Rene Kambon : RETKA PTICA , IZ Jugoslavija Beograd 1967, str. 92. Francuski krimi roman. Očuvanost 4.

Izdavački zavod Jugoslavija`, Beograd, 1967.godine, broširani povez, 90 STR OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAS

Jugoslavija, Beograd, 1967, meki povez, latinica, strana 90, preveo Nikola Pavlović. `Radi sam i ćutke. Bivši je legionar i ubija golim rukama.` Knjiga je dobro očuvana, na nekoliko mesta ima oznaka-štikliranja pri čitanju.

ČARLS ROBERTS RIĐI LISAC Tvrdi povez Edicija Plava ptica

Biblioteka Plava ptica, Mlado pokolenje, Beograd 1961 godine. Tvrd povez. U dobrom stanju. Ima pečat biblioteke.

Karl May - Vinetuovi naslednici Plava ptica Mlado pokoljenje 1965 407 strana Posveta na unutrašnjoj strani korice i predlistu K.D.S. 4.3.

Roman o junaštvu dece američkih pionira Izdaje - Prosveta Beograd Biblioteka Plava ptica - knjiga 55 Stanje kao na slikama Tvrd povez 275.strana

Mlado pokolenje (b. Plava ptica), Beograd 1968, 424 strane, tvrd povez korice kao na fotografijama, unutra bez mana, čista - bez potpisa, pečata, obeležavanja i sl.

VELIKI VAN - Nikolaj Bajkov roman o životu mandžurskog tigra biblioteka Plava ptica Beograd 1980 god, 240 str, tvrd povez, požutele strane, u dobrom stanju. K.D.S.2.3.

Naslov: Brodolom Pacifika I Autor: Frederik Merijet Edicija: Plava ptica (knjiga 89) Izdavač: Prosveta, Beograd Obim strana: 208 Format: 13 x 19 cm Povez: Tvrdi Knjiga je jako lepo očuvana. Na četiri mesta postoji pečat. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

Izdavač:JUGOSLAVIJA - PROSVETA Beograd EDICIJA:PLAVA PTICA Broj strana:245 Pismo: Ćirilica Povez: TVRD sa omotom Format: 21 x 12,5 cm Godina izdanja: 1981 Odlično očuvana knjiga,omot knjige je po ivicama zaštićen trakom,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Crvenko (Veliki Riđan) je prvenstveno pustolovni roman, ali i lirska pripovest sa snažnim emocionalnim nabojem... Ona zapravo govori o tome, do koje se mere, kroz uzajamno prijateljstvo čoveka i životinje, može steći najveća pouka života: naći svoje mesto u svetu, otkriti smisao u sebi, i podeliti ljubav sa drugima. To je upravo pouka do koje, na jedan posve neobičan način, stižu i dečak i njegov pas, učeći, pri svemu tome, kolika je u postizanju tog cilja potrebna mera hrabrosti, čvrstine i razumevanja.

Dobro Očuvana , tragovi na omotu... Plava Ptica 10 270 strana , 350 grama Pustolovine jednog psa. Svoj avanturistički literarni opus Džek London je sazdao na dva velika potporna stuba: jedan je simbolisan beskrajnim, belim divljinama Severa, a drugi gustim, toplim plavetnilom Južnih mora. Nikada se istinski zaljubljenici u Londonovo delo nisu mogli odlučiti - ako je ikad i bilo prave potrebe - između jednog i drugog: na jednoj strani ključala snaga nepreglednih ledenih prostranstava, na drugoj raskošna gotovo mazna pitomina; na Severu, surova veličanstvenost prirode od koje zastaje dah, na Jugu, blažena vedrina praiskoni od koje se muti u glavi. Kao i u izvesnom broju drugih prilika, i u ovom je romanu činjenica da je glavna ličnost jedan pas poslužila Londonu da u još snažnijim kontrastima predstavi svet koji opisuje. To je svet u kojem podli i plemeniti karakteri dolaze u dodir i sukob; u kojem ne civilizacija, već naličje civilizacije igra svoju rušilačku ulogu; u kojem se drevni običaji menjaju preko noći, ostavljajući za sobom prazninu i pustoš. U tom svetu u burnom kovitlacu, koji gubi staro lice a ne stiče novo, dolaze do punog izražaja sve osobine ljudske :i one najniže, i one najviše. Džerijeva sudbina samo podcrtava taj raskol; ali, istovremeno, jednostavna lepota Džerijevog karaktera stoji kao pouzdana tačka oslonca, kao međaš koji i radnji romana i njegovoj filozofiji daje pravi putokaz. KSS1

