Preporučena ptica Zvonimir Balog Biblioteka itd Znanje, Zagreb, 1975. Meki povez, format: 12x20 cm, 1360 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Ima posvetu na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. ktj-30 12022023

maja Stanojević - Ptica u letu

Autor - osoba Aksentijević, Ognjen, 1994- = Aksentijević, Ognjen, 1994- Naslov Rezervat odbeglih ptica / Ognjen Aksentijević Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Treći trg : Srebrno drvo, 2021 (Beograd : Čigoja) Fizički opis 54 str. ; 19 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ12/19 (TT; broš.) Napomene Tiraž 1.000. U drugoj pesničkoj knjizi Rezervat odbeglih ptica, vešto uvezujući fragmente ranih iskustava i porodičnog nasleđa sa uvidima zrele političke samosvesti, Ognjen Aksentijević oblikuje svoj pesnički svet unutar dva važna idejna i ideološka okvira. Prvi se tiče evokacije iskustva ratnih devedesetih, koje postaje podloga za opštija razmatranja fenomena rata i njegovih posledica, dok je drugi zasnovan na ekološkoj svesti lirskog subjekta, čije je geopolitičke uslovljenosti potpuno svestan. Autor im pristupa originalno i jezički inventivno, gradeći u mreži geografskih i intimnih toponima antiutopijsku sliku poznatog sveta koji ubrzano nestaje. Ognjen Aksentijević rođen je u Leskovcu. Student je grupe za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uređuje studentski književni list Vesna u kom objavljuje književnu kritiku i eseje. Autor je zbirke pesama Um za morem, smrt za vratom (Treći trg, 2017), nagrađene na konkursu za prvu knjigu Beogradskog festivala poezije i knjige. MG114

Marija Stojiljković MARSTOJ-PTICA IZA ŽICE PTICA IZA ŽICE je prva zbirka poezije Marije Stojiljković Marstoj. Izdavač ove zbirke je Udruženje pisaca Poeta iz Beograda. Recenzije su radili Zorica Tijanić, novinarka i književnica, kao i Simo B. Golubović, književni kritičar i pesnik. Osvrte su dale Vladanka Cvetković, književnica i Zorica Krstović, pesnikinja. Ilustracije je radila Sonja Jovanović, a lekturu Jelena Dimitrijević. PREDGOVOR IZDAVAČA U vreme današnje, u doba „Velikog brata a malih ljudi“, kada je poezija skrajnuta i marginalizovana, drznuti se da objavite zbirku dobre poezije graniči se sa podvigom. Kada je oplemenite predivnim ilustracijama, što je ovde i slučaj, dobijate knjigu izuzetne kakvoće. Autor ovih stihova kao da ne primećuje ova plitkoumlja kojima smo okruženi, zagledana je u dubinu čoveka i vremena u kome živimo. Rime Marije Stojiljković dodiruju i srce i dušu. Zato, kao izdavači ove knjige, ponosno stojimo iza ovakvog dela i toplo ga preporučujemo čitaocu koji zna da prepozna pravi kvalitet i vrednost. Tvrd povez,Beograd,2017.god,186.str,ilustr. D2

Autor: Vojnić Hajduk Lojzija Format: 12x18 Povez: broširan Br. strana: 30 Ovo je autorova prva zbirka stihova, koja će pažljivim čitanjem lako dopreti do svačijeg srca...

Tvrd povez. Autorsko izdanje, Kruševac, 2006. godine. Nekorišćena knjiga, 200. strana.

Ptice na cesmi-Desanka Maksimovic.Izdavac Nolit-Beograd,1969 godine.Tvrd povez,knjiga je pisana cirilicom.Ukupno 394 strana,dobro ocuvana.

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Mek povez, 90 strane, 2000 godina, Izdavac: Svet knjige

Matica srpska, 1979. 21 cm, skoro četvrtasti format, 144 strane. Veoma lepo očuvana.

IZDAVAC MATICA SRPSKA, 1979, 145 STR, VECI FORMAT OCUVANA POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 JEV

Za pticama, za zvezdama Milena Filipov Visnic Izdavac: MD Style, Beorad, 2005. Tvrd povez, format: 15x21 cm, 231 strana, ilustrovano, cirilica. Odlicno staje. Nova. Bez tragova koriscenja. ktj-74 ...101023

