Opis proizvoda Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći". Vidi još informacija

Аутор на стручан, а опет питак начин, тумачи књиге наших великана из различитих области и различитих временских периода. Посматрајући те ауторе и њихова дела из своје пастирске, богословске и научне перспективе веома вешто и лако приближава их просечном читаоцу. У другом делу књиге налазе се два додатка са значајним Вукашиновићевим текстовима и беседама. Књига Читања и казивања започиње текстом о делима патријарха Павла објављеним у Издавачкој фондацији СПЦ Архиепископије београдско-карловачке. Следи текстови: Литургичке књиге Атанасија Јевтића, Владета Јеротић и псалтир, ТTheologija poetica Миодрага Павловића, Теолошка мисао Веселина Чајкановића, Светомир Бојанин под дрветом познања добра и зла, Књиге Тихона Ракићевића, Заборављене књиге Петронија Трбојевића и Додатак изучавању Петронија Трбојевића. Додатак 1 насловљен је Историјске цртице и садржи текстове: Парадни портрет Епископа пакрачког Кирила Живковића, Прва српска цртачка школа у Сремским Карловцима и Почеци високог образовања код Срба – Новосадска духовна академија Висариона Павловића. Додатак 2 насловљен је Беседе и садржи следеће беседе: Беседа на празник Педесетице, Будва 2009. године; Беседа на празник Педесетице, Будва 2010. године; Празновање Пресвете Богородице у богослужбеном животу Православне цркве; Цркве и манастири Архиепископије београдско-карловачке; Беседа на исповести свештенства и Константин у Крагујевцу (беседа на отварању изложбе графика сликара Вељка Михајловића). Наслов: Читања и казивања Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 260 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84799-85-4

Crkva Svetih Arhanđela u Brankovini, zadužbina je Prote Mateje Nenadovića, podignuta 1830. godine, pripada Eparhiji valjevskoj Srpske pravoslavne crkve. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Crkva je podignuta na mestu gde je pre nje bila crkva brvnara koju su Turci porušili i zapalili. Građena je u stilu baroknih crkenih građevina, kakve su u to vreme građene u Vojvodini. Zidana je od kamena, malterisana i belo okrečena. Na zapadnoj strani uzdiže se visoki zvonik. Blagodareći sačuvanim bogoslužbenim knjigama, umetničkim predmetima i istorijskim dokumentima i obogaćena prilozima tokom 19. veka, sadašnja riznica crkve čuva krst relikvijar iz 10. veka, Hadži Ruvimov duborezni krst, Veliko jevanđelje koje je Prota doneo kao poklon ruskog cara, ručni krst Protin, ikone Svetog Arhanđela Mihaila, Svetog Jovana i Svetog Nikole, stare knjige Antologion, Psaltir, Trebnik, Minej... Kraj crkve, sa severne strane je spomenik ratnicima ratova od 1912. do 1918. i grupa nadgrobnih spomenika familije Nenadović, Alekse, Jakova, Sime, Prote Mateje, Jevrema i Čika Ljube. U crkvenoj porti nalaze se sobrašice kao vredni primeri narodnog neimarstva načinjeni da se u dane crkvenih praznika i sabora porodice okupljaju, obeduju ili sklone od nepogode. Crkvene kućice u stilu objekata narodnog graditeljstva iz 19. veka, podignute pre izgradnje crkve za potrebe smeštaja radnika koji su učestvovali u gradnji. U porti crkve je sahranjena Desanka Maksimović (1898—1993), srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Crkva sa portom i škole sa dvorištem u susedstvu pripadaju jednoj istorijsko-kulturnoj celini koja je pod zaštitom države i koja se ubraja u spomenike kulture od velikog značaja.