Laguna/ PANTERKA - Stefani dez Or solidno očuvan, trag savijanja na ćošku korice, rikna malo ukošena, stranice sa spoljašnje strane potamnele Ovo je istinita priča. Rođena je u Flandriji krajem XIX veka. Talentovana je, odlučna i sanja o Parizu. Kada osvoji srce Luja Kartijea, koji je uči o dragom kamenju i misterioznim legurama, iz njihove saradnje, a zatim i ljubavi, rađa se čudesan nakit: rajske ptice, indijski nakit, pera i dijademe, ali pre svega mitska panterka... Stil je rođen, njen. Njeno ime je Žana Tusen. Ona je blistavo otelotvorenje kuće Kartije. Ona je juvelirka kraljeva. Kroz sliku jednog veka u kojem srećemo Prusta, Koktoa, Hemingveja, Skota i Zeldu, Koko Šanel, čak i vojvotkinju od Vindzora, otkrijte čudesnu sudbinu genijalne Žane Tusen, žene koju su zvali Panterka. „Ko se seća Žane Tusen? Srećom, Stefani dez Or je oživela svojim spretnim perom nezaobilaznu figuru kuće Kartije u vreme Belle Epoque i Années Folles. U ovom romanu autorka uspeva da nađe pravi ritam, brz i precizan, koji omogućava čitaocu da upozna vatrenu prirodu najveće juvelirke svog vremena, izuzetne žene, ljubavnice i desne ruke Luja Kartijea.“ Le Figaro littéraire

