Tvrd povez,veliki format,176 stranica,ivice pri vrhu malo talasaste,lepo ocuvana knjiga

Perfektno.

Odlično očuvana knjiga… K155

U dobrom stanju Autori kataloga i priloga: Dušica Grbić, Jasmina Grković-Mejdžor, Ksenija Minčić-Obradović, Katica Škorić, izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1993. god. Tvrd povez, zlatotisk, 25 cm. 137 str. + 16 str. Ilustracija Srednjovekovni psaltir je naziv za knjigu iz srednjeg vijeka koja se koristila u crkvi i za kućne molitve. Pisala se u psalmima. U srednjem vijeku bilo je potrebno uložiti mnogo truda da pi se napravila jedna psaltirska knjiga. Bogati ljudi su da bi istakli svoje bogatstvo i značaj plaćali pisarima da im prave njihov lični psaltir. Knjige su bile poprilično duge, oko 500 strana, sve ih je radio jedan pisar i šest ilustratora. Početak Psalma, broj 101 označen je velikim početnim slovom D, sa slikom. Najprije je urađen tekst pa se tek na kraju piše i ukrašava slovo D. Knjige se se u zapadnom hrišćanstvu pisale na latinskom jeziku, a stil ukrašavanja je bio gotski stil.

Odgovaranje na Svetoj Liturgiji sa prazničnim antifonima Strana: 109 Povez: tvrdi Za potrebu da svi verni na bogosluženju ne samo prisustvuju nego i aktivno učestvuju odgovaranjem na prozbe i molitve đakona – sveštenika, izdaje se ovaj priručnik na savremenom srpskom jeziku (pojedini delovi na crkvenoslovenskom) da bi pevanje bilo pravilno, odnosno kako preporučuje Psaltir: „Pojte razumno“ (Ps 46, 8). Sadržaj: Liturgija Svetog Jovana Zlatousta Liturgija Svetog Vasilija Velikog Praznici Krstovdan Božić Bogojavljanje Sretenje Gospodnje Cveti Vaskrs Spasovdan(Vaznesenje Gospodnje) Duhovi Preobraženje Gospodnje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Psalmi (he. Tehilim, תהילים - molitve), znani i kao psalmi Davidovi, predstavljaju jednu od knjiga Starog zavjeta. Knjiga psalama se naziva psaltir (crksl. Ѱалти́рь ), i najveća je pojedinačna knjiga Biblije. Psalmi su molitve u stihovima, a imaju najčešće po oko 5 stihova. Oni su vrsta religiozne pjesme, katkad zvane himnama, napisane kao molitva Bogu. Psalmi su u drevna vremena bila nadahnuta pjesmarica obožavatelja Jahve (Jehove), uglazbljena i pripremljena za javno obožavanje Boga u hramu u Jeruzalemu. Ima 150 psalama, koji su podijeljeni u pet knjiga. Psalmi sadrže molitve preklinjanja za milosrđe i pomoć, kao i izraze povjerenja i pouzdanja. Oni obiluju zahvalama i usklicima i uzvicima nenadmašive radosti. Većinu njih je kralj David ispjevao kad je bio radostan ili tužan. U nekim od psalama David se kaje za svoje grijehe, u drugima slavi Boga ili ga moli za pomoć protiv svojih neprijatelja, u trećima proriče dolazak spasitelja svijeta, tj. mesije. `Gospodine, Ti si pastir moj, ni u čem` ja ne oskudjevam. na poljanama zelenim. Ti mi daješ odmora. Na vrutke me tihane vodiš.` Psalmi su kroz stoljeća najomiljenije molitve kršćana i knjiga koja potresa i budi iz duhovne učmalosti najokamenjenije ljudsko srce.

RLG 1 36481) SABRANI SPISI , Sveti Sava , Prosveta Beograd 2008 , srpska srednjovekovna književnost, prevod i predgovor Dimitrije Bogdanović , sadržaj : Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik / izvodi /, Žitije sv. Simeona, Služba sv. Simeonu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu, Ukaz za držanje psaltira, Komentari, Rečnik mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 268 strana,

