Lepo očuvano

SBN: Ostalo Godina izdanja: 1979 Jezik: Srpski Autor: Strani Edicija „Plava ptica“, knjiga br. 22. Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Maj, Karl Naslov Duh Ljana Estakada : nove pustolovine Old Šeterhenda, Vinetua i njihovih prijatelja / Karl Maj ; [preveo I.[Ilija] Kecmanović ; ilustracije Đ.[Đura] Teodorović] Jedinstveni naslov ǂDar ǂGeist des Llano Estacado. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 315 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kecmanović, Ilija Teodorović, Đura Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ21 ISBN (Tvrdi povez sa omotom) Napomene Prevod dela: Der Geist des Llano Estacado Tiraž 10 000. Zajedno sa Karlom Majem, brojne generacije mladih čitalaca prokrstarile su, uzduž i popreko, čitav Divlji zapad, upoznajući njegova živopisna prostranstva i šireći svoja saznanja o jednom izuzetno dramatičnom vremenu. To su vremena, i to su krajevi, u kojima ljudska odvažnost, visok osećaj časti i sposobnost da se preživi dolaze do najpunijeg izražaja. To je, ujedno, jedna od najstarijih povesti ljudskog roda: priča o kroćenju divljih predela, i njihovog pretvaranja u plodnu pitominu. Put nas, u ovoj uzbudljivoj knjizi, vodi u južne krajeve Sjedinjenih Država, u neveliku ali u to doba smrtno opasnu pustinju, Ljano Estakado. Zavodeći bezazlene karavane, ljude što su se u potrazi za boljim životom otisnuli preko okeana vode i kopna, razbojničke družine nalaze u ovim divljim krajevima lak i nemoćan plen. Jedini protivnik od koga zaziru, jeste čudesni jahač što ga zovu Duhom Ljana Estkada; stvorenje u kojem sujeverni prepoznaju magične moći, a koje je, u stvari, sebi kao životni cilj postavilo borbu protiv pustinjskih „lešinara“. U dramatičnom sledu zbivanja, ponovo su zajedno najdičniji lovci ovih dalekih zapadnih krajeva; oni, predvođeni Vinetuom i Old Šeterhendom, konačno oslobađaju Ljano gnusnih bandi pljačkaša. Sada, kada putnicima kroz Ljano više ne grozi smrtna opasnost, nema više ni potrebe za Duhom: i mi otkrivamo jednu zaista neobičnu tajnu. Karl Maj (1842-1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio `demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima`. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci. MG89 (L)

Edicija „Plava ptica“, knjiga br. 22, odlično očuvano! Autor - osoba Maj, Karl Naslov Duh Ljana Estakada : nove pustolovine Old Šeterhenda, Vinetua i njihovih prijatelja / Karl Maj ; [preveo I.[Ilija] Kecmanović ; ilustracije Đ.[Đura] Teodorović] Jedinstveni naslov ǂDar ǂGeist des Llano Estacado. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 315 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kecmanović, Ilija Teodorović, Đura Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ21 ISBN (Tvrdi povez sa omotom) Napomene Prevod dela: Der Geist des Llano Estacado Tiraž 10 000. Zajedno sa Karlom Majem, brojne generacije mladih čitalaca prokrstarile su, uzduž i popreko, čitav Divlji zapad, upoznajući njegova živopisna prostranstva i šireći svoja saznanja o jednom izuzetno dramatičnom vremenu. To su vremena, i to su krajevi, u kojima ljudska odvažnost, visok osećaj časti i sposobnost da se preživi dolaze do najpunijeg izražaja. To je, ujedno, jedna od najstarijih povesti ljudskog roda: priča o kroćenju divljih predela, i njihovog pretvaranja u plodnu pitominu. Put nas, u ovoj uzbudljivoj knjizi, vodi u južne krajeve Sjedinjenih Država, u neveliku ali u to doba smrtno opasnu pustinju, Ljano Estakado. Zavodeći bezazlene karavane, ljude što su se u potrazi za boljim životom otisnuli preko okeana vode i kopna, razbojničke družine nalaze u ovim divljim krajevima lak i nemoćan plen. Jedini protivnik od koga zaziru, jeste čudesni jahač što ga zovu Duhom Ljana Estkada; stvorenje u kojem sujeverni prepoznaju magične moći, a koje je, u stvari, sebi kao životni cilj postavilo borbu protiv pustinjskih „lešinara“. U dramatičnom sledu zbivanja, ponovo su zajedno najdičniji lovci ovih dalekih zapadnih krajeva; oni, predvođeni Vinetuom i Old Šeterhendom, konačno oslobađaju Ljano gnusnih bandi pljačkaša. Sada, kada putnicima kroz Ljano više ne grozi smrtna opasnost, nema više ni potrebe za Duhom: i mi otkrivamo jednu zaista neobičnu tajnu. Karl Maj (1842-1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio `demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima`. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci. KC novo (L)