DANIJEL DEFO ROBINSON KRUSO Meki povez Izdavač Prosveta Робинзон Крусо (енгл. Robinson Crusoe /ˌrɒbɪnsən ˈkruːsoʊ/) роман је Данијела Дефоа, први пут објављен 25. априла 1719. године. Овај роман је прича о доживљајима лика по коме роман носи назив, енглеског бродоломника који је провео 28 година на далеком тропском острву, на којем је доживео разне авантуре пре него што су га коначно спасили. Занимљиво је Робинзоново сналажење на пустом острву и његова борба за преживљавање у дивљини, што је до тада било несхватљиво. Прича је била инспирисана стварним догодовштинама Александра Селкирка, шкотског бродоломника који је живео нешто више од четири године на пацифичком острву које се звало Мас а Тијера (шп. Más a Tierra) и које је 1966. године преименовано у Острво Робинзона Крусоа, у Чилеу.[1] Радња Books-aj.svg aj ashton 01g.svg УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге! Након бега од куће и разних перипетија, Робинзон Крусо је доживео бродолом, који је преживео, али су га таласи избацили на острво. Са насуканог брода успео је да спаси храну, пиће, оружје, алат итд. Када је спасавање ствари с брода било готово, направио је колибу са јаком оградом, склопио намештај и почео да лови. Плашећи се да се не изгуби у времену, Робинзон Крусо је направио календар. Иако незадовољан својом ситуацијом, увек је налазио излазе и решења. Пошто је имао мастило и папир, записивао је догађаје на острву. Пронашао је разне врсте воћа и почео да се бави земљорадњом. Да би одложио своје прве плодове, направио је корпе од прућа и посуде од глине. На другој страни острва направио је малу викендицу. Уживао је упознајући разне врсте птица. Пошто се у тренуцима болести почео молити, то му је помогло, како је он веровао, те је постао много бољи верник него пре. Велика жеља за повратком кући, навела га је на изградњу чамца. После дуготрајног и напорног рада, схватио је да је погрешио. Чамац је био јако велики, те га није могао догурати до воде. Други покушај је био успешнији. Међутим, када се са новим чамцем упутио у обилазак острва, појавила се струја због које је замало одвучен на пучину. Одлучио је да узгаја козе ради млека и меса. Највећи страх на острву доживео је када је угледао стопу у песку. Мислио је да је окружен људождерима и веома се уплашио. Када је скупио снагу и поновно изашао, наишао је на људске лобање и кости. Пошто је страх све више растао, био је срећан кад је пронашао пећину у којој је могао да се сакрије. Једног дана, Робинзон је коначно угледао људождере на обали. Из заклона је посматрао њихово понашање. Заробљенике су убијали, пржили месо и јели. Велику наду је имао када је угледао брод на пучини. Наду је изгубио када је својим чамцем допловио до брода. Брод није био усидрен већ насукан. Посада брода је или била мртва или је већ напустила брод. Једне ноћи Робинзон је уснуо необичан сан. Тај сан му се остварио када је спасио једног домороца, који му је касније постао добар пријатељ. Иако се Робинзон у почетку прибојавао, одлучио је да преваспита људождера Петка. После много муке, њих двојица су се споразумевали говором, а и одвикао га је од људског меса. Петко је помагао Робинзону у свакодневним пословима. Пошто се Петко добро разумео у обраду дрвета, заједно су направили велики чамац. Коначно, Петко је много помогао Робинзону у биткама са дивљацима и гусарима. Њихова најважнија битка била је битка за брод којим су њих двојица на крају напустили острво. Отишли су у Шпанију и Енглеску, где је Робинзон успео да добије назад свој иметак, ожени се и најзад настави свој уобичајени живот. Историја романа Прави пуни наслов романа Прави пуни наслов романа био је необично дуг (таква је онда била мода) Живот и необични и изненађујући доживљаји Робинсона Крузоа морнара из Јорка, који је проживео 28 година на пустом острву у Америци, близу ушћа реке Ориноко, на чију је обалу избачен после бродолома брода у којему су погинули сви чланови посаде, осим њега, С описом тога како су га на крају спасили гусари. Написао он сам[2] Наслов следећег издања књиге, у јесен исте године, Дефо је променио и на крају додао - Послано по пријатељу.[2] Настанак и позадина романа Данијел Дефо написао је Робинзона кад је имао шездесет година, након бројних животних падова и успона. Његов отац је хтео да постане пастор, али он се посветио трговини и доживео банкротство. Спасило га је писање разноразних чланака, док му је писање романа донело славу и богатство пред крај живота.[3] У то време у енглеској књижевности постојала су само два тематска жанра, љубавни и путописни романи (са пуно авантура). Нешто пре писања Робинзона британску јавност узбудила је књига Крстарење око света Вудеса Роџерса, објављена 1712. Он је у њој између осталог испричао судбину шкотског морнара Александра Селкирка који је након свађе са капетаном на властити захтев искрцан и остављен на пустом острву Мастира (поред чилеанске обале) - 1704. На том хладном острву је Селкирк живео све до 1709.