Odlično očuvano! Autor - osoba Maksimović, Jovanka, 1925-2002 = Maksimović, Jovanka, 1925-2002 Naslov Srpske srednjovekovne minijature / Jovanka Maksimović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1983 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 159, [60] str. s tablama : ilustr. ; 33 cm (Karton sa omotom) Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 145-154 Registar. Predmetne odrednice Rukopisi -- Minijature, srednjovekovne -- Srbija Sve do pronalaska štampe knjige su pažljivo kaligrafski ispisivane rukom na pergamentu (kasnije sve češće na hartiji), a one luksuznije i svečanije, pored posebno lepog tipa pisma u crnom i crvenom mastilu, pa i zlatu, ukrašavane su malim slikama i dekorativnim zastavicama-vinjetama i velikim inicijalima sa ornamentima. Sav taj slikani ukras knjige ima sopstveni likovni izraz koji zauzima posebno mesto u istoriji umetnosti. Iako su umetnost za sebe, minijature se, kao svedoci cvetanja stare veštine ukrašavanja knjiga, idealno vezuju za monumentalno fresko slikarstvo, arhitekturu, ikone, skulpturu, zlatarstvo i ostalo majstorstvo i čine s njima jedinstvenu umetnost srednjovekovnog doba. Sve velike evropske umetnosti u srednjem veku vizantijskog, romaničkog i gotičkog stila, kao i široko rasprostranjena islamska kultura, imale su visoko razvijeno minijaturno slikarstvo koje je, prevazilazeći granice k značaj samih rukopisa, odražavalo ideje i oblike cele umetnosti i kulture. Minijaturno slikarstvo našeg podneblja je vrlo raznovrsno jer su se ovde susretali uticaji Rima i Carigrada i ukrštali razni stilovi, a postojala tri pisma – ćirilica, glagoljica i latinica. Suptilni iluminatorski rad naših slikara minijaturista na mnogim stranicama, pretežno crkvenih knjiga (jevanđelja i psaltira, zbornika beseda i molitava), ali i onih profane sadržine (povelje i zakonici, romani i pesme) uzdignut je do pravih umetničkih ostvarenja. Međutim, to likovno izražavanje kroz slikarstvo u knjigama u nas još nije dovoljno ni proučeno niti pak objavljivano kako kad je reč o našim rukopisima koji se čuvaju ovde, tako ni o onim što su rasuti svetom po bibliotekama i muzejskim zbirkama Carigrada, Vatikana, Venecije, Pariza, Londona, Oksforda, Dablina, Beča, Berlina, Minhena, Moskve ili Lenjingrada. U ovom studioznom, bogato ilustrovanom delu prof. dr Jovanka Maksimović posmatra srpske srednjovekovne minijature kao slikarske tvorevine služeći se metodima istorije umetnosti, čime se znatno pomeraju naše predstave i saznanja o njihovoj neprolaznoj vrednosti i istinskoj iako teško pristupačnoj lepoti. 170 crno-belih ilustracija 78 reprodukcija u boji 21 crtež i 16 ilustracija u tekstu NA OMOTU Prednja strana: SERSKI MITROPLIT JAKOB, iz Četvorojevanđelja, 1354. g., London, Britanski muzej Zadnja strana: Apostoli iz Srpskog paterika, druga polovina 14. veka, Beč, Nacionalna biblioteka PREDGOVOR 7 UVOD 9 SRPSKO MINIJATURNO SLIKARSTVO U SREDNJEM VEKU POČECI MINIJATURNOG SLIKARSTVA I MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE 17 CRTEŽ I FANTASTIKA 24 LJUDSKA FIGURA 25 SLIKA I TEKST 26 FANTASTIKA 28 GEOMETRIJSKA I BILJNA ORNAMENTIKA 31 MINIJATURNO SLIKARSTVO I MONUMENTALNA UMETNOST 33 FIGURALNO SLIKARSTVO I SLIKANA ORNAMENTIKA 37 FIGURALNO SLIKARSTVO 40 Portreti jevanđelista 40 Minhenski psaltir 45 Aleksandrida 47 ORNAMENTIKA 50 Vizantijska ornamentika 50 Geometrijska ornamentika 53 ILUMINIRANI RUKOPISI IZ ZETE 59 MINIJATURNO SLIKARSTVO U RUKOPISIMA IZ HUMA I BOSNE 60 POETIČNE FIGURE I GEOMETRIJSKI OBLICI 66 FIGURALNO SLIKARSTVO 69 Portreti jevanđelista 69 Figuralne kompozicije 74 GEOMETRIJSKA ORNAMENTIKA 80 GRAĐA ZA ISTORIJU SRPSKOG MINIJATURNOG SLIKARSTVA 1. MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE (Beograd, Narodni muzej) — str. 87; 2. VUKANOVO JEVANĐELJE (Lenjingrad, Publ. bibl. Fn I 82 — 88; 3. NAJSTARIJE SRPSKO ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 22) — 90; 4. POUČENIJA TEODORA STUDITA (Hil. 387) — 90; 5. IZBORNO JEVANĐELJE (Hil. 8) — 91; 6. BEOGRADSKI PARIMEJNIK (Beograd, Nar. bibl. Pc 65) — 91 ; 7. PARIMEJNIK (Hil. 313) — 92; 8. VATIKANSKI SRPSKI JEVANĐELISTAR (Vat. slav. 4) — 93; 9. ILOVIČKA KRMČIJA (JAZU III s 9) — 93; 10. ŠESTODNEV JOVANA EGZARHA (Moskva, Ist. muz. 345) — 93; 11. ZLATOSTRUJ (Hil. 386) — 94; 12. BOGDANOVO SRPSKO ČETVOROJEVANĐELJE (JAZU III s 20) — 95; 13. PSALTIR (Manastir Sv. Trojice kod Pljevalja 80) — 95; 14. PRIZRENSKO ČETVOROJEVANĐELJE (Beograd, bivša Nar. bibl. 297) — 96 ; 15. TRIOD GEORGIJA ANAGNOSTA (JAZU III b 18) — 98; 16. KALINIKOVO JEVANĐELJE (JAZU III b 22) — 98; 17. JEVANĐELJE