. Хвала Васкрситељу мртвих, 47 Наслов: Молитвеник и Псалтир Св Јефрема Сирина Издавач: Манастир Светиг Стефана Страна: 498 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13х3х17.5 центиметар cm Година издања: 2002 ИСБН:

Tvrd povez, kao nova R3

ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933 - 1978 , Svetozar Radojčić Izdavački zavod Jugoslavija / Matica srpska Beograd 1982 Tvrd povez Omot u boji Ćirilica Ilustrovano: 192 crno-bele ilustracije, 19 reprodukcija u boji, 43 crteža) Format 23,5 x 28 cm 346 strana Najveći deo rasprava posvećen je starom srpskom slikarstvu i njegovim ikonografskim,tematskim i naročito stilskim problemima. Sadržaj Rad i uloga Svetozara Radojčića / Vojislav J. Đurić Menada iz Tetova Crkva u Konjuhu Freska Kosntantinove pobede u crkvi sv. Nikole Dabarskog Bronzani krstovi – relikvijari iz ranog srednjeg veka u beogradskim zbirkama Kijevski reljef Dionisa, Herakla i svetih ratnika Umetnost prvog milenija Uloga antike u starom srpskom slikarstvu Naša stara umetnost i mi Problem celine u istoriji stare srpske umetnosti Zografi u teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti Zračenje vizantijske umetnosti na slovenske zemlje u vremenu od XI veka do 1453. godine Prilozi za istoriju najstarijeg ohridskog slikarstva Ploča s likom vladara u krstionici splitske katedrale Kentaur-strelac u srpskoj plastici kasnog XII veka O vremenima stvaranja srpske monumentalne umetnosti Hilandarski diptih : novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka Srpske minijature XIII veka Naslovna zastava hilandarskog Šestodneva iz 1263. godine Mileševske freske Strašnog suda Psaltir br. 46 iz Stavronikite i sopoćanske freske Beleška uz jedan citat iz Sopoćana Zlato u srpskoj umetnosti XIII veka O čulima i čulnosti u srpskoj književnosti s kraja XII i iz XIII veka O Trpezi Premudrosti u srpskoj književnosti i umetnosti od ranog XIII do ranog XIV veka Odjek „Pesme nad pesmama“ u srpskoj umetnosti XIII veka Gračaničke freske (234-240); Portret mladića na dovratniku u srpskom slikarstvu XV veka Vizantijsko slikarstvo od 1400. do 1453. godine Jedna slikarska škola iz druge polovine XV veka Opasnosti stvaranja kao tema u narodnom pesništvu Choix d`articles et d`études 1933-1978 : résumés

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

ERIH KUBAHVIKTOR H. ELBERNKAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOSTPrevod - Vera StojićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973308 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONAGlava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105)LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107)I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBAII. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBAMozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127)III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBALivenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158)IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVOV. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJEVI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184)VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALUSlonovača (209). Zlato i srebro (215)VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBADODATAK.Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

ERIH KUBAH VIKTOR H. ELBERN KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Prevod - Vera Stojić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 308 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONA Glava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105) LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107) I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBA II. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Mozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127) III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Livenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158) IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVO V. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJE VI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184) VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALU Slonovača (209). Zlato i srebro (215) VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBA DODATAK. Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

Manastir Kovilj Zeleni Orah - u narodu poznatiji kao liker Orahovača proizvodi se od plodova oraha dok je plod još uvek zelen. Orahovača je tradicionalan proizvod sa ovih prostora, sa posebnim i autentičnim organoleptičkim karakteristikama. Najčešće se konzumira nakon jela uz suve kolače. Sasvim lepo prija i kada se pije čist blago rashlađen. Mišljenja smo da bi domaći koktel majstori mogli značajno da utiču na popularizaciju orahovače kao dodatka koktelima. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Orahovača Zapremina 0.70l decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.