Опис СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О ПСАЛТИРУ Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује , и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршују у Христу …

Psaltir , izdanje Pravoslavac . Posveta nazad osim toga nova

PSALTIR Pravoslavac/Linc-Austrija 2004. TVRDI POVEZ 224 STR POSVETA NA UNUTRAŠNJOJ STRANI KORICE N.S.O.+

PSALTIR - Izdavac Praoslavac Sabac 2017, tvrd povez, zlatotisak, cirilica, 207 strana, 14 cm Stanje odlično N.S.O.+

ПСАЛТИР Издаје: ИЗДАВАЧКА КУЋА `ПРАВОСЛАВАЦ` Православна црквена општина ЛИНЦ ЛИНЦ-АУСТРИЈA Предговор ЕПИСКОП НИКОЛАЈ ЊУЈОРК 1955 Na zadnjem listu par zabeleški, običnom olovkom neprimetno.

Sadržaj: PSALTIR BOGORODICI Tvrd povez, kunzdruk papir. Kolorne slike ikona. Psalmi Davidovi su jedinstvena poezija svoje vrste, nadahnuta lirika Duha Svetoga koju su mnogi narodi uvažavali kroz vekove. Pravoslavna Crkva ih s velikim poštovanjem peva i čuva. Želeći da primite utehu, nadahnuće ili da uberete drevnu blagočestivu mudrost, bolje duhovno štivo nećete naći. Psaltir je knjiga Starog zaveta, koja se sastoji od 150 ili 151 pesme – psalma. U svim nerazumljivim situacijama čitajte psaltir – ovako bi mogao zvučati Hrišćanski savet. Treba napomenuti još i da je u ovom izdanju upotrebljen pesnički prevod našeg vrsnog filologa Đure Daničića, čiji prevod celog Starog Zaveta zvanično i danas koristi naša sveta Crkva kao izrazito lep i pitak. Neka vam je ova knjiga na svaku radost i korist. Psaltir može uvek da se čita i bez bilo kakvog povoda. U takvim prilikama je najbolje za mesec dana pročitati ga celog tj. 5 psalama dnevno. O značaju psaltira govori Vladika Nikolaj. Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No, glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završavaju u Hristu. Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i zapovedili da se isti čita i javno i privatno. PSALTIR BOGORODICI Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: PSALTIR(tvrd povez) Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama , nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. Ipak glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završavaju u Hristu. Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena knjiga. Bez njega se ne svršava ni jedno bogosluženje u pravoslavnoj crkvi. U manastirima se Psaltir pročitava ceo u toku svake sedmice. Izuzetno po Karejskom Tipiku svetog Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se pročitava celinom svaki Božji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do druge polovine 19. veka učila su deca u posetnim školama ruskim i srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu. Kada su braća upitala velikog Jovana Zlatousta: da li je dobro ostaviti Psaltir, on reče: bolje je da sunce ostavi put svoj, nego ostaviti Psaltir, jer više je koristi učiti se u psalmima i pažljivo čitati Psaltir. Sve su, veli, knjige na korist (čoveku) i na tugu đavolu, ali ni jedna nije kao Psaltir. Psalmi Davidovi su jedinstvena poezija svoje vrste, nadahnuta lirika Duha Svetoga koju su mnogi narodi uvažavali kroz vekove i Pravoslavna Crkva ih s velikim poštovanjem peva i čuva. Želeći da primite utehu, nadahnuće ili da uberete drevnu blagočestivu mudrost, bolje duhovno štivo nećete naći. Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka koji čitajući Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično rešavaju zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu. PSALTIR(tvrd povez) Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završuju u Hristu. Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i zapovedili da se isti čita i javno i privatno. Ovako piše sv. Vasilije Veliki: "Psalmu su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji smutnih i burnih pomisli; oni umekšavaju razdraženje duše i umeravaju neuzdržljivost... Iz Psalama poznaješ veličinu hrabrosti, strogost pravde, krasotu celomudrenosti, savršenstvo razumnosti, uzor pokajanja i svakog dobra koje god pomisliš". Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično, rešavaju zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu. Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena knjiga. Bez njega se ne svršava ni jedno bogosluženje u pravoslavnoj crkvi. U manastirima se Psaltir pročitava ceo u toku svake sedmice. Izuzetno po Karejskom Tipiku sv. Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se pročitava celinom svaki Božji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do u drugu polovinu 19. veka učila su deca u posetnim školama ruskim i srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu. Kao što je poznato, Prvi prevod Psaltira na crkveo-slovenski jezik izvršila su sveta braća Kiril i Metodije, ne sa jevrejskog, nego sa Septuaginte, što je i bolje. Srpski prevod Đure Daničića, mada sjajan po bogatstvu i oblicima jezika, učinjen je sa evropskih prevoda, te ima grešaka, koje bi u nekom drugom izdanju trebalo ispraviti. No naš cilj zasad nije bio da ispravljamo stari, niti činimo novi prevod, no da ujednačimo numerisanje Psalama sa slovenskim tekstom, i da srpski Psaltir podelimo na katizme radi koristi novonačalnih po manastirima kao i bogomoljnog naroda, da bi s razumevaljem mogli pratiti čitanje crkvenog Psaltira. Uz to smo još hteli da, po prvi put do sada, štampamo srpski Psaltir u jednom ukusnom i dostojnom izdanju, kako to i priliči ovoj svetoj knjizi. Svi trudbenici oko "SVEČANIKA" smatraće sebe dovoljno nagrađenim, ako ovaj Psaltir prvi put u ovakvom obliku i ruhu - donese srpskim čitaocima onu duhovnu svetlost, moralnu jačinu i nebesnu utehu, koju ovo bogonadahnuto delo od pamtiveka donosi narodima po vascelom svetu. NJujork 1955 g. Episkop Nikolaj Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu. Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.

Opis proizvoda Preveo na srpski Đura Daničić Izdavač: IK Stolp, Kragujevac Godina izdanja: 2018 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 12 cm

Опис Правило светих отаца Богом предано свима који желе певати Псалтир, монасима који живе у ћутању и свима православним хришћанима који се Бога боје. Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, светила целом свету, земаљски анђели и небески људи, који су у почетку прихватили предање од Светог Духа да живе у самоћи и од Њега просвећени благодаћу Божијом, уселише Христа у своје прекрасне душе ради њиховог чистог живота, и победише ђавола, иако су многи од њега кушањем узнемиравани, али су му одолели, па сад сијају светлије од злата и бељи су од снега, и златним нематеријалним крилима мислено уперени узлетеше на небо, као орлови који лете у небеским висинама, оставили су нам правило њиховог певања преданог им од Бога, и умилне молитве којима су умилостивили Бога, и умилне молитве којима су умилостивили Бога…

Опис Ово је први превод Псалтира са јеврејског масоретског текста на српски језик, преданог, предањског или то што се западном терминологијом назива Tekstus receptus. Реч је о оном тексту који је, пре него је сабран у један зборник, негде у трећем веку пре Христа, био распрострањен у више мањих целина у јеврејским заједницама а чије трагове сусрећемо у многим библијским књигама, насталим много пре зборника познатог као Псалтир. онај садржај који налазимо у тексту са кога су преводили седамдесеторица преводилаца у трећем веку пре Христа, односно у њиховом преводу, који су завршили негде половином другог века пре Христа, налазимо добрим делом и у курманској литератури, пре свега у 11Q Ps., с тим што суочење масоретских и кумранских текстова показује изворност масоретског текста…

IZDAVAC DUHOVNI LUG,2019,213 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

Наслов: Псалтир: правилно нумерисан и подељен на катизме за народну употребу Издавач: Романов Страна: 299 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84753-42-9

U dobrom stanju Autori kataloga i priloga: Dušica Grbić, Jasmina Grković-Mejdžor, Ksenija Minčić-Obradović, Katica Škorić, izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1993. god. Tvrd povez, zlatotisk, 25 cm. 137 str. + 16 str. Ilustracija Srednjovekovni psaltir je naziv za knjigu iz srednjeg vijeka koja se koristila u crkvi i za kućne molitve. Pisala se u psalmima. U srednjem vijeku bilo je potrebno uložiti mnogo truda da pi se napravila jedna psaltirska knjiga. Bogati ljudi su da bi istakli svoje bogatstvo i značaj plaćali pisarima da im prave njihov lični psaltir. Knjige su bile poprilično duge, oko 500 strana, sve ih je radio jedan pisar i šest ilustratora. Početak Psalma, broj 101 označen je velikim početnim slovom D, sa slikom. Najprije je urađen tekst pa se tek na kraju piše i ukrašava slovo D. Knjige se se u zapadnom hrišćanstvu pisale na latinskom jeziku, a stil ukrašavanja je bio gotski stil.

Odgovaranje na Svetoj Liturgiji sa prazničnim antifonima Strana: 109 Povez: tvrdi Za potrebu da svi verni na bogosluženju ne samo prisustvuju nego i aktivno učestvuju odgovaranjem na prozbe i molitve đakona – sveštenika, izdaje se ovaj priručnik na savremenom srpskom jeziku (pojedini delovi na crkvenoslovenskom) da bi pevanje bilo pravilno, odnosno kako preporučuje Psaltir: „Pojte razumno“ (Ps 46, 8). Sadržaj: Liturgija Svetog Jovana Zlatousta Liturgija Svetog Vasilija Velikog Praznici Krstovdan Božić Bogojavljanje Sretenje Gospodnje Cveti Vaskrs Spasovdan(Vaznesenje Gospodnje) Duhovi Preobraženje Gospodnje

Драга наша децо, Наставља се путовање дечака Пркоса, јунака књиге за децу „Из Ја Града у Ти Град"! Пркос, становник Ја-Града, успео је да, следећи савете својих пријатеља из Ти-Града и тако ослободивши се свога великог ЈА, коначно стигне у њихов град и тамо се трајно настани. Али, изгледа да боравак у Ти-Граду није крајњи циљ овога путовања, а сам Ти-Град је уствари само успутна и неопходна пречка на лествици којом се усходи ка крајњем одредишту: Небеском Гра-ду. Ово путовање собом носи многе тајне и често бива непредвидиво. То је пут који није увек само праволинијски - из једне тачке у другу. То је и пут усхођења, успињања ка висинама Небеског Завичаја, лествицом врлина и личног труда и подвига. Поред тога, то је и пут силазни, којим се спуштамо у своје срце и упознајемо своје немоћи и лоше навике које се ту гнезде. Пркос и његова сестрица Амбиција крећу одважно на ово неизвесно путовање, са намером да из Ти-Града стигну у Небески Град. Откриј да ли су и како у тој својој намери успели, читајући наставак приче „Из Ја-Града у Ти-Град" у новој књизи за децу „Из Ти-Града у Небески Град"! Превод дела: Απο την εγοπολη στην εσυπολη / Μυρσινη Βιγγοπουλοψ Са грчког превело Сестринство манастира Васкрсења Христова у Каћу (у изградњи) ПРЕДГОВОР Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење са Богом своје врсте. Но главно је општење са Богом - лицем у лице, са Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује опредељујући судбе људи и народа далековидним замислима, који се сви сустичу и завршавају у Христу. Свети Оци источне и западне Цркве веома су ценили Псалтир и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека који читајући псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања и трзања и мучења и надања. Нити има друге књиге у свету која је искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству. Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ниједно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псал-тир прочитава цео у току сваке седмице. Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су света браћа Кирило и Методије са грчког језика. А монаси Манастира Ралетинца код Рековца превели су га са црквенословенског језика за оне побожне душе које воле да се моле Богу на свом Србском језику. Наводимо и казивања Светих Отаца о сили Псалтира. Певање Псалама душу украшава, Анђеле призива у помоћ, демоне прогони, таму разума и душе осветљава и освећује. Покајницима грехе заглађује и прогони зле навике и страсти. Јача нам веру, наду и љубав; као сунце просветљава, као вода очишћава, као огањ грехе опаљује и као јелеј душу умекшава; телесне жеље уништава; суровост изгони и сваку јарост утишава; и непрестано Бога прославља. Читање и певање Псалама сваки грех прогоне, сваком добру претходе, све што је добро доносе и свакога поучавају. Језик обуздавају од зла, а срце се весели; назидава и просвећује, свако зло у нама убија, и показује савршенство. Ко има осећај и љубав према читању Псалама, тај има и бојазан и захвалност Богу у срцу своме; такав никада неће отпасти од Бога, нити ће његова молитва бити узалуд. Тај ће се увек радовати пред Богом у обадва света, на земљи и на небу. Свети Златоуст вели: Боље је да сунце зађе и више не огреје, него Псалме не читати! Наслов: Из Ја Града у Ти Град Издавач: Беседа Страна у боји: 67 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-86117-64-9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Psalmi (he. Tehilim, תהילים - molitve), znani i kao psalmi Davidovi, predstavljaju jednu od knjiga Starog zavjeta. Knjiga psalama se naziva psaltir (crksl. Ѱалти́рь ), i najveća je pojedinačna knjiga Biblije. Psalmi su molitve u stihovima, a imaju najčešće po oko 5 stihova. Oni su vrsta religiozne pjesme, katkad zvane himnama, napisane kao molitva Bogu. Psalmi su u drevna vremena bila nadahnuta pjesmarica obožavatelja Jahve (Jehove), uglazbljena i pripremljena za javno obožavanje Boga u hramu u Jeruzalemu. Ima 150 psalama, koji su podijeljeni u pet knjiga. Psalmi sadrže molitve preklinjanja za milosrđe i pomoć, kao i izraze povjerenja i pouzdanja. Oni obiluju zahvalama i usklicima i uzvicima nenadmašive radosti. Većinu njih je kralj David ispjevao kad je bio radostan ili tužan. U nekim od psalama David se kaje za svoje grijehe, u drugima slavi Boga ili ga moli za pomoć protiv svojih neprijatelja, u trećima proriče dolazak spasitelja svijeta, tj. mesije. `Gospodine, Ti si pastir moj, ni u čem` ja ne oskudjevam. na poljanama zelenim. Ti mi daješ odmora. Na vrutke me tihane vodiš.` Psalmi su kroz stoljeća najomiljenije molitve kršćana i knjiga koja potresa i budi iz duhovne učmalosti najokamenjenije ljudsko srce.