DABIŽIVA (JAZU III b 4) — 99; 18. PSALTIR BRANKA MLADENOVIĆA (Bukurešt, Akad, nauka, Panaitesku 205) — 99; 19. PARENESIS (SANU 60) — 100; 20. KUMANIČKO ČETVOROJEVANĐELJE (SANU 69) — 100; 21. ČETVOROJEVANĐELJE SERSKOG MITROPOLITA JAKOBA (London, Brit, muz. 39636) — 102; 22. ČETVOROJEVANĐELJE PATRIJARHA SAVE (Hil. 13)— 103; 23. ČETVOROJEVANĐELJE VOJVODE NIKOLE STANJEVIĆA (Hil. 14) — 104; 24. APOSTOL (Berlin, Drž. bibl. Vuk 47) — 105; 25. ROMANOVO ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 9) — 106; 26. ČETVOROJEVANĐELJE (Leningrad, Publ. bibl. FI 114) — 107; 27. ČETVOROJEVANĐELJE (Moskva, Drž. ist. muz. Hludov 10) — 108; 28. ALEKSANDRIDA (Beograd, bivša Nar. bibl. 226/757) — 109; 29. MANOJLOVO (MOSTARSKO) JEVANĐELJE (SANU 343) —110; 30. DIVOŠEVO JEVANĐELJE (Cetinje, Manastir) — 111; 31. KOPITAREVO JEVANĐELJE (Ljubljana, Univ. bibl. 24) — 112; 32. NIKOLJSKO JEVANĐELJE (Dablin, Čester Biti, W 147) — 113; 33. MLE- TAČKI ZBORNIK (Venecija, Marciana, cod. or. 227/168) — 114; 34. HVALOV ZBORNIK (Bolonja, Univ. bibl. 3575 V) — 115; 35. ČETVOROJEVANĐELJE (SANU 277) — 117; 36. ČETVOROJEVANĐELJE (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 52) — 118; 37. SRPSKI PATERIK (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 42) — 118; 38. DOBROTOLJUBIJE GRIGORIJA SINAITA (Dečani 82) — 119; 39. MINHENSKI SRPSKI PSALTIR (Minhen, Drž. bibl. cod. slav. 4) — 119; 40. ČETVOROJEVANĐELJE STARČEVE GORICE (Venecija, Marciana, cod. or. CCXCV 12380) — 122; 41. BESEDE ISAKA SIRINA (MSPC 249)— 122; 42. SILOANOVO ČETVOROJEVANĐELJE (Sarajevo, Stara pravoslavna crkva 218) — 123 ; 43. RADOSLAVLJEVO JEVANĐELJE (Leningrad, Publ. bibl. Fn 591) — 123; 44. ĆURIŠKO ČETVOROJEVANĐELJE (Beograd, Nar. bibl. Pc 7) — 124; 45. ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 21) — 125; 46. ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 2)— 125; 47. ČETVOROJEVANĐELJE (Dečani 8) — 126; 48. APOSTOL APRAKOS (Berlin, Drž. bibl. Ms. slav. 28)- 126; 49. ZBORNIK HOMILIJA (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 31) — 126; 50. SLOVA GRIGORIJA BOGOSLOVA (MSPC 119)— 127; 51. ČETVOROJEVANĐELJE SMEDEREVSKO (MSPC, Grujić 88) — 127; 52. ČETVOROJEVANĐELJE (Berlin, Drž. bibl. Vuk 6) — 128; 53. ŽITIJE I SLOVA JOVANA ZLATOUSTOG (MSPC 103) — 128; 54. POVELJA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA (ESFIGMENSKA POVELJA, Atos, Manastir Esfigmen) — 129; 55. APOSTOL (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 56) — 129; 56. ČETVOROJEVANĐELjE (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 41) — 129; 57. ČETVOROJEVANĐELJE (MSPC 357) — 130; 58. ALEKSANDRIDA I PRIČA O TROJI (Ssfija, Nar. bibl. 771/381) — 131; 59. METAFRAST STEFANA DOMESTIKA (Besede Jovana Zlatoustog, Hil. 400) — 132; 60. ZBORNIK VLADISLAVA GRAMATIKA (JAZU III a 47) — 133. ILUSTRACIJE 135 OPIS CRTEŽA I ILUSTRACIJA 137 BIBLIOGRAFIJA 145 OPŠTI INDEKS I INDEKS RUKOPISA 155 Dr JOVANKA MAKSIMOVIĆ, istoričar umetnosti, redovni je profesor Univerziteta u Beogradu. Rođena u Beogradu, studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je, posle usavršavanja u Parizu, doktorirala 1956. godine. Na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu predaje i vodi predmet Opšta istorija umetnosti srednjeg veka. Duže vreme provela je na studijskim boravcima u raznim zemljama, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Americi, Grčkoj, SSSR-u. Učestvovala je u radu većeg broja međunarodnih kongresa za istoriju umetnosti i za vizantijske studije u Evropi (Venecija, Bolonja, Beč, Cirih, Bukurešt, Atina) i Jugoslaviji (Ohrid, Split, Sopoćani i drugde). Član je Međunarodnog komiteta za istoriju umetnosti. Bavi se posebno srpskom srednjovekovnom umetnošću i šire vizantijskom umetnošću. Objavila je u našim i stranim naučnim časopisima niz rasprava i studija o monumentalnoj umetnosti, o srednjovekovnoj skulpturi (rasprave o vizantijskoj skulpturi u XIII veku, o mitološkim temama u vizantijskoj skulpturi, o srpskim nadgrobnim spomenicima, o skulpturi u Dalmaciji, Studije o studeničkoj plastici), o ranovizantijskim freskama i mozaicima u Stobima i Poreču i o minijaturnom slikarstvu, seriju Studija o Miroslavljevom jevanđelju i drugim slikanim rukopisima. Objavila je do sada dve knjige: „Kotorski ciborij iz XIV veka i kamena plastika susednih oblasti“, Beograd, 1961. i „Srpska srednjovekovna skulptura“, Novi Sad 1971. U izdanjima Izdavačkog zavoda „JUGOSLAVIJA` učestvovala je kao autor u časopisu ,,Jugoslavija“, u knjizi „Umetničko blago Jugoslavije“, a takođe i kao stručni redaktor ili recenzent većeg broja knjiga. KC or (K)