Ptice u kavezu sna - Jezidžić Anton -Toma- i Damjanović Slobodan -Libero- Posveta je od Jezidčića. Mek povez. Format: 13.5x20 cm Broj stranica: 98 Godina izdanja: 1968. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Lana Veljković – Korak ispred snova Lana Veljković rođena je 2008. godine u Beogradu. Odmalena je zainteresovana za razne vrste umetnosti. Pored pisanja, bavi se i folklorom, glumom i slikanjem. Aktivnije je počela da piše u petom razredu osnovne škole, uz veliku podršku porodice, prijatelja kao i nastavnice srpskog jezika. Do sada osvojila je mnogobrojne nagrade i učestvovala na raznim festivalima za decu. U ovoj zbirci sabrana je većina nagrađenih Laninih pesama. Početak čini pesma ,,Crvena mašna“, koja odslikava dve velike Lanine ljubavi – poeziju i folklor. Poslednja pesma je „Na krilima sreće“, kojom nam Lana poručuje da sanjamo, maštamo i letimo na krilima sreće. Između ove dve pesme, ugnezdile su se pesme o porodičnoj i mladalačkoj ljubavi, o prirodnim lepotama i brizi za životnu sredinu; pesme o snovima, uzletima, igri i detnjstvu; pesme o duhovnim vrednostima, tradiciji i rodoljublju, kao i pesme koje ističu vrednost knjiga, čitanja i pisanja. Lana nas vodi kroz svoj mladalački svet snova i jave, vraćajući nas u bezbrižnu mladost, punu poleta i ljubavi prema celom svetu. Uživala sam u radu sa Lanom, u njenim stihovima i idejama, u oduševljenju kada putujemo na festivale i družimo se sa velikim piscima i mnogim drugarima, koje povezuje ljubav ka lepoj stihovanoj reči. Pred vama je knjiga koja vas poziva na sanjarenje i pesničko druženje, kaže Lanina nastavnica srpskog jezika i književnosti Snežana Stojanović koja je priredila zbirku. Tode Nikoletić, pisac predgovora „Avalska sanjalica“ ovako govori o Laninoj poeziji: Misao da se pesnik ne postaje, već rađa, koju je stihovima iskazao Pablo Neruda, potvrđuju i pesme Lane Veljković u zbirci „Korak ispred snova“ koje su odraz njenog došaptavanja sa svemirom. Lana svojom poetikom objašnjava neobjašnjivo i svojim senzorima srca, jednostavno, kao cvet što cveta i pleni svojim miomirisom i bojom, dočarava lepotu jezika, koji izvire iz njenog emotivnog bića. Ritmičnost, slikovitost i osunčanost pesmama su harmonija koja pleni svakog ko u sebi nosi dete. Lana je princeza lirike koja stihovima objašnjava sebe zvezdama, sanjalica koji stvara bezbrižan svet vedrine, krilati svitac koji svojom lirikom osvetljava sve one koji su tužni i zabrinuti, one koji žure u svet odraslih pa zaboravljaju da budu deca, one, kojima je sve malo i sve je ništa. Ona stihovima pesme „Rastem, ne ometaj“ rečito i jasno oslikava putić da polete u detinjstvo i nauče kako da budu srećniji, bezbrižniji i zaneseniji… LETI KAO PTICA Zamisli i leti, kao što ptica nebom plavim proleće. Slobodno, u čudne visine, podigni se mislima svojim, zamahni i beskraj oseti. Slobodno plivaj kroz oblake bele. Odvoj se od tla, Pusti da sve oko tebe bude slobodno, I da ti oči putovati požele. Budi ptica, zalepršaj krilima, Jer ptice ne znaju za brige dole. Iz njihove perspektive tuge se ne vide, zato budimo ptice što život vole. Jer, čemu život zarobljen u kavezu? Provedimo život slobodno S pticama u savezu! Prising 2022 97 str K,D,S,3,1.

SAVREMENA JUŽNOAFRIČKA POEZIJA Predgovor - Denis Brutus Izbor i prevod - Nada Švob-Đokić Izdavač - Bagdala, Kruševac Godina - 1979 52 strana 24 cm Edicija - Poezija naroda Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DENIS BRUTUS - Predgovor DENIS BRUTUS Uspavanka: Grad (Opet se čuju zvukovi) Mrtvom Afrikancu Trubadur, kružim čitavom zemljom svo sm (Mliječnobijelo nježnomjesečinasto ponoćno nebo) (Drvo sam) (Kroz tvoj plav i svjetlucav) (Očajno) (Pusta je strast sva moja tuga) ISMAEL ČUNARA Utočište Pismo majci (Dakle na posao) OSVALD MBIJISELI MUALI Olinjala seoska ptica Šakino rođenje Dječak na ljuljašci MONGEJN VOLI SEROTE Pakao, odnosno, raj Grad Johanesburg Ulična svjetla i kuće Pravi dijalog Čekat ću KEORAPETSE KGOSITSILE Manifest Moj narod više ne pjeva Moj narod kad sve miruje ARTUR NORĐI Aparthajd Prijelaz Autopsija SIDNI SEPMLA Na znanje NĐABULO S. NDEBELE Invencija MANDLENKOSI LANGA Majčina oda mrtvorođenčetu M. PASKAL GVALA Zima MAFIKA MBULI Mbojimboji Tvoje lice U divljini NADA ŠVOB-ĐOKIĆ - Pogovor Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Tri knjige domaćeg pesnika, sve tri kao nove, nečitane, oko 200 strana u proseku, naslovi su: Memoari posle smrti Hedonistička trilogija Promiskuitetna narav feniks ptice