Rastko Nemanjić - Sveti Sava (1175-1235) jedan je od najznamenitijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, duhovnosti, kulture i književnosti. 0 njemu se može govoriti kao o osnivaču samostalne Srpske crkve i njenom prvom arhiepiskopu, ktitoru nekokoliko manastira i organizatoru njihovog duhovnog života i poretka, zakonodavcu u oblasti crkvenog i građanskog prava, diplomati, prvom srpskom hodočasniku u Svete zemlje, prvom pravom književniku. Kao dobar poznavalac poetike žanrova, koristi svoj karakterističan književno-umetnički postupak: oslanjanje na postojeće modele, intezivno oslanjane na biblijski kontekst, uz emocionalnost i neposrednost u izlaganju. Osim Nomokanona (krmčije) kao zakonopravila ili osnovnog pravnog kodeksa Srpske crkve a time istovremeno i države, ovaj zbornik obuhvata sve ostale Savine poznate radove: Karejski, Hilendarski i Studenički titik, Žitije svetog Simeuna Nemanje, Službu svetom Simeunu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu i Uputstvo za držanje Psaltira. Čitaj dalje

УЗ ОВУ КЊИГУ Из речи Господа Исуса Христа сазнајемо да нам је, поред појединачне молитве насамо (Еванђеље по Матеју гл. 6, стих 6), потребна и заједничка, у храму, са другом браћом у вери, на општем богослужењу, особито на Светој Литургији, о чему Господ вели: „Где су два или три сабрана у моје име, ту сам ја међу њима“ (Еванђеље по Матеју гл. 18, стих 20). О заједничкој молитви Апостол Павле казује да су верни учествовали и одговарали при благодарењу речју: Амин (1. Коринћанима гл. 14, стих 16). У апостолским Установама, на сваки од ђаконских узгласа, народ и деца говоре: Господе помилуј! А тако каже и Хетерија у своме путопису, као и Свети Јустин Мученик. Шести васељенски сабор, осамдесетим каноном, наређује за верника који у три недељна дана не буде на заједничкој молитви да се позове на одговорност, и ако је разлог неоправдан, да се одлучи од Цркве. За ту потребу да сви верни на богослужењу, не само присуствују него и активно учествују одговарањем на прозбе и молитве ђакона - свештеника, издаје се овај приручник на савременом српском језику (поједини делови на црквенословенском) да би певање било правилно, односно како препоручује Псалтир: „Појте разумно" (Псалам 46,8). Биваће да нам се у току Свете Л итургије (па и на другим богослужењима), јављају разне мисли, које немају везе са молитвом доводећи ум до расејаности. Појави се чак и жеља за причањем, па макар и кроз шапат. Ради тога је неопходно, не само у храму присуствовати, смерно стојећи, већ и молитвено певајући. Свакако оно што се уме и може, увек водећи рачуна да то буде богоугодно, умилно и не сметајући својим певањем онима поред себе. У књизи су објављени, поред Литургија и текстови Празничних антифона, тропара, кондака и ирмоса, који се певају уместо Достојно јест. Такође, дате су Благодарне молитве после Светог Причешћа. Све ово у славу Божију а на корист и спасење душа верника „који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у свети храм“, учествујући на Светој Литургији. Патријарх српски ПАВЛЕ Садржај Уз ову књигу, 5 Божанствена литургија Светог оца Јована Златоуста, 9 Божанствена литургија Светог оца Василија Великога, 39 Божанствена литургија Пређеосвећених дарова, 43 Васкршњи (недељни) тропари и кондаци, 67 Крстовдан - Уздизање Часнога Крста Господњег, 67 Рођење Господа нашега Исуса Христа - Божић, 84 Богојављење - Крштење Господа ИсусаХриста, 91 Сретење Господње, 97 Цвети - Свечани улазак Господа Христа у Јерусалим, 100 Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, 106 Вазнесење Господње - Спасовдан, 113 Силазак Светога Духа на Апостоле - Света Тројица, 119 Преображење Господње, 124 Молитве благодарења после Светог Причешћа, 131 Молитва 1, 131 Молитва 2, Василија Великог, 133 Молитва 3, Симеона Метафраста, 133 Молитва 4, 134 Молитва 5. Пресветој Богородици, 135 Наслов: Одговарање на литургијама: Антифони и тропари Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна у боји: 135 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 15,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-50-2

TRAGOVI POEZIJA Šifra artikla: 369931 Isbn: 9788664031592 Autor : Vladan Savić Izdavač : KREATIVNA RADIONICA BALKAN Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što n... Detaljnije Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što nam sve deluje poznato, a nepravedno zapostavljeno i zanemareno. Kao da sve to znamo, a ne upražnjavamo, kao da je to bilo, ili je deo svih nas „na nekoj drugoj planeti”. Iz tih razloga, prvi od pet ciklusa se zove Možda na nekoj drugoj planeti u okviru koga lirski subjekat: I možda saznam bӥt postojanja, prepoznam onaj premudri glas što nudi oprost za pokajanja ‒ možda u njemu pronađem spas... Hvata tu nit sa prošlošću (pesma posvećena stricu, kao i čitava zbirka), zahvaljujući kojoj se odvija i sadašnjost i zavređuje bolja budućnost. Drugi ciklus ‒ Što ćutiš, pesniče? ‒ otvara pitanje glasa pesnika i sveopštu zanemelost pred ponorom i padom svih vrednosti: …Njišu se zvonâ, bar da zaćute... Život je draga igračka Vragova! Novim su snegom ulice zasute, na njemu nema ljudskih tragova… I dalje je prisutan motiv traga i čoveka koji je nosilac tog motiva kome pesnik zamera što, ili nedovoljno, ili na pogrešan način upotrebljava svoje moći. Treći ciklus je vedriji, donosi večitu poetsku temu ‒ ljubav, a nosi naziv Ako se ponovo budemo sreli. U okviru ovog ciklusa se postavlja i kontrapitanje: … Nisam ti više ni ljubav ni „brat”, prođoše godine i život ceo, umoran, zastaje moj stari sat... Šta ako te nikada ne budem sreo? Odgovor na ovo pitanje morate sklapati na osnovu mozaika koji će činiti utisak nakon čitanja ove poezije u okviru koje se opevavaju i anomalije savremenog duštva, te će se u pesmi Skupi snovi uskliknuti: … O, kako su lepi snovi danas skupi i pretežak teret zemlji kojom hodaš. Pljuni u tu šaku što bi da te kupi! Pljuni svoje lice, ako joj se prodaš. Put ka odgonetanju potpunog odgovora se nastavlja i u četvrtom ciklusu koji se zove Impresije, u okviru koga je refleksivna poezija u kojoj se opevavaju različiti utisci: od onih iz ranog detinjstva do apstraktnih pojava kakav je Psaltir, koji je predstavljen metaforično, preko izraza čovekovog traga, po kome: Nek’ uživa život u svome životu ‒ tren si beskonačnog i taj tren postojiš. Potpuna slika i svi odgovori će se složiti u petom ciklusu koji potvrđuje da je potreban pogled Iznad oblaka pomoću koga ćete saznati gde se čiji tragovi kriju: Tvoji su tragovi niz ove ulice, tvoje je vreme ovo gluvo doba. Moje je tmurno, zgužvano lice putokaz neznanih memljivih sobâ. Bez obzira na melanholiju koja često provejava iz lirskog ja ove poezije, ono nije pasivno i uspavano, već vrlo svesno: Izgubili smo se ‒ negde usput, tragajući za potrošenom mladošću. Na zemlji nismo pronašli právi put, možda se na nebu sretnemo c radošću. Niti je izgubilo osećaj radosti i zadovoljstva, naprotiv. Ovo lirsko ja je prefinjeno i sofisticirano, ume da prekori lažne vrednosti i ljude, pa je zbog toga zaista prerano na ovaj poeta kaže „Doviđenja” ‒ kao što je naglašeno u poslednjoj pesmi ove zbirke, koja će vas podstaknuti da ponovo pročitate sve ispočetka, što će predstavljati posebnu vrstu uživanja, jer ovi Tragovi Vladana Savića su taman za jednu meru dublje i više od onog Traga iz Lirike Itake kojim je nedostižno uhvaćen trenutak. Marina Đenadić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Vladan Savić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNA RADIONICA BALKAN Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2022 Format 13x20 Strana 114 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“.

