Текла је била искушеница Тихвинског Ваведењског манастира а виђење је имала петог децембра 1902. год. Петог децембра 1902. године, после Светог Причешћа Текла, искушеница Тихвинског Ваведењског манастира, у Новгородској губернији, у Русији, спавала је двадесет и по сати, од пола десет пре подне до шест сати изјутра следећег дана. Дошавши из цркве после свете Литургије у келију, она осети неку слабост и спопаде је необичан дремеж, и она једва скиде једну чарапу, и тако заспа. Но, чим заспа, она се поче трзати и страшно јечати; сузе су јој текле из очију; притом се силно тресла, као од неког опасног страха; с времена на време она је обамирала, те се једва примећивало да дише, а по лицу јој је избијао зној. Многе монахиње дођоше да је обиђу, и све оне мишљаху да она неће доживети сутрашњи дан. У 11 сати ноћу би позван лекар; он нађе да је код ње пулс нормалан, али је не могаде пробудити; покушавао је да јој отвори очне капке, али се капци нису дали отворити; уста јој је такође немогуће било отворити; стављао јој је онишадорен алкохол под нос; али се она није дала пробудити. Онда је тако оставише, док се сама не пробуди. Од три сата по подне до шест она се осмехивла; по каткад се трзала, али се видело да је то не од страха већ од радости. У току та три сата она је трипут громко узвикнула: "Господе!" и притом се смешкала. Затим је пружила руке као да хоће нешто да дохвати, и громко је рекла: "О, Царице Небеска!" После тога она је опет лежала мирно, и непрестано се осмехивала. Онда је још једном рекла гласно: "Господе!" и пробудила се. Ова искушеница Текла живи у манастиру 17 година; скоро је неписмена; једва чита Псалтир; читаве дане проводи на манастирским послушањима; живи веома побожно; ревносна је на раду; кротка је и скромна; једном речју: живи у страху Божјем. Сада јој је 33 године. Неколико година је провела поред болесне старице и служила јој усрдно и без роптања. О уделу праведника и грешника у ономе свету она је мало знала... Наслов: Виђење искушенице Текле Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН:

VLADIMIR KRSTIĆ PREVOD SVETOG PISMA - istorijat i analiza prevoda Đure Daničića Izdavač - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Godina - 2009 238 strana 20 cm ISBN - 978-86-87137-21-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD O PREVODU JEZIK BIBLIJE Jezici Biblije Jevrejski jezik Aramejski jezik Grčki jezik STARI PREVODI BIBLIJE Aleksandrijski prevod: Septuaginta Prevodi Starog zaveta na osnovu Septuaginte Starolatinski prevod Biblije Vulgata Staroslovenski prevod Srpski prevod IZ ISTORIJE BIBLIJSKOG DRUŠTVA Britansko i inostrano biblijsko društvo Organizacija i delovanje Društva Rusko biblijsko društvo ĐURA DANIČIĆ Daničićevom karakteru KAKO JE HACTAJAO PREVOD STAROG ZAVETA Vukova inicijativa za prevod Psaltira Priprema za prevođenje Starog zaveta Prevod i revizija knjige Postanja Završetak Petoknjižja Petoknjižje u štampi Prevod ostalih knjiga Starog zaveta Kompletiranje prevoda Mišljenja revizora ANALIZA PREVODA Biblijska poezija Daničićevom stilu Nedostaci prevoda ZAVRŠNA REČ Rezime Prilog І Prilog II Prilog III Prilog IV Prilog V Prilog VI Prilog VII Prilog VIII Prilog IX Prilog X Prilog XI Prilog XII Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić

Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić

УЗ ОВУ КЊИГУ Из речи Господа Исуса Христа сазнајемо да нам је, поред појединачне молитве насамо (Еванђеље по Матеју гл. 6, стих 6), потребна и заједничка, у храму, са другом браћом у вери, на општем богослужењу, особито на Светој Литургији, о чему Господ вели: „Где су два или три сабрана у моје име, ту сам ја међу њима“ (Еванђеље по Матеју гл. 18, стих 20). О заједничкој молитви Апостол Павле казује да су верни учествовали и одговарали при благодарењу речју: Амин (1. Коринћанима гл. 14, стих 16). У апостолским Установама, на сваки од ђаконских узгласа, народ и деца говоре: Господе помилуј! А тако каже и Хетерија у своме путопису, као и Свети Јустин Мученик. Шести васељенски