Odlično očuvano! Autor - osoba Maksimović, Jovanka, 1925-2002 = Maksimović, Jovanka, 1925-2002 Naslov Srpske srednjovekovne minijature / Jovanka Maksimović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1983 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 159, [60] str. s tablama : ilustr. ; 33 cm (Karton sa omotom) Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 145-154 Registar. Predmetne odrednice Rukopisi -- Minijature, srednjovekovne -- Srbija Sve do pronalaska štampe knjige su pažljivo kaligrafski ispisivane rukom na pergamentu (kasnije sve češće na hartiji), a one luksuznije i svečanije, pored posebno lepog tipa pisma u crnom i crvenom mastilu, pa i zlatu, ukrašavane su malim slikama i dekorativnim zastavicama-vinjetama i velikim inicijalima sa ornamentima. Sav taj slikani ukras knjige ima sopstveni likovni izraz koji zauzima posebno mesto u istoriji umetnosti. Iako su umetnost za sebe, minijature se, kao svedoci cvetanja stare veštine ukrašavanja knjiga, idealno vezuju za monumentalno fresko slikarstvo, arhitekturu, ikone, skulpturu, zlatarstvo i ostalo majstorstvo i čine s njima jedinstvenu umetnost srednjovekovnog doba. Sve velike evropske umetnosti u srednjem veku vizantijskog, romaničkog i gotičkog stila, kao i široko rasprostranjena islamska kultura, imale su visoko razvijeno minijaturno slikarstvo koje je, prevazilazeći granice k značaj samih rukopisa, odražavalo ideje i oblike cele umetnosti i kulture. Minijaturno slikarstvo našeg podneblja je vrlo raznovrsno jer su se ovde susretali uticaji Rima i Carigrada i ukrštali razni stilovi, a postojala tri pisma – ćirilica, glagoljica i latinica. Suptilni iluminatorski rad naših slikara minijaturista na mnogim stranicama, pretežno crkvenih knjiga (jevanđelja i psaltira, zbornika beseda i molitava), ali i onih profane sadržine (povelje i zakonici, romani i pesme) uzdignut je do pravih umetničkih ostvarenja. Međutim, to likovno izražavanje kroz slikarstvo u knjigama u nas još nije dovoljno ni proučeno niti pak objavljivano kako kad je reč o našim rukopisima koji se čuvaju ovde, tako ni o onim što su rasuti svetom po bibliotekama i muzejskim zbirkama Carigrada, Vatikana, Venecije, Pariza, Londona, Oksforda, Dablina, Beča, Berlina, Minhena, Moskve ili Lenjingrada. U ovom studioznom, bogato ilustrovanom delu prof. dr Jovanka Maksimović posmatra srpske srednjovekovne minijature kao slikarske tvorevine služeći se metodima istorije umetnosti, čime se znatno pomeraju naše predstave i saznanja o njihovoj neprolaznoj vrednosti i istinskoj iako teško pristupačnoj lepoti. 170 crno-belih ilustracija 78 reprodukcija u boji 21 crtež i 16 ilustracija u tekstu NA OMOTU Prednja strana: SERSKI MITROPLIT JAKOB, iz Četvorojevanđelja, 1354. g., London, Britanski muzej Zadnja strana: Apostoli iz Srpskog paterika, druga polovina 14. veka, Beč, Nacionalna biblioteka PREDGOVOR 7 UVOD 9 SRPSKO MINIJATURNO SLIKARSTVO U SREDNJEM VEKU POČECI MINIJATURNOG SLIKARSTVA I MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE 17 CRTEŽ I FANTASTIKA 24 LJUDSKA FIGURA 25 SLIKA I TEKST 26 FANTASTIKA 28 GEOMETRIJSKA I BILJNA ORNAMENTIKA 31 MINIJATURNO SLIKARSTVO I MONUMENTALNA UMETNOST 33 FIGURALNO SLIKARSTVO I SLIKANA ORNAMENTIKA 37 FIGURALNO SLIKARSTVO 40 Portreti jevanđelista 40 Minhenski psaltir 45 Aleksandrida 47 ORNAMENTIKA 50 Vizantijska ornamentika 50 Geometrijska ornamentika 53 ILUMINIRANI RUKOPISI IZ ZETE 59 MINIJATURNO SLIKARSTVO U RUKOPISIMA IZ HUMA I BOSNE 60 POETIČNE FIGURE I GEOMETRIJSKI OBLICI 66 FIGURALNO SLIKARSTVO 69 Portreti jevanđelista 69 Figuralne kompozicije 74 GEOMETRIJSKA ORNAMENTIKA 80 GRAĐA ZA ISTORIJU SRPSKOG MINIJATURNOG SLIKARSTVA 1. MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE (Beograd, Narodni muzej) — str. 87; 2. VUKANOVO JEVANĐELJE (Lenjingrad, Publ. bibl. Fn I 82 — 88; 3. NAJSTARIJE SRPSKO ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 22) — 90; 4. POUČENIJA TEODORA STUDITA (Hil. 387) — 90; 5. IZBORNO JEVANĐELJE (Hil. 8) — 91; 6. BEOGRADSKI PARIMEJNIK (Beograd, Nar. bibl. Pc 65) — 91 ; 7. PARIMEJNIK (Hil. 313) — 92; 8. VATIKANSKI SRPSKI JEVANĐELISTAR (Vat. slav. 4) — 93; 9. ILOVIČKA KRMČIJA (JAZU III s 9) — 93; 10. ŠESTODNEV JOVANA EGZARHA (Moskva, Ist. muz. 345) — 93; 11. ZLATOSTRUJ (Hil. 386) — 94; 12. BOGDANOVO SRPSKO ČETVOROJEVANĐELJE (JAZU III s 20) — 95; 13. PSALTIR (Manastir Sv. Trojice kod Pljevalja 80) — 95; 14. PRIZRENSKO ČETVOROJEVANĐELJE (Beograd, bivša Nar. bibl. 297) — 96 ; 15. TRIOD GEORGIJA ANAGNOSTA (JAZU III b 18) — 98; 16. KALINIKOVO JEVANĐELJE (JAZU III b 22) — 98; 17. JEVANĐELJE DABIŽIVA (JAZU III b 4) — 99; 18. PSALTIR BRANKA MLADENOVIĆA (Bukurešt, Akad, nauka, Panaitesku 205) — 99; 19. PARENESIS (SANU 60) — 100; 20. KUMANIČKO ČETVOROJEVANĐELJE (SANU 69) — 100; 21. ČETVOROJEVANĐELJE SERSKOG MITROPOLITA JAKOBA (London, Brit, muz. 39636) — 102; 22. ČETVOROJEVANĐELJE PATRIJARHA SAVE (Hil. 13)— 103; 23. ČETVOROJEVANĐELJE VOJVODE NIKOLE STANJEVIĆA (Hil. 14) — 104; 24. APOSTOL (Berlin, Drž. bibl. Vuk 47) — 105; 25. ROMANOVO ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 9) — 106; 26. ČETVOROJEVANĐELJE (Leningrad, Publ. bibl. FI 114) — 107; 27. ČETVOROJEVANĐELJE (Moskva, Drž. ist. muz. Hludov 10) — 108; 28. ALEKSANDRIDA (Beograd, bivša Nar. bibl. 226/757) — 109; 29. MANOJLOVO (MOSTARSKO) JEVANĐELJE (SANU 343) —110; 30. DIVOŠEVO JEVANĐELJE (Cetinje, Manastir) — 111; 31. KOPITAREVO JEVANĐELJE (Ljubljana, Univ. bibl. 24) — 112; 32. NIKOLJSKO JEVANĐELJE (Dablin, Čester Biti, W 147) — 113; 33. MLE- TAČKI ZBORNIK (Venecija, Marciana, cod. or. 227/168) — 114; 34. HVALOV ZBORNIK (Bolonja, Univ. bibl. 3575 V) — 115; 35. ČETVOROJEVANĐELJE (SANU 277) — 117; 36. ČETVOROJEVANĐELJE (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 52) — 118; 37. SRPSKI PATERIK (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 42) — 118; 38. DOBROTOLJUBIJE GRIGORIJA SINAITA (Dečani 82) — 119; 39. MINHENSKI SRPSKI PSALTIR (Minhen, Drž. bibl. cod. slav. 4) — 119; 40. ČETVOROJEVANĐELJE STARČEVE GORICE (Venecija, Marciana, cod. or. CCXCV 12380) — 122; 41. BESEDE ISAKA SIRINA (MSPC 249)— 122; 42. SILOANOVO ČETVOROJEVANĐELJE (Sarajevo, Stara pravoslavna crkva 218) — 123 ; 43. RADOSLAVLJEVO JEVANĐELJE (Leningrad, Publ. bibl. Fn 591) — 123; 44. ĆURIŠKO ČETVOROJEVANĐELJE (Beograd, Nar. bibl. Pc 7) — 124; 45. ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 21) — 125; 46. ČETVOROJEVANĐELJE (Hil. 2)— 125; 47. ČETVOROJEVANĐELJE (Dečani 8) — 126; 48. APOSTOL APRAKOS (Berlin, Drž. bibl. Ms. slav. 28)- 126; 49. ZBORNIK HOMILIJA (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 31) — 126; 50. SLOVA GRIGORIJA BOGOSLOVA (MSPC 119)— 127; 51. ČETVOROJEVANĐELJE SMEDEREVSKO (MSPC, Grujić 88) — 127; 52. ČETVOROJEVANĐELJE (Berlin, Drž. bibl. Vuk 6) — 128; 53. ŽITIJE I SLOVA JOVANA ZLATOUSTOG (MSPC 103) — 128; 54. POVELJA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA (ESFIGMENSKA POVELJA, Atos, Manastir Esfigmen) — 129; 55. APOSTOL (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 56) — 129; 56. ČETVOROJEVANĐELjE (Beč, Nac. bibl. cod. slav. 41) — 129; 57. ČETVOROJEVANĐELJE (MSPC 357) — 130; 58. ALEKSANDRIDA I PRIČA O TROJI (Ssfija, Nar. bibl. 771/381) — 131; 59. METAFRAST STEFANA DOMESTIKA (Besede Jovana Zlatoustog, Hil. 400) — 132; 60. ZBORNIK VLADISLAVA GRAMATIKA (JAZU III a 47) — 133. ILUSTRACIJE 135 OPIS CRTEŽA I ILUSTRACIJA 137 BIBLIOGRAFIJA 145 OPŠTI INDEKS I INDEKS RUKOPISA 155 Dr JOVANKA MAKSIMOVIĆ, istoričar umetnosti, redovni je profesor Univerziteta u Beogradu. Rođena u Beogradu, studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je, posle usavršavanja u Parizu, doktorirala 1956. godine. Na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu predaje i vodi predmet Opšta istorija umetnosti srednjeg veka. Duže vreme provela je na studijskim boravcima u raznim zemljama, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Americi, Grčkoj, SSSR-u. Učestvovala je u radu većeg broja međunarodnih kongresa za istoriju umetnosti i za vizantijske studije u Evropi (Venecija, Bolonja, Beč, Cirih, Bukurešt, Atina) i Jugoslaviji (Ohrid, Split, Sopoćani i drugde). Član je Međunarodnog komiteta za istoriju umetnosti. Bavi se posebno srpskom srednjovekovnom umetnošću i šire vizantijskom umetnošću. Objavila je u našim i stranim naučnim časopisima niz rasprava i studija o monumentalnoj umetnosti, o srednjovekovnoj skulpturi (rasprave o vizantijskoj skulpturi u XIII veku, o mitološkim temama u vizantijskoj skulpturi, o srpskim nadgrobnim spomenicima, o skulpturi u Dalmaciji, Studije o studeničkoj plastici), o ranovizantijskim freskama i mozaicima u Stobima i Poreču i o minijaturnom slikarstvu, seriju Studija o Miroslavljevom jevanđelju i drugim slikanim rukopisima. Objavila je do sada dve knjige: „Kotorski ciborij iz XIV veka i kamena plastika susednih oblasti“, Beograd, 1961. i „Srpska srednjovekovna skulptura“, Novi Sad 1971. U izdanjima Izdavačkog zavoda „JUGOSLAVIJA` učestvovala je kao autor u časopisu ,,Jugoslavija“, u knjizi „Umetničko blago Jugoslavije“, a takođe i kao stručni redaktor ili recenzent većeg broja knjiga. KC or (K)