Porodicni Arhiv Raskovica POSEBNA IZDANJA Narodna biblioteka samo papir na koricama ima fleke kao na slici, unutra je veoma dobro ocuvano Опис рукописа Народне библиотеке / Светозар Матић ; са прилогом Породични архив Рашковића описао М. Костић Београд : Научна књига, 1952 (Београд : Штампарија и књиговезница Српске академије наука) VII, 301 стр., [1] пресавијен лист : илустр. ; 24 cm Посебна издања / Српска академија наука ; књ. 191. Одељење литературе и језика ; књ. 3 Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.[1] U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar.[1] Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd.[2] Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.[1] U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje[1] i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat.[3][4] Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete)[5][6], a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`.[7] Jedan deo knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene.[8][9] U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu.[1] Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine.[10] Te godine biblioteka je imala 300.000 knjiga, 1.195 starih rukopisa, 2.500 pisama, 300 inkunabula.[6] Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela.[11] Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.[12][13] Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik[14]). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi.[3] Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke.[15] Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.[15] U aprilu 1946. godine biblioteka dobija zgradu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“ na kraju Knez-Mihailove ulice,[3] u toj zgradi se nalazi Biblioteka grada Beograda. Posle Drugog svetskog rata fond Narodne biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, među darodavcima su bili Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i drugi.[16] Kamen temeljac za izgradnju nove namenske zgrade Narodne biblioteke Srbije svečano je postavljeno 20. oktobra 1966. godine, a radovi na zdanju površine 24.000 metara kvadratnih završeni su šest godina kasnije 1972. godine. Preseljenje u novu zgradu započelo je maja 1972. godine. Nova namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena 6. april 1973. godine.[17] Zgradu je projektovao arhitekta Ivo Kurtović[18] i ubraja se u spomenike kulture. Prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio je kancelar SR Nemačke Vili Brant koji je bio u službenoj poseti SFR Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine, a tom prilikom poklonio je biblioteci nekoliko knjiga. Poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je poklonio 1975. godine rukopis svog dela „Glava opsidijana` Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka. Od 2013. godine 28. februar je i Nacionalni dan knjige. Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Aprilskom ratu. Enterijer zgrade obnavljan je više od 3 godine i svečano pušten u rad 24. maja 2011. godine.[19] Radovi su kasnili, jer je planirano da se biblioteka pusti u rad 6. aprila te godine.[20] Radovi su trajali od oktobra 2007. do maja 2011. godine i za njih je država izdvojila 4,3 miliona evra.[21] Tom prilikom je obnovljeno 6000 m² prostora, dok preostalih 18000 m² u kojima su depoi sa knjigama nije obnovljeno.[22] Tokom 2014. završeno je obnavljanje trezora Odeljenja za arheografiju i fototeku u kom se čuvaju rukopisi i stare štampane knjige na 150 m² prostora.[23] Planirano je da se dogradi još jedan podzemni depo sa 4 nivoa.[24] Čitanost knjiga do 1914. godine[uredi | uredi izvor] Godišnji izveštaji Narodne biblioteke Srbije o čitanosti knjiga su dragoceni izvori podataka. Prvi je objavljen 1895. godine u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije. U njima se govori o broju čitalaca iz godine u godinu, ali i o njihovoj socijalnoj strukturi. Na osnovu tih podataka je moguće rekonstruisati društvenu pripadnost čitalaca, kao i dati prikaz kulturnih potreba. U posebnim rubrikama su razvrstavane knjige po žanrovima, naučna, zabavna literatura i to je omogućavalo da se prati čitanost domaće literature u odnosu na inostranu. Popisi rađeni neposredno pred Prvi svetski rat omogućavaju da se stekne slika o popularnosti pojedinih pisaca i dela. U periodu od 1895-1900. Biblioteku je posećivao mali broj čitalaca. Godine 1898. bilo je 794 čitaoca, a 1900. je Biblioteka bila zatvorena tri meseca preko leta i tada je zabeležen pad u broju posetioca. Najviše su dolazili đaci i studenti koji su za potrebe svog obrazovanja i školovanja uzimali literaturu. Tri puta manje su Biblioteku posećivali njihovi profesori. Takođe je naučna literatura preovladavala u odnosu na zabavnu. Od 1901. godine Narodna biblioteka počela je da pravi detaljnije godišnje izveštaje. Promenila se i struktura traženih publikacija. Od 9.923 reversa traženo je 16.497 knjiga, a to je bilo za 5.000 knjiga više nego prethodnih godina. Takođe se za trećinu smanjio broj tražene naučne literature. Od 1902. godine razrađenije su statistike. Čitalačke potrebe građanstva su se menjale i iz godine u godinu se povećavao broj traženih knjiga. Te 1902. godine čitale su se srpske knjige (13.038), nemačke (2.319), francuske (1.583). Ruske knjige u to vreme nisu bile naročito popularne što govori podatak o čitanju 470 pozajmljenih knjiga. Ali najčitanije knjige su bile Tolstojeve (423 reversa), Viktora Igoa (409), Gi de Mopasana (134), Aleksandra Dime oca i Aleksandra Dime sina. Šekspir je takođe pozajmljivan (199), Bajron, Turgenjev itd. [25] Saradnja[uredi | uredi izvor] Biblioteka je 26. aprila 2012. potpisala Protokol o saradnji sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske, što predstavlja garanciju očuvanja jedinstvenog srpskog duhovnog i kulturnog prostora.[26] Protokolom je utvrđeno da će dve biblioteke jedna drugoj poklanjati sve publikacije, te da će zajedno učestvovati na nacionalnim i međunarodnim projektima.[26]