сабор, осамдесетим каноном, наређује за верника који у три недељна дана не буде на заједничкој молитви да се позове на одговорност, и ако је разлог неоправдан, да се одлучи од Цркве. За ту потребу да сви верни на богослужењу, не само присуствују него и активно учествују одговарањем на прозбе и молитве ђакона - свештеника, издаје се овај приручник на савременом српском језику (поједини делови на црквенословенском) да би певање било правилно, односно како препоручује Псалтир: „Појте разумно" (Псалам 46,8). Биваће да нам се у току Свете Л итургије (па и на другим богослужењима), јављају разне мисли, које немају везе са молитвом доводећи ум до расејаности. Појави се чак и жеља за причањем, па макар и кроз шапат. Ради тога је неопходно, не само у храму присуствовати, смерно стојећи, већ и молитвено певајући. Свакако оно што се уме и може, увек водећи рачуна да то буде богоугодно, умилно и не сметајући својим певањем онима поред себе. У књизи су објављени, поред Литургија и текстови Празничних антифона, тропара, кондака и ирмоса, који се певају уместо Достојно јест. Такође, дате су Благодарне молитве после Светог Причешћа. Све ово у славу Божију а на корист и спасење душа верника „који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у свети храм“, учествујући на Светој Литургији. Патријарх српски ПАВЛЕ Садржај Уз ову књигу, 5 Божанствена литургија Светог оца Јована Златоуста, 9 Божанствена литургија Светог оца Василија Великога, 39 Божанствена литургија Пређеосвећених дарова, 43 Васкршњи (недељни) тропари и кондаци, 67 Крстовдан - Уздизање Часнога Крста Господњег, 67 Рођење Господа нашега Исуса Христа - Божић, 84 Богојављење - Крштење Господа ИсусаХриста, 91 Сретење Господње, 97 Цвети - Свечани улазак Господа Христа у Јерусалим, 100 Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, 106 Вазнесење Господње - Спасовдан, 113 Силазак Светога Духа на Апостоле - Света Тројица, 119 Преображење Господње, 124 Молитве благодарења после Светог Причешћа, 131 Молитва 1, 131 Молитва 2, Василија Великог, 133 Молитва 3, Симеона Метафраста, 133 Молитва 4, 134 Молитва 5. Пресветој Богородици, 135 Наслов: Одговарање на литургијама: Антифони и тропари Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна у боји: 135 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 15,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-50-2

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE 1832 – 1982 – engleski jezik THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIJA 1832 – 1982 Izdavač: Narodna biblioteka Srbije, Beograd Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Bogato ilustovana, istorija Narodne biblioteke Srbije u Beogradu na engleskom jeziku od osnivanja 1832. godine do 1982. godine. Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar. Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd. Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat. Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete), a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`. Tokom rata jedan deo tih knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene. U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu. Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine. Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi. Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke. Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.

Епископ Атанасије: НА ПУТЕВИМА ОТАЦА прва књига Издавач: ХРАСТ, Београд, 1991.год. Меки повез, 275 страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски. Бивши је епископ банатски (1991—1992). Један је од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду. Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године. Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије. Библиографија Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина. Предавања Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