ANDRE GRABAR VIZANTIJA - vizantijska umetnost srednjega veka: (od VIII do XV veka) Prevod - Olivera Đurić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1969 200 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I DEO: OPŠTE KARAKTERISTIKE VIZANTIJSKE UMETNOSTI I. GEOGRAFSKI I ISTORIJSKI OKVIR II. POLJA UMETNIČKE DELATNOSTI III. TEHNIKE IV. UTICAJ IDEJA II DEO: ISTORIJSKI PREGLED VIZANTIJSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTI I. UMETNOST ZA VREME VLADAVINE IKONOKLASTA (726-843) II. POLET POSLE IKONOKLASTIČKE KRIZE I VELIKE ETAPE ISTORIJE OVE UMETNOSTI DO PADA VIZANTIJE III. ARHITEKTURA OD IX DO XV VEKA Opšti podaci (85). Spomenici (93) IV. SLIKARSTVO, VAJARSTVO I ORNAMENTALNE UMETNOSTI OD KRAJA IKONOKLAZMA DO KRSTAŠKOG PLJAČKANJA CARIGRADA 1204 Mozaik (105). Zidno slikarstvo (116). Minijature (128). Skulptura (148). Emalj (152). Zlatarstvo (154). Ukrašena svila (156) V. FIGURATIVNE UMETNOSTI OD XIII DO XV VEKA DODATAK Istorijski okvir, datumi (178). Bibliografija (179). Karta Vizantijskog Carstva u srednjem veku (180-181). Table u boji (182). Spisak mesta gde se čuvaju rukopisi i predmeti reprodukovani u boji (183). Planovi (183). Spisak autora fotografija u boji (183). Fotografije arhitekture (184-192). Registar (193-200) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Byzantine Anđeli Antika Arabljani Arta Atina Atos Sveta Gora Balkan Bazilika Biblija Bogorodica Mistra Pantanasa Bugari Carigrad Dafni Emalj Epir Evropa Freska Zidno Slikarstvo Gotika Grci Grčka Grigorije Nazijanski Teolog Hios Hosios Luka Sveti Luka Fokida Hristos Isus Ikona Ikonoklazam Iran Iranska Italija Jermenija Jovan Zlatousti Justinijan Kahrije Kapadokija Kapela Palatina Karolinzi Kipar Klasicizam Komnini Kostur Krstaši Kubus Kupola Latini Makedonci Makedonija Mala Azija Makedonska Renesansa Mije Gabrijel Mistra Mozaik Muslimani Nerezi Ohrid Palata Portreti Profana Psaltir Rim Rimski Rusija Sicilija Sinaj Sirija Solun Srbija Srpski Starohrišćanski Svetac Marko Venecija Kliment Ohridski Svod Turci Vaznesenje Zapad

VLADIMIR KRSTIĆ PREVOD SVETOG PISMA - istorijat i analiza prevoda Đure Daničića Izdavač - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Godina - 2009 238 strana 20 cm ISBN - 978-86-87137-21-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD O PREVODU JEZIK BIBLIJE Jezici Biblije Jevrejski jezik Aramejski jezik Grčki jezik STARI PREVODI BIBLIJE Aleksandrijski prevod: Septuaginta Prevodi Starog zaveta na osnovu Septuaginte Starolatinski prevod Biblije Vulgata Staroslovenski prevod Srpski prevod IZ ISTORIJE BIBLIJSKOG DRUŠTVA Britansko i inostrano biblijsko društvo Organizacija i delovanje Društva Rusko biblijsko društvo ĐURA DANIČIĆ Daničićevom karakteru KAKO JE HACTAJAO PREVOD STAROG ZAVETA Vukova inicijativa za prevod Psaltira Priprema za prevođenje Starog zaveta Prevod i revizija knjige Postanja Završetak Petoknjižja Petoknjižje u štampi Prevod ostalih knjiga Starog zaveta Kompletiranje prevoda Mišljenja revizora ANALIZA PREVODA Biblijska poezija Daničićevom stilu Nedostaci prevoda ZAVRŠNA REČ Rezime Prilog І Prilog II Prilog III Prilog IV Prilog V Prilog VI Prilog VII Prilog VIII Prilog IX Prilog X Prilog XI Prilog XII Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE 1832 – 1982 – engleski jezik THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIJA 1832 – 1982 Izdavač: Narodna biblioteka Srbije, Beograd Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Bogato ilustovana, istorija Narodne biblioteke Srbije u Beogradu na engleskom jeziku od osnivanja 1832. godine do 1982. godine. Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar. Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd. Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat. Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete), a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`. Tokom rata jedan deo tih knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene. U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu. Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine. Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi. Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke. Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.

Епископ Атанасије: НА ПУТЕВИМА ОТАЦА прва књига Издавач: ХРАСТ, Београд, 1991.год. Меки повез, 275 страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски. Бивши је епископ банатски (1991—1992). Један је од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду. Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године. Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије. Библиографија Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина. Предавања Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

Novi Sad 1982. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 347 strana + strane sa fotografijama. Napomena: na 7-8 strana blagi tragovi grafitne olovke (kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. SVETOZAR Radojčić, nesumnjivo najveći srpski istoričar umetnosti objavio je tokom četiri i po decenije naučnog rada, pored više knjiga, skoro dve stotine studija i rasprava. Kako su neke od njih bile teže dostupne — bilo što su objavljene u stranim ili u retkim domaćim časopisima — Odelenje za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu odlučilo je da izda knjigu njegovih izabranih radova. Izbor studija i rasprava poveren je autoru, što je on neposredno pred smrt 1978. i uradio. Prihvatajući sugestiju Odeljenja, profesor Radojčić je izborom napravio presek kroz svoj naučni rad. Tako su se u knjizi našli, kako njegov prvi naučni rad (Menada iz Tetova) iz 1933, tako i neobjavljena studija o čulima i čulnosti u staroj srpskoj književnosti, na kojoj je radio gotovo do poslednjeg dana života. Okolnost da se na ovaj način dobio sažeti pregled njegovog naučnog stvaranja nije, međutim, najvažnija osobenost ove knjige. Daleko je značajnije da ovu knjigu prof. Radojčića sačinjavaju studije i članci koji su naučno živi, bez obzira koliko je godina proteklo od njihovog nastanka. Ovi tekstovi su podsticali i još uvek podstiču nova istraživanja i vode novim rezultatima. Raznovrsnost naučnih interesovanja prof. Radojčića dobro se uočava u ovoj knjizi. U njoj će arheolozi, estetičari i istoričari književnosti srednjeg veka naći pronicljiva i učena razmatranja problema iz njihovih užih naučnih oblasti. Više od toga, stara materijalna kultura, estetika i književnost sagledani su u novom svetlu i dovedeni u usku i prirodnu vezu sa starom umetnošću. Najveći deo rasprava posvećen je, razumljivo, starom srpskom slikarstvu —freskama, ikonama, minijaturi — i njegovim ikonografskim, tematskim i naročito stilskim problemima. Izuzetno obdaren za sintezu Svetozar Radojčić je, kao niko pre njega, umeo da sagleda glavne tokove srednjovekovne srpske umetnosti i da o tome piše poneseno, zanimljivo, upečatljivo. Ako se tome pridoda da je nenadmašan po jasnoći izlaganja i po savršenom literarnom uobličavanju svoje misli, za autora se, bez preterivanja, može reći da je klasik svoje naučne oblasti, u najboljem smislu te reči. Iz recenzije Sadržaj: VOJISLAV J. ĐURIĆ: RAD I ULOGA SVETOZARA RADOJČIĆA ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933—1978 MENADA IZ TETOVA CRKVA U KONjUHU FRESKA KONSTANTINOVE POBEDE U CRKVI SV. NIKOLE DABARSKOG BRONZANI KRSTOVI-RELIKVIJARI IZ RANOG SREDNjEG VEKA U BEOGRADSKIM ZBIRKAMA KIJEVSKI RELjEFI DIONISA, HERAKLA I SVETIH RATNIKA UMETNOST PRVOG MILENIJA ULOGA ANTIKE U STAROM SRPSKOM SLIKARSTVU NAŠA STARA UMETNOST I MI PROBLEM CELINE U ISTORIJI STARE SRPSKE UMETNOSTI ZOGRAFI: O teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti ZRAČENjE VIZANTIJSKE UMETNOSTI NA SLOVENSKE ZEMLjE U VREMENU OD XI VEKA DO 1453. GODINE PRILOZI ZA ISTORIJU NAJSTARIJEG OHRIDSKOG SLIKARSTVA PLOČA S LIKOM VLADARA U KRSTIONICI SPLITSKE KATEDRALE . KENTAUR-STRELAC U SRPSKOJ PLASTICI KASNOG XII VEKA O VREMENIMA STVARANjA SRPSKE MONUMENTALNE UMETNOSTI HILANDARSKI DIPTIH: Novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka SRPSKE MINIJATURE XIII VEKA NASLOVNA ZASTAVA HILANDARSKOG ŠESTODNEVA IZ 1263. GODINE MILEŠEVSKE FRESKE STRAŠNOG SUDA PSALTIR BR. 46 IZ STAVRONIKITE I SOPOĆANSKE FRESKE BELEŠKA UZ JEDAN CITAT IZ SOPOĆANA ZLATO U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA O ČULIMA I ČULNOSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI S KRAJA XII I IZ XIII VEKA O TRPEZI PREMUDROSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI OD RANOG XIII DO RANOG XIV VEKA ODJEK „PESME NAD PESMAMA“ U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA GRAČANIČKE FRESKE PORTRET MLADIĆA NA DOVRATNIKU U SRPSKOM SLIKARSTVU XV VEKA VIZANTIJSKO SLIKARSTVO OD 1400. DO 1453. GODINE JEDNA SLIKARSKA ŠKOLA IZ DRUGE POLOVINE XV VEKA: Prilog istoriji hrišćanske umetnosti pod Turcima OPASNOSTI STVARANjA KAO TEMA U NARODNOM PESNIŠTVU .