Četiri knjige pesama, starija izdanja, Prosvetina edicija, dobro očuvane, a naslovi su: Nikola Poposki - Nerodjeni Miroslav Lilek - Celofanske ptice Milorad Djuric - Sunce i preci Milorad Kalezić - Žig milja

Dobro očuvana, 136 strana, izdanje Povelja Kraljevo 2015, ima i posvetu autora na početku Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Radio je kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra.Objavio je više od dvadeset knjiga poezije, od prve Noćna ptica u parku (1972) do knjige Sitnokoračarka (2012). Objavio je nekoliko knjiga izabranih pesama i izabrane pesme u četiri toma (2009). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, Nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije, nagrade „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu, nagrade „Braća Miladinovci“ Struških večeri poezije, nagrade Praznik lipa, nagrade Književno žezlo i nagrade Velja kutija Makedonskih duhovnih konaka. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Objavio je nekoliko publicističkih knjiga, među kojima i Prvo lice jednine (knjigu intervjua s najznačajnijim makedonskim književnicima i umetnicima) i knjigu zapisa i eseja List po list. Autor je više novinskih i televizijskih putopisa. Živi u Skoplju.

Ima posvetu. Dobrica Eric je pravi svedok svega onoga sto postoji i sto se desava u avetu koji doticu njegova cula. On je zaista video i doziveo sve sto nam je ispricao. Njegove misli i slike imaju zavicaj, zbirke mu lice na poetaki adresar Gruze. Cini vam se, kogli biste otici tamo i listajuci njegove knjige pronaci i prepoznati svakog coveka, pticu ili cvet. On je od Gruze stvorio kontinent mozda najveci u srpskoj poeziji. Pesacio je i posmatrai,.imenovao i belezio popisao i opisao sve sto se oglasilo kakvom takvom bojom pokretom ili zvukom. Tepao je svemu malom a prkosno zivot svakom tragu zivota svakoj nadi da bi zivot mogla postati.