Novi Sad 1982. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 347 strana + strane sa fotografijama. Napomena: na 7-8 strana blagi tragovi grafitne olovke (kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. SVETOZAR Radojčić, nesumnjivo najveći srpski istoričar umetnosti objavio je tokom četiri i po decenije naučnog rada, pored više knjiga, skoro dve stotine studija i rasprava. Kako su neke od njih bile teže dostupne — bilo što su objavljene u stranim ili u retkim domaćim časopisima — Odelenje za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu odlučilo je da izda knjigu njegovih izabranih radova. Izbor studija i rasprava poveren je autoru, što je on neposredno pred smrt 1978. i uradio. Prihvatajući sugestiju Odeljenja, profesor Radojčić je izborom napravio presek kroz svoj naučni rad. Tako su se u knjizi našli, kako njegov prvi naučni rad (Menada iz Tetova) iz 1933, tako i neobjavljena studija o čulima i čulnosti u staroj srpskoj književnosti, na kojoj je radio gotovo do poslednjeg dana života. Okolnost da se na ovaj način dobio sažeti pregled njegovog naučnog stvaranja nije, međutim, najvažnija osobenost ove knjige. Daleko je značajnije da ovu knjigu prof. Radojčića sačinjavaju studije i članci koji su naučno živi, bez obzira koliko je godina proteklo od njihovog nastanka. Ovi tekstovi su podsticali i još uvek podstiču nova istraživanja i vode novim rezultatima. Raznovrsnost naučnih interesovanja prof. Radojčića dobro se uočava u ovoj knjizi. U njoj će arheolozi, estetičari i istoričari književnosti srednjeg veka naći pronicljiva i učena razmatranja problema iz njihovih užih naučnih oblasti. Više od toga, stara materijalna kultura, estetika i književnost sagledani su u novom svetlu i dovedeni u usku i prirodnu vezu sa starom umetnošću. Najveći deo rasprava posvećen je, razumljivo, starom srpskom slikarstvu —freskama, ikonama, minijaturi — i njegovim ikonografskim, tematskim i naročito stilskim problemima. Izuzetno obdaren za sintezu Svetozar Radojčić je, kao niko pre njega, umeo da sagleda glavne tokove srednjovekovne srpske umetnosti i da o tome piše poneseno, zanimljivo, upečatljivo. Ako se tome pridoda da je nenadmašan po jasnoći izlaganja i po savršenom literarnom uobličavanju svoje misli, za autora se, bez preterivanja, može reći da je klasik svoje naučne oblasti, u najboljem smislu te reči. Iz recenzije Sadržaj: VOJISLAV J. ĐURIĆ: RAD I ULOGA SVETOZARA RADOJČIĆA ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933—1978 MENADA IZ TETOVA CRKVA U KONjUHU FRESKA KONSTANTINOVE POBEDE U CRKVI SV. NIKOLE DABARSKOG BRONZANI KRSTOVI-RELIKVIJARI IZ RANOG SREDNjEG VEKA U BEOGRADSKIM ZBIRKAMA KIJEVSKI RELjEFI DIONISA, HERAKLA I SVETIH RATNIKA UMETNOST PRVOG MILENIJA ULOGA ANTIKE U STAROM SRPSKOM SLIKARSTVU NAŠA STARA UMETNOST I MI PROBLEM CELINE U ISTORIJI STARE SRPSKE UMETNOSTI ZOGRAFI: O teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti ZRAČENjE VIZANTIJSKE UMETNOSTI NA SLOVENSKE ZEMLjE U VREMENU OD XI VEKA DO 1453. GODINE PRILOZI ZA ISTORIJU NAJSTARIJEG OHRIDSKOG SLIKARSTVA PLOČA S LIKOM VLADARA U KRSTIONICI SPLITSKE KATEDRALE . KENTAUR-STRELAC U SRPSKOJ PLASTICI KASNOG XII VEKA O VREMENIMA STVARANjA SRPSKE MONUMENTALNE UMETNOSTI HILANDARSKI DIPTIH: Novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka SRPSKE MINIJATURE XIII VEKA NASLOVNA ZASTAVA HILANDARSKOG ŠESTODNEVA IZ 1263. GODINE MILEŠEVSKE FRESKE STRAŠNOG SUDA PSALTIR BR. 46 IZ STAVRONIKITE I SOPOĆANSKE FRESKE BELEŠKA UZ JEDAN CITAT IZ SOPOĆANA ZLATO U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA O ČULIMA I ČULNOSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI S KRAJA XII I IZ XIII VEKA O TRPEZI PREMUDROSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI OD RANOG XIII DO RANOG XIV VEKA ODJEK „PESME NAD PESMAMA“ U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA GRAČANIČKE FRESKE PORTRET MLADIĆA NA DOVRATNIKU U SRPSKOM SLIKARSTVU XV VEKA VIZANTIJSKO SLIKARSTVO OD 1400. DO 1453. GODINE JEDNA SLIKARSKA ŠKOLA IZ DRUGE POLOVINE XV VEKA: Prilog istoriji hrišćanske umetnosti pod Turcima OPASNOSTI STVARANjA KAO TEMA U NARODNOM PESNIŠTVU .