Smerni sveštenik mnih Makarije ot Črnije Gori / Nadežda R. Sindik Cetinje 1995. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 87 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Predgovori i pogovori naši starih izdanja imaju dugu tradiciju u vizantijsko-slovenskom pisanom nasleđu. Nastavljajući rukopisnu knjigu, stara štampana knjiga preuzela je iz nje sve formalne i sadržinske osobine, pa su se tako u njoj našli pisarski zapisi, predislovija i posleslovija, kao i drugi prateći tekstovi, koji najčešće daju teološka tumačenja osnovnog teksta... Pogovori cetinjskih i vlaških izdanja imaju mnogo nerešenih problema, a glavni je vezan za ličnost štampara jeromonaha Makarija. Osnovno pitanje na koje još nije dat definitivan odgovor jeste da li se radi o jednoj ili dve ličnosti, o jednom ili dva Makarija. Većina naučnika smatra da se radi o jednom Makariju, koji je posle pada Crne Gore prešao u Vlašku i tamo štampao prve vlaške knjige. Bez obzira na to, niko od naučnika ne osporava veliki uticaj cetinjskih inkunabula na prva vlaška izdanja. Naučna diskusija traje od daleke 1822. godine do današnjeg dana. Istoriografija ovog problema je ogromna. Njen pregled nećemo davati, jer postoje objavljeni izvori, fototipska izdanja, dobro urađene bibliografije i ozbiljne studije. Cetinjski i vlaški pogovori ne pružaju dovoljno materijala da bi mogao da se reši problem štampareve ličnosti. Ipak, smatrali smo da je praktično, i koristno, da se izdaju fototipski zajedno, na jednom mestu — oni koji su sačuvani. Takođe mislimo, da transliteracija, transkripcija i prevod uz cetinjske, a samo prevod uz vlaške, omogućavaju različite prilaze ovim tekstovima, a samim tim i njihovo bolje razumevanje. Sačuvano je šest ovakvih tekstova, tri cetinjska i tri vlaška, od kojih je samo jedan predgovor, a ostali su pogovori. Navešćemo ih hronološkim redom: 1 Predgovor Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494. g. 2. Pogovor iste knjige, tj. Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494, g. 3. Pogovor Psaltira s posledovanjem Đurađa Crnojevića, 1494/95. g. 4. Pogovor Služabnika Jona Radula (Mine), 1507/8. g. 5. Pogovor Oktoiha prvoglasnika Jona Vlada, 1510. g. 6. Pogovor Četvorojevanđelja Jona Basarabe, 1512 g.

ERIH KUBAH VIKTOR H. ELBERN KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Prevod - Vera Stojić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 308 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONA Glava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105) LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107) I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBA II. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Mozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127) III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Livenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158) IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVO V. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJE VI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184) VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALU Slonovača (209). Zlato i srebro (215) VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBA DODATAK. Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

ĐORĐE TRIFUNOVIĆ PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI - od Grigorija dijaka do Gavrila Stefanovića Venclovića Izdavač - Slovo ljubve, Beograd Godina - 1975 XXXII + 250 strana 24 cm Edicija - Posebna izdanja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI I GRIGORIJE DIJAK - Zapis na Miroslavljevom jevanđelju II STEFAN PRVOVENČANI - Hilandarska povelja III SVETI SAVA - Žitije svetota Simeona IV SVETI SAVA - Služba svetome Simeonu V DOMENTIJAN - Žitije svetoga Save VI TEODOR GRAMATIK - Zapis na Šestodnevu VII TEODOSIJE HILANDARAC - Žitije svetoga Save VIII TEODOSIJE HILANDARAC - Zajednički kanon Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi ІH ARHIEPISKOP DANILO II - Žitije kraljice Jelene X NEPOZNATI PISAC - Dečanska hrisovulja XI UČENIK ARHIEPISKOPA DANILA II - Žitije arhiepiskopa Danila II XII SILUAN - Stihovi svetome Savi XIII RAJČIN SUDIĆ - Zapis na zborniku XIV POP NIKOLA - Zapis na Mineju za avgust XV NEPOZNATI RAVANIČANIN - Slovo o svetom knezu Lazaru XVI MONAHINJA JEFIMIJA - Pohvala svetom knezu Lazaru HVІІ NEPOZNATI RAVANIČANIN - Služba svetom knezu Lazaru XVIII STEFAN LAZAREVIĆ - Slovo ljubve XIX GRIGORIJE CAMBLAK - Slovo o prenosu moštiju svete Peške iz Trnova u Vidin i Srbiju XX NEPOZNATI PISAC - Rodoslov srpskih vladara XXI ANDONIJE RAFAIL - Slovo o svetom knezu Lazaru HHІІ KONSTANTIN FILOSOF - Skazanje izloženo o pismenima HHІІІ KONSTANTIN FILOSOF - Žitije despota Stefana Lazarevića HHIV JELENA BALŠIĆ - Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu HHV NIKON JERUSALIMAC - Povest o jerusalimskim crkvama i pustinjskim mestima HHVІ NEPOZNATI PISAC - Opis prenosa moštiju svetota Luke iz Rogosa u Smederevo HHѴІЇ VLADISLAV GRAMATIK - O obnovi Rilskog manastira i o prenosu moštiju svetog Jovana Rilskot XXVIII DIMITRIJE KANTAKUZIN - Molitva Bogorodici HHIH TEODOR LJUBAVIĆ - Zapis na Psaltiru HHH TIMOTEJ GLUHI - Zapis na Metafrastu HHHІ INOK NIĆIFOR - Zapis na Tipiku HHHІІ TATRIJARH PAJSIJE - Žitije svetog cara Uroša HHHІІІ ARSENIJE III ČARNOJEVIĆ - Dnevnik o putovanju u Jerusalim XXXIV STEFAN RAVANIČANIN - Zapisi o stradanju naroda i manastira HHHV GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na Maču duhovnom HHHVI GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na zborniku Beleške o izdanjima Rečnik imena i pojmova Srpski vladari, arhiepiskopi i patrijarsi Kratka bibliografija radova o jeziku stare srpske Umetničke književnosti Rečnik srpskoslovenskog jezika O ovom izdanju Primeri istorijskog razvoja srpskog pisma Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Jevtić, Atanasije, 1938-2021 = Jevtić, Atanasije, 1938-2021 Naslov Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji : od 1941. do 1990. / Atanasije Jevtić Vrsta građe prikaz Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Priština : Jedinstvo, 1990 (Zemun : Zemunska štampa) Fizički opis 469 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Rakočević, Aco Zbirka ǂBiblioteka ǂPublicistika / [Jedinstvo, Priština] (broš.) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-9: Umesto predgovora / A.[Aco] Rakočević Registar Srba odseljenika sa Kosova i Metohije: str. 461-467. Predmetne odrednice Srbi -- Kosovo -- 1941-1990 Nacionalizam, albanski -- Kosovo -- 1941-1990 SADRŽAJ Umesto predgovora 5 KRATKA HRONIKA STRADANJA SRBA NA KOSOVU I U METOHIJI (1941–1988) Stradanje od Arbanasa pod okupacijom 11 Stradanje u prvoj posleratnoj deceniji (1945–55) 26 Četvrt veka golgote kosovskih Srba (1956–81) 36 Najnovija stradanja (1981–88) 49 OPŠIRNIJA HRONIKA STRADANJA SRBA ZA POSLEDNJE DVE I PO GODINE (januar 1988 – Vidovdan 1990) Krstovdan Srba na Kosovu 67 Godina 1988: Januar 72 Godina 1989: Januar 221 Proslava 600-godišnjice Kosovskog boja 259 Kosovo posle kosovske proslave (godišnjica kosovskog Krstovdana Srba) 263 Godina 1990: Januar 289 Dani crno-crvene okupacije na Kosovu (kraj januara–februar ’90) 293 Krugovi pakla na Kosmetu (22–24. mart 90) 348 Podujevo 22–23. marta ’90 348 Vučitrn 22–23. marta ’90. 355 Priština i druga mesta 367 Juli 1990 385 PRILOZI 1. Apel za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na Kosovu 399 2. Zavođenje za Goleš planinu (intervju) 408 3. Tragedija na Kosovu (pismo listu „Figaro“) 417 4. Slovo pred moštima Sv. kneza Lazara u Gračanici 420 5. Reč Kosovcima na skupu za povratak na Kosovo 422 6. Izveštaj o poseti Kosovu američkih kongresmena 424 7. Izvešta o svedočenju u američkom Kongresu 434 8. Izjava pred američkim Kongresom 444 9. (Naknadni prilog): Izveštaj o poseti Kosovu američkog senatora Boba Dola 452 Dodatak Registar Srba odseljenika kojima je zemlja konfiskovana 460 Kosovo polje – Matija Bećković 469 Atanasije (po rođenju Zoran Jevtić, selo Brdarica kod Šapca, 8. 1. 1938 – Trebinje, 4. 3. 2021) bio je episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni teolog. Rođen je 8. 1. 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958. godine, zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna 1963. godine, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska) a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklisiologija Apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta 1980–1981. i 1990–1991. godine. Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova. Krajem 1983. godine Atanasije Jevtić u časopisu „Pravoslavlje“ započinje objavljivanje feljtona „Od Kosova do Jadovna“, u kojem akcentuje stradanja srpskog naroda u raznim vremenima i raznim delovima Jugoslavije. Feljton prvo detaljno opisuje slučajeve napada Albanaca na Srbe na Kosovu, maltretiranje monaha, silovanja monahinja, itd, poredeći probleme Srba na Kosovu sa genocidom nad Srbima u NDH. U periodu 1980-ih Jevtić je podržavao uspon Miloševića, posebno nakon posete Kosovu Polju 27. marta 1987. godine kada je kosovskim Srbima poručio „Niko ne sme da vas bije!“ Bibliografija Teško je pružiti čak i najskromniji uvid u bibliografiju radova vladike Atanasija, ali bilo bi vredno spomenuti njegovu Patrologiju, zatim zbornike studija i članaka: Bog se javi u telu, Duhovnost Pravoslavlja, Živo predanje u Crkvi, Zagrljaj svetova, Na putevima otaca I i II, Traganje za Hristom, Filosofija i teologija. Tu su i veoma zapaženi prevodi: Knjige makavejske, Psaltir itd. Posebno valja spomenuti paralelni prevod Knjige postanja sa starohebrejskog i starogrčkog jezika sa komentarima. Epiksop Atansije je takođe poznat i kao prevodilac dela Svetih Otaca. Spomenućemo njegove prevode: Dela apostolskih učenika, Praznične besede Sv. Grigorija Bogoslova i Besede Sv. Jovan Damaskina. Predavanja Učestvovao je na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim skupovima iz oblasti crkvene istorije, filozofije, teologije i hrišćanske kulture. Autor je brojnih knjiga, studija, članaka, ogleda i beseda. Objavio je mnoge prevode sa starogrčkog, staroslovenskog, hebrejskog, francuskog, ruskog i drugih jezika. MG150 (N)