SV 8 07365) Spomenik LXIX Srpska kraljevska akademija Beograd 1929 , Drugi razred 54 , Sadržaj : Srpski narodni sabor održan 1774 u Karlovcima - D. Ruvarac Dokumenti o Srbiji od 1842 - 1848 - Dr. Đ. Šurmin Trgovina i promet u Napoleonovo doba - Dr. Vasilj Popović Stranica iz života sv. Save ( Sveti Sava i Sveta Zemlja ) - Vladimir Rozov O Ginamijevu psaltiru - Ilarion episkop gornjokarlovački Socialno agrarni odnosi u Bačkoj - Dr. Slavko Šećerov mek povez, format 22,5 x 30 cm , ćirilica, 147 strana , nalepnica sa imenom vlasnika na naslovnoj strani

Пред Хиландарским читаоцима сада је друга збирка новоприкупљених Владичиних текстова, под насловом Бог отаца наших - Руковети са њиве Господње. Признајемо да избор текстова у овој књизи, распоређених у 4 поглавља, није избор ни најбољих ни за систематизацију најпогоднијих чланака. То је један слободно захваћен рукохват предавања, чланака, говора и превода Јеромонаха и Епископа Атанасија из последњих деценија, одржаних или написаних на више језика. Садржај РУКОВЕТ 1. - БОГ ОТАЦА НАШИХ Бог отаца наших, 11 О следовању за Светим Оцима, 30 Христос - земља живих, 53 Светлости тиха, 60 Света Земља, 73 РУКОВЕТ 2. - СВЕТИ ОЦИ - СВЕТОГОРЦИ - ХИЛАНДАРЦИ Жичка беседа Светог Саве о правој вери, 89 Две студеничке беседе Светога Саве, 121 Реч о Светоме Сави, 142 Свети Сава у токовима кирило-методијевског Предања, 147 Исповедање Православне вере, 155 Онај који јесте - Живи и истнити Бог Светог Григорија Паламе, 161 Житије и похвала старца Исаије, 189 Прота Стева Димитријевић у Хиландару, 197 Осам векова Хиландара, 206 РУКОВЕТ 3. - СВЕТООТАЧКО НАСЛЕЂЕ У ЦРКВИ, ЛИТУРГИЈИ, ПАСТИРСТВУ Еклисиолошке димензије заједнице светих, 215 Еклисиологија Светога Саве, 224 Еклисиологија архиепископа Данила Другог, 240 Свети Нектарије Егински као историчар Цркве, 256 Литургија Богословље, 316 Литургијски живот - срж хришћанског живота, 324 Савремена мисија Цркве и њених посланика, 341 Лик пастира у библијској и светотачкој мисли, 352 РУКОВЕТ 4. - СВЕТООТАЧКО СРПСТВО Царство Небеско у историјској судбини Српског народа, 371 Духовни живот у Срба, 385 Милешевски штампани Псалтир, 410 Нови мартирологиј Српске Цркве, 430 Вапај Срба Косова и Метохије, 436 Наслов: Бог отаца наших Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 448 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-84747-42-8

ANDRE GRABARVIZANTIJA - vizantijska umetnost srednjega veka: (od VIII do XV veka)Prevod - Olivera ĐurićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1969200 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:I DEO: OPŠTE KARAKTERISTIKE VIZANTIJSKE UMETNOSTII. GEOGRAFSKI I ISTORIJSKI OKVIRII. POLJA UMETNIČKE DELATNOSTIIII. TEHNIKEIV. UTICAJ IDEJAII DEO: ISTORIJSKI PREGLED VIZANTIJSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTII. UMETNOST ZA VREME VLADAVINE IKONOKLASTA (726-843)II. POLET POSLE IKONOKLASTIČKE KRIZE I VELIKE ETAPE ISTORIJE OVE UMETNOSTI DO PADA VIZANTIJEIII. ARHITEKTURA OD IX DO XV VEKAOpšti podaci (85). Spomenici (93)IV. SLIKARSTVO, VAJARSTVO I ORNAMENTALNE UMETNOSTI OD KRAJA IKONOKLAZMA DO KRSTAŠKOG PLJAČKANJA CARIGRADA 1204Mozaik (105). Zidno slikarstvo (116). Minijature (128). Skulptura (148). Emalj (152). Zlatarstvo (154). Ukrašena svila (156)V. FIGURATIVNE UMETNOSTI OD XIII DO XV VEKADODATAKIstorijski okvir, datumi (178). Bibliografija (179). Karta Vizantijskog Carstva u srednjem veku (180-181). Table u boji (182). Spisak mesta gde se čuvaju rukopisi i predmeti reprodukovani u boji (183). Planovi (183). Spisak autora fotografija u boji (183). Fotografije arhitekture (184-192). Registar (193-200)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Byzantine Anđeli Antika Arabljani Arta Atina Atos Sveta Gora Balkan Bazilika Biblija Bogorodica Mistra Pantanasa Bugari Carigrad Dafni Emalj Epir Evropa Freska Zidno Slikarstvo Gotika Grci Grčka Grigorije Nazijanski Teolog Hios Hosios Luka Sveti Luka Fokida Hristos Isus Ikona Ikonoklazam Iran Iranska Italija Jermenija Jovan Zlatousti Justinijan Kahrije Kapadokija Kapela Palatina Karolinzi Kipar Klasicizam Komnini Kostur Krstaši Kubus Kupola Latini Makedonci Makedonija Mala Azija Makedonska Renesansa Mije Gabrijel Mistra Mozaik Muslimani Nerezi Ohrid Palata Portreti Profana Psaltir Rim Rimski Rusija Sicilija Sinaj Sirija Solun Srbija Srpski Starohrišćanski Svetac Marko Venecija Kliment Ohridski Svod Turci Vaznesenje Zapad

Spomenik, LXIX 1929 srpska kraljevska akademija, Drugi razred, knjiga 54 Srpska Manastirska štamparija u Sremskim Karlovcima,1929 D.Ruvarac, Srpski narodni sabor održan 1774 u Karlovcima Đ Šurmin, Dokumenti o Srbiji od 1842 - 1848 Vasilj Popović, Trgovina i promet Bosne u Napoleonovo doba Vladimir Rozov, Stranica iz života SV Save Ilarion, episkop gornjokarlovački, O Ginamijevu psaltiru Slavko šećerov, Socialno agrarni odnosi u Bačkoj strana 147, broširani povez, veliki format, prilog:dve kate županije Bačka: -iskaz zemljoradnika koji nemaju zemlje -iskaz zemljoradnika koji poseduju više od 200 jutara zemlje Stanje Veoma dobro, stranice su se odvojile, pošto je popustio povez ali je delo kompletno bez nedostataka.