ERIH KUBAHVIKTOR H. ELBERNKAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOSTPrevod - Vera StojićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973308 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONAGlava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105)LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107)I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBAII. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBAMozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127)III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBALivenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158)IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVOV. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJEVI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184)VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALUSlonovača (209). Zlato i srebro (215)VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBADODATAK.Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

Smerni sveštenik mnih Makarije ot Črnije Gori / Nadežda R. Sindik Cetinje 1995. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 87 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Predgovori i pogovori naši starih izdanja imaju dugu tradiciju u vizantijsko-slovenskom pisanom nasleđu. Nastavljajući rukopisnu knjigu, stara štampana knjiga preuzela je iz nje sve formalne i sadržinske osobine, pa su se tako u njoj našli pisarski zapisi, predislovija i posleslovija, kao i drugi prateći tekstovi, koji najčešće daju teološka tumačenja osnovnog teksta... Pogovori cetinjskih i vlaških izdanja imaju mnogo nerešenih problema, a glavni je vezan za ličnost štampara jeromonaha Makarija. Osnovno pitanje na koje još nije dat definitivan odgovor jeste da li se radi o jednoj ili dve ličnosti, o jednom ili dva Makarija. Većina naučnika smatra da se radi o jednom Makariju, koji je posle pada Crne Gore prešao u Vlašku i tamo štampao prve vlaške knjige. Bez obzira na to, niko od naučnika ne osporava veliki uticaj cetinjskih inkunabula na prva vlaška izdanja. Naučna diskusija traje od daleke 1822. godine do današnjeg dana. Istoriografija ovog problema je ogromna. Njen pregled nećemo davati, jer postoje objavljeni izvori, fototipska izdanja, dobro urađene bibliografije i ozbiljne studije. Cetinjski i vlaški pogovori ne pružaju dovoljno materijala da bi mogao da se reši problem štampareve ličnosti. Ipak, smatrali smo da je praktično, i koristno, da se izdaju fototipski zajedno, na jednom mestu — oni koji su sačuvani. Takođe mislimo, da transliteracija, transkripcija i prevod uz cetinjske, a samo prevod uz vlaške, omogućavaju različite prilaze ovim tekstovima, a samim tim i njihovo bolje razumevanje. Sačuvano je šest ovakvih tekstova, tri cetinjska i tri vlaška, od kojih je samo jedan predgovor, a ostali su pogovori. Navešćemo ih hronološkim redom: 1 Predgovor Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494. g. 2. Pogovor iste knjige, tj. Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494, g. 3. Pogovor Psaltira s posledovanjem Đurađa Crnojevića, 1494/95. g. 4. Pogovor Služabnika Jona Radula (Mine), 1507/8. g. 5. Pogovor Oktoiha prvoglasnika Jona Vlada, 1510. g. 6. Pogovor Četvorojevanđelja Jona Basarabe, 1512 g.

Atansije Jevtić Sveti Sava i Kosovsi zavetTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaMala bibliotekaAtanasije (svetovno Zoran Jevtić; Brdarica, kod Šapca, 8. januar 1938 — Trebinje 4. mart 2021) bio je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski i bivši episkop banatski (1991—1992). Bio je jedan od četiri učenika Svetog ave Justina, jedan od značajnijih pravoslavnih teologa današnjice i profesor emeritus na Univerzitetu u Beogradu.Rođen je 8. januara 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Osnovnu školu završio je u Draginju. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958, a zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna meseca 1963, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska), a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklisiologija apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta u periodu 1980—1981. i 1990—1991. godine.Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova. Otvoreno istupa, zahvaljujući odličnom poznavanju filozofske i teološke misli i svojom svestranošću, ostvarujući dijalog sa tadašnjim zastupnicima marksizma i materijalizma. Od 1991. bio je episkop banatski, a već sledeće godine je određen za episkopa zahumsko-hercegovačkog. Izabran je za prvog rektora novootvorene Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju, 1994. godine. Usled teške povrede, povukao se sa arhipastirskih dužnosti uz saglasnost Svetog arhijerejskog sabora (1999). Privremeno je vršio dužnost administratora Eparhije raško-prizrenske, nakon razrešenja episkopa raško-prizrenskog Artemija. Bio je član Udruženja književnika Srbije.