S Hristom ka visotama oboženja - O podvižničkom životu u crkvi Arhimandrit Rafail Karelin Izdavač: Svetigora, Cetinje 2001; godina Detaljnije: mek povez, strana 340, 20cm, stanje: vrlo dobro. -dobro ocuvana ,knjiga je nekada bila malo vlazna ,pa im malo zutila na unutrasnjosti korica i na stranicama uz rubove ,ima podvlacenje teksta obicnom i hemijskom olovkom knjiga je malo talasasta СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА О подвижничком животу у Цркви ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА Шта је то Црква ? Најдубљу, најпрецизнију и, рекао бих, најобухватнију дефиницију дао је апостол Павле у Посланици Ефесцима: Црква је Тело Христа Спаситеља, Главе, Онога Који све испуњава у свему(Еф. 1, 22). Шта значи ова дефиниција? О каквим својствима Цркве она говори? Црква је живи организам. Црква је љубав и благодат Божија, која обухвата сва словесна створења и сву творевину. Црква је вечна и божанска, она је спасоносно дејство вечних Божанских енергија, она је животворна светлост која се излива из дубина Триипостасног Бога на сву твар. Црква обухвата сва створења Божија створена у времену. Циљ Цркве је да оствари јединство између Творца и Његове творевине, да изведе свет и човека из његовог палог и ограниченог постојања у слободу и пуноту Божанског живота, у учествовање у Божанским савршенствима. Црква је Тело Христово, дакле, она је јединствена како у земаљским, тако и у космичким димензијама. У Псалтиру се космос пореди са ризом – одећом Бога, а у Новом Завету је Црква названа мистичким Телом Христа Спаситеља. Свети Оци говоре да је Господ створио Васељену ради Цркве. Дакле, прво својство Цркве јесте јединство. Друго, Црква је васеленска, тј. обухвата читав свет. Земаљска Црква је органски сједињена са Небеском Црквом (…) Црква је Тело Главе, Онога Ко Собом обухвата све. Дакле, пут у Небеску Цркву лежи само кроз земаљску, тачније то су два аспекта једне Цркве. Црква је живи организам, а живи организам није могуће створити на вештачки начин. Немогуће је вештачким лабораторијским путем створити живу ћелију од хемијских елемената ћелије, и исто тако је немогуће вештачким путем, само на основу догмата, канона, обреда и теоријских еклисиолошких знања створити нову Цркву. Све би то биле мртве и апстрактне творевине, љуштуре и лутке лишене живота. Хришћанска Црква није плод људског интелекта, чак ни религијског генија, већ је она – вечни живот који је Дух Свети дао у Педесетници. Она је дар Божији. Нетрулежна Глава – Христос има нетрулежно Тело Цркву, због тога Црква не подлеже ни смрти нити пролазности. Она је свагда једна и иста, и у Божанској благодати је увек идентична себи. Апостол Павле у Посланици Јеврејима пореди Цркву са Небеским Јерусалимом, где заједно бораве Анђели и душе праведника. Које још дефиниције Цркве постоје у Новом Завету? (u hodniku , dole ormar ,cip)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Niš 2020. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, radovi na srpskom i engleskom jeziku, 585 strana + optički disk u prilogu. Knjiga je odlično očuvana. V7 Sadržaj: The longue duree or translationes and remote administration in Serbian lands: Revisiting the localized conceptualization of the order of succession in power, in the conjuncture of the 13th c. / Elena Gkartzonika Srednjovjekovne pravoslavne crkve i manastiri na prostoru Crne Gore / Vasilj Jovović Sacerdotium and imperium in late Byzantine art / Konstantinos M. Vapheiades Susret pravoslavnog i katoličkog sveta; Despot Đurađ Branković i Jovan Kapistran / Aleksandra S. Radosavljević Obnova srpskog zlatnog doba u simboličnoj politici reprezentativne kulture karlovačke mitropolije u 18. stoleću / Miroslava Kostić Crkva Sv. Jovana Iznad Gornjeg Matejevca i njena arhaična trikonhalna osnova / Miša Rakocija Predstave Presvete Bogorodice na enkolpionima i ”Steatitskoj“ ikoni: predmet lične pobožnosti sa nekropole Svetog Pantelejmona u Nišu / Nemanja Petrović New data on the apse mosaic of basilica No1 in Zaldapa/Bulgaria / Vania Popova, Georgi Atanassov The chancel screens of the episcopal basilica (No 4) in Parthicopolis / Bulgaria (preliminary observations) / Svetla Petrova Arheologija najstarijih srpskih crkvenih središta / Vesna Bikić Pogled ha rezultate arheoloških istraživanja crkve Sv. apostola Petra i Pavla u Rasu / Uglješa Vojvodić Primeri nalaza novca u Pomoravlju od IX do XIII veka / Dušan S. Rašković Representations of the Virgin Mary on lead seals found in Dobroudja / Eugen Paraschiv-Grigore, Ioana Paraschiv-Grigore Tomb of Manuel Kommemos I, pantokrator monastery and its impact on Stefan Uros III Decanski /Halak Cetinkaya „I postavi knez crkvu svetu“ - zajedničke karakteristike arhitekture ruskih i srpskih zadužbina, u XIII veku / Ariadna Voronova Ploča časne trpeze u manastiru Kastaljan: Simvol jelena i Svete Gore / Jasmina S. Ćirić Reflection of the Islamic and Sassanid art on the aniconic decoration of Byzantine wall paintings in Cappadocia / Metin Kaya Dečanske crkve mramor i njegovo značenje / Anđela Gavrilović Tracing inspiration: A comparative study between motifs in Moravan sculptural decoration and Anatolian art from the late 14th and early 15th century / Vladimir Božinović The insignia of the Bulgarian tsar Konstantin Tikh (1257-1277). Analysis and typology / Kalina Atanasova “Traces de “feminite” in Macedonian Middle ages – art and archaeology / Elizabeta Dimitrova, Orhideja Zorova Bogoslužbeni karakter dela posledovanja srpskog Minhenskog psaltira / Kristina Miloradović Predstava službe arhijereja u Bogorodičinoj crkvi na Vražjem Kamenu / Tatjana Starodubcev Karakter i kontekst prikazivanja lika Svetog Save u XVI i XVII stoleću van istorijskih granica dijaceze na primerima iz Suprasla i Dragomirne / Goran M. Janićijević Između reprezentacije crkvene vlasti i prikaza aktuelnog: predstave mitropolita Mihaila Jovanovića u drugoj polovini 19. veka / Igor Borozan Religijska orjentacija članova porodice Konstantina Velikog / Irena Ljubomirović Istorija i eshaton / prof. dr Jovan Purić Osvrt na ličnost Svetog Save u srpskoj naučnoj teološkoj periodici između dva svetska rata / đakon Ivica Čairović “The ontology of human personhood is its divine image”, the anthropology of St. Justin’s Popovich / Eirini Artemi Neobjavljena „Sintagma“ arhiepiskopa Genadija Ohridskog / Viktor Nedeski Ecclesiology according to Dumitru Staniloae / Theoni Boura Zatečeno stanje i konzervacija „Ruskog krsta“ iz oltara Saborne crkve silaska Sv. Duha u Nišu / Franc Curk, Marija Curk PRIKAZ Miša Rakocija, Saborna crkva u Nišu, Niš 2019. (64. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, reč na promociji ) / prof. dr Miodrag Marković Miša Rakocija. Saborna crkva u Nišu. Povodom 200 godina Malog Sabornog hrama, Niš 2019. / Anđela Gavrilović IN MEMORIAM: Dr Ivan Mikulčić