Tajna psaltira iz 17. stoljeća Pisani krimi roman. Pročitajte deo sadržaja na drugoj slici. Svjetski kriminalistički bestseleri Izdavač: Vjesnik, Zagreb Ocena: 4+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

СВЕТИ САВА САБРАНА ДЕЛА ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА КОЛА СКЗ У ДИВОТ ОПРЕМИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2O18 а) Стефан Немања, рашки велики жупан (1114-1200) - Хагиогрефије ............................................................. САБРАНА ДЕЛА 1. Карејски типик 2. Хиландарски типик 3. Студенички типик (изводи) 4. Житије светог Симеона 5. Служба светом Симеону 6. Писмо студеничком игуману Спиридону 7. Указ за држање псалтира ........................................................... ПРЕДГОВОР, ПРИРЕДИО И ПРЕВЕО ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Двојезични текст - српскословенски + савремени српски језик !!!! Илустрација лика светог Саве из Милешеве, у колору Уз ово издање Коментари Речник мање познатих речи Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 275 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО

Опис Уопштено говорећи, творац Књиге псалама или Псалтира је цар и пророк Давид, слуга Божији, како га је назвао Сам Бог, и отац Сина Божијег по телу, као што је речено у Еванђељу: Родослов Исуса Христа, сина Давидова (Мт. 1;1). Осим тога, Давид је једини, после Аврама, који је био отац народа. Он је наш сопствени Орфеј, појац који је опевао врлину и први који је обзанио три Лица у једном Божанству. Пастир и војсковођа, пророк и цар, Давид је био срце, језик и перо првога Цара, Цара небеског, и стекао је све врлине које човека чине богом по благодати …

ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933 - 1978 , Svetozar Radojčić Izdavački zavod Jugoslavija / Matica srpska Beograd 1982 Tvrd povez Omot u boji Ćirilica Ilustrovano: 192 crno-bele ilustracije, 19 reprodukcija u boji, 43 crteža) Format 23,5 x 28 cm 346 strana Najveći deo rasprava posvećen je starom srpskom slikarstvu i njegovim ikonografskim,tematskim i naročito stilskim problemima. Sadržaj Rad i uloga Svetozara Radojčića / Vojislav J. Đurić Menada iz Tetova Crkva u Konjuhu Freska Kosntantinove pobede u crkvi sv. Nikole Dabarskog Bronzani krstovi – relikvijari iz ranog srednjeg veka u beogradskim zbirkama Kijevski reljef Dionisa, Herakla i svetih ratnika Umetnost prvog milenija Uloga antike u starom srpskom slikarstvu Naša stara umetnost i mi Problem celine u istoriji stare srpske umetnosti Zografi u teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti Zračenje vizantijske umetnosti na slovenske zemlje u vremenu od XI veka do 1453. godine Prilozi za istoriju najstarijeg ohridskog slikarstva Ploča s likom vladara u krstionici splitske katedrale Kentaur-strelac u srpskoj plastici kasnog XII veka O vremenima stvaranja srpske monumentalne umetnosti Hilandarski diptih : novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka Srpske minijature XIII veka Naslovna zastava hilandarskog Šestodneva iz 1263. godine Mileševske freske Strašnog suda Psaltir br. 46 iz Stavronikite i sopoćanske freske Beleška uz jedan citat iz Sopoćana Zlato u srpskoj umetnosti XIII veka O čulima i čulnosti u srpskoj književnosti s kraja XII i iz XIII veka O Trpezi Premudrosti u srpskoj književnosti i umetnosti od ranog XIII do ranog XIV veka Odjek „Pesme nad pesmama“ u srpskoj umetnosti XIII veka Gračaničke freske (234-240); Portret mladića na dovratniku u srpskom slikarstvu XV veka Vizantijsko slikarstvo od 1400. do 1453. godine Jedna slikarska škola iz druge polovine XV veka Opasnosti stvaranja kao tema u narodnom pesništvu Choix d`articles et d`études 1933-1978 : résumés

ANDRE GRABAR VIZANTIJA - vizantijska umetnost srednjega veka: (od VIII do XV veka) Prevod - Olivera Đurić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1969 200 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I DEO: OPŠTE KARAKTERISTIKE VIZANTIJSKE UMETNOSTI I. GEOGRAFSKI I ISTORIJSKI OKVIR II. POLJA UMETNIČKE DELATNOSTI III. TEHNIKE IV. UTICAJ IDEJA II DEO: ISTORIJSKI PREGLED VIZANTIJSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTI I. UMETNOST ZA VREME VLADAVINE IKONOKLASTA (726-843) II. POLET POSLE IKONOKLASTIČKE KRIZE I VELIKE ETAPE ISTORIJE OVE UMETNOSTI DO PADA VIZANTIJE III. ARHITEKTURA OD IX DO XV VEKA Opšti podaci (85). Spomenici (93) IV. SLIKARSTVO, VAJARSTVO I ORNAMENTALNE UMETNOSTI OD KRAJA IKONOKLAZMA DO KRSTAŠKOG PLJAČKANJA CARIGRADA 1204 Mozaik (105). Zidno slikarstvo (116). Minijature (128). Skulptura (148). Emalj (152). Zlatarstvo (154). Ukrašena svila (156) V. FIGURATIVNE UMETNOSTI OD XIII DO XV VEKA DODATAK Istorijski okvir, datumi (178). Bibliografija (179). Karta Vizantijskog Carstva u srednjem veku (180-181). Table u boji (182). Spisak mesta gde se čuvaju rukopisi i predmeti reprodukovani u boji (183). Planovi (183). Spisak autora fotografija u boji (183). Fotografije arhitekture (184-192). Registar (193-200) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Byzantine Anđeli Antika Arabljani Arta Atina Atos Sveta Gora Balkan Bazilika Biblija Bogorodica Mistra Pantanasa Bugari Carigrad Dafni Emalj Epir Evropa Freska Zidno Slikarstvo Gotika Grci Grčka Grigorije Nazijanski Teolog Hios Hosios Luka Sveti Luka Fokida Hristos Isus Ikona Ikonoklazam Iran Iranska Italija Jermenija Jovan Zlatousti Justinijan Kahrije Kapadokija Kapela Palatina Karolinzi Kipar Klasicizam Komnini Kostur Krstaši Kubus Kupola Latini Makedonci Makedonija Mala Azija Makedonska Renesansa Mije Gabrijel Mistra Mozaik Muslimani Nerezi Ohrid Palata Portreti Profana Psaltir Rim Rimski Rusija Sicilija Sinaj Sirija Solun Srbija Srpski Starohrišćanski Svetac Marko Venecija Kliment Ohridski Svod Turci Vaznesenje Zapad