Naslov Biblija ili Sveto pismo / Stari zavet preveo Đura Daničić, Novi zavet preveo Dimitrije Stefanović Jedinstveni naslov Biblia. scc Ostali naslovi Sveto pismo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblijska liga, 2003 (Beograd : Branmil) Fizički opis 933 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đura Stefanović, Dimitrije (broš.) Napomene Kor. nasl. Tekst štampan dvostubačno Tiraž 5.000. Biblija (kasnolat. Biblia, od grč. βıβλία, deminutiv mn. [jed. βıβλίον] od βίβλος: knjiga), sveta knjiga židovstva i kršćanstva, zbirka raznovrsnih spisa koji su nastajali tijekom više od 1000 god. pr. Kr. (Deborin hvalospjev, Suci 5) pa do kraja I. st. (2 Pt). Naziva se i Sveto pismo, katkad Pismo ili Pisma. Kršćani je dijele na Stari zavjet (SZ) i Novi zavjet (NZ). Biblijski spisi Popis biblijskih knjiga iz kojih vjerska zajednica razumijeva svoj identitet i koje su za nju normativne naziva se kanon Svetog pisma, a to proizlazi iz shvaćanja da je Biblija istodobno i ljudska i Božja riječ. Tematska osovina koja ujedinjuje izbor djela različitih oblika (poetskih, mudrosnih, zakonskih...) iz židovske i ranokršćanske književnosti od kojih se sastoji Biblija povijest je spasenja. Kanonski popis u židovstvu i kršćanstvu nije sasvim istovjetan: među raznim kršćanskim zajednicama (katolici, protestanti, pravoslavni) postoje neke razlike u broju biblijskih spisa. Biblijski kanon u židovstvu Još u razdoblju između završetka formiranja SZ i nastanka NZ, ne može se govoriti o istovjetnom kanonu sveukupnog židovstva. Zajednica u Kumranu davala je velikom broju spisa određeni autoritet. Samarijanci su imali samo Petoknjižje. Židovi se u dijaspori služe grčkim prijevodom, tzv. Septuagintom. Krajem I. st., oko dva desetljeća nakon rušenja jeruzalemskog hrama, odlučeno je u Jamniji da u kanonu hebrejske Biblije bude 39 spisa. Uglavnom su na hebrejskome, malim dijelom na aramejskome. Svrstavaju se u tri skupine: Torah (Zakon, Petoknjižje ili Pentateuh), Nebī’īm (Proroci) i Ketūbīm (Spisi, Hagiografi). Skraćeni židovski naziv za Bibliju TaNaK dolazi od početnih slova svake skupine takve trodijelne podjele, a za hebrejsku Bibliju upotrebljava se i naziv Mikra (Pismo). Ako se katkad govori o manjem broju knjiga hebrejske Biblije, primjerice o 22 (J. Flavije), tada je riječ o drukčijem načinu brojanja tih spisa. Biblijski kanon u kršćanstvu Stari zavjet. Novozavjetni se pisci u I. st. služe Septuagintom (LXX), grč. prijevodom Sedamdesetorice. Tijekom nekoliko stoljeća kršćanski autori skloni su katkada kraćem (palestinskom), katkada dužem (LXX) popisu knjiga Staroga zavjeta. Origen (182–251) naginje palestinskomu kanonu, ali smatra da i ostali spisi imaju autoritet. Počinje se praviti razlika između kanonskih i crkvenih knjiga. Jeronim (347–420) koleba se između dužeg i kraćeg popisa, dok je Augustin (354–430) bio za duži. Na koncilu u Rimu 382. zaokružen je popis »božanskih Pisama« prema kojem SZ ima 46 knjiga. Tridentski koncil 1546. prihvaća takav kanon SZ s 39 protokanonskih (istovjetne s palestinskim kanonom) i 7 deuterokanonskih knjiga koje se svrstavaju na povijesne, poučne i proročke. Latinski prijevod Vulgatu proglašava službenim (autentičnim) biblijskim tekstom za Katoličku crkvu. Martin Luther 1522. isključuje deuterokanonske knjige iz kanonskog popisa SZ. Biblijska izdanja u protestantskim crkvama imaju zato obično kanon SZ od 39 knjiga. Uobičajen je naziv za deuterokanonske knjige u protestantizmu apokrif. Parabiblijske spise, koje katolici nazivaju apokrifima, protestanti zovu pseudoepigrafima. Pravoslavlje se u svojem kanonu SZ ravna prema Septuaginti, koja ima duži popis i »apokrifne« dijelove. Ekumenska biblijska izdanja koja priređuju bibličari različitih konfesija sadrže protokanonske i deuterokanonske knjige SZ. Popis biblijskih knjiga i njihove kratice na hrvatskome STARI ZAVJET (SZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Postanak Post Mudre izreke Izr Izlazak Izl Propovjednik (Kohelet) Prop Levitski zakonik Lev Pjesma nad pjesmama Pj Brojevi Br Knjiga Mudrosti Mudr Ponovljeni zakon Pnz Knjiga Sirahova Sir Jošua Jš Izaija Iz Knjiga o sucima Suci Jeremija Jr Ruta Rut Tužaljke Tuž Prva knjiga o Samuelu 1 Sam Baruh Bar Druga knjiga o Samuelu 2 Sam Ezekiel Ez Prva knjiga o Kraljevima 1 Kr Daniel Dn Druga knjiga o Kraljevima 2 Kr Hošea Hoš Prva knjiga Ljetopisa 1 Ljet Joel Jl Druga knjiga Ljetopisa 2 Ljet Amos Am Ezra Ezr Obadija Ob Nehemija Neh Jona Jon Tobija Tob Mihej Mih Judita Jdt Nahum Nah Estera Est Habakuk Hab Prva knjiga o Makabejcima 1 Mak Sefanija Sef Druga knjiga o Makabejcima 2 Mak Hagaj Hag Psalmi Ps Zaharija Zah Job Job Malahija Mal Kurzivom je ispisano 7 deuterokanonskih knjiga. NOVI ZAVJET (NZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Evanđelje po Mateju Mt 1. Poslanica Timoteju 1 Tim Evanđelje po Marku Mk 2. Poslanica Timoteju 2 Tim Evanđelje po Luki Lk Poslanica Titu Tit Evanđelje po Ivanu Iv Poslanica Filemonu Flm Djela apostolska Dj Poslanica Hebrejima Heb Poslanica Rimljanima Rim Jakovljeva poslanica Jak 1. Poslanica Korinćanima 1 Kor 1. Petrova poslanica 1 Pt 2. Poslanica Korinćanima 2 Kor 2. Petrova poslanica 2 Pt Poslanica Galaćanima Gal 1. Ivanova poslanica 1 Iv Poslanica Efežanima Ef 2. Ivanova poslanica 2 Iv Poslanica Filipljanima Fil 3. Ivanova poslanica 3 Iv Poslanica Kološanima Kol Judina poslanica Jd 1. Poslanica Solunjanima 1 Sol Otkrivenje Otk 2. Poslanica Solunjanima 2 Sol Novi zavjet, samo kršćanski dio Biblije, nastao je u drugoj pol. I. st. Njegovo uključivanje u biblijski kanonski popis trajalo je nekoliko stoljeća. Već ranokršćanski spis Didahe (I. st.) daje biblijsko poštovanje nekim novozavjetnim spisima. Marcion (85–160) je zastupao mišljenje da kršćanski biblijski kanon treba imati samo Lukino evanđelje i Pavlove poslanice. Irenej (II/III. st.) počinje nazivati Pismima i najranije kršćanske spise. Tzv. Muratorijev novozavjetni popis s kraja II. st. definitivno je zaokružen na koncilu u Rimu 