[1]SmrtEpiskop Atanasije Jevtić primljen je u Javnoj zdravstvenoj ustanovi Bolnica Trebinje, 17. februara 2021. godine zbog obostrane upale pluća izazvane virusom SARS-CoV-2. Zbog upale pluća bio je priključen na neinvazivnu respiratornu podršku. Episkopovo zdravstveno stanje se pogoršalo 2. marta iste godine. Istoga dana posetili su ga episkop Joanikije Mićović i episkop Dimitrije Rađenović. Njegovo preosveštenstvo preminuo je u večernjim časovima, u četvrtak, 4. marta 2021. godine, u Javnoj zdravstvenoj ustanovi Bolnica Trebinje.Zbog smrti episkopa Atanasija, `u Hercegovini je proglašena dvodnevna žalost povodom smrti Atanasija.`[2]Patrijarh srpski Porfirije sam je služio pomen preminulome episkopu u kapeli Patrijaršijske rezidencije u Beogradu jer se tada nalazio u samoizolaciji zbog bliskog kontakta s osobom zaraženom virusom korona.[2] Princ Filip Karađorđević je u subotu 6. marta otputovao u Trebinje da bi odao poslednji pozdrav episkopu Atanasiju istakavši: `Zahvalan sam Bogu što sam imao taj blagoslov da poslednjih godinu dana provedem mnogo lepih trenutaka sa njim. Mnogo toga sam čuo i naučio od Vladike Atanasija. On je bio najbolji primer kako se voli i bori za svoju zemlju i svoj narod. Istorija će ga pamtiti kao jednu od najvećih i najznačajnijih ličnosti naše Crkve i našeg naroda. Večan mu pomen i Carstvo nebesko.`Grob vladike Atanasija u manastiru TvrdošBibliografijaTeško je pružiti čak i najskromniji uvid u bibliografiju radova episkopa Atanasija, ali bilo bi vredno spomenuti njegovu Patrologiju, zatim zbornike studija i članaka: Bog se javi u telu, Duhovnost Pravoslavlja, Živo predanje u Crkvi, Zagrljaj svetova, Na putevima otaca I i II, Traganje za Hristom, Filosofija i teologija. Tu su i veoma zapaženi prevodi: Knjige makavejske, Psaltir itd. Posebno valja spomenuti paralelni prevod Knjige postanja sa starohebrejskog i starogrčkog jezika sa komentarima. Episkop Atansije je takođe poznat i kao prevodilac dela Svetih Otaca. Spomenućemo njegove prevode: Dela apostolskih učenika, Praznične besede Sv. Grigorija Bogoslova i Besede Sv. Jovan Damaskina.PredavanjaUčestvovao je na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim skupovima iz oblasti crkvene istorije, filozofije, teologije i hrišćanske kulture. Autor je brojnih knjiga, studija, članaka, ogleda i beseda. Objavio je mnoge prevode sa starogrčkog, staroslovenskog, hebrejskog, francuskog, ruskog i drugih jezika.12/0

ERIH KUBAH VIKTOR H. ELBERN KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Prevod - Vera Stojić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 308 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONA Glava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105) LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107) I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBA II. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Mozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127) III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Livenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158) IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVO V. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJE VI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184) VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALU Slonovača (209). Zlato i srebro (215) VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBA DODATAK. Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

ĐORĐE TRIFUNOVIĆ PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI - od Grigorija dijaka do Gavrila Stefanovića Venclovića Izdavač - Slovo ljubve, Beograd Godina - 1975 XXXII + 250 strana 24 cm Edicija - Posebna izdanja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI I GRIGORIJE DIJAK - Zapis na Miroslavljevom jevanđelju II STEFAN PRVOVENČANI - Hilandarska povelja III SVETI SAVA - Žitije svetota Simeona IV SVETI SAVA - Služba svetome Simeonu V DOMENTIJAN - Žitije svetoga Save VI TEODOR GRAMATIK - Zapis na Šestodnevu VII TEODOSIJE HILANDARAC - Žitije svetoga Save VIII TEODOSIJE HILANDARAC - Zajednički kanon Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi ІH ARHIEPISKOP DANILO II - Žitije kraljice Jelene X NEPOZNATI PISAC - Dečanska hrisovulja XI UČENIK ARHIEPISKOPA DANILA II - Žitije arhiepiskopa Danila II XII SILUAN - Stihovi svetome Savi XIII RAJČIN SUDIĆ - Zapis na zborniku XIV POP NIKOLA - Zapis na Mineju za avgust XV NEPOZNATI RAVANIČANIN - Slovo o svetom knezu Lazaru XVI MONAHINJA JEFIMIJA - Pohvala svetom knezu Lazaru HVІІ NEPOZNATI RAVANIČANIN - Služba svetom knezu Lazaru XVIII STEFAN LAZAREVIĆ - Slovo ljubve XIX GRIGORIJE CAMBLAK - Slovo o prenosu moštiju svete Peške iz Trnova u Vidin i Srbiju XX NEPOZNATI PISAC - Rodoslov srpskih vladara XXI ANDONIJE RAFAIL - Slovo o svetom knezu Lazaru HHІІ KONSTANTIN FILOSOF - Skazanje izloženo o pismenima HHІІІ KONSTANTIN FILOSOF - Žitije despota Stefana Lazarevića HHIV JELENA BALŠIĆ - Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu HHV NIKON JERUSALIMAC - Povest o jerusalimskim crkvama i pustinjskim mestima HHVІ NEPOZNATI PISAC - Opis prenosa moštiju svetota Luke iz Rogosa u Smederevo HHѴІЇ VLADISLAV GRAMATIK - O obnovi Rilskog manastira i o prenosu moštiju svetog Jovana Rilskot XXVIII DIMITRIJE KANTAKUZIN - Molitva Bogorodici HHIH TEODOR LJUBAVIĆ - Zapis na Psaltiru HHH TIMOTEJ GLUHI - Zapis na