58073) SRPSKO JEZIČKO NASLEĐE NA PROSTORU DANAŠNJE CRNE GORE I SRPSKI JEZIK DANAS , Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Herceg Novom 20-23. aprila 2012 Izdavač: Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori, Nikšić 2012 sadržaj : Анатолий А. Турилов: К истории двух древнейших четьих рукопи- сей черногорских монастырских собраний: Милешевский Панеги- рик (Цетинский монастырь, № 50) и Пандекты Никона Черногорца (монастырь Троицы у Плевля, № 87) Jasmina Grković-Mejdžor: Funkcionalnostilske odlike predgovora i pogovora iz štamparija Đurđa Crnojevića i Božidara Vukovića Nevenka M. Antović: Primjena nuklearnih metoda u zaštiti kulturnog nasljeđa Yannis Кakridis: Partikule kao izazov za prevodioce i izdavače (na primeru srpskoslovenskog prevoda antilatinskih traktata Grigorija Palame i Varlaama Кalabrijskog). Gordana Jovanović: Neka zapažanja o jeziku Goričkog zbornika Vladimir Balj: Rad Svetozara Tomića na proučavanju i objavljivanju Goričkog zbornika Brankica Čigoja: Napomene o grafiji, ortografiji i jeziku Molitvenika prote Martinovića iz Bajica (RS 83) Jelica R. Stojanović: Lična imena po nazivima biljaka i životinja u starim srpskim pomenicima (Pivski pomenik, Pomenik iz Hoče, Morački pomenik). Svetlana Tomin: Dve sveske Đorđa Sp. Radojičića o riznici manastira Sveta Trojica kod Pljevalja Slobodan Pavlović: Pozicioniranje enklitika u Paštrovskim ispravama Viktor Savić: Zapisi štampara sveštenomonaha Makarija. Jezik, pismo i pravopis. Marina Kurešević: Hipotaktičke strukture u Varuhovom otkrovenju (u prepisu iz rukopisnog zbornika manastira Nikoljac broj 52) Radoje Simić: Velika istorijska metafora M. Vukovića o savremenosti (Stilske i naratološke osobenosti Vukovićevog dela Engleska posla) Valentina Pitulić: Poslednji zapisi govornih narodnih tvorevina sa Kosova i Metohije / funkcija i značenje Lidija Tomić: Pjesnički kanon u Četiri kanona Ivana V. Lalića Drago Perović, Dušan Krcunović: Kosmičko-egzistencijalni patos Luče mikrokozma. Jelena R. Jovanović Simić: Naučni stil Nova Vukovića (Tekstual- na i intertekstualna analiza naučnog diskursa u knjizi Putevi stilističke ideje) Ana Janjušević-Oliveri: Jezičko-stilske odlike dijaloga u drami Pelinovo Žarka Komanina. Mitra Reljić: Prototipični uzročnici straha u asocijacijama ko smetskih respondenata Biljana S. Samardžić: Fonetske osobenosti Goraždanskog i Cetinjskog psaltira (konfrontativna analiza). Milka V. Nikolić: Ortografski i metodički aspekti Bukvara AdaMa Dragosavljevića (1825) i Ogleda srpskog bukvara Vuka Кaradžića (1827) Per Jakobsen: Forma supstancija u jeziku. Policentrični jezici na štokavskom području Miloš M. Kovačević: O aktuelnom pravopisu i gramatici crnogorskog jezika`. Milanka J. Babić: Međuzavisnost statusa srpskog jezika u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Stana S. Ristić: Neki aspekti aktuelnog stanja srpskog jezika na prostorima današnje Crne Gore Draga Bojović: Naučni i metodološki aspekti „crnogorskog jezika`. Pavel Krejči: Horonimi Srbija i Srpska kao translatološki problem (pitanje čeških ekvivalenata). Ljiljana Kostić: Stavovi Vladana Đorđevića u odbrani Vukovih ideja uvođenja srpskog narodnog jezika u književnost.. Dragana Drakulić-Prijma: Srbistika na Državnom univerzitetu Sankt Peterburgu. Ольга И. Трофимкина: Библеизмы в литературном сербском языке Ružica Levuškina: Leksika u delu Sv. Serafima Džarića (igumana manastira Sv. Trojice kod Pljevalja). Zorica Nikitović: Funkcionalnostilski aspekt složenica u Molitveniku Đurđa Crnojevića (1495/96) Slavka Tr. Veličkova: Ustaljene jedinice sa temporalnom leksemom Jovanka J. Radić: Mama, maši, majka tri reči za tri logička nivoa Dimka Savova: Tročlani pasiv u savremenom srpskom jeziku (na materijalu iz dnevnih novina). Dragana Кerkez: Preteritalna vremena i neočekivanost u srpskom jeziku (u poređenju sa ruskim) Alina J. Maslova: Strukturni modeli i pragmatički tipovi instrukcije u srpskom jeziku i ruskom jeziku Miodrag Jovanović: Sistem zamjenica u Gorskom vijencu. Vidan V. Nikolić: Inercija razvoja govora Starog Vlaha u odnosu na matične istočnohercegovačke govore (sociolingvistički aspekti) Mihaj N. Radan: Poreklo pojedinih zajedničkih konjugacijskih osobina u karaševskim, banatskim i prizrensko-timočkim srpskim govorima Nataša Ž. Dragin: O Sudu Ivana Crnojevića u Cetinjskom ljetopisu Marija Pejović-Zeković: Izvedene imenice u Zakoniku Danila Petrovića Mira Čanović: Kontinuanti vokala jat u Krtolskim ispravama (17, 18. i 19. vijek) Vladan Jovanović: O jezičkim osobinama Zakonika Danila Prvog (u svetlu srpske književnojezičke situacije oko polovine 19. veka) mek povez, format 17 x 24 cm , ćirilica, 565 strana