382. Premda su s reformacijom dovedene u pitanje Poslanica Hebrejima, Jakovljeva poslanica, Judina poslanica i Otkrivenje, sve kršćanske crkve prihvaćaju 27 novozavjetnih spisa: 4 evanđelja, Djela apostolska, 13 Pavlovih poslanica, Poslanicu Hebrejima, 7 katoličkih poslanica i Otkrivenje. Kritička izdanja biblijskog teksta Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prijepisi, tzv. tekstualni svjedoci. Služeći se njima biblijska znanost – tekstualna kritika nastoji prema znanstvenim metodama prirediti pouzdan biblijski tekst. Za tekst Staroga zavjeta tekstualna je kritika do kumranskih otkrića imala na raspolaganju Ben Ašerov tekst, kodeks B19a (L) iz 1008. s masoretskim sustavom vokalizacije, koji je cjelovit i kvalitetan rukopis hebrejske Biblije. Čuva se u Sankt Peterburgu. Drugi tekstualni svjedoci Staroga zavjeta imali su nedostataka. Najstariji je među njima papirus iz I. ili II. st. s biblijskim citatima. U kairskoj genizi pronađeni su biblijski fragmenti iz V. st., Kairski kodeks iz IX. st. sadrži samo proroke. Tekst iz Aleppa, X. st., djelomično je oštećen. U bogatoj biblioteci rukopisa koji su otkriveni 1947. u špiljama u Kumranu (Qumrān) kraj Mrtvoga mora nađeno je oko 220 biblijskih rukopisa koji su onamo skriveni u I. st. Među njima je i vrlo dobro uščuvan tekst proroka Izaije nastao na prijelazu iz III. u II. st. pr. Kr. Kumranskim otkrićem došlo se do novih spoznaja o tekstualnim tradicijama hebrejskoga teksta, o samarijanskom Pentateuhu, o vrijednosti Septuaginte i o starozavjetnim deuterokanonskim knjigama. Rezultat je rada tekstualne kritike tzv. kritičko izdanje Biblije. Biblia Hebraica Stuttgartensia (Stuttgart, 19904) vrsno je takvo izdanje hebrejskog biblijskog teksta. Tekstualnoj kritici Novoga zavjeta na raspolaganju su vrlo brojni i kvalitetni tekstualni svjedoci. Papirus p52, koji se čuva u Manchesteru, John Ryland’s Library, potječe s početka II. st. Od 274 uncijalna manuskripta najvrjedniji su: Codex Vaticanus, Codex Sinaiticus i Codex Alexandrinus. C. Vaticanus (sigla: B), iz IV. st., sadrži novozavjetne knjige do Heb 9,14 (nedostaju još 1 Tim i 2 Tim, Tit, Flm i Otk). Evanđelja i Djela ovoga kodeksa najčistiji su oblik aleksandrijskoga tekstualnog tipa novozavjetnog teksta o kojem svjedoči p75 iz II. st. Kodeks se čuva u Vatikanskoj biblioteci. C. Sinaiticus (sigla: A) iz IV. st. sadrži svih 27 knjiga NZ, te Barnabinu poslanicu i dijelom Pastira Hermu. Otkrio ga je C. von Tischendorf u XIX. st. u samostanu sv. Katarine u podnožju brda Sinaja, po kojem kodeks nosi ime. Čuva se u Londonu (British Library), dijelom u Leipzigu i Sankt Peterburgu. C. Alexandrinus (sigla: A) potječe iz V. st., u njemu se novozavjetni tekst javlja u tri oblika: bizantski (evanđelja), aleksandrijski i dijelom zapadni tip (Dj). Nedostaje mu jedino cezarejski novozavjetni tekstualni oblik. Čuva se u Londonu (British Library). Najvrjednija su suvremena kritička izdanja novozavjetnoga grčkoga teksta Nestle-Aland, Novum Testamentum Graece (Stuttgart, 199327) i The Greek New Testament (Stuttgart, 1983³). Tumačenje Biblije, egzegeza i hermeneutika Biblijske tekstove potrebno je tumačiti jer se radi o drevnim tekstovima koji su stari i do 3000 god. Osim toga vjernici smatraju da Biblija kao Božja riječ sadrži objavu istine vjere i ćudoređa za čovjeka svakog razdoblja. Tumačenje biblijskoga teksta koje slijedi znanstvene metode i hermeneutička načela naziva se egzegeza. Katkada sâm biblijski tekst upućuje na potrebu njegova tumačenja (Dj 8,30–35). Židovstvo je u razmeđi era već rabilo neke egzegetske metode. Istraživanje i izlaganje biblijskog teksta za aktualnu situaciju zvalo se midraš (hebr. miḏrāš: komentar, tumačenje). Javljao se u tri linije: halaha (hebr. halākāh: zakon) – primjena teksta na konkretne životne okolnosti; hagadah (hebr.: priča) – tekst se ilustrira poticajnim riječima, primjerima iz prošlosti i iz života velikana; pešer (hebr.: objašnjenje) – u događajima sadašnjosti otkriva se ispunjenje onoga što je najavljeno u biblijskom tekstu. U dijaspori se koristilo alegorijsko tumačenje (Filon Aleksandrijski). Rano kršćanstvo služilo se u nekoj mjeri židovskim metodama s bitnom razlikom u pristupu: biblijske su tekstove kršćani razumijevali kristološki. Povijest čitanja Biblije praćena je razvijanjem interpretacijskih metoda i pristupa. Origen počinje razlikovati književni (literarni) i duhovni smisao biblijskog teksta. S vremenom nastaju dvije velike interpretacijske škole. Antiohijska daje težište književnomu smislu, dok aleksandrijska u biblijskom tekstu prvotno nastoji raspoznavati duhovni smisao. U patrističkim školama razlikuju se četiri smisla biblijskog teksta: književni (literarni), alegorijski, moralni i anagogijski (eshatološki). Toma Akvinski (1225–74) vraća se Origenu ističući dva smisla: literarni i duhovni. Reformacija uvodi hermeneutičko načelo »sola Scriptura« (»samo Pismo«) prema kojem svaki pojedinačni biblijski tekst dobiva svoj smisao jedino iz cjeline Sv. pisma. Tridentski koncil naprotiv ističe da se biblijski smisao ne očituje neovisno o Crkvi. Odatle načelo »Scriptura et traditio« (»Pismo i predaja«). U XX. st. pape s nekoliko dokumenata potiču znanstveni pristup Bibliji. Pio XII. enciklikom Divino Afflante Spiritu traži proučavanje starih biblijskih i drugih jezika te filologije radi boljega služenja Biblijom na izvornim jezicima. Time Vulgata prestaje biti jedinim službenim tekstom u Katoličkoj crkvi. Dokumentom Dei Verbum uvodi se obveza prevođenja Biblije na suvremene jezike s izvornih jezika. Od katoličkih egzegeta očekuje se suradnja s biblijskim ekspertima ostalih konfesija. Od pojave djela F. Schleiermachera, W. Diltheya i M. Heideggera egzegeti sve više vode računa o danostima suvremene filozofske hermeneutike. Za njezinu primjenu na tekst Biblije značajni su posebno R. Bultmann, H. G. Gadamer i P. Ricoeur. Bultmann je razradio teoriju egzistencijalne interpretacije novozavjetnih spisa. Takva biblijska hermeneutika