Metafrastu HHHІ INOK NIĆIFOR - Zapis na Tipiku HHHІІ TATRIJARH PAJSIJE - Žitije svetog cara Uroša HHHІІІ ARSENIJE III ČARNOJEVIĆ - Dnevnik o putovanju u Jerusalim XXXIV STEFAN RAVANIČANIN - Zapisi o stradanju naroda i manastira HHHV GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na Maču duhovnom HHHVI GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na zborniku Beleške o izdanjima Rečnik imena i pojmova Srpski vladari, arhiepiskopi i patrijarsi Kratka bibliografija radova o jeziku stare srpske Umetničke književnosti Rečnik srpskoslovenskog jezika O ovom izdanju Primeri istorijskog razvoja srpskog pisma Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Manastir Kovilj Dunja predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova dunje sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Zlatno žute boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom dunje. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i osvežavajuć, sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Dunja Zapremina 0.70l % alkohola 43% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Dunja predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova dunje sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Zlatno žute boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom dunje. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i osvežavajuć, sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Dunja Zapremina 0.70l % alkohola 43% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Zeleni Orah - u narodu poznatiji kao liker Orahovača proizvodi se od plodova oraha dok je plod još uvek zelen. Orahovača je tradicionalan proizvod sa ovih prostora, sa posebnim i autentičnim organoleptičkim karakteristikama. Najčešće se konzumira nakon jela uz suve kolače. Sasvim lepo prija i kada se pije čist blago rashlađen. Mišljenja smo da bi domaći koktel majstori mogli značajno da utiču na popularizaciju orahovače kao dodatka koktelima. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Orahovača Zapremina 0.70l decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Knjiga Studije iz istorijske semantike bavi se pitanjima semantičke promene na bogatoj građi srpskog, slovenskih i indoevropskih jezika i uz to, u zavisnosti od istraživanog problema, i jezika drugih porodica, u širokom komparativnom kontekstu i istorijskom luku. Odlikuje je holistički i interdisciplinarni uvid u problematiku, kao i ukrštanje filološkog umeća i opštelingvističkog, pre svega kognitivno-tipološkog pristupa. Značenje se rađa i menja u sadejstvu, s jedne strane, opštih čovekovih konceptualnih sposobnosti, urođenih i oblikovanih zajedničkim iskustvom ljudske rase, a otelotvorenih u poligenetskim dijahronijskim procesima, i, s druge, kulturnih modela i semiotičkih sistema posebnih jezičkih zajednica. Stoga istorija reči, ponajviše u domenu apstraktnog pojmovnika, otkriva ne samo univerzalne puteve u konceptualizaciji i kategorizaciji pojava u opaženoj stvarnosti, već i specifične kulturne obrasce i slike sveta, kao i njihove različitim faktorima uslovljene mene, svedočeći o istoriji kulture. Rečeno se ilustruje odabranim semantičkim studijama u kojima se predstavljaju opšta pitanja istorijske semantike i rekonstrukcije značenja, procesi semantičkog pozajmljivanja prilikom oblikovanja slovenske bogoslovske terminologije u susretu prethrišćanske i hrišćanske kulture i formulaični jezik slovenskog običajnog prava, utemeljen u mitskoj slici sveta. Jаsminа Grković-Mejdžor rođenа je 1959. Osnovnu školu i gimnаziju zаvršilа u Novom Sаdu. Diplomirаlа južnoslovenske jezike nа Filozofskom fаkultetu u Novom Sаdu 1981, mаgistrirаlа 1984, doktorirаlа 1990. Redovni profesor nа Odseku zа srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fаkultetа u Novom Sаdu. Nа osnovnim studijаmа predаje Stаroslovenski jezik, Srpskoslovenski jezik i Uporednu grаmаtiku slovenskih jezikа, nа postdiplomskim Istorijsku sintаksu i Istorijsku leksikologiju. Gostujući profesor nа Filozofskom fаkultetu Univerzitetа u Bаnjаluci. Dobitnik nаgrаde Fondа Aleksаndar Belić pri SANU zа nаjbolju objаvljenu knjigu iz oblаsti nаuke o jeziku u 1994. godini (zа mlаde nаučne stvаrаoce), kаo i Povelje odborа zа obilježаvаnje petstote godišnjice prve ćiriličke štаmpаrije nа slovenskom jugu SANU, iste godine. Člаn Stаroslovenskog odborа SANU i Odborа odeljenjа zа književnost i jezik Mаtice srpske. Člаn redаkcije čаsopisа Zbornik Mаtice srpske zа filologiju i lingvistiku i čаsopisа Prilozi proučаvаnju jezikа. Rukovodilаc projektа “Istorijа srpskog jezikа” (2002-) koji finаnsirа Ministаrstvo nаuke i zаštite životne sredine Republike Srbije. Borаvilа nа studijskim usаvršаvаnjimа nа Držаvnom univerzitetu Ohаjа, SAD, i u Institutu zа slаvistiku Бečkog univerzitetа. Učestvovаlа nа brojnim nаučnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (Kolumbus, Krаkov, Moskvа, Ohrid, Sofijа itd.). Knjige: Jezik Psаltirа iz štаmpаrije Crnojevićа (1993), Spisi Dimitrijа Kаntаkuzinа i Blаdislаvа Grаmаtikа (1993), Đurаđ Crnojević, jeromonаh Mаkаrije, Oktoih prvoglаsnik, I-II (1996), Pitаnjа iz stаroslovenske sintаkse i leksike (2001).