Sadržaj: PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE U ovoj knjizi jednostavnim i razumljivim jezikom govori se o Bogu, čoveku i svetu. Kroz poglavlja knjiga daje odgovore na mnoga pitanja iz života vernika, upoznajući čitaoca sa svim onim što sačinjava hrišćanstvo, šta je akatist i Kojim svetima se treba moliti u raznim životnim prilikama. Sadržaj knjige PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE : – Šta je Akatist ? – Molitva pre čitanja akatista – Psaltir nikada ne prestaje – Molitva Svetoj Trojici pre čitanja Psaltira – Kada se čita koji Psalam – O molitvi Sveti Jovan Zlatousti – O militvi Patrijarh Pavle – Čudotvorne ikone Majke Božje kojima se molimo za razna isceljenja – Kojim svetima se treba moliti u raznim životnim prilikama „Reče Gospod priču ovu: U jednog bogatog čoveka rodi njiva. I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu. I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje; I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.“ (jevanđelje po Luki) – Skoro da nema čoveka koji ne može sebe pronaći u ovoj priči, a posebno mi koji često oskudevamo. Želja za materijalnim bogatstvom je usađena u svako ljudsko biće, a ukoliko je to jedino čovekovo usmerenje, smrtni čas mu neće biti prijatan, jer se smrt se ne podmićuje materijalnim dobitkom. Bog je stvorio svet da bude večan, ali tu večnost ne želi da nametne čoveku. Činjenicu da se suština života ne nalazi se u materijalnom uživanju, najbolje vide ljudi kad ostare, steknu, izgustiraju sve i ostanu nezadovoljni. Poruka ove priče je da bi trebalo živeti vrlinski, blagodatni život, da se ne treba osvrtati samo na materijalno sticanje, nego i na duhovno, bogaćenje Bogom, rekao je otac Sava. PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Rastko Nemanjić - Sveti Sava (1175-1235) jedan je od najznamenitijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, duhovnosti, kulture i književnosti. 0 njemu se može govoriti kao o osnivaču samostalne Srpske crkve i njenom prvom arhiepiskopu, ktitoru nekokoliko manastira i organizatoru njihovog duhovnog života i poretka, zakonodavcu u oblasti crkvenog i građanskog prava, diplomati, prvom srpskom hodočasniku u Svete zemlje, prvom pravom književniku. Kao dobar poznavalac poetike žanrova, koristi svoj karakterističan književno-umetnički postupak: oslanjanje na postojeće modele, intezivno oslanjane na biblijski kontekst, uz emocionalnost i neposrednost u izlaganju. Osim Nomokanona (krmčije) kao zakonopravila ili osnovnog pravnog kodeksa Srpske crkve a time istovremeno i države, ovaj zbornik obuhvata sve ostale Savine poznate radove: Karejski, Hilendarski i Studenički titik, Žitije svetog Simeuna Nemanje, Službu svetom Simeunu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu i Uputstvo za držanje Psaltira. Čitaj dalje

Description Sabrana dela – Sveti Sava Rastko Nemanjić – Sveti Sava (1175-1235) jedan je od najznamenitijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, duhovnosti, kulture i književnosti. 0 njemu se može govoriti kao o osnivaču samostalne Srpske crkve i njenom prvom arhiepiskopu. Ktitoru nekokoliko manastira i organizatoru njihovog duhovnog života i poretka, zakonodavcu u oblasti crkvenog i građanskog prava, diplomati, prvom srpskom hodočasniku u Svete zemlje, prvom pravom književniku. Kao dobar poznavalac poetike žanrova, koristi svoj karakterističan književno-umetnički postupak. Oslanjanje na postojeće modele. Intezivno oslanjane na biblijski kontekst, uz emocionalnost i neposrednost u izlaganju. Osim Nomokanona (krmčije) kao zakonopravila ili osnovnog pravnog kodeksa Srpske crkve a time istovremeno i države, ovaj zbornik obuhvata sve ostale Savine poznate radove: Karejski, Hilendarski i Studenički titik, Žitije svetog Simeuna Nemanje, Službu svetom Simeunu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu i Uputstvo za držanje Psaltira.

Текла је била искушеница Тихвинског Ваведењског манастира а виђење је имала петог децембра 1902. год. Петог децембра 1902. године, после Светог Причешћа Текла, искушеница Тихвинског Ваведењског манастира, у Новгородској губернији, у Русији, спавала је двадесет и по сати, од пола десет пре подне до шест сати изјутра следећег дана. Дошавши из цркве после свете Литургије у келију, она осети неку слабост и спопаде је необичан дремеж, и она једва скиде једну чарапу, и тако заспа. Но, чим заспа, она се поче трзати и страшно јечати; сузе су јој текле из очију; притом се силно тресла, као од неког опасног страха; с времена на време она је обамирала, те се једва примећивало да дише, а по лицу јој је избијао зној. Многе монахиње дођоше да је обиђу, и све оне мишљаху да она неће доживети сутрашњи дан. У 11 сати ноћу би позван лекар; он нађе да је код ње пулс нормалан, али је не могаде пробудити; покушавао је да јој отвори очне капке, али се капци нису дали отворити; уста јој је такође немогуће било отворити; стављао јој је онишадорен алкохол под нос; али се она није дала пробудити. Онда је тако оставише, док се сама не пробуди. Од три сата по подне до шест она се осмехивла; по каткад се трзала, али се видело да је то не од страха већ од радости. У току та три сата она је трипут громко узвикнула: "Господе!" и притом се смешкала. Затим је пружила руке као да хоће нешто да дохвати, и громко је рекла: "О, Царице Небеска!" После тога она је опет лежала мирно, и непрестано се осмехивала. Онда је још једном рекла гласно: "Господе!" и пробудила се. Ова искушеница Текла живи у манастиру 17 година; скоро је неписмена; једва чита Псалтир; читаве дане проводи на манастирским послушањима; живи веома побожно; ревносна је на раду; кротка је и скромна; једном речју: живи у страху Божјем. Сада јој је 33 године. Неколико година је провела поред болесне старице и служила јој усрдно и без роптања. О уделу праведника и грешника у ономе свету она је мало знала... Наслов: Виђење искушенице Текле Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН:

