Priče o pticama smrti: Panteon modernih bogova je zbirka kratkih priča američkog autora Harlana Elisona iz 1975. godine, pisana u periodu od deset godina;[1] priče se bave temom savremenih „božanstava“ koja su zamenila starija, tradicionalnije. Kolekcija, sa svojim satiričnim, skeptičnim tonom, smatra se jednom od Elisonovih najboljih. Knjiga uključuje uvod iz 1973. i strogu lektorