S Hristom ka visotama oboženja - O podvižničkom životu u crkvi Arhimandrit Rafail Karelin Izdavač: Svetigora, Cetinje 2001; godina Detaljnije: mek povez, strana 340, 20cm, stanje: vrlo dobro. -dobro ocuvana ,knjiga je nekada bila malo vlazna ,pa im malo zutila na unutrasnjosti korica i na stranicama uz rubove ,ima podvlacenje teksta obicnom i hemijskom olovkom knjiga je malo talasasta СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА О подвижничком животу у Цркви ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА Шта је то Црква ? Најдубљу, најпрецизнију и, рекао бих, најобухватнију дефиницију дао је апостол Павле у Посланици Ефесцима: Црква је Тело Христа Спаситеља, Главе, Онога Који све испуњава у свему(Еф. 1, 22). Шта значи ова дефиниција? О каквим својствима Цркве она говори? Црква је живи организам. Црква је љубав и благодат Божија, која обухвата сва словесна створења и сву творевину. Црква је вечна и божанска, она је спасоносно дејство вечних Божанских енергија, она је животворна светлост која се излива из дубина Триипостасног Бога на сву твар. Црква обухвата сва створења Божија створена у времену. Циљ Цркве је да оствари јединство између Творца и Његове творевине, да изведе свет и човека из његовог палог и ограниченог постојања у слободу и пуноту Божанског живота, у учествовање у Божанским савршенствима. Црква је Тело Христово, дакле, она је јединствена како у земаљским, тако и у космичким димензијама. У Псалтиру се космос пореди са ризом – одећом Бога, а у Новом Завету је Црква названа мистичким Телом Христа Спаситеља. Свети Оци говоре да је Господ створио Васељену ради Цркве. Дакле, прво својство Цркве јесте јединство. Друго, Црква је васеленска, тј. обухвата читав свет. Земаљска Црква је органски сједињена са Небеском Црквом (…) Црква је Тело Главе, Онога Ко Собом обухвата све. Дакле, пут у Небеску Цркву лежи само кроз земаљску, тачније то су два аспекта једне Цркве. Црква је живи организам, а живи организам није могуће створити на вештачки начин. Немогуће је вештачким лабораторијским путем створити живу ћелију од хемијских елемената ћелије, и исто тако је немогуће вештачким путем, само на основу догмата, канона, обреда и теоријских еклисиолошких знања створити нову Цркву. Све би то биле мртве и апстрактне творевине, љуштуре и лутке лишене живота. Хришћанска Црква није плод људског интелекта, чак ни религијског генија, већ је она – вечни живот који је Дух Свети дао у Педесетници. Она је дар Божији. Нетрулежна Глава – Христос има нетрулежно Тело Цркву, због тога Црква не подлеже ни смрти нити пролазности. Она је свагда једна и иста, и у Божанској благодати је увек идентична себи. Апостол Павле у Посланици Јеврејима пореди Цркву са Небеским Јерусалимом, где заједно бораве Анђели и душе праведника. Које још дефиниције Цркве постоје у Новом Завету? (u hodniku , dole ormar ,cip)

Manastir Kovilj Šljiva predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova šljive sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Tamno žute boje, sa intenzivnim mirisom hrasta u kom je sazrevala. Srednjeg tela i prirodne arome, sa notama višnje i crne čokolade u pozadini. Ukus je pun, kompleksan i jak, sa aromom crne čokolade, crvenog bibera, suve šljive i hrasta u pozadini. Duge i tople završnice. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Šljiva Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Šljiva predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova šljive sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Tamno žute boje, sa intenzivnim mirisom hrasta u kom je sazrevala. Srednjeg tela i prirodne arome, sa notama višnje i crne čokolade u pozadini. Ukus je pun, kompleksan i jak, sa aromom crne čokolade, crvenog bibera, suve šljive i hrasta u pozadini. Duge i tople završnice. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Šljiva Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Šljiva u kutiji predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova šljive sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Tamno žute boje, sa intenzivnim mirisom hrasta u kom je sazrevala. Optimalne gustine i prirodne arome, sa notama višnje i crne čokolade u pozadini. Ukus je pun, kompleksan i jak, sa aromom crne čokolade, crvenog bibera, suve šljive i hrasta u pozadini. Lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Šljiva Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Dunja u kutiji predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova dunje sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Zlatno žute boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom dunje. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i osvežavajuć, lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Dunja Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija u kutiji predstavlja vrhunsku voćnu rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca. Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog soka tipa kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Dunja u kutiji predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova dunje sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Zlatno žute boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom dunje. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i osvežavajuć, lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Dunja Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Kajsija u kutiji predstavlja vrhunsku voćnu rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kajsije sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kajsije se čiste i melju i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kajsije. Ukus je pun, kompleksan, uravnotežen i lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kajsija Zapremina 0.70l decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca. Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog soka tipa kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Šljiva u kutiji predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova šljive sa sopstvenih zasada. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje tri godine u novim hrastovim buradima u manastirskom podrumu. Tamno žute boje, sa intenzivnim mirisom hrasta u kom je sazrevala. Optimalne gustine i prirodne arome, sa notama višnje i crne čokolade u pozadini. Ukus je pun, kompleksan i jak, sa aromom crne čokolade, crvenog bibera, suve šljive i hrasta u pozadini. Lepo zaokružen sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Šljiva Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Manastir Kovilj Viljamovka predstavlja vrhunsku rakiju nastalu po drevnoj recepturi u poljoprivrednom gazdinstvu manastira Kovilj od pažljivo odabranih plodova kruške viljamovke sa sopstvenih zasada. Zreli plodovi kruške viljamovke peru se, čiste i gnječe i tako ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Proizvodi se na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i odležava najmanje dve godine u manastirskom podrumu. Kristalno bistre, prozirne boje, sa intenzivnim voćnim mirisom i ukusom kruške viljamovke. Ukus je pun, pitak i voćan sa karakterističnim aromama Viljamovke. Temperatura serviranja 18°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Sorta Kruška Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Vrhunski srpski konjak Manastir Kovilj Ison proizveden i odnegovan u poljoprivrednom gazdinstvu Manastira Kovilj. Kompleksnog mirisa, zaokruženog ukusa i predivne boje ćilibara, sazrevao je najmanje osam godina u hrastovim buradima u manastirskom podrumu i još tri godine u bocama. Monasi Manastira Kovilj nazvali su ovaj konjak po Isonu, pratećem vokalu kod jednoglasnog pojanja. Kremastog, puterastog ukusa, snažnog i jakog karaktera, sa blagom, elegantnom i slatkom završnicom. Blagim zagrevanjem čaše u ruci do izražaja dolaze ukusi vanile, tamne čokolade, karamele, malo citrusnih nota, vešto izbalansiranih u neponovljivu simfoniju mirisa i ukusa. Temperatura serviranja od 12 - 15°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Destilerija Manastir Kovilj Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

САДРЖАЈ УВОД Историјско-лингвистичка проблематика старословенског језика, 7 Настанак, развој и судбина старословенског језика и писмености, 8 Моравско-панонска мисија, 8 Судбина старословенског језика и писмености после Методијеве смрти, 12 Племенско-територијална припадност старословенског језика, 13 Име старословенског језика, 15 Старословенске азбуке, 17 Старословенски канонски споменици, 19 Литература 23 ПРАВОПИС СТАРОСЛОВЕНСКЕ АЗБУКЕ Азбучни преглед слова с напоменама уз табелу, 25 Надредни знаци, 31 Велика и мала слова, 34 Сцриптура цонтинуа, 34 Тачка, 35 ФОНЕТИКА Гласовни систем старословенског језика- самогласници (табела), 36 Полугласници, 37 ("јат"), 42 Носни самогласници, 45 ("јери"), 51 Редуковано и и у, 52 Самогласничко р и л, 56 Групе, 58 Самогласници на почетку речи, 60 Асимилација, контракција, дисимилација вокала, 65 Сугласници (табела), 67 Појединачни сугласници, 68 Сугласник ј, 68 Меки сугласници, 69 Палатализација, 69 Прва регресивна палатализација, 70 Друга регресивна палатализација, 72 Трећа или прогресивна палатализација, 73 Јотовање, 74 Промене у сугласничким групама, 79 Асимилација сугласника по звучности, 79 Губљење сугласника, 80 Удвојени сугласници, 82 Уметање сугласника, 83 Палатални сугласници у споменицима, 84 Сугласници ш, ж, ч, ц, с и групе шт, жд, 85 МОРФОЛОГИЈА Променљиве и непроменљиве речи. 88 Деклинација - општи појмови, 89 Именице - деклинационе врсте, 90 Именице мушког рода (опште преглед), 91 Сугласничке основе мушког рода, 97 Именице женског рода (општи преглед), 101 Самогласничко-сугласничке основе женског рода, 105 Сугласничке основе женског рода, 106 Именице средњег рода (општи преглед), 108 Сугласничке основе средњег рода, 108 Заменице, 110 Промена личних заменица, 114 Неличне заменице, 115 Тврда варијанта заменичке деклинације, 116 Мека варијанта заменичке деклинације, 118 Мешовита промена заменица, 122 Именичка и сложена придевска промена заменица, 123 Придеви, 125 Неодређени и одређени вид, 125 Бројеви, 135 Прости бројеви, 135 Редни бројеви, 140 Збирни бројеви, 141 Остали бројеви, 142 Глаголи-систем облика, 143 Грађење глаголских облика, 144 Глаголске основе, 144 Врсте презентске основе, 144 Лични наставци, 146 Прости глаголски облици, 148 Презент, 148 Императив, 150 Аорист, 152 Имперфекат, 159 Партицип презента актива, 163 Партицип презента пасива, 166 Партицип претерита актива, 166 Партицип претерита пасива, 170 Партицип перфекта, 174 Сложени глаголски облици, 175 Перфекат, 175 Плусквамперфекат, 176 Футур, 176 Футур егзактни, 177 Потенцијал, 177 Пасив, 178 Класификација глагола, 179 ТЕКСТОВИ ИЗ ГЛАГОЉСКИХ СПОМЕНИКА Из Зографског јеванђеља, 205 Из Маријиног јеванђеља, 218 Из Асемановог јеванђеља, 226 Из Охридских одломака, 233 Из Синајског псалтира, 234 Из Синајског требника, 236 Из Клочевог зборника, 238 Из Македонског глагољског одломка, 242 Из Кијевског мисала, 243 Из Прашких одломака, 246 ТЕКСТОВИ ИЗ ЋИРИЛСКИХ СПОМЕНИКА Из Савине књиге, 247 из одломака Ундољског, 252 Из Супрасалског зборника, 253 Из Хиландарских одломака, 257 Из Зографских одломака, 258 Из Македонског ћирилског одломка, 259 Речник, 261 Наслов: Старословенски језик Издавач: Романов Страна: 304 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-25-2