Autor - osoba Dedinac, Milan, 1902-1966 = Dedinac, Milan, 1902-1966 Naslov Sabrane pesme / Milan Dedinac ; priredio Sveta Lukić ; [biobibliografski prilog Radmila Bunuševac ; beleške Jugoslava Ševković] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1981 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 322 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lukić, Sveta, 1931-1997 = Lukić, Sveta, 1931-1997 Bunuševac-Dedinac, Radmila, 1911-2005 = Bunuševac-Dedinac, Radmila, 1911-2005 Ševković, Jugoslava = Ševković, Jugoslava Zbirka ǂBiblioteka ǂNolit. Poezija ISBN (Pl. sa omotom) Napomene Tiraž 4.000 Str. 5-40: Predgovor / Sveta Lukić Beleške: 217-299 Biobibliografski prilog: str. 300-315 Bibliografija o Milanu Dedincu: str. 316-317. Predmetne odrednice Dedinac, Milan, 1902-1966 Stanje: omot iskrzan, repariran, unutra dobro očuvano U razvoju srpske poezije Milan Dedinac se nalazi na onom ključnom mestu gde ta poezija lomi tradicionalne okvire i nastoji da bude moderna, čak avangardna, da uhvati korak sa avanturom evropskih pesnika i da pronađe svoju samostalnu varijantu. Najkraće se može reći da on među prvima učestvuje kod nas u modernizaciji, još tačnije intelektualizaciji klasične, čiste ili apsolutne lirike. Dedinčevo najavljivanje „Zorilom i noćilom“, a još više njegova „Javna ptica“, predstavljaju zaista novost u srpskoj poeziji. „Javna ptica“ se pridružuje zbirkama „Lirika Itake“ Miloša Crnjanskog i „Otkrovenja“ Rastka Petrovića, koje imaju revolucionarnu ulogu u deceniji posle Prvog svetskog rata. Ona je jedno iskustvo dovela do kraja – i paralelno afirmisala potpuno drukčije, moderno iskustvo. Odmah posle oslobođenja objavljene „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, kao i pesme iz crnogorskog ciklusa, imaju znatan odjek. I pre no što je počeo proces oslobađanja naše literature i književne misli, u sivo vreme plakatskog pevanja i uniformisanog mišljenja, Dedinčeva poezija uspostavlja kontinuitete sa međuratnom poezijom. Ona je dokaz da se i na društvene teme može pevati zrelo i dobro. Ona je maksimum tadašnjih mogućnosti, kruga „misaonog lirizma”, jedinog toka koji je ta situacija mogla da prihvati u pesništvu. I tada i kasnije – svojom poezijom, zatim prevodom „Fedre“, esejima i člancima, ne manje aktivnim učešćem u književnom i pozorišnom životu – Dedinac, kao stvaralac i kulturni radnik, vodi borbu za nivo u umetnosti, za umetnost kao umetnost, za kulturu. MILAN DEDINAC (Kragujevac, 27.09.1902 — Opatija, 26.09.1966) Milan Dedinac, pesnik, esejista i pozorišni kritičar, rođen je 27. septembra 1902. godine u Kragujevcu. Od 1904. godine je u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu, potom Treću mušku gimnaziju (maturirao 1921) a 1927. diplomirao je francuski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je novinar i urednik `Politike`, saradnik `Borbe`, jedan od osnivača `Književnih novina`, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pripadao je krugu beogradskih nadrealista i bio vrsni poznavalac pozorišne umetnosti. Milan Dedinac (1902–1966) – beogradsko dete, francuski đak, jedan od trinaestorice potpisnika manifesta, najizrazitiji lirik među nadrealistima, osnivač časopisa Svedočanstva, sledbenik Branka Radičevića, prijatelj Marka Ristića, nemački zarobljenik, dugogodišnji urednik lista Politika, osnivač Književnih novina, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pesnik, esejista, likovni i pozorišni kritičar, suprug Radmile Bunuševac. Pedeset godina srpske kulture, počevši od dvadesetih, pa sve do šezdesetih godina XX veka, neizostavno su obeležene prisustvom, između ostalih i Milana Dedinca, i to ne samo u književnom, već i u pozorišnom i likovnom životu. Recepcija ovog autora nije onakva kakvom bismo želeli da bude i kakva bi trebalo da jeste, s obzirom na kulturni doprinos koji je iza sebe ostavio. Kada govorimo o prijemu dela Milana Dedinca u književnoj javnosti, ne možemo da ne uočimo kako postoji nekoliko faza i oblika recepcije. Tokom dvadesetih i tridesetih godina Dedinac je deo književno-umetničkog kruga ljudi koji aktivno rade na uspostavljanju novih avangardnih evropskih tokova u književnosti. Tih godina on aktivno i predano deluje u okviru relativno koherentne grupe mladih umetnika. Njihova višestruko usmerena borba, neraskidivo vezana za društvena kretanja i politiku, praćena je čestim hapšenjima i cenzurom, s jedne strane i analitičkim međusobnim čitanjem pripadnika grupe, sa druge. Nakon rata Dedinac je jedan od onih koji formiraju kulturni prostor tadašnje Jugoslavije. Tih godina njegovo obimom neveliko delo se kanonizuje i propraćeno je kako novim izdanjima ranijih zbirki i izborima iz poezije, tako i tada najznačajnijim književnim nagradama: Oktobarska nagrada grada Beograda, Zmajeva i Sedmojulska nagrada. Nakon smrti Milana Dedinca 1966. godine, pa do početka devete decenije dvadesetog veka njegova poezija se objavljuje samo u dva navrata, u razmaku od po deset godina, i to oba puta u redakciji Svete Lukića 1972. i 1981. godine. Praktično, od smrti Milana Dedinca njegovo prisustvo u našoj kulturi, kao i prisustvo mnogih drugih velikih književnika iz istog kruga, kreće se silaznom putanjom, na kojoj se sporadično uočavaju malobrojni tekstovi i publikacije vezani za njegovo ime. MG109 (N)