Plava ptica, knj. br. 25–26 Omoti iskrzani i malo potamneli, reparirani nevidljivim selotejpom, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Gilbert, Henri, 1868-1936 = Gilbert, Henry, 1868-1936 Naslov Robin Hud : istorijski roman o legendarnom engleskom junaku. Sv. 1-2 / Henri Gilbert ; preveo s engleskog Nika Milićević Jedinstveni naslov ǂRobin ǂHood. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 243 str. ; 243 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milićević, Nika, 1897-1980 = Milićević, Nika, 1897-1980 Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ25-26 (Plast.) Napomene Prevod dela: Robin Hood Tiraž 10.000. O Robinu Hudu, legendarnom engleskom junaku s kraja dvanaestog i početna trinaestog veka, sačuvano je bezbroj najlepših balada; one opevaju njegove podvige, u ono teško i krvavo vreme bezvlašća, kada se vode borbe o presto što ga privremeno beše napustio Ričard Lavljeg Srca, otišavši u jedan od krstaških ratova. Narodni pevači opevali su Robina Huda kao osvetnika poniženih i uvređenih, kao strogog sudiju okrutnim lordovima i samovoljnim prelatima; bio je to, po njima, ideal muževnosti, plemenitih svojstava i retke moralne čvrstine; zaštitnik nejakih, progonjenih i nesrećnih; galantni pokrovitelj nezaštićenih žena. U bezbroj navrata su, i u novije doba, ove balade korišćene u moderno j književnoj obradi: i sve one uznose i veličaju legendarni lik gospodara Šervudske šume, njegovu pravdoljubivost, njegovu nenadmašnu streljačku veštinu, njegovu odanost prijateljima i strogost prema neprijateljima. Ali možda nijedan od svih potonjih pisaca nije, kao Henri Gilbert, u svoje delo pretočio duh narodnih balada, njihovu izvornu svežinu, niti sa toliko maštovitosti i spisateljske snage izrazio duh vremena. Sve što je bilo znano, i sve što nije bilo znano, o ovom drevnom junaku, sada je ponovo pred nama: u knjizi retke jasnoće, pesničke ponesenosti i čvrstih moralnih nazora. KC novo (K)

„PLAVA PTICA“, knj. 44 i 45. Džon Stajnbek KRALJ ARTUR Autor - osoba Stajnbek, Džon Naslov Kralj Artur : legende o kralju engleskom i vitezima okruglog stola. Sv. 1–2/ napisao Džon Stajnbek ; [prevela Mirjana Matarić-Radanov ; ilustracije Gordana Jocić] Jedinstveni naslov ǂThe ǂActs of King Arthur and his Noble Knights. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978, 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1978 (Beograd : Srbija) Fizički opis 197 str. ; 262 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Matarić-Radovanov, Mirjana N. Jocić, Gordana Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ44–45 (Karton) Napomene Prevod dela: The Acts of King Arthur and his Noble Knights Tiraž 10.000. Sećajući se maglenih, zanosnih dana svog vlastitog detinjstva, ispunjenih, istovremeno, i čednim i mračnim tajnama što retko kad čak i u životu odrasla čoveka nalaze odgovor, Džon Stajnbek, veliki pisac našeg veka i nobelovac, kao svoje poslednje delo, objavljeno tek nakon njegove smrti, priredio je za omladinu čuvenu, nezaboravnu hroniku o legendarnom kralju engleskom Arturu i njegovim plemenitim vitezovima, vitezovima Okruglog stola. Knjiga je to o delima vladara, i njegovih velmoža, za koje se pouzdano ne može reći čak ni da li su stvarno živeli, ali od kojih je narodno predanje britanskih otočja stvorilo likove s kojima se, u pogledu najuzvišenijih vrlina, ali i u pogledu tragičnih ljudskih slabosti, mogu još samo meriti najizuzetniji među starim grčkim junacima. Stajnbeka je, kao dečaka, dok je čitao stare hronike o Arturu i njegovim vitezovima, fasciniralo jedno, za njegov duh tada neobično saznanje: da nema lepote bez ružnoće, da nema plemenitosti bez podlaštva, hrabrosti bez kukavičluka, niti ljubavi bez mržnje. Uzimajući, pred kraj svog životnog puta, motiv o kralju Arturu kao temu poslednje knjige u svom bogatom opusu, Stajnbek je pred očima imao tu veliku istinu – ali i jednu još veću: da čovek postaje istinski vredan poštovanja i ljubavi, i vredan trajne uspomene o sebi, tek onda kad uspe da savlada slabost koju kao ljudsko biće nosi u sebi, i uzvisi se nad samim sobom. KC novo (L)