TRAGOVI POEZIJA Šifra artikla: 369931 Isbn: 9788664031592 Autor : Vladan Savić Izdavač : KREATIVNA RADIONICA BALKAN Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što n... Detaljnije Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što nam sve deluje poznato, a nepravedno zapostavljeno i zanemareno. Kao da sve to znamo, a ne upražnjavamo, kao da je to bilo, ili je deo svih nas „na nekoj drugoj planeti”. Iz tih razloga, prvi od pet ciklusa se zove Možda na nekoj drugoj planeti u okviru koga lirski subjekat: I možda saznam bӥt postojanja, prepoznam onaj premudri glas što nudi oprost za pokajanja ‒ možda u njemu pronađem spas... Hvata tu nit sa prošlošću (pesma posvećena stricu, kao i čitava zbirka), zahvaljujući kojoj se odvija i sadašnjost i zavređuje bolja budućnost. Drugi ciklus ‒ Što ćutiš, pesniče? ‒ otvara pitanje glasa pesnika i sveopštu zanemelost pred ponorom i padom svih vrednosti: …Njišu se zvonâ, bar da zaćute... Život je draga igračka Vragova! Novim su snegom ulice zasute, na njemu nema ljudskih tragova… I dalje je prisutan motiv traga i čoveka koji je nosilac tog motiva kome pesnik zamera što, ili nedovoljno, ili na pogrešan način upotrebljava svoje moći. Treći ciklus je vedriji, donosi večitu poetsku temu ‒ ljubav, a nosi naziv Ako se ponovo budemo sreli. U okviru ovog ciklusa se postavlja i kontrapitanje: … Nisam ti više ni ljubav ni „brat”, prođoše godine i život ceo, umoran, zastaje moj stari sat... Šta ako te nikada ne budem sreo? Odgovor na ovo pitanje morate sklapati na osnovu mozaika koji će činiti utisak nakon čitanja ove poezije u okviru koje se opevavaju i anomalije savremenog duštva, te će se u pesmi Skupi snovi uskliknuti: … O, kako su lepi snovi danas skupi i pretežak teret zemlji kojom hodaš. Pljuni u tu šaku što bi da te kupi! Pljuni svoje lice, ako joj se prodaš. Put ka odgonetanju potpunog odgovora se nastavlja i u četvrtom ciklusu koji se zove Impresije, u okviru koga je refleksivna poezija u kojoj se opevavaju različiti utisci: od onih iz ranog detinjstva do apstraktnih pojava kakav je Psaltir, koji je predstavljen metaforično, preko izraza čovekovog traga, po kome: Nek’ uživa život u svome životu ‒ tren si beskonačnog i taj tren postojiš. Potpuna slika i svi odgovori će se složiti u petom ciklusu koji potvrđuje da je potreban pogled Iznad oblaka pomoću koga ćete saznati gde se čiji tragovi kriju: Tvoji su tragovi niz ove ulice, tvoje je vreme ovo gluvo doba. Moje je tmurno, zgužvano lice putokaz neznanih memljivih sobâ. Bez obzira na melanholiju koja često provejava iz lirskog ja ove poezije, ono nije pasivno i uspavano, već vrlo svesno: Izgubili smo se ‒ negde usput, tragajući za potrošenom mladošću. Na zemlji nismo pronašli právi put, možda se na nebu sretnemo c radošću. Niti je izgubilo osećaj radosti i zadovoljstva, naprotiv. Ovo lirsko ja je prefinjeno i sofisticirano, ume da prekori lažne vrednosti i ljude, pa je zbog toga zaista prerano na ovaj poeta kaže „Doviđenja” ‒ kao što je naglašeno u poslednjoj pesmi ove zbirke, koja će vas podstaknuti da ponovo pročitate sve ispočetka, što će predstavljati posebnu vrstu uživanja, jer ovi Tragovi Vladana Savića su taman za jednu meru dublje i više od onog Traga iz Lirike Itake kojim je nedostižno uhvaćen trenutak. Marina Đenadić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Vladan Savić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNA RADIONICA BALKAN Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2022 Format 13x20 Strana 114 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