MIODRAG PAVLOVIĆ SRBIJA DO KRAJA VEKA - izabrane pesme 1969-1989 Izdavač - Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd; Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1997 220 strana 21 cm Edicija - Nagrada Desanka Maksimović ISBN - 86-7035-064-5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, IMA PEČAT ZADUŽBINE DESANKE MASKIMOVIĆ, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: VELIKA SKITIJA Sloveni pod Parnasom Epitaf slovenskog prapesnika Lov Tužbalica ratnika Nahod U samoći tužba Čudo s razbojnicima Hoć Bogumilska pesma Slepi kralj u izgnanstvu Povratak hodočasnika Dušan pred Carigradom Duh se ruga Carigradu Pauni Pozna hilandarska molitva Govor knežev uoči bitke Razgovor na bojnom polju Kći kneževa veze Kneževa večera Posečen knez se seća Oplakivanje Smedereva Balkanski putopis Početak pesme Glas pod kamenom Putnik Čovek u samotnoj kući Verenik Jutarnji zapis NOVA SKITIJA Vasilije drugi bugaroubica Izvidnik Solunska braća Perunov odlazak Načelnik se žali na jeretike Kosovo Opet to Noćna šetnja Dečanskog Kavge Pevačev povratak na zemlju SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći (Pođoh uzbrdo od ruske Lavre) (... ovde će me sigurno zmija ujesti) (O da sam se rodio u drugo vreme) (Ljudi trkom silaze na obalu) (Neko udara na vrata) Karejska ćelija (Razdaljine između čoveka i Tvorca) (Traganje za znacima i jezikom tvorca) (Ne postoji ništa više) Večera tajna (... Izmakao pogledu ptica) (Stražba vidovita i prečudna) (Postim. Gledam zaliv) (Hrana počinje da ima jake mirise) (Bolnome bolnica treba) Simeonu mirotočivom (Od prirode nema veće zablude) (Tu i tamo je padala neka crkva) (Da li to Slovo živi u tebi) (Zar se neko spasao vatrom) (Uzdaj se u bez-stanje) (Imena su ti mnoga i dobra) (... da se duša vrati u telo) (Slovo nek ostane u slovljenju) (Svet koji je svet) (...stvoreni svet postoji još jednom) Iz Danila pećkog (Onda Sava stane pred mene kaže: ko si) KNJIGA STAROSLOVNA (Izgiboše Srblji na Goliju) Strava Sinait u Gornjaku (Knez Lazar se po gorama šeta) Na stavama Save i Dunava Stefan i Vuk u Ravanici (Ima jedan most koji se pokreće) Nad Manasijom (Sa bele tačke trga dobro se vide) Kantakuzin Inok Isaija (Od belog kamena do carskog drena) (Ne može Agaren ni odstupnik da brani) Sava na lomači Raspodela (Svedok treba da se probije) (Spusti se niže od svojih usta) (...svedok smanjivanja svega sveta). (Ima jedan ne-svet, i jedan sve-svet) (Što dalje od stvora plotskog) (Čak i da se smanjim) (Otkrivanje smisla je kraj stvaranja) (Ko je taj što govori neistinom) (Ponekad imamo nejasno osećanje istine) (Ista je istina sa sobom) (Drevna reč il nova) (Osećaj svetosti je samo naličje) (Ko je rešio da deli vremena) O duhu 1. (Duha da spazim dok vri i preobražava tvar) 2. (Da li će duh još nekog da izumi) 3. (Možda su izmišljeni Duh i Svetost) (Nestvarnost ne može da bude) (Voda je od svih počela) (Jesi li nevidljivom sličan) (Jer i u bogu i u smrti smo jednaki) (I kada se svetlost učini gluvom) (Nema više našeg, ni tuđeg) MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 1. (Mora se preduzeti taj izlet do podnožja) 2. (Vest o tebi je jutro što otkriva sužnje) 3. (Ime ti je neznano, štedro širinom sveta) 4. (Molim se za one što se tebi mole) 5. (Molim pomozi onima što sebe nište) BEKSTVA PO SRBIJI Bekstva po Srbiji APOKALIPSA Apokalipsa ili uža Srbija TO SLOVO 1. (Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi) 2. (Nismo ni videli) 3. (Glavna su zbivanja na suncu) 4. (Kada čoveku svaka plata) 5. (Posle predsoblja i amblema) SLOVO ZA DESANKU Slovo za Desanku Beleška o piscu Bibliografija Miodraga Pavlovića Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost

Odlično stanje Florika Štefan (Lokve, Banat, 3. avgust 1930 – Novi Sad, 9. jun 2016[1]) bila je srpska i jugoslovenska pesnikinja, prevodilac i publicista. [2] Biografija[uredi | uredi izvor] Nakon gimnazije u Vršcu, studirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je u braku sa dr Aleksandrom Foriškovićem (1932−1990), srpskim istoričarem. Prve pesme je objavila u Almanahu književnog društva rumunskih đaka 1945−1946, u Vršcu. Bila je član uredništva časopisa „Lumina” (1948−1949, 1954), urednica časopisa za žene na rumunskom jeziku „Femeia nouă” („Nova žena”) (1953), urednica časopisa „Polja” (1955−1958), novinarka u srpskoj redakciji Radija Novog Sada, glavni i odgovorni urednik edicije „Prva knjiga” Matice srpske (1981−1987). Objavila je veliki broj tekstova na rumunskom i srpskom jeziku u „Borbi”, „Dnevniku”, „Libertatei”, „Lumini”, „Politici”, „Poljima”. O njenom pesničkom delu napisano je desetine naučnih radova a potpuna bibibliografija Florike Štefan je objavljena u Enciklopediji Banata, u izdanju Rumunske Akademije nauka iz Bukurešta, Filijala u Temišvaru, krajem 2015. godine. Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i sa srpskog na rumunski, među kojima i Joana Floru, Jona Miloša, Ilariju Voronku. Uredila je zbornik savremene rumunske poezije Napuštena kuća, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991. Veliki broj antologija i istorija rumunske književnosti prikazali su Floriku Štefan kao jednu od najznačajnijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku, a najveći deo svog života je pisala na srpskom jeziku. Bila jedna od promotera srpsko-rumunskih kulturnih veza, jedna od prvih modernih rumunskih pesnika u Vojvodini i jedna od poznatijih srpskih pesnikinja druge polovine 20. veka. Od ranih pesama objavljenih kasnih četrdesetih i ranih pedesetih Florika Štefan je bila istovremeno angažovani pesnik, duboko povezana sa sudbinom zajednice, i liričar koji je izražavao i istraživao najdublje aspekta sudbine pojedinca i njegovog odnosa prema složenim vidiovima unutrašnjeg života. „U osnovi njene poezije leži osmišljena melanholija, selo, život, žena kao simboli trajanja (P. Krdu, Savremena poezija Vojvodine, Bijelo Polje, 1984) .„Pesme Florike Štefan, naročito njene prve knjige na srpskom, bitno su pomerile dotadašnje granice intimne lirike, možda među najlepšim koje opevavaju surovu, gotovo tragičnu poziciji žene od rođenja do rađanja (J. Delić, isto). Objavila je osim dve prve pesničke zbirke na rumunskom, oko trideset pesničkih knjiga na srpskom u preko šest decenija književnog rada. Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Florika Štefan je dobitnica priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - nacionalne penzije. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Nagrade „Jovan Popović”, Nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo. [3] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Cântecul tinereții (Pesme mladosti), Vršac, 1949; Lacrimi și raze (Suze i zraci), Vršac, Libertatea, 1953; Tako sam se rodila, Novi Sad, Progres, 1956; Zatvorene u svet, Zagreb, Likos, 1958; Tetten ert Banat, Novi Sad, Forum, 1961; Dozvolite suncu, Novi Sad, Matica srpska, 1962; Treća žena, Kruševac, Bagdala, 1962; Anii mei (Godine moje), Panciova, Editura Libertatea, 1965; Do ovih i poslednjih dana, Novi Sad, Matica srpska, 1968; Mesto za ljubav, Novi Sad, Radnički univerzitet, 1971; Utočišta, Novi Sad, Matica srpska, 1973; Koren, Pančevo, Editura Libertatea, 1975; Satnica, Novi Sad, Matica srpska, 1975; Jutarnji hleb, Novi Sad, Matica srpska, 1979; Prelomne godine, Beograd, Slovo ljubve-Narodna knjiga, 1980; Nanosi, Banja Luka, Glas, 1981; Zrenik, Subotica, Minerva, 1982; Pâinea de dimineață (Jutarnji hleb), Bukurešt, Univers, 1982; Koreni pesme (Rădăcinile poeziei), proza, Novi Sad, Matica srpska, 1982; Mara Gmizić, poema, 1983; Ancora una volta amore, Napoli, Editura La Sfinge, 1983; Svetkovina, Beograd, Nolit, 1984; Licem u lice, Vršac, Književna opština Vršac, 1990; Zebnja, Beograd, Književne novine, 1990; Originea cântecului (Poreklo pesme), Novi Sad, Libertatea, 1990; Srž, Subotica, Editura Minerva, 1991; Neravnodušje, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991; Dvoglas, Novi Sad, Matica srpska, 1994; Brežuljci, jezera, putovanja, Novi Sad, Dnevnik, 1995; Luda ptica ljubavi: izbor iz ljubavne lirike, Novi Sad, Editura Alfagraf, 2005; Put do sunca: izbor iz poezije, sabrane najznačajnije pesme, Beograd, Alma-Skripta Internacional, 2007. Antologije[uredi | uredi izvor] Zastupljena je u velikom broju antologija na srpskom i rumunskom jeziku: Iz svetske ljubavne poezije (Din poezia de dragoste a lumii), Bukurešt, 1956. godine; Pesnici za vas: odabrane pesme Vidoja Podgoreca, Ivana Cekovića, Florike Štefan, Mirjane Stefanović, Božidara Timotijevića, Vehbi Kikaja, Beograd, Nolit-Prosveta, 1979; Antologija posleratne srpske poezije, Beograd, Naučna knjiga, 1992; Oči ravnice: savremena poezija vojvođanskih pesnikinja, Novi Sad, Novosadski otvoreni univerzitet-Futura publikacije, 1998; Lirika vode: izabrane pesme o vodama, Beograd, Interprint, 2002; Kad se nebo muti: antologija pesnika dobitnika nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Novi Sad, Zavod za kulturu Vojvodine, 2004; Zaljubljeni Orfej: antologija srpske ljubavne poezije, Temišvar, Savez Srba u Rumuniji, 2006; Milan R. Marković, Plastična planeta, Sarajevo, Institutul pentru Editarea Manualelor, 2006; Olga Savić, Dragocene reči: izbor iz poezije XX veka, Beograd, Energoprojekt Ingraf, 2008; Miloš Janković, 365 ljubavnih: antologija srpske ljubavne poezije, Beograd, Fondacija solidarnosti Srbije, 2011; Milan Radulović Radule, Antologija: Godišnjak antologijske poezije 3, Beograd, Antologija, 2011; Danica Vujkov, Nebeska šuma, Novi Sad: Gradska biblioteka, 2011; Milan Stevanović Trnovica, Portreti pesnika, Beograd, M. Stevanović, 2014;