„PLAVA PTICA“ Knj. 21, odlično očuvano. Autor - osoba Maj, Karl, 1842-1912 = May, Karl, 1842-1912 Naslov Sin lovca na medvede : roman sa divljeg zapada / Karl Maj ; [preveo Ilija Kecmanović ; ilustracije Đ. Todorović] Jedinstveni naslov ǂDer ǂSohn des Barenjagers. srp Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 375 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kecmanović, Ilija Todorović, Đ. Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ21 ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: Der sohn des barenjagers / Maы Karl Tiraž 10 000. „Sin lovca na medvede` je roman iz ciklusa nazvanog „Divlji zapad`. Karl Maj (1842-1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio `demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima`. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci. MG145 (N)

„PLAVA PTICA“ Knj. 21. Autor - osoba Maj, Karl, 1842-1912 = May, Karl, 1842-1912 Naslov Sin lovca na medvede : roman sa divljeg zapada / Karl Maj ; [preveo Ilija Kecmanović ; ilustracije Đ. Todorović] Jedinstveni naslov ǂDer ǂSohn des Barenjagers. srp Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 375 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kecmanović, Ilija Todorović, Đ. Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ21 ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: Der sohn des barenjagers / Maы Karl Tiraž 10 000. „Sin lovca na medvede` je roman iz ciklusa nazvanog „Divlji zapad`. Karl Maj (1842-1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio `demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima`. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci. MG59 (L)

„PLAVA PTICA“ Knj. 21, dobro očuvano. Autor - osoba Maj, Karl, 1842-1912 = May, Karl, 1842-1912 Naslov Sin lovca na medvede : roman sa divljeg zapada / Karl Maj ; [preveo Ilija Kecmanović ; ilustracije Đ. Todorović] Jedinstveni naslov ǂDer ǂSohn des Barenjagers. srp Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 375 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kecmanović, Ilija Todorović, Đ. Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ21 ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: Der sohn des barenjagers / Maы Karl Tiraž 10 000. „Sin lovca na medvede` je roman iz ciklusa nazvanog „Divlji zapad`. Karl Maj (1842-1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio `demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima`. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci. KC novo (K)

„PLAVA PTICA“ knj. 72 i 73 F. A. Suli LEON I LEONINA ILI PRIČA O ISTRAJNOSTI Autor - osoba Suli, F.A. Naslov Leon i Leonina ili Priča o istrajnosti. Knj. 1-2 / napisao F.N. Suli ; [ilustracije Relja Penezić] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1984 Fizički opis 2 knj. (264; 284 str.) ; 20 cm Drugi autori - osoba Penezić, Relja Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; 73 ; 74 U ovom uzbudljivom romanu radnja se zbiva krajem 18. veka i to na širokom prostoru od Crnog mora do Severne Amerike. Klupko događaja se zaplelo u Parizu gde su se sreli Leon i Leonina, koje ubrzo razdvajaju spletke ljudi mračnih poriva i surove ćudi, i to upravo u trenutku otkrića uzajamnih simpatija. Šesnaestoj baronici Dartoa, baki Leonininoj, koja je inače bila odbacila i nju i ženu nesrećnu majku, ne ide u račun da se buduća bogata naslednica vezuje za siromašnog viteza od Gijminoa, Leona, o kome se ona obavestila uhodeći kuću na Veveričjem prolazu – gostoljubivi dom D’Irfeovih, Leonininog dede po majci, gde je ona odrasla. Pakleni plan o nasilnom braku sa grofom od Šavinjola razorio je mir te kuće, a ljubav dvoje mladih stavio na najteže iskušenje: posle dvoboja između Leona i grofa od Šavinjola, oni se rastaju za duže vreme. Leon je okovan i bačen na galiju, doživljava pravu odiseju, ali nikakve bure ili hridine grčkih ostrvlja niti robovanje pod turskim gospodarem ne slamaju njegov viteški otpor i jedinu želju – da se vrati Leonini. Za to vreme zla sudbina nije poštedela ni Leoninu: iako krhka, ali vaspitanja koje je u njoj razvilo borbenost i istrajnost, ona se bekstvom u Ameriku, spasava od mrskog muža za koga se venčala samo nadajući se Leonovom spasenju iz Bastilje. Tako oni šestare svetom boreći se s neprijateljima ali stičući i verne drugove, braneći svoju ljubav a pobeđujući mržnju, da bi konačno stekli pravo na sreću sastajanjem, ali sada zauvek. KC novo (L)