VLADIMIR KRSTIĆ PREVOD SVETOG PISMA - istorijat i analiza prevoda Đure Daničića Izdavač - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Godina - 2009 238 strana 20 cm ISBN - 978-86-87137-21-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD O PREVODU JEZIK BIBLIJE Jezici Biblije Jevrejski jezik Aramejski jezik Grčki jezik STARI PREVODI BIBLIJE Aleksandrijski prevod: Septuaginta Prevodi Starog zaveta na osnovu Septuaginte Starolatinski prevod Biblije Vulgata Staroslovenski prevod Srpski prevod IZ ISTORIJE BIBLIJSKOG DRUŠTVA Britansko i inostrano biblijsko društvo Organizacija i delovanje Društva Rusko biblijsko društvo ĐURA DANIČIĆ Daničićevom karakteru KAKO JE HACTAJAO PREVOD STAROG ZAVETA Vukova inicijativa za prevod Psaltira Priprema za prevođenje Starog zaveta Prevod i revizija knjige Postanja Završetak Petoknjižja Petoknjižje u štampi Prevod ostalih knjiga Starog zaveta Kompletiranje prevoda Mišljenja revizora ANALIZA PREVODA Biblijska poezija Daničićevom stilu Nedostaci prevoda ZAVRŠNA REČ Rezime Prilog І Prilog II Prilog III Prilog IV Prilog V Prilog VI Prilog VII Prilog VIII Prilog IX Prilog X Prilog XI Prilog XII Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić

Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić

УЗ ОВУ КЊИГУ Из речи Господа Исуса Христа сазнајемо да нам је, поред појединачне молитве насамо (Еванђеље по Матеју гл. 6, стих 6), потребна и заједничка, у храму, са другом браћом у вери, на општем богослужењу, особито на Светој Литургији, о чему Господ вели: „Где су два или три сабрана у моје име, ту сам ја међу њима“ (Еванђеље по Матеју гл. 18, стих 20). О заједничкој молитви Апостол Павле казује да су верни учествовали и одговарали при благодарењу речју: Амин (1. Коринћанима гл. 14, стих 16). У апостолским Установама, на сваки од ђаконских узгласа, народ и деца говоре: Господе помилуј! А тако каже и Хетерија у своме путопису, као и Свети Јустин Мученик. Шести васељенски сабор, осамдесетим каноном, наређује за верника који у три недељна дана не буде на заједничкој молитви да се позове на одговорност, и ако је разлог неоправдан, да се одлучи од Цркве. За ту потребу да сви верни на богослужењу, не само присуствују него и активно учествују одговарањем на прозбе и молитве ђакона - свештеника, издаје се овај приручник на савременом српском језику (поједини делови на црквенословенском) да би певање било правилно, односно како препоручује Псалтир: „Појте разумно" (Псалам 46,8). Биваће да нам се у току Свете Л итургије (па и на другим богослужењима), јављају разне мисли, које немају везе са молитвом доводећи ум до расејаности. Појави се чак и жеља за причањем, па макар и кроз шапат. Ради тога је неопходно, не само у храму присуствовати, смерно стојећи, већ и молитвено певајући. Свакако оно што се уме и може, увек водећи рачуна да то буде богоугодно, умилно и не сметајући својим певањем онима поред себе. У књизи су објављени, поред Литургија и текстови Празничних антифона, тропара, кондака и ирмоса, који се певају уместо Достојно јест. Такође, дате су Благодарне молитве после Светог Причешћа. Све ово у славу Божију а на корист и спасење душа верника „који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у свети храм“, учествујући на Светој Литургији. Патријарх српски ПАВЛЕ Садржај Уз ову књигу, 5 Божанствена литургија Светог оца Јована Златоуста, 9 Божанствена литургија Светог оца Василија Великога, 39 Божанствена литургија Пређеосвећених дарова, 43 Васкршњи (недељни) тропари и кондаци, 67 Крстовдан - Уздизање Часнога Крста Господњег, 67 Рођење Господа нашега Исуса Христа - Божић, 84 Богојављење - Крштење Господа ИсусаХриста, 91 Сретење Господње, 97 Цвети - Свечани улазак Господа Христа у Јерусалим, 100 Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, 106 Вазнесење Господње - Спасовдан, 113 Силазак Светога Духа на Апостоле - Света Тројица, 119 Преображење Господње, 124 Молитве благодарења после Светог Причешћа, 131 Молитва 1, 131 Молитва 2, Василија Великог, 133 Молитва 3, Симеона Метафраста, 133 Молитва 4, 134 Молитва 5. Пресветој Богородици, 135 Наслов: Одговарање на литургијама: Антифони и тропари Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна у боји: 135 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 15,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-50-2

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE 1832 – 1982 – engleski jezik THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIJA 1832 – 1982 Izdavač: Narodna biblioteka Srbije, Beograd Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Bogato ilustovana, istorija Narodne biblioteke Srbije u Beogradu na engleskom jeziku od osnivanja 1832. godine do 1982. godine. Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar. Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd. Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat. Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete), a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`. Tokom rata jedan deo tih knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene. U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu. Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine. Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi. Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke. Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.