Porodicni Arhiv Raskovica POSEBNA IZDANJA Narodna biblioteka samo papir na koricama ima fleke kao na slici, unutra je veoma dobro ocuvano Опис рукописа Народне библиотеке / Светозар Матић ; са прилогом Породични архив Рашковића описао М. Костић Београд : Научна књига, 1952 (Београд : Штампарија и књиговезница Српске академије наука) VII, 301 стр., [1] пресавијен лист : илустр. ; 24 cm Посебна издања / Српска академија наука ; књ. 191. Одељење литературе и језика ; књ. 3 Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.[1] U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar.[1] Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd.[2] Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.[1] U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje[1] i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat.[3][4] Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete)[5][6], a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`.[7] Jedan deo knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene.[8][9] U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu.[1] Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine.[10] Te godine biblioteka je imala 300.000 knjiga, 1.195 starih rukopisa, 2.500 pisama, 300 inkunabula.[6] Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela.[11] Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.[12][13] Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik[14]). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi.[3] Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke.[15] Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.[15] U aprilu 1946. godine biblioteka dobija zgradu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“ na kraju Knez-Mihailove ulice,[3] u toj zgradi se nalazi Biblioteka grada Beograda. Posle Drugog svetskog rata fond Narodne biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, među darodavcima su bili Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i drugi.[16] Kamen temeljac za izgradnju nove namenske zgrade Narodne biblioteke Srbije svečano je postavljeno 20. oktobra 1966. godine, a radovi na zdanju površine 24.000 metara kvadratnih završeni su šest godina kasnije 1972. godine. Preseljenje u novu zgradu započelo je maja 1972. godine. Nova namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena 6. april 1973. godine.[17] Zgradu je projektovao arhitekta Ivo Kurtović[18] i ubraja se u spomenike kulture. Prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio je kancelar SR Nemačke Vili Brant koji je bio u službenoj poseti SFR Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine, a tom prilikom poklonio je biblioteci nekoliko knjiga. Poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je poklonio 1975. godine rukopis svog dela „Glava opsidijana` Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka. Od 2013. godine 28. februar je i Nacionalni dan knjige. Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Aprilskom ratu. Enterijer zgrade obnavljan je više od 3 godine i svečano pušten u rad 24. maja 2011. godine.[19] Radovi su kasnili, jer je planirano da se biblioteka pusti u rad 6. aprila te godine.[20] Radovi su trajali od oktobra 2007. do maja 2011. godine i za njih je država izdvojila 4,3 miliona evra.[21] Tom prilikom je obnovljeno 6000 m² prostora, dok preostalih 18000 m² u kojima su depoi sa knjigama nije obnovljeno.[22] Tokom 2014. završeno je obnavljanje trezora Odeljenja za arheografiju i fototeku u kom se čuvaju rukopisi i stare štampane knjige na 150 m² prostora.[23] Planirano je da se dogradi još jedan podzemni depo sa 4 nivoa.[24] Čitanost knjiga do 1914. godine[uredi | uredi izvor] Godišnji izveštaji Narodne biblioteke Srbije o čitanosti knjiga su dragoceni izvori podataka. Prvi je objavljen 1895. godine u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije. U njima se govori o broju čitalaca iz godine u godinu, ali i o njihovoj socijalnoj strukturi. Na osnovu tih podataka je moguće rekonstruisati društvenu pripadnost čitalaca, kao i dati prikaz kulturnih potreba. U posebnim rubrikama su razvrstavane knjige po žanrovima, naučna, zabavna literatura i to je omogućavalo da se prati čitanost domaće literature u odnosu na inostranu. Popisi rađeni neposredno pred Prvi svetski rat omogućavaju da se stekne slika o popularnosti pojedinih pisaca i dela. U periodu od 1895-1900. Biblioteku je posećivao mali broj čitalaca. Godine 1898. bilo je 794 čitaoca, a 1900. je Biblioteka bila zatvorena tri meseca preko leta i tada je zabeležen pad u broju posetioca. Najviše su dolazili đaci i studenti koji su za potrebe svog obrazovanja i školovanja uzimali literaturu. Tri puta manje su Biblioteku posećivali njihovi profesori. Takođe je naučna literatura preovladavala u odnosu na zabavnu. Od 1901. godine Narodna biblioteka počela je da pravi detaljnije godišnje izveštaje. Promenila se i struktura traženih publikacija. Od 9.923 reversa traženo je 16.497 knjiga, a to je bilo za 5.000 knjiga više nego prethodnih godina. Takođe se za trećinu smanjio broj tražene naučne literature. Od 1902. godine razrađenije su statistike. Čitalačke potrebe građanstva su se menjale i iz godine u godinu se povećavao broj traženih knjiga. Te 1902. godine čitale su se srpske knjige (13.038), nemačke (2.319), francuske (1.583). Ruske knjige u to vreme nisu bile naročito popularne što govori podatak o čitanju 470 pozajmljenih knjiga. Ali najčitanije knjige su bile Tolstojeve (423 reversa), Viktora Igoa (409), Gi de Mopasana (134), Aleksandra Dime oca i Aleksandra Dime sina. Šekspir je takođe pozajmljivan (199), Bajron, Turgenjev itd. [25] Saradnja[uredi | uredi izvor] Biblioteka je 26. aprila 2012. potpisala Protokol o saradnji sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske, što predstavlja garanciju očuvanja jedinstvenog srpskog duhovnog i kulturnog prostora.[26] Protokolom je utvrđeno da će dve biblioteke jedna drugoj poklanjati sve publikacije, te da će zajedno učestvovati na nacionalnim i međunarodnim projektima.[26]

Autor - osoba Orfelin, Zaharija, 1726-1785 = Orfelin, Zaharija, 1726-1785 Naslov Iskusni podrumar / Zaharija Orfelin Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1986 Izdanje [(Fototipsko izd.)] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna biblioteka Srbije ; Gornji Milanovac : Dečje novine, 1986 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 256, XLII str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Čurčić, Lazar, 1926- = Čurčić, Lazar, 1926- Zbirka ǂBiblioteka ǂŽiva prošlost ISBN 86-367-0043-4 (karton) Napomene Tiraž 2.000 Str. III-XXVII: Orfelinov Iskusni podrumar / Lazar Čurčić Str. XXIX-XXX: O ovom izdanju / L. Č. Str. XXXI-XLII: Komentari / L. Č. Fototip. izd.: Pančevo: Knjižara Braće Jovanovića, 1885. Predmetne odrednice Orfelin, Zaharija, 1726-1785 -- `Iskusni podrumar` Vinarstvo „Orfelinov Iskusni podrumar (kraj XVIII veka) prva je srpska knjiga namenjena vinogradarima, ali ona je, kako je napred rečeno, bila namenjena i vaspitanju ukusa. Takve knjige oduvek su izlazile samo iz ruku pisaca prefinjenih osećanja, i onih pisaca koji su bili spremni da učine mnogo u širenju lepog u svim okvirima čovekovog života. U našoj kulturnoj istoriji niko nije proučavao trajanje, mene i uticaj vaspitanja ukusa, a i to je nezaobilazna kategorija za shvatanje duhovnih vrednosti.” U ovoj je knjizi sve rečeno, štа i kаko trebа običаn gаzdа oko i sа vinom dа rаdi, pа аko je budeš iole sа pаžnjom pročitаo i proučio, imаćeš od nje veomа velike koristi. Onа ti, istinа, ne pružа priliku, dа od vode bez ikаkvа troškа nаprаviš dobro vino, аli te uči dа tvoje drаgo i skupoceno vino, аko ti se po nesreći sа vremenа, rđаvа podrumа, buretа ili mа čegа tome slično, pokvаri, dа gа možeš opet poprаviti i postаviti u ono stаnje u koje trebа, dа ti je vino... Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 – Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog. Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan. Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine. Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu. Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Захарія Орфелинъ Цесаро-Кралевской Рѣзнаго Художества Академіи Членъ грыдоровалъje Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine. Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč. Delo „Plač Serbiji“ Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet. Odlomak: Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša prođe plodna, presilnima careva i hrabri soldati. Slavni moji carevi i voždi veliki, s mojih hrabri vitezi i sini toliki. Vostok, zapad, polunoć bojali se mene, slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne. Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[10] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga. Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti. Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji. „Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“ Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori. Ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića. Slikar i bakrorezac Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine. Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču. Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče. Dela Pesan novosadelanuje za građanku gospodicnu Femku, između 1748 i 1757 Pozdrav Mojseju Putniku, Novi Sad, 1757. Omologija, 1758. Hulitelj, Sremski Karlovci, 1759. Kratkoje o sedmih tajinstvah nastavlenije, 1760. Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, Venecija, 1761 Trenodija, Venecija, 1762 Plač Serbii, jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja, Venecija, 1762 Oda na vospominanije vtorago Hristova prišestvija, 1763. Apostolskoje mleko, Temišvar, 1763. Istina o Boze, Novi Sad, 1764. Hristoljubivih dus stihoslovije, Novi Sad, 1764. Sjetovanije naučenogo mladago čelovjeka, 1764. Strasno jevandljelje, Venecija, 1764. Pjesn istoriceskaja, Venecija, 1765. Melodija k proleću, Novi Sad, 1765. Slavenosrpski kalendar za godionu 1766., Novi Sad, 1765. Latinski bukvar, Venecija, 1766. Pervija načatki latinskogo jazika, 1767. Pervoje ucenije hotjastim ucitisja knig pismeni slavenskimi nazivaemo Bukvar, Venecija, 1767. Latinska gramatika, Venecija, 1768. Slaveno-serbski magazin, Venecija, 1768. Istorija o žitija i slavnih đelah velikago gosudarja i imperatora Petra Pervago, Venecija, 1772 Generalnaja karta vserosijkoj Imperiji, 1774. Položenije provuncij: Liflandije, Finlandije, Karelije, Ingrije, i Kurlandije, 1774. Karta georaf. Germanije, Holandije, Danije, Poljane, 1774. Karta Male Tatarije, 1774. Bukvar za srpsku decu slovenski, Venecija, 1776. Propisi srpski, Sremski Karlovci, 1776. Slavenska i vlaska Kaligrafija, Sremski Karlovci, 1778. Večni kalendar, Beč, 1783. Iskusni podrumar, Beč, 1783. Sedam stepenej premudrosti Urednik ili prevodilac Srpska gramatika, 1755. Kratkoje nastavlenije, Sremski Karlovci, 1757. Ortodoksosomologija ili pravoslavnoje ispovjedanije, Sremski Karlovci, uredio 1758. Kratko nastavljenije, Sremski Karlovci, 1758. Oda na vospominanije vtoraga Hristova prisestvija, Beč, 1759. Molitvoslav, Venecija, 1762. Psaltir, Venecija, 1762. Trebnik, Venecija, 1762. Propoved ili slovo o osuzdeniji, Venecija, 1764. Evangelija ctomaja vo sjatij i velikij cetveretok, Venecija, 1764. Catechisis – Peter Mohyla Catechisis – Jovan Rajić Srbljak (kompendijum starih srpskih zapisa) Kratke priče – Feofan Prokopovič Zanimljivosti Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“ Nagrada „Zaharija Orfelin“ dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona. Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku Pesnik Đorđe Nešić je napisao pesmu Zdravica Zaharija Orfelina, inspirisanu njegovom mišlju o optimalnoj meri konzumacije alkohola u delu Iskusni podrumar. MG12