САДРЖАЈ УВОД Историјско-лингвистичка проблематика старословенског језика, 7 Настанак, развој и судбина старословенског језика и писмености, 8 Моравско-панонска мисија, 8 Судбина старословенског језика и писмености после Методијеве смрти, 12 Племенско-територијална припадност старословенског језика, 13 Име старословенског језика, 15 Старословенске азбуке, 17 Старословенски канонски споменици, 19 Литература 23 ПРАВОПИС СТАРОСЛОВЕНСКЕ АЗБУКЕ Азбучни преглед слова с напоменама уз табелу, 25 Надредни знаци, 31 Велика и мала слова, 34 Сцриптура цонтинуа, 34 Тачка, 35 ФОНЕТИКА Гласовни систем старословенског језика- самогласници (табела), 36 Полугласници, 37 ("јат"), 42 Носни самогласници, 45 ("јери"), 51 Редуковано и и у, 52 Самогласничко р и л, 56 Групе, 58 Самогласници на почетку речи, 60 Асимилација, контракција, дисимилација вокала, 65 Сугласници (табела), 67 Појединачни сугласници, 68 Сугласник ј, 68 Меки сугласници, 69 Палатализација, 69 Прва регресивна палатализација, 70 Друга регресивна палатализација, 72 Трећа или прогресивна палатализација, 73 Јотовање, 74 Промене у сугласничким групама, 79 Асимилација сугласника по звучности, 79 Губљење сугласника, 80 Удвојени сугласници, 82 Уметање сугласника, 83 Палатални сугласници у споменицима, 84 Сугласници ш, ж, ч, ц, с и групе шт, жд, 85 МОРФОЛОГИЈА Променљиве и непроменљиве речи. 88 Деклинација - општи појмови, 89 Именице - деклинационе врсте, 90 Именице мушког рода (опште преглед), 91 Сугласничке основе мушког рода, 97 Именице женског рода (општи преглед), 101 Самогласничко-сугласничке основе женског рода, 105 Сугласничке основе женског рода, 106 Именице средњег рода (општи преглед), 108 Сугласничке основе средњег рода, 108 Заменице, 110 Промена личних заменица, 114 Неличне заменице, 115 Тврда варијанта заменичке деклинације, 116 Мека варијанта заменичке деклинације, 118 Мешовита промена заменица, 122 Именичка и сложена придевска промена заменица, 123 Придеви, 125 Неодређени и одређени вид, 125 Бројеви, 135 Прости бројеви, 135 Редни бројеви, 140 Збирни бројеви, 141 Остали бројеви, 142 Глаголи-систем облика, 143 Грађење глаголских облика, 144 Глаголске основе, 144 Врсте презентске основе, 144 Лични наставци, 146 Прости глаголски облици, 148 Презент, 148 Императив, 150 Аорист, 152 Имперфекат, 159 Партицип презента актива, 163 Партицип презента пасива, 166 Партицип претерита актива, 166 Партицип претерита пасива, 170 Партицип перфекта, 174 Сложени глаголски облици, 175 Перфекат, 175 Плусквамперфекат, 176 Футур, 176 Футур егзактни, 177 Потенцијал, 177 Пасив, 178 Класификација глагола, 179 ТЕКСТОВИ ИЗ ГЛАГОЉСКИХ СПОМЕНИКА Из Зографског јеванђеља, 205 Из Маријиног јеванђеља, 218 Из Асемановог јеванђеља, 226 Из Охридских одломака, 233 Из Синајског псалтира, 234 Из Синајског требника, 236 Из Клочевог зборника, 238 Из Македонског глагољског одломка, 242 Из Кијевског мисала, 243 Из Прашких одломака, 246 ТЕКСТОВИ ИЗ ЋИРИЛСКИХ СПОМЕНИКА Из Савине књиге, 247 из одломака Ундољског, 252 Из Супрасалског зборника, 253 Из Хиландарских одломака, 257 Из Зографских одломака, 258 Из Македонског ћирилског одломка, 259 Речник, 261 Наслов: Старословенски језик Издавач: Романов Страна: 304 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-25-2