S Hristom ka visotama oboženja - O podvižničkom životu u crkvi Arhimandrit Rafail Karelin Izdavač: Svetigora, Cetinje 2001; godina Detaljnije: mek povez, strana 340, 20cm, stanje: vrlo dobro. -dobro ocuvana ,knjiga je nekada bila malo vlazna ,pa im malo zutila na unutrasnjosti korica i na stranicama uz rubove ,ima podvlacenje teksta obicnom i hemijskom olovkom knjiga je malo talasasta СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА О подвижничком животу у Цркви ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА Шта је то Црква ? Најдубљу, најпрецизнију и, рекао бих, најобухватнију дефиницију дао је апостол Павле у Посланици Ефесцима: Црква је Тело Христа Спаситеља, Главе, Онога Који све испуњава у свему(Еф. 1, 22). Шта значи ова дефиниција? О каквим својствима Цркве она говори? Црква је живи организам. Црква је љубав и благодат Божија, која обухвата сва словесна створења и сву творевину. Црква је вечна и божанска, она је спасоносно дејство вечних Божанских енергија, она је животворна светлост која се излива из дубина Триипостасног Бога на сву твар. Црква обухвата сва створења Божија створена у времену. Циљ Цркве је да оствари јединство између Творца и Његове творевине, да изведе свет и човека из његовог палог и ограниченог постојања у слободу и пуноту Божанског живота, у учествовање у Божанским савршенствима. Црква је Тело Христово, дакле, она је јединствена како у земаљским, тако и у космичким димензијама. У Псалтиру се космос пореди са ризом – одећом Бога, а у Новом Завету је Црква названа мистичким Телом Христа Спаситеља. Свети Оци говоре да је Господ створио Васељену ради Цркве. Дакле, прво својство Цркве јесте јединство. Друго, Црква је васеленска, тј. обухвата читав свет. Земаљска Црква је органски сједињена са Небеском Црквом (…) Црква је Тело Главе, Онога Ко Собом обухвата све. Дакле, пут у Небеску Цркву лежи само кроз земаљску, тачније то су два аспекта једне Цркве. Црква је живи организам, а живи организам није могуће створити на вештачки начин. Немогуће је вештачким лабораторијским путем створити живу ћелију од хемијских елемената ћелије, и исто тако је немогуће вештачким путем, само на основу догмата, канона, обреда и теоријских еклисиолошких знања створити нову Цркву. Све би то биле мртве и апстрактне творевине, љуштуре и лутке лишене живота. Хришћанска Црква није плод људског интелекта, чак ни религијског генија, већ је она – вечни живот који је Дух Свети дао у Педесетници. Она је дар Божији. Нетрулежна Глава – Христос има нетрулежно Тело Цркву, због тога Црква не подлеже ни смрти нити пролазности. Она је свагда једна и иста, и у Божанској благодати је увек идентична себи. Апостол Павле у Посланици Јеврејима пореди Цркву са Небеским Јерусалимом, где заједно бораве Анђели и душе праведника. Које још дефиниције Цркве постоје у Новом Завету? (u hodniku , dole ormar ,cip)

Manastir Kovilj Kajsija predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Dunja u kutiji predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova dunje sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Zlatno žute boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom dunje. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i osvežavajuć, lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Dunja Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija u kutiji predstavlja vrhunsku voćnu rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca. Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog soka tipa kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Šljiva predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova šljive sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Tamno žute boje, sa intenzivnim mirisom hrasta u kom je sazrevala. Srednjeg tela i prirodne arome, sa notama višnje i crne čokolade u pozadini. Ukus je pun, kompleksan i jak, sa aromom crne čokolade, crvenog bibera, suve šljive i hrasta u pozadini. Duge i tople završnice. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Šljiva Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.