MIODRAG AL. PURKOVIĆ KNEZ DESPOT STEFAN LAZARE Predgovor - Sima M. Ćirković Pogovor - Svetozar Radojčić Izdavač - Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd Godina - 1978 164 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Knez i despot Stefan Lazarević Dodatak I - Oko jedne minijature Minhenskog psaltira Dodatak II - Srbi i Sabor u Konstanci Pogovor Skraćenice Imenik lica i mesta `Miodrag Al. Purković (Požarevac, 29. jul 1907 — London, 12. decembar 1976) bio je srpski istoričar. Pripada grupi srpskih istoričara koje su posle Prvog svetskog rata pripremili naši stariji poznati istoričari – profesor Univerziteta u Beogradu – Stanoje Stanojević, Jovan Radonić, Dragutin Anastasijević i Vladimir Ćorović. Toj grupi, zajedno sa Purkovićem, pripadaju Petar Popović, Jovan Tošković, Đorđe Sp. Radojičić, Mihailo Dinić, Dragoslav Stranjaković, Miodrag Jugović i drugi. Purković je rođen 16. jula 1907. godine. (po starom kalendaru) u Požarevcu u trgovačkoj školi od oca Alekse i majke Zorke, rođ. Jovanović. u Požarevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju 1924, uvek među najboljima. Takav je bio i na filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je od 1924. do 1928. studirao pod: a)opštu istoriju, b)nacionalnu istoriju i istoriju Vizantije, v)jugoslovensku književnost. Radi proširenja svoga znanja odmah nakon studija odlazi u Pariz, gde je 1928. i 1929. radio u Narodnoj biblioteci, Biblioteci Sorbone, Slovenskom institutu itd. Posle ovoga je svu pažnju posvetio izradi svoje doktorske teze „Avinjonske pape i srpske zemlje“. Tezu je odbranio 1934. i odmah ju je štampao u svom rodnom gradu. Uspešna teza i već dosta objavljenih kraćih i dužih članaka preporučili su ga za asistenta na katedri istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Tu ga je 1941. kao tek izabranog docenta, zatekao i Drugi svetski rat, u kome je dopao nemačkog zarobljeništva. Pošavši u Nemačku kao rezervni oficir – zarobljenik, Purković je zauvek napustio svoju zemlju. Zarobljeništvo je proveo u logoru Oflag VI S u Osnabriku, gde je često zarobljenicima držao predavanja iz srpske istorije. Posle kapitulacije Nemačke, neko vreme je ostao bez posla. Od januara 1947. do januara 1948. bio je zaposlen kao pripadnik Građanske službe bezbednosti u Osnabriku. Prešao je u Englesku, od januara 1948. do januara 1949. predavao je istoriju Srpske crkve u Bogoslovskoj školi za srpske đake u Dorčester koledžu kod Oksforda. Posle ovoga je dobio službu sekretara Srpske crkveno-školske opštine „Sv. Sava“, u Londonu, u kome je zvanju i umro 12. decembra 1976, radeći na istoriji do poslednjeg časa. Purković je ostavio nedovoljno podataka o čemu je sve pisao i gde. Nešto je ostalo zabeleženo na engleskom, veći deo je objavio uz svoje delo „Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu“, ali, najveći deo se mora pronaći po listovima, časopisima i zbornicima u kojima je sarađivao, kako pre rata tako i posle. Dela Miodraga Al. Purkovića: Avinjonske pape i srpske zemlje, Bugarsko srpsko zbližavanje kroz vekove, Da li se sećate, Životvorni sokovi Srpstva, Zagonetni grob u ravanici Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, Jelena, žena cara Dušana, Još nekoliko tablica za hronologiju, Knez i despot Stefan Lazarević, Kćeri kneza Lazara, Nekoliko tablica za izračunavanje uskršnjih datuma, Požarevac, Popis crkava u staroj srpskoj državi, Princeze iz kuće Nemanjića, Rukosadi u Tuđini, Svetiteljski kultovi u staroj srpskoj državi prema hramovnom posvećivanju, Srpski vladari Srpski patrijarsi Srednjeg veka, Hilandarski igumani Srednjeg veka Pored svih ovih izdanja: knjiga, rasprava, objavio je preko dvesta članaka i priloga u brojnim časopisima kako u zemlji tako u rasejanju od 1927. do 1976. (Građanin, Glasnik profesorskog društva, Vreme, Naša riznica, Požarevački građanin, Bogoslovlje, Braničevski vesnik, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva, Jugoslovenski istorijski časopis, Glasnik Skopskog naučnog društva, Hrišćansko delo, Rodoljub, Oslobođenje London, Glas Ravne Gore, Glasnik srpske pravoslavne crkve, Slobode iz Čikaga, Glas kanadskih Srba, Sloge iz Perta, Bratstva iz Toronta, Demokratska misao, Savez zemljoradnika iz Čikaga, Razvigor iz Johanezburga, Kanadski Srbobran, Glasnik Srpskog istorijskog kulturnog društva Njegoš iz Čikaga, Enciklopedija Britanika Čikago – London – Toronto, Svremenik Pariz, Glas Srpske pravoslavne crkve u Zapadnoj Evropi, Vazduhoplovni glasnik iz Londona, Zbornik Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, Naša reč London, Kulturno – literarni prilog Udruženja Jugoslovena u Švajcarskoj za uzajamnu pomoć...)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Angora Bajazit Baoša Jela Baošić Đura Baošić Stracimirović Bar Beograd Bosna Vuk Branokvić Grgur Branović Đurađ Lazar Branković Mara Budva Budim Vlaška Hrvoje Vukčić Marin Gradić Gračanica Mihailo Dinić Dragaš Konstantin Drivast Dubrovnik Dunav Car Dušan Zeta Nikola Zojić Jevgenija Jedrene Jefimija Jusuf Kiselkov Konstantin Filozof Konstanca Kosovo Kotor Kruševac Lazar Vuk Lazarević Ljubostinja Manojlo Madžarska Mađarska Lazar Mirković Mriča Vojvoda Mihailo Vojvoda Mleci Murat Musa Stefan Nemanja Nikopolj Stojan Novaković Novo Brdo Olivera Mavro Orbin Ostoja Paptelejmon Pašajit Peć Pipo Spano Priština Ravanica Đorđe Radojičić Resava Rovine Sandalj Hranić Sveta Gora Sveti Srđ Ser Sigismund Skadar Solun Srbija Srebrenica Stragari Sulejman Tvrtko Timur Toplica Tripolje Turska Uglješa Ulcinj Herman Hilandar Hrvoje Vukčić Camblak Grigorije Carigrad