Prosveta, 1978. Izbrisani mali pečati biblioteke; osim toga vrlo dobro stanje. Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 – Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za delu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda. Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Pesme Sutonski dani, 1945. Pesme, 1949. Lirika, 1951. Zemlja, 1954. Večita pešadija, 1956. Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961. Božja krčma, 1965. Sa Ovčara i Kablara, 1970. Seljačka poema, 1971. Izabrane pesme, 1971. Pohvalice i pokudice, 1974. Zemljosanke, 1978. Tekla reka Lepenica, 1979. Vita jela, zelen bor, 1986. Kadionik, 1990. Romani Bela žena, 1955. Izgubljeni grad, 1957. Četvrta noć, 1957. Ponoćni svirači, 1959. Noć tela, 1963. Grubići i nežnići, 1968. Seljaci, 1971. Ćorava posla, 1972. Svedok, 1977. Praznina, 1992. Knjige pripovedaka Ljubav i smrt, 1982. Gorka grla, 1986. Takav je život, 1989. Budućnost, 1991. Knjige za decu Priče o dečacima, 1952. Duh livada (priče), 1954. Učeni mačak (novela), 1957. Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950. Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964. Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967. Bajke o guslama, 1967. Gvozden čovek i druge priče, 1967. Đavolije i druge priče, 1967. Pesme o majci, 1979. Devetaci, 1976. Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988. Priče o životinjama, 1990. Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992. Monografije Plava linija života – srpski spomenici i krajputaši, 1961. Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965. Filmski scenario Poruke (Dokumentarni kratki) 1960. Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968. Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki) Ostalo Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990. Sujeverice i druge reči – knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992. Sujeverice i druge reči – knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995. Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999. Miloš Bajić (1915, Resanovci kod Bosanskog Grahova – 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Resanovcima kod Grahova (BiH). Od 1922. živeo je u Beogradu tu je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima Skamija, Štipavac, Ošišani jež, Politika, Jutarnji list. Od 1935. slikarstvo uči kod Petra Dobrovića. 1937. završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor Banjica. Septembra 1942. sa Banjice je transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života interniraca, o čemu je kasnije govorio: „ U koncentracionom logoru Banjica, Mauthauzen, Ebenze crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju.“ Bio je oženjen Danicom Karišić-Bajić, prof. biologije i dugogodišnjom direktorkom Prve beogradske gimnazije. Imali su dvoje dece: ćerku Jesenku Bajić i sina Darka Bajića. Jesenka Bajić, dugogodišnja urednica u redakciji programa za decu i mlade RTS-a. Darko Bajić, reditelj i profesor FDU u Beogradu. Za svoja filmska ostvarenja dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu. Bio je član grupe Samostalni (1951–1955) i Decembarske grupe (1955–1960) koje su se svojim modernim izrazom obračunavale sa vladajućim socrealizmom. Prvu samostalnu izložbu imao je u galeriji ULUS-a u Beogradu 1952. (...)on je u svojoj generaciji prvi apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost (Miodrag B. Protić). Učestvovao je u osnivanju umetničke kolonije u Bačkoj Topoli (1953), gde je nastao njegov prvi mozaik velikog formata i obelisk posvećen osvajanju kosmosa. U njegovom kasnijem radu ističu se mnogobrojni mozaici i freske (kompozicije u prostoru) a posebno spomen kosturnica Partizanska nekropola u Resanovcima (1971). 1967. po prvi put izlaže svoj novi ciklus slika velikog formata Mauthauzen, inspirisan autentičnim crtežima nastalim u logoru. Uzbuđenje koje i sada osećamo pred oporim i muškim radovima Miloša Bajića, istinsko je i trajno, kao što su i ove slike trajne baš zato što su istinite (Slobodan Novaković). 1975. objavio je monografiju Mauthauzen 106621 u čijem predgovoru Bajić piše: „Neka mladost koja ne zna za tragiku toga vremena, niti za život u njemu, svoje beskrajno zanesenjaštvo uputi do najudaljenijih zvezda, ali nikada više tamo.“