trebala bi pružiti kerigmu koja zahvaća ljudsko biće i čini od njega novog čovjeka u njegovoj egzistencijalnoj situaciji. Za Gadamera je hermeneutika dijalektički proces jer shvaćanjem teksta nastaje shvaćanje sebe. Prema Ricœuru bogatstvo simboličkog jezika Biblije neiscrpivo je budući da je to jezik s dvostrukom dimenzijom: usredotočen je na transcendentalnu stvarnost i istodobno čini ljudsku osobu svjesnom duboke dimenzije svojega bića. Takva hermeneutika upućuje na prijelaz od razumijevanja kao načina spoznaje k razumijevanju kao načinu postojanja. G. Ebeling i E. Fuchs s više teološkog polazišta svojom hermeneutikom Riječi ističu da riječ postiže svoje istinsko značenje tek onda kada dosegne one kojima je upućena. Skupina egzegeta iz cijeloga svijeta, tzv. Papinska biblijska komisija, pripremila je 1993. god. dokument Tumačenje Biblije u Crkvi kojim također ističe važnost filozofske hermeneutike i znanstvenih spoznaja u književnosti za biblijsku egzegezu. Taj dokument u većem svojem dijelu donosi opis različitih metoda i pristupa koji se koriste u suvremenoj interpretaciji Biblije, upućuje na njihove mogućnosti i ograničenja. U zadnjim dvjema točkama govori o nekim aspektima koji su karakteristični za katoličku interpretaciju Biblije i o mjestu koje tumačenje Biblije zauzima u životu Crkve. Najraširenija je suvremena znanstvena metoda tumačenja Biblije povijesno-kritička, koja ima trostruko načelo: povijesno – osvjetljuje povijesne procese koji su doveli do nastanka biblijskih tekstova; kritičko – služi se znanstvenim kriterijima, što je moguće objektivnijima, bez apriornih sudova; analitičko – istražuje biblijski tekst na isti način kao što bi istraživala bilo koji drugi drevni tekst. Takvoj metodi priznaje se prvorazredna vrijednost, ali ona nije dostatna jer se dijakronijski zaustavlja na smislu teksta u njegovim povijesnim okolnostima nastanka. S pomoću drugih metoda, tzv. sinkronog usmjerenja, nastavlja se u traženju smisla biblijskog teksta za suvremenog čitatelja. To su metode literarne analize – retorička, narativna i semiotička. U interpretaciji biblijskog teksta ovim metodama očekuje se njihova otvorenost prema povijesti. Semiotička se metoda usto treba osloboditi pretpostavke strukturalizma, koji negira izvantekstualne povijesne subjekte i odnose. Pristupi utemeljeni na tradiciji – kanonski, rabinski, pristup povijesne učinkovitosti teksta – prilaze biblijskim tekstovima u njihovim suodnosima jer su samo kao cjelina svjedočanstvo velike tradicije. Pristupi humanističkih znanosti – sociološki, antropološki, psihološki i psihoanalitički – respektiraju činjenicu da Biblija, premda Božja riječ, nosi psihološke uvjetovanosti različitih autora njezinih spisa. Dva su kontekstualna pristupa biblijskom tekstu: oslobodilački (liberacionistički) i feministički. Oslobodilački pristup nastoji istaknuti u biblijskim utemeljujućim događajima sposobnost i poticaj novim aktualizacijama u sadašnjoj povijesti. Značenje i ulogu žene u Bibliji i početcima Crkve nastoji osvijetliti feministički pristup. Nijedan pristup i metoda tumačenja Biblije nisu sami dovoljni. Dokument Biblijske komisije odbacuje jedino fundamentalistički pristup Bibliji, koji karakterizira opasnim jer je doslovan, vrsta »intelektualnog samoubojstva«. Suvremene metode tumačenja i pristupa biblijskomu tekstu nose u sebi interkonfesionalnu oznaku. Egzegeti različitih konfesija služe se istovjetnim metodama i pristupima, analogni su im hermeneutički ciljevi i zato mogu biti angažirani na zajedničkim biblijskim projektima. Biblijski prijevodi Biblija je danas cjelovito ili dijelom prevedena na većinu jezika svijeta. Najstariji su pokušaji prevođenja Biblije postegzilska parafraziranja hebrejskih tekstova na aramejski jezik, tzv. targumi (postbiblijski hebr. targūmīm, aramejski targū’m prijevod). Targum Onkelos iz II. ili III. st. postao je službeni sinagogalni targum. U III. st. pr. Kr., prema predaji iz Aristejeva pisma, 72 prevoditelja prevode Toru na grčki za kralja Ptolemeja. To je početak prijevoda Septuaginte ili Sedamdesetorice. Ona služi kao polazište verziji Vetus Latina (II. st.), koptskomu (III. ili IV. st.), etiopskomu (IV. st.) i armenskomu (V. st.) prijevodu. Potkraj IV. st. Jeronim je priredio latinski prijevod Biblije, Vulgatu, koja nakon Tridentskoga koncila (1546) postaje službenim tekstom u Katoličkoj crkvi i ostaje u uporabi sve do reformi II. vatikanskoga koncila. Po nalogu pape Pavla VI. priređena je 1979. Nova Vulgata. Zbog značenja i utjecaja biblijskog teksta u kulturi svakog naroda, u priređivanju suvremenih prijevoda Biblije često rade zajednički egzegeti i lingvisti. Prevođenje Biblije u Hrvata U hrvatskim krajevima biblijski tekstovi tijekom povijesti prevođeni su na tri narječja: čakavsko, kajkavsko i štokavsko. Pisani su glagoljicom, latinicom, bosančicom i ćirilicom. Najstariji biblijski termini s hrvatskim osobinama jesu bilješke iz XI. i XII. st. na marginama Radonove Biblije. Staroslavenski prijevod Ćirila i Metodija iz IX. st. bio je prihvaćen i među Hrvatima. Najraniji hrvatski biblijski tekstovi priređivani su za lekcionare, izbor biblijskih čitanja za liturgijske potrebe. Hrvati su u XIII. st. imali liturgijske glagoljske knjige. O tome svjedoči pismo pape Inocenta IV. senjskomu biskupu iz 1248. kojim se otklanja sumnja u pravovjernost takvih knjiga. Tijekom stoljećâ nastajali su lekcionari s dijalektalnim i alfabetskim osobitostima. Očuvani fragment korčulanskog lekcionara iz XIV. st. na čakavskom najstariji je rukopis neke knjige uopće na hrvatskom jeziku. Na čakavskom je i zadarski lekcionar iz XV. st. Sa splitskim Bernardinovim Lekcionarom na čakavskome Hrvati dobivaju 1495. prvu tiskanu knjigu latinicom na hrvatskome. N. Ranjina iz Dubrovnika pripremio je 1508. prvi lekcionar na štokavskom narječju. U XVI. st. pojavljuju se tri protestantske postile redom glagoljicom, latinicom, pa ćirilicom. I. Bandulavić je 1613., imajući za uzor Bernardinov