VENIAMIN VAHMAN MORSKI ĐAVO Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Edicija Plava ptica Морски ђаво, марифетлуци језуитских шпијуна - Вениамин Л. Вахман, едиција Плава птица. Morski đavo, marifetluci jezuitskih špijuna - Veniamin L. Vahman. Prosveta, Beograd, 1986, 246 strana, edicija PLAVA PTICA, knjiga za stare i mlade, knj. 83, ćirilica, tvrdi povez-karton-impregnirano platno, zlatotisak, šiveno, format: 19 cm, ilustrovano - ilustrovao L. Rubinštajn, ilustracije na omotu - Moma F. Marković, idejno rešenje omota i naslovnog lista - Mih. S. Petrov. Prevela Milijana Mirković.

VENIAMIN VAHMAN MORSKI ĐAVO Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Edicija Plava ptica Морски ђаво, марифетлуци језуитских шпијуна - Вениамин Л. Вахман, едиција Плава птица. Morski đavo, marifetluci jezuitskih špijuna - Veniamin L. Vahman. Prosveta, Beograd, 1986, 246 strana, edicija PLAVA PTICA, knjiga za stare i mlade, knj. 83, ćirilica, tvrdi povez-karton-impregnirano platno, zlatotisak, šiveno, format: 19 cm, ilustrovano - ilustrovao L. Rubinštajn, ilustracije na omotu - Moma F. Marković, idejno rešenje omota i naslovnog lista - Mih. S. Petrov. Prevela Milijana Mirković.

PLAVA PTICA

Beograd 1979g. Plava ptica 22

PROSVETA BEOGRAD 1984g. 408str. edicija Plava ptica

Žerar Perio - Kroz noć velikog drveća Plava ptica

REDERFORD MONTGOMERI KARKADŽU Tvrdi povez Edicija Plava ptica

Karl Maj - Maharadžino blago Tragovi prašine Plava ptica

Karl Maj - VINETUOVI NASLEDNICI Tragovi prašine Plava ptica

RONI STARIJI DŽINOVSKI LAV Tvrdi povez Edicija Plava ptica

ČARLS ROBERTS RIĐI LISAC Tvrdi povez Edicija Plava ptica

DŽEMS FENIMOR KUPER UHODA Tvrdi povez Edicija Plava ptica

ČARLS ROBERTS RIĐI LISAC Tvrdi povez Edicija Plava ptica

KOŽNA ČARAPA 1, 2 , 3, 4,5 Džejms Fenimor Kuper KOMPLET Biblioteka Plava ptica 1. - LOVAC NA JELENE, 435 str. 2. - PIONIRI, 403 str. 3. - POSLEDNJI MOHIKANAC, 276 str. 4. - IZVIDNIK, 412 str. 5. PRERIJA, 390.strana PLAVA PTICA, biblioteka za mlade i stare MLADO POKOLJENJE, Beograd 1963-1964. Tvrd povez sa omotom. KOMPLET JE U PERFEKTNOM STANJU. Prvo izdanje L A T I N I C A Komplet

Stanje kao na slikama Izdavač: Jugoslavija/Prosveta Biblioteka Plava Ptica

JAN LIRI KARIK I VALJA Tvrdi povez Edicija Plava ptica