SVETLOSTI KORDILJERA - antologija hispanoameričke poezije: 1920-1970 Izbor, predgovor i pogovor - Ljiljana Pavlović-Samurović Prevod - Radoje Tatić, Radivoj Konstantinović, Branislav Prelević Izdavač - Rad, Beograd Godina - 1974 526 strana 19 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: LJILJANA PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ - Estetička i ideološka opredeljenja savremenih hispanoameričkih pesnika GABRIJELA MISTRAL Stvari Odsutnost Pesma o sinu Raj Tako bog hoće OLIVERIO HIRONDO Umor Priviđenje u gradu Čemu se nadamo Sebi ALFONSINA STORNI Ribolovci Ulica Glas Opor je ovaj svet SESAR VALJEHO Španska vizija smrti Bratska zabava Crni glasnici Odsutnik Žestina i visina Smejem se VISENTE UIDOBRO Pesnička veština Doba iščekivanja Altasor ili putovanje padobranom HUANA DE IBARURU Poslednja smrt Doziv Leto Oštrač Tišina RIKARDO E, MOLINARI Mala oda melanholiji Samoće Oda za jednu dugu tugu Pesmarica princa od Vergare Želja mi je da budem srećan kao noga bosa LUIS PALES MATOS Crno selo Rum Topografija Poziv KARLOS PELJISER Poeziji Časovi juna Kasni soneti Želje Skice Nokturno HORHE LUIS BORHES Jutro Avlija Pesnička umetnost Mitsko osnivanje Buenos Ajresa Kao strašni sud Truko Elegija kapija Nepoznata ulica Granice Pohvala tami HOSE GOROSTISA Ko će da kupi narandžu jednu Pauze II Beskrajna smrt HAIME TORES BODET Časovnik Senka Igra Lavirint HORHE KARERA ANDRADE Životna alhemija Usamljenost gradova Ostriga Hiromantija Planetski čovek Predmet i njegova senka Tumačenje zemlje NIKOLAS GILJEN Kubanska elegija Balada o dvojici predaka Ali tako da tebe mogu da vidim Sensemaja Vetrovi Meseci Gitara Akonkagva HERMAN PRADO GARSIJA Žena priroda Elegija boje Prisutnost smrti Elegija za današnje mrtvace Glas čoveka u noći EUHENIO FLORIT Školjka Tišina Strofe za jednu statuu Drugarica Prisutnost KSAVIJER VILJAURUTIA Poezija Nokturno u kom se ništa ne čuje Izmišljanje istine Smrt u hladnoći Uvećanja Deseta smrt PABLO NERUDA Dopadaš mi se kada ćutiš Očajnička pesma Pesnička umetnost Visine Maću Pićua Visine Maću Pićua Walking Around Sastanak pod novim zastavama Oda vremenu Nepomično doba Jedino smrt Kamenje neba Poslednja volja EMILIO BALJAGAS Predvečerje Nokturno i elegija Bežanje SARA DE IBANJES O živima Ne laže riba Lire Ne mogu Prazna stranica Stradanje i smrt svetlosti HORHE ROHAS Telo otadžbine Psalam tužne neveste Potonuli grad HOSE LEZAMA LIMA Rađanje Havane Ah znači bežiš Jedna me senovita livada poziva Uzice EDUARDO KARANSA Predeo moga sna Nedelja Ništa više Rima Vatra i more OKTAVIO PAZ Izvesnost Mladost Praskozorje Ovde Unutrašnjost Narod Drugi Lukovi Tišina Žednik NIKANOR PARA Obredi Sam Tobogan Neko razgovara sam sa sobom HOAKIN PASOS Mi Pronalazak novog poljupca Stari Indijanci HUAN LISKANO Muzika nikad čuta Zemlja žeđu umorena Čovek ćutanja Amerika Kćerka mora i noći HULIJA DE BURGOS Uzvišeno osećanje bez odgovora Praznina Pesma intimne agonije Ja sama pređoh svoj put ERNESTO KARDENAL Ovuda je prolazio pešice Ekonomija Tauantisujua Nacionalna garda traži Izgubljeni gradovi FRANSISKO BENDESU Tajna Melanholija Nokturno Santjaga Večnost Maškare ENRIKE LIN Gradovi Market place Devojke Monolog pesnika sa svojom smrću Epilog ROBERTO FERNANDES RETAMAR Drugi U pravu ste bili, Taljet, mi smo prolazni ljudi Istim rukama Čovek piše pesmu ARTURO KORKUERA Svitac Balada o stonogi i golubici Bajka o ptici čarobnici Sova Priča o stupanju u društvo Zlatno doba Deba OMERO ARIDHIS Ponekad neko dodirne telo Pre vladavine Jedanaest pesama MIGEL BARNET Otadžbina Do sada Bekstvo Posao moga oca Isterivanje zlih duhova Ponekad, odsutan VINSTON ORILJO Rasklopi usne, dane Kad se probudiš Između kamenja izbijaju Dan me ne stigne HAVIJER ERO Pesnička veština Uznošenje dana razaranje i pohvala senki Reka Elegija MARIO TREHO Poezija Metafizički putnik Gvatemala 1954 Će Kuba Vreme i njegovi poklonici Beleške o pesnicima Bibliografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Gabriela Mistral Oliverio Girondo Cesar Vallejo Vicente Huidobro Juana De Ibarbourou Ricardo Molinari Luis Pales Matos Carlos Pellicer Jorge Luis Borges Jose Gorostiza Jaime Torres Bodet Jorge Carrera Andrade Nicolas Guillen German Pardo Garcia Eugenio Florit Xavier Villaurrutia Emilio Ballagas Sara De Ibanez Jorge Rojas Jose Lezama Lima Eduardo Carranza Octavio Pas Nicanor Parra Juan Liscano Joaquin Pazos Julia De Burgos Enesto Cardenal Francisco Bendezu Enrique Lihn Roberto Fernandez Retamar Arturo Corcuera Homero Aridjis Miguel Barnet Winston Orrillo Javier Heraud Mario Trejo