Lekcionar, priredio lekcionar na štokavskom za Bosnu. Lekcionar B. Kašića, autora prve hrvatske gramatike, tiskan je 1641. u Rimu. Zaslugom A. Vramca izlaze 1586. lekcionari na kajkavskom Postila po nedelne dni te Postila po godovne dni. Nedjeljna su čitanja bila popraćena tumačenjem. Raniji kajkavski lekcionari nisu sačuvani. U kajkavskim krajevima bio je prihvaćen osobito lekcionar Szveti Evangeliomi N. Krajačevića iz 1651. Gradišćanski Hrvati dobivaju svoj lekcionar 1732. Biblijska poetska zbirka psalama prevođena je selektivno za redovnički Mali oficij, no nastali su vrlo rano i cjeloviti prijevodi psaltira. S područja Dubrovnika je tzv. Vatikanski hrvatski molitvenik iz XIV. st. koji je najstariji hrvatski rukopisni oficij s psalmima. God. 1512. tiskan je jedan takav molitvenik kao prva tiskana knjiga na bosančici. U XVI. st. izlaze Psalmi Davidovi Luke Bračanina. I. Gundulić, kao i više pjesnika prije i nakon njega, slobodnije su prepjevali dio ili cijeli psaltir. Prevođenjem psalama i biblijskih tekstova općenito je obogaćivano hrvatsko teološko i drugo nazivlje. Na hrvatskom području od XV. st. do danas nastalo je najmanje osam cjelovitih prijevoda Biblije na hrvatski jezik, od kojih su četiri u cjelini i tiskana. Za prvi cjeloviti biblijski prijevod na hrvatski dao je nalog 1521. Bernardin Frankopan Grobnički. Za njegovu se Bibliju zanimaju P. Trubar, u predgovoru svojega slovenskog NZ 1557., i Riječanin F. Barbo. Sačuvani su prijevodi Post i Izl u Dubrovniku iz XV/XVI. st. Protestanti P. Trubar, S. Konzul Istranin i A. Dalmatin izdaju u Tübingenu (pa Urachu) Novi zavjet glagoljicom u dva dijela 1562. i 1563., a 1564. i Proroke. Kada je B. Kašić 1625. započeo s prijevodom SZ, već je imao svoj prijevod NZ. Taj drugi cjeloviti hrvatske prijevod Biblije ostao je u rukopisu. Crkvene su ga vlasti odbile tiskati iz jezičnih razloga. Bio je na narodnome jeziku i latinici, a ne na crkvenoslavenskoj jezičnoj tradiciji. U XVIII. st. S. Rusić priređuje u Dubrovniku Novi Uvjet na narodnome jeziku. Rukopis trećega cjelovitog hrvatskog prijevoda Biblije, Poljička Biblija, na štokavskoj ikavici, čije je prevođenje počelo 1768., čuva se u arhivu HAZU. M. Jurjetinović-Ivakić Kaštelanin popratio je 1794. svoje Pismo Sveto Staroga Zakona pučkoga razglasa komentarom. M. Vrhovac inicira 1803. kajkavski biblijski prijevod, no posao nije dovršen. Napokon, kao prvi cjelovito tiskani hrvatski prijevod, izlazi u Budimu u 6 svezaka Sveto pismo… sada u jezik slavno-ilirički izgovora bosanskog prenešeno s paralelnim latinskim tekstom i bilješkama. Prevoditelj toga četvrtoga cjelovitog biblijskog teksta na hrvatski bio je M. P. Katančić. Oko 30 godina nakon Katančića, 1858–61., Hrvati dobivaju drugi cjelovito tiskani prijevod Biblije u Beču pod naslovom Sveto pismo staroga i novoga uvita u 12 svezaka. Autor ovoga petoga cjelovitog prijevoda, na dalmatinskoj štokavskoj ikavici, bio je I. M. Škarić. Marom B. Šuleka izlazi 1877. pohrvaćeni NZ s Psalmima, a u srodnoj obradbi M. Rešetara 1895. i cijela Biblija Đ. Daničića i V. Karadžića. Iste god. počinje izlaziti u Sarajevu Sveto pismo Novoga zavjeta J. Stadlera u 4 sveska s komentarom. Prijevod V. Čebušnika Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta, 1811. i 1813., nema cjelovit SZ, a jezično se oslanja na V. Karadžića. Sveto Pismo Novoga Zavjeta F. Zagode iz 1925. priređeno je prema grčkom izvorniku i Vulgati i oslobođeno utjecaja prijevoda V. S. Karadžića. Između dvaju svjetskih ratova A. Sović prevodi s izvornih jezika cijelu Bibliju. Taj šesti cjeloviti hrvatski prijevod ostaje u rukopisu, ali će biti poslije dijelom upotrijebljen za tzv. Zagrebačku Bibliju. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta I. E. Šarića iz Sarajeva sedmi je cjeloviti hrvatski prijevod, treći u cjelini tiskan 1941–42. U prijevodu Lj. Rupčića izlazi 1967. Novi zavjet. Velik uspjeh doživio je osmi hrvatski prijevod cijele Biblije, četvrti cjelovito tiskan, Biblija: Stari i Novi zavjet, tzv. Zagrebačka Biblija iz 1968. Tekst s izvornih jezika prevelo je više prevoditelja, izdanje su priredili zajednički bibličari i književnici pod uredničkim vodstvom J. Kaštelana i B. Dude. Ta je Biblija postala »koine hrvatskog jezika« (T. Ladan) u okolnostima koje su bile vrlo nepovoljne za taj jezik. S. Grubišić, jedan od prevoditelja Zagrebačke Biblije, izdao je u Chicagu, 1973–84., svoj prijevod SZ, Hrvatsku Bibliju u 8 svezaka, da otkloni »neujednačenosti« Zagrebačke Biblije. Luksuzno izdanje Ilustrirane Biblije mladih iz 1968. doživjelo je desetak izdanja. Sličnu dobru prihvaćenost ima i prijevod Novoga zavjeta B. Dude i J. Fućaka kojega su tekstovi priređivani prvotno za liturgijske potrebe. Taj će NZ 1992. biti popraćen uvodima i bilješkama francuskoga ekumenskog prijevoda Biblije (TOB). Isti će prijevod 1994. nadomjestiti Rupčićev prijevod NZ u Zagrebačkoj Bibliji, koja izlazi s prevedenim uvodima i bilješkama iz La Bible de Jérusalem. Prijevod G. Raspudića Novi zavjet izlazi 1987., a u prijevodu T. Ladana pojavile su se 4 novozavjetne knjige: Evanđelje po Ivanu (1980), Evanđelje po Luki (1985), Evanđelje po Marku (1990), Apokalipsa (1992). Važnost Biblije prelazi okvire njezine vjerske upotrebe. Biblija, enciklopedija židovske religije, povijesti, filozofije i književnosti, s kršćanstvom i helenizmom dobiva svjetsko značenje. Preko nje su hebrejski, grčki, a i latinski jezik, stil, pojmovi, estetika i moral duboko impregnirali jezike, misaoni svijet i mentalitet europskih narodâ. Biblijski prijevodi postali su temelj i plodno tlo za osnivanje i razvoj pismenosti i književnosti mnogih naroda, pa tako i hrvatskoga. Hrvatsku kulturu, kao i ostale europske kulture, posebice likovne umjetnosti i književnost, nemoguće je razumjeti bez poznavanja biblijskog sadržaja. Terminološki i tematski Biblija je prožela hrvatsku književnost od M. Marulića (Judita u versih harvacki složena, Davidijada) do S. S. Kranjčevića i M. Krleže (Adam i Eva, Saloma). MG118 (N)