Епископ Атанасије: НА ПУТЕВИМА ОТАЦА прва књига Издавач: ХРАСТ, Београд, 1991.год. Меки повез, 275 страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски. Бивши је епископ банатски (1991—1992). Један је од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду. Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године. Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије. Библиографија Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина. Предавања Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

Novi Sad 1982. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 347 strana + strane sa fotografijama. Napomena: na 7-8 strana blagi tragovi grafitne olovke (kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. SVETOZAR Radojčić, nesumnjivo najveći srpski istoričar umetnosti objavio je tokom četiri i po decenije naučnog rada, pored više knjiga, skoro dve stotine studija i rasprava. Kako su neke od njih bile teže dostupne — bilo što su objavljene u stranim ili u retkim domaćim časopisima — Odelenje za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu odlučilo je da izda knjigu njegovih izabranih radova. Izbor studija i rasprava poveren je autoru, što je on neposredno pred smrt 1978. i uradio. Prihvatajući sugestiju Odeljenja, profesor Radojčić je izborom napravio presek kroz svoj naučni rad. Tako su se u knjizi našli, kako njegov prvi naučni rad (Menada iz Tetova) iz 1933, tako i neobjavljena studija o čulima i čulnosti u staroj srpskoj književnosti, na kojoj je radio gotovo do poslednjeg dana života. Okolnost da se na ovaj način dobio sažeti pregled njegovog naučnog stvaranja nije, međutim, najvažnija osobenost ove knjige. Daleko je značajnije da ovu knjigu prof. Radojčića sačinjavaju studije i članci koji su naučno živi, bez obzira koliko je godina proteklo od njihovog nastanka. Ovi tekstovi su podsticali i još uvek podstiču nova istraživanja i vode novim rezultatima. Raznovrsnost naučnih interesovanja prof. Radojčića dobro se uočava u ovoj knjizi. U njoj će arheolozi, estetičari i istoričari književnosti srednjeg veka naći pronicljiva i učena razmatranja problema iz njihovih užih naučnih oblasti. Više od toga, stara materijalna kultura, estetika i književnost sagledani su u novom svetlu i dovedeni u usku i prirodnu vezu sa starom umetnošću. Najveći deo rasprava posvećen je, razumljivo, starom srpskom slikarstvu —freskama, ikonama, minijaturi — i njegovim ikonografskim, tematskim i naročito stilskim problemima. Izuzetno obdaren za sintezu Svetozar Radojčić je, kao niko pre njega, umeo da sagleda glavne tokove srednjovekovne srpske umetnosti i da o tome piše poneseno, zanimljivo, upečatljivo. Ako se tome pridoda da je nenadmašan po jasnoći izlaganja i po savršenom literarnom uobličavanju svoje misli, za autora se, bez preterivanja, može reći da je klasik svoje naučne oblasti, u najboljem smislu te reči. Iz recenzije Sadržaj: VOJISLAV J. ĐURIĆ: RAD I ULOGA SVETOZARA RADOJČIĆA ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933—1978 MENADA IZ TETOVA CRKVA U KONjUHU FRESKA KONSTANTINOVE POBEDE U CRKVI SV. NIKOLE DABARSKOG BRONZANI KRSTOVI-RELIKVIJARI IZ RANOG SREDNjEG VEKA U BEOGRADSKIM ZBIRKAMA KIJEVSKI RELjEFI DIONISA, HERAKLA I SVETIH RATNIKA UMETNOST PRVOG MILENIJA ULOGA ANTIKE U STAROM SRPSKOM SLIKARSTVU NAŠA STARA UMETNOST I MI PROBLEM CELINE U ISTORIJI STARE SRPSKE UMETNOSTI ZOGRAFI: O teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti ZRAČENjE VIZANTIJSKE UMETNOSTI NA SLOVENSKE ZEMLjE U VREMENU OD XI VEKA DO 1453. GODINE PRILOZI ZA ISTORIJU NAJSTARIJEG OHRIDSKOG SLIKARSTVA PLOČA S LIKOM VLADARA U KRSTIONICI SPLITSKE KATEDRALE . KENTAUR-STRELAC U SRPSKOJ PLASTICI KASNOG XII VEKA O VREMENIMA STVARANjA SRPSKE MONUMENTALNE UMETNOSTI HILANDARSKI DIPTIH: Novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka SRPSKE MINIJATURE XIII VEKA NASLOVNA ZASTAVA HILANDARSKOG ŠESTODNEVA IZ 1263. GODINE MILEŠEVSKE FRESKE STRAŠNOG SUDA PSALTIR BR. 46 IZ STAVRONIKITE I SOPOĆANSKE FRESKE BELEŠKA UZ JEDAN CITAT IZ SOPOĆANA ZLATO U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA O ČULIMA I ČULNOSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI S KRAJA XII I IZ XIII VEKA O TRPEZI PREMUDROSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI OD RANOG XIII DO RANOG XIV VEKA ODJEK „PESME NAD PESMAMA“ U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA GRAČANIČKE FRESKE PORTRET MLADIĆA NA DOVRATNIKU U SRPSKOM SLIKARSTVU XV VEKA VIZANTIJSKO SLIKARSTVO OD 1400. DO 1453. GODINE JEDNA SLIKARSKA ŠKOLA IZ DRUGE POLOVINE XV VEKA: Prilog istoriji hrišćanske umetnosti pod Turcima OPASNOSTI STVARANjA KAO TEMA U NARODNOM PESNIŠTVU .