[4] хранећи се козама, кад га је спасила експедиција Вудеса Роџерса. Многи и данас сматрају да је то била инспирација Дефоу за његов роман[4][3] иако има и других теза. По једној он је само преузео и преправио спис војводе Роберта Харлија, за ког је писао политичке памфлете, заправо га покрао.[2] Можда му је инспирација била судбина морнара Роберта Нокса који је 1659. живео као бродоломац на Цејлону. Нешто пре Дефоа - 1668, Хенри Невил написао је роман Пинесово острво[2] у ком његов јунак Џорџ Пајн са четири супутнице доживи бродолом и спаси се дочепавши се пустог тропског острва, где има хране у изобиљу. Његова зла судбина, испадне потпуна супротност - јер се за храну не мора трудити, већ живот проводи у љубави са своје четири партнерке. Па се може претпоставити да му то дело ипак није било узор. Петко се клања Робинзону после свог избављења. Литерарна вредност и прави смисао Дефо је пре свега био новинар, који је писао о економији, па његов Робинзон нема изузетну литерарну вредност.[3] Робинзон Крузо је пре свега оптимистичка химна у славу живота, и ода тек рађајућој енглеској колонијалној експанзији и будућој индустријској револуцији и капитализму у његовој девичанској фази.[3] Свет је у Дефоово доба још био велика неистражена бајковита непознаница, довољно велик да пружи рајско обиље - сваком оном који га марљиво искористи у властиту корист. На земљи је тад живело само 610 милиона становника[5], а по неким деловима нити један. Требало се дакле само одважити и кренути на пут, јер ко тражи тај ће и наћи. Насловни јунак романа Робинзон није узвишени лик (какви су дотад били предмет литературе), већ сасвим обични човек свог времена, ношен приземним и прагматичним циљевима, да преживи и због тог је био близак и читаоцима каснијих нараштаја. Он је типични енглески пуританац свога доба, који спашава Петка од људождера, и настоји да га цивилизује у складу са својим хришћанским моралом, али исто тако се сазнаје да му уопште није било неморално да крене у куповину робова за своју плантажу. Он није ни превише паметан - пар месеци утроши на градњу пироге, коју касније не може да порине у море, али је невероватно упоран и никад превише не очајава. Кад га ухвати малодушност, постане рационални књиговођа живота и једноставно стави на једну страницу лоше странице свог положаја (сам је на пустом острву) а на другу позитивне (жив сам и имам што јести) дакле добро је. По том свом неуништивом оптимизму налик је Дел боју из данашњег серијала о Тротерима. Успех и следећи наставци Дефо је након успеха Робинзона написао и наставак романа под насловом - Нови доживљаји Робинзна Круса (енгл. The Farther Adventures of Robinson Crusoe) 1719. [4] То је требало да буде последњи наставак серијала, како је објавио у наслову књиге.[2] Књига није поновила успех првог романа, јер авантуре већ остарелог Робинзона који се са седамдесет година, враћа на своје острво у пратњи синовца и Петка, није више имала чар борбе за самоодржање и ону животну енергију којом је одисао насловни лик у првом делу серијала. Иако у њој Робинзон доживи пуно више перипетија док се преко Мадагаскара, Кине и Сибира не врати у Енглеску.[2] Дефо је и поред неуспеха наставка саге о Робинзону, написао и његов трећи део Важна размишљања током живота и необичних доживљаја Робинзона Круза и његова визија анђеоског света (енгл. Serious Reflections During the Life & Surprising Adventures of Robinson Crusoe, With His Vision of the Angelic World), који је објавио у августу 1720. У њој се кроз уста Робинзона бавио углавном моралним и политичким размишљањима о тадашњем свету. Робинзону у тадашњем свету - највише смета паганство, али мисли да хришћанство не треба ширити мачем, али онда пар редова даље каже - када би се европски кнежеви ујединили, лако би помели Турке и Персијанце и искоренили име Мухамеда, најгорег варалице.[2] Утицај и рефлексије на Робинзона Дефоов Робинзон подстакнуо је цели нови жанр сличних романа такозваних робинзонијада, у низу земаља.[2] Под утицајем Робинзоновог успеха настала су и Свифтова Гуливерова путовања из 1726, а и Жил Верн се рефлектовао на Робинзона у свом Тајанственом острву - 1874. Робинзонијаде постоје и данас у бројним новелама Научне фантастике и сапуницама тог жанра Славни ирски књижевник Џејмс Џојс рекао је да је Робинзон симбол британског колонијализма: Он је прави прототип британског колонисте ....` Сав англосаксонски дух је синтетисан у Крузоу: мушка независност, несвесна окрутност, упорност, спора али ефикасна интелигенција, сексуална равнодушност и срачуната уздржаност. Чак се и Карл Маркс бавио анализом Робинзона у свом класичном делу Das Kapital, ругајући се раширеној моди цитирања позитивних искустава Робинзоновог вредног и упорног рада у класичној економији тог времена из ипак измишљене приче. Али је и приметио у складу са марксистичким погледом на свет, да Робинзоново искуство преживљавања на пустом острву представља признање веће економске вредности рада над капиталом, јер сам Робинзон закључује да је новац који је пронашао на олупини брода, за њега безвредан, нарочито у поређењу са пронађеним алатом.