Vrhunska voćna rakija Manastir Kovilj Arkanj proizvedena i odnegovana u poljoprivrednom gazdinstvu Manastira Kovilj. Dobijena je destilacijom jabukovog vina i višegodišnjim odležavanjem u hrastovim buradima u podrumu Manastira Kovilj. Kompleksnog mirisa, zaokruženog ukusa i predivne boje ćilibara, nastala je na osnovu tradicionalne recepture iz oblasti Kalvados u Francuskoj. Pažljivo odabrani zreli plodovi jabuke beru se i iz njih cedi sok, koji nakon toga prolazi proces fermentacije i destilacije i sazrevanja u hrastovim buradima. Pri prvom susretu, na nosu možete osetiti arome zelene jabuke, nekošene mlade trave, slatke note vanile i nagoveštaje kokosa u pozadini. Punog, bogatog ukusa, elegantnih, prefinjenih i pitkih aroma, sa neznatnom količinom tanina i blagom aromom hrasta u kom je sazrevao. Izuzetne boje ćilibara, sa dugom i toplom završnicom. Temperatura serviranja od 12 - 15°C. Additional Information Zemlja porekla Srbija Destilerija Manastir Kovilj Zapremina 0.70l % alkohola 40% decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product Manastir Kovilj nalazi se u blizini mesta Kovilj, nedaleko od Novog Sada, na istočnim padinama Fruške gore. Među brojnim fruškogorskim manastirima i Manastir Kovilj spada u red onih za koje se pouzdano ne zna kada su podignuti i ko ih je podigao. Prema predanju Manastir Kovilj podignut je u XIII veku, na mestu na kom su se srpski kralj Stefan Prvovenčani i austrougarski kralj Andrija pomirili, zahvaljujući Stefanovom bratu Rastku, u narodu poznatijem kao Sveti Sava. Manastir Kovilj posvećen je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu i pod zaštitom je države kao spomenik kulture od 1949. godine. U sklopu manastira, pored crkve, nalaze se i kapelica posvećena Svetoj Petki i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Najraniji pisani podaci o samom manastiru nalaze se u Minhenskom psaltiru iz XIV veka, prema kojem je Manastir Kovilj bio metoh srpskog srednjovekovnog manastira Privina Glava. Glavna manastirska crkva koju danas poznajemo izgrađena je tokom XVIII veka, na mestu starije koja je izgorela u požaru 1848. godine. Za vreme Marije Terezije Manastir Kovilj dobio je pisanu potvrdu kojom su tačno utvrđeni njegovi posedi. Današnji izgled crkve Manastira Kovilj svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je arhitektonski uzor. Zadužbina je Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca.Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. U kompleksu se nalazi i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću (1726-1801), jednom od utemeljitelja kritičke istoriografije kod Srba. Manastir Kovilj jedan je od najbrojnijih muških manastira u Srbiji. Više od polovine monaha je visokoobrazovano, a među njima ima i stranaca. Restitucijom im je vraćen dobar deo manastirskog poseda koji im je nakon II svetskog rata oduzet. U destileriji Manastira Kovilj proizvode rakije, vino, liker, med ... Na tržištu su prepoznatljvi po rakiji od šljive, dunje, kruške, kajsije, likeru od oraha i rakiji od jabukovog vina tipa Kalvados, koja odležava tri godine u hrastovom buretu i predstavlja ekskluzivni proizvod.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“.

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“. MG79 (L)

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“. MG79

Ова енциклопедија је састављена према делима светитеља Игњатија Брјанчанинова. Животно дело светитеља Игњатија састојало се у излагању учења древних хришћанских отаца-пустињака на начин разумљив нашем немоћном и духовно раслабљеном времену. За савременог хришћанина светитељ Игњатије је опитни тумач светоотачких дела и мудри духовни наставник. У овој књизи православни читалац може да нађе поуке и савете за сва насушна питања духовног живота. Садржај А АД, 5 АКАТИСТ, 6 АНАТЕМА, 6 АНЂЕЛИ, 7 АНЂЕО ЧУВАР, 8 Б БДЕЊЕ, 10 БЕЗБРАЧНОСТ, 11 БЕЗМОЛВИЈЕ, 11 БЕЗОСЕЋАЈНОСТ ДУШЕ, 13 БЕСЕДЕ, 16 БЕСТРАШЋЕ, 16 БЕСОВИ, 16 БЛАГОДАРЕЊЕ, 16 БЛАГОДАТ, 17 БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ, 18 БЛАГОСТАЊЕ, 18 БЛАЖЕНСТВА ЈЕВАНЂЕЛСКА, 18 БЛИЖЊИ, 18 БЛИЖЊИ – његове слабости, 20 БЛИЖЊИ – духовна помоћ ближњем, 21 БЛУДНА СТРАСТ, 22 БОГАТСТВО, 28 БОГОМИСЛИЈЕ, 29 БОГООПШТЕЊЕ, 31 БОГООСТАВЉЕНОСТ, 34 БОГОПОЗНАЊЕ, 35 БОГОСЛУЖЕЊЕ, 35 БОГОХУЉЕЊЕ, 35 БОЛЕСТИ, 35 БОЛЕСТИ – Исцелење, 39 БОРБА ДУХОВНА, 42 БРИГЕ, 43 В ВАСКРСЕЊЕ ДУХОВНО, 45 ВЕРА, 45 ВЕЧНЕ МУКЕ, 48 ВИЂЕЊА, 49 ВИЂЕЊЕ ДУХОВНО, 51 ВОЉА, 51 ВОЉА БОЖИЈА, 52 ВОЉА БОЖИЈА – Покорност вољи Божијој, 53 ВОЉА СОПСТВЕНА, 55 ВРАЏБИНЕ, 56 Г ГНЕВ, 57 ГОРДОСТ, 57 ГРЕХ, 58 Уочавање греха, 64 Греси смртни, 66 ГРЕХ ПРВОРОДНИ, 69 Д ДВОЛИЧНОСТ, 70 ДЕВСТВЕНОСТ, 70 ДЕЛА ДОБРА, 71 ДЕЛА ЗЕМАЉСКА, 72 ДЕЛАЊЕ, 74 ДЕЛАЊЕ СВЕТОВЊАКА (МИРЈАНИНА), 75 ДЕМОНИ, 77 ДЕМОНИ – Чулно виђење демона, 80 ДЕМОНИ – Духовно виђење демона, 82 ДЕМОНСКИ НАПАДИ, 86 ДЕМОНИЗАЦИЈА, 89 ДЕЦА – Васпитање, 90 ДОБРОЧИНСТВО, 92 ДОБРО, 92 Разликовање добра од зла, 92 Јеванђелско добро и добро, пале природе, 93 Саблазан добрим, 97 ДОБРОДЕТЕЉИ (ВРЛИНЕ), 98 ДОГМАТИ, 102 ДРСКОСТ, 104 ДРУШТВО, ДРУШТВЕНИ КОНТАКТИ, 106 ДУХ ЧОВЕКОВ, 106 ДУХОВНИШТВО И ПОСЛУШАЊЕ, 106 ДУХОВНИ ДАРОВИ, 118 ДУХОВНОСТ, 118 ДУША, 120 Ђ ЂАВО, 123 Е ЕГОИЗАМ, 124 Ж ЖРТВЕ БОГУ, 125 ЖИВОТ ЗЕМАЉСКИ, 125 З ЗАБАВЕ, 130 ЗАВЕТ, 130 ЗАДОБИЈАЊЕ ДУХА СВЕТОГА, 130 ЗАКЛЕТВА, 130 ЗАПОВЕСТИ БОЖИЈЕ, 131 ЗАТВОРНИШТВО, 135 ЗДРАВЉЕ, 135 ЗЛОПАМЋЕЊЕ, 135 ЗНАМЕЊА, 136 И ИДОЛОПОКЛОНСТВО, 137 ИКОНЕ, 137 ИМАЊЕ, 137 ИМЕ БОЖИЈЕ, 138 ИСКУШЕЊА, 138 ИСПОВЕДАЊЕ, 145 Исповедање Христа, исповедање вере, 145 Исповедање уста, 145 ИСПОВЕСТ, 146 Ј ЈЕВАНЂЕЉЕ, 155 Читање Јеванђеља, 157 ЈЕРЕС, 161 ЈЕРЕТИЦИ, 170 ЈЕРЕТИЧКА ДЕЛА, 177 К КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 181 КЕЛИЈА, 181 КЛЕВЕТА, 181 КЊИГЕ, 182 КОРИСТОЉУБЉЕ, 183 КРОТОСТ, 183 КРСТ СВОЈ И КРСТ ХРИСТОВ, 183 КРШТЕЊЕ, 185 Л ЛАЖ, 191 ЛАЖНО СМИРЕЊЕ, 191 ЛЕЊОСТ, 191 ЛЕПОТА ТЕЛЕСНА, 191 ЛИЦЕМЕРЈЕ, 192 ЛУКАВСТВО, 193 Љ ЉУБАВ ДУХОВНА, 194 ЉУБАВ ПРИРОДНА, 194 ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ, 196 ЉУБАВ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ, 199 ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА, 204 ЉУБАВ ПРЕМА СВЕТУ, 205 ЉУДСКИ РОД, 205 М МАЛОДУШНОСТ, 206 МАНАСТИР, 206 МАШТАЊЕ, 207 МЕСО, 207 МИЛОСРЂЕ, 207 МИЛОСТ, 209 МИЛОСТИЊА, 209 МИР БОЖИЈИ, 209 МИР ДУШЕВНИ, 212 МИРОПОМАЗАЊЕ, 212 МИСАО, 213 МИТАРСТВА, 216 МОЛИТВА, 219 Молитва гласна, телесна, 231 Молитва почетника – њен дух, 233 Закључак, 239 Молитва за непријатеље, 240 Молитва Господња, 240 Молитва умна, срдачна и душевна, 246 Молитва у цркви, 248 Молитвено правило, 252 Молитвена тражења, 252 МОЛИТВА ИСУСОВА, 254 Молитва Исусова и акатисти, 254 Молитва Исусова и безмолвије, 254 Молитва Исусова и богоопштење, 254 Молитва Исусова и богослужење, 254 Молитва Исусова и болести, 255 Молитва Исусова и време. Дуго трајање подвига, 257 Молитва Исусова и духовни дарови, 257 Молитва Исусова – ДЕЈСТВО, 258 Молитва Исусова – ДЕЛАЊЕ, 263 Стајање на молитви, 263 Подела молитве, 263 Метод делања, 264 Правилан облик молитве, 267 Неправилан облик молитве, 269 Поклони, 269 Иконе, 270 Дисање, 270 Положај, 271 Помоћна средства, 271 Остављање молитве. Прекиди, 273 Догмат молитве Исусове, 275 Ватреност у подвигу, 275 Завет монашки, 280 Замењивање молитава, 280 Заповести и молитва, 280 Име Божије, 280 Искушења и борбе, 285 Корист, 285 Место срца, словесност, 286 Молитва благодатна, 288 Молитва гласна, 289 Молитва мирјана, 290 Наставник, 291 Начин живота, 291 Непрестаност, 293 Плач, 294 Плодови, 295 Подвиг, 296 Помисли, 297 Порекло, 299 Послушање и молитва, 300 Постепеност, 301 Предубеђења против молитве, 302 Прелест, 302 Припрема, 303 Противљење демона, 308 Распаљеност телесна, 312 Сабраност (одсуство маштања), 312 Самопосматрање, 313 Сладост у молитви, 313 Сједињење ума са срцем, 314 Смирење и молитва, 315 Тело у молитви, 315 Топлота, 315 Утеха духовна, 315 Циљ молитве, 316 Читање отачких дела о молитви Исусовој, 316 МОНАШТВО, 317 Стање монаштва, 320 Монашки завети, 321 МРЖЊА, 324 МУДРОСТ, 324 МУЧЕНИШТВО, 325 Н НАВИКА, 326 НАДА, 326 НАДА НА БОГА, 327 НАДАХНУЋЕ, 327 НАСЛАДЕ ЗЕМАЉСКЕ, 328 НАСТАВНИК, 328 НАУКЕ, 328 НЕВЕРОВАЊЕ, 329 НЕВОЉЕ, 330 Невоље од људи, 340 НЕЖНОСТ, 341 НЕЗНАБОШТВО, 341 НЕЗНАЊЕ, 341 НЕИСКРЕНОСТ (ЛИЦЕМЕРЈЕ), 341 НЕМИР, 342 НЕПОСТОЈАНОСТ, 342 НЕПРИЈАТНОСТИ, 343 НЕСТИЦАЊЕ, 343 О ОБОЖЕЊЕ, 344 ОБРАЗ И ПОДОБИЈЕ, 344 ОБРЕДИ ЦРКВЕНИ, 347 ОБАВЕЗЕ, 348 ОДЕЖДА, 348 ОДРИЦАЊЕ ОД БОГА, 349 ОКОЛНОСТИ, 349 ОПРАВДАЊА, 350 ОПТУЖБЕ, 350 ОСТАВЉЕНОСТ, 351 ОСУДЕ, 351 ОСУЂИВАЊЕ, 351 ОТКРИВАЊЕ ПОМИСЛИ, 354 ОЧАЈАЊЕ, 354 ОТШЕЛНИШТВО, 354 П ПИЈАНСТВО, 355 ПЛАЧ, 355 ПОБОЖНОСТ (БЛАГОЧЕШЋЕ), 356 ПОДВИГ, 356 Подвиг душевни и телесни, 358 Подвиг лажни, 361 Подвиг који превазилази снаге, 362 Подвиг – Скривање подвига, 362 Подвиг – Место подвига, 363 ПОДОЗРЕЊЕ, 365 ПОЈАВЕ, 366 ПОКАЈАЊЕ, 366 ПОКЛОНИ, 373 ПОМИСЛИ, 375 Исповедање помисли, 380 Блудне помисли, 381 Помисли туге, 381 Хулне помисли, 382 ПОНИЖЕЊА, 383 ПОРЕДАК, 383 ПОСЛУШАЊЕ, 384 ПОСТ, 385 ПОУЧАВАЊЕ, 394 ПОХВАЛА, 396 ПРАВЕДНОСТ, 397 ПРАВИЛО МОЛИТВЕНО, 397 ПРАЗНОСЛОВЉЕ, 403 ПРАШТАЊЕ, 404 ПРЕДАЊЕ ЦРКВЕНО, 404 ПРЕЈЕДАЊЕ, 405 ПРЕКОРИ, 405 ПРЕЛЕСТ ДУХОВНА, 406 ПРЕМУДРОСТ БОЖИЈА, 414 ПРЕУЗНОШЕЊЕ, 415 ПРИЈАТЕЉСТВО, 415 ПРИРОДА ОБНОВЉЕНА, 415 ПРИРОДА ПАЛА, 415 ПРИСТРАСНОСТ, 417 ПРИХВАТАЊЕ, 417 ПРИЧЕШЋЕ, 418 ПРОМЕНЉИВОСТ, 424 ПРОМИСАО БОЖИЈИ, 425 Свеблагост Промисла, 427 ПРОРОШТВА, 428 ПРОСТОТА, 429 ПСАЛМОПОЈАЊЕ, 430 ПСАЛТИР, 430 ПСОВАЊЕ (СКВЕРНОСЛОВЉЕ), 430 ПУТ ПОДВИЖНИШТВА, 430 Р РАДОСТ ДУХОВНА, 433 РАЗУМ ДУХОВНИ, 433 РАЗУМ ПАЛИ, 434 РАЈ, 434 РАСЕЈАНОСТ, 437 РАСКОЛ, 437 РАСКОШ, 438 РАСПАЉЕНОСТ, 438 РАСПУШТЕНОСТ, 438 РАСУЂИВАЊЕ ДУХОВНО, 438 РЕВНОСТ ТЕЛЕСНА И ДУХОВНА, 441 РОПТАЊЕ, 444 С САБЛАЗАН БЛИЖЊЕМ, 445 САБЛАЗАН ОД БЛИЖЊЕГ, 445 САБЛАЗНИ, 445 САВРШЕНСТВО, 447 САВЕСТ, 447 САВЕТ, 448 САВЕТОВАЊЕ, 448 САМОЉУБЉЕ, 449 САМООБМАНА, 450 САМООПРАВДАЊЕ, 452 САМООДРИЦАЊЕ, 452 САМОПОУЗДАЊЕ, 453 САМОПРИМОРАВАЊЕ, 454 САМОУБИСТВО, 454 САМОУКОРЕВАЊЕ, 454 СВЕТ, 456 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 458 СВЕТИ, 458 СВЕТЛОСТ БОЖАНСКА И ЛАЖНА, 459 СВЕТОСТ, 459 СВЕШТЕНСТВО, 460 СЕЋАЊЕ НА БОГА, 461 СЕЋАЊЕ НА СМРТ, 462 СИРОМАШТВО ДУХА, 466 СЈЕДИЊЕЊЕ УМА, ДУШЕ И ТЕЛА, 466 СЛАБОСТИ, 468 СЛАВА, 471 СЛАВОСЛОВЉЕ, 471 СЛАДОСТ ДУХОВНА И ЛАЖНА, 473 СЛОБОДА ДУХОВНА, 473 СЛОБОДНО МИШЉЕЊЕ, 473 СЛУЧАЈ, 473 СМИРЕЊЕ, 474 СМИРЕНОМУДРЕНОСТ, 476 СМИРЕНОСЛОВЉЕ, 477 СМРТ, 478 СНОВИ, 482 СПАСЕЊЕ И САВРШЕНСТВО, 486 СПАСЕЊА ПУТЕВИ, 493 СПОКОЈСТВО ИСТИНСКО И ЛАЖНО, 493 СПОЉАШЊЕ ДЕЛАЊЕ, 494 СПОЉАШЊЕ ПОНАШАЊЕ, 494 СПОРЕЊЕ, 495 СРЕБРОЉУБЉЕ, 495 СРЕЋА, 496 СРОДСТВО ПО ТЕЛУ, 497 СТАРИ ЗАВЕТ, 497 СТАРЧЕСТВО, 497 СТОМАКОУГАЂАЊЕ, 497 СТРАСТИ, 498 Правилан однос према страстима, 504 СТРАХ БОЖИЈИ, 509 СТРАХОВИ, 512 СУД БОЖИЈИ, 513 СУЗЕ, 513 СУЈЕТА, 515 Т ТЕЛО, 518 ТЕЛО И КРВ, 520 ТРЕЗВЕНОСТ, 522 ТРПЉЕЊЕ, 525 ТУГА, 526 Туга спасоносна, 526 Ћ ЋУТАЊЕ, 527 У УВРЕДЕ, 528 УВРЕДЉИВОСТ, 528 УЗДРЖАЊЕ, 528 УЗНЕМИРЕЊЕ, 529 УКРАШАВАЊЕ, 529 УМИШЉЕНОСТ, 529 УМНО ДЕЛАЊЕ, 530 УНИНИЈЕ, 530 УНУТРАШЊЕ (ДУШЕВНО) ДЕЛАЊЕ, 530 УСАМЉЕНОСТ, 531 УСАМЉЕНОСТ ДУХОВНА, 532 УТЕХА ДУХОВНА, 532 УТИСЦИ, 533 УЧЕНОСТ СВЕТСКА, 534 УЧЕЊЕ ИСТИНСКО И ЛАЖНО, 534 УЧИТЕЉ, 535 Ф ФАРИСЕЈСТВО, 537 X ХЛАЂЕЊЕ, ‘, 541 ХРАБРОСТ, 541 ХРАМ БОЖИЈИ, 541 ХРИШЋАНСТВО, 541 Стање хришћанства, 542 ХУЛА, 544 Ц ЦЕЛОМУДРЕНОСТ, 545 ЦРКВА, 545 Послушност Цркви, 546 Ч ЧАМОТИЊА, 547 ЧИСТОТА, 547 ЧИТАЊЕ, 547 ЧИТАЊЕ ПСАЛТИРА, 548 ЧИТАЊЕ СВЕТИХ ОТАЦА, 548 ЧИТАЊЕ СВЕТОГ ПИСМА, 551 ЧОВЕК, 552 Човеково назначење, 555 ЧОВЕКОУГАЂАЊЕ, 559 ЧУВАЊЕ УМА, 560 ЧУВСТВА, 560 ЧУДЕСА, 560 Наслов: Енциклопедија православног духовног живота Издавач: Образ светачки Страна: 588 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2005 ИСБН: 978-86-86555-27-4

Niš 2020. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, radovi na srpskom i engleskom jeziku, 585 strana + optički disk u prilogu. Knjiga je odlično očuvana. V7 Sadržaj: The longue duree or translationes and remote administration in Serbian lands: Revisiting the localized conceptualization of the order of succession in power, in the conjuncture of the 13th c. / Elena Gkartzonika Srednjovjekovne pravoslavne crkve i manastiri na prostoru Crne Gore / Vasilj Jovović Sacerdotium and imperium in late Byzantine art / Konstantinos M. Vapheiades Susret pravoslavnog i katoličkog sveta; Despot Đurađ Branković i Jovan Kapistran / Aleksandra S. Radosavljević Obnova srpskog zlatnog doba u simboličnoj politici reprezentativne kulture karlovačke mitropolije u 18. stoleću / Miroslava Kostić Crkva Sv. Jovana Iznad Gornjeg Matejevca i njena arhaična trikonhalna osnova / Miša Rakocija Predstave Presvete Bogorodice na enkolpionima i ”Steatitskoj“ ikoni: predmet lične pobožnosti sa nekropole Svetog Pantelejmona u Nišu / Nemanja Petrović New data on the apse mosaic of basilica No1 in Zaldapa/Bulgaria / Vania Popova, Georgi Atanassov The chancel screens of the episcopal basilica (No 4) in Parthicopolis / Bulgaria (preliminary observations) / Svetla Petrova Arheologija najstarijih srpskih crkvenih središta / Vesna Bikić Pogled ha rezultate arheoloških istraživanja crkve Sv. apostola Petra i Pavla u Rasu / Uglješa Vojvodić Primeri nalaza novca u Pomoravlju od IX do XIII veka / Dušan S. Rašković Representations of the Virgin Mary on lead seals found in Dobroudja / Eugen Paraschiv-Grigore, Ioana Paraschiv-Grigore Tomb of Manuel Kommemos I, pantokrator monastery and its impact on Stefan Uros III Decanski /Halak Cetinkaya „I postavi knez crkvu svetu“ - zajedničke karakteristike arhitekture ruskih i srpskih zadužbina, u XIII veku / Ariadna Voronova Ploča časne trpeze u manastiru Kastaljan: Simvol jelena i Svete Gore / Jasmina S. Ćirić Reflection of the Islamic and Sassanid art on the aniconic decoration of Byzantine wall paintings in Cappadocia / Metin Kaya Dečanske crkve mramor i njegovo značenje / Anđela Gavrilović Tracing inspiration: A comparative study between motifs in Moravan sculptural decoration and Anatolian art from the late 14th and early 15th century / Vladimir Božinović The insignia of the Bulgarian tsar Konstantin Tikh (1257-1277). Analysis and typology / Kalina Atanasova “Traces de “feminite” in Macedonian Middle ages – art and archaeology / Elizabeta Dimitrova, Orhideja Zorova Bogoslužbeni karakter dela posledovanja srpskog Minhenskog psaltira / Kristina Miloradović Predstava službe arhijereja u Bogorodičinoj crkvi na Vražjem Kamenu / Tatjana Starodubcev Karakter i kontekst prikazivanja lika Svetog Save u XVI i XVII stoleću van istorijskih granica dijaceze na primerima iz Suprasla i Dragomirne / Goran M. Janićijević Između reprezentacije crkvene vlasti i prikaza aktuelnog: predstave mitropolita Mihaila Jovanovića u drugoj polovini 19. veka / Igor Borozan Religijska orjentacija članova porodice Konstantina Velikog / Irena Ljubomirović Istorija i eshaton / prof. dr Jovan Purić Osvrt na ličnost Svetog Save u srpskoj naučnoj teološkoj periodici između dva svetska rata / đakon Ivica Čairović “The ontology of human personhood is its divine image”, the anthropology of St. Justin’s Popovich / Eirini Artemi Neobjavljena „Sintagma“ arhiepiskopa Genadija Ohridskog / Viktor Nedeski Ecclesiology according to Dumitru Staniloae / Theoni Boura Zatečeno stanje i konzervacija „Ruskog krsta“ iz oltara Saborne crkve silaska Sv. Duha u Nišu / Franc Curk, Marija Curk PRIKAZ Miša Rakocija, Saborna crkva u Nišu, Niš 2019. (64. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, reč na promociji ) / prof. dr Miodrag Marković Miša Rakocija. Saborna crkva u Nišu. Povodom 200 godina Malog Sabornog hrama, Niš 2019. / Anđela Gavrilović IN MEMORIAM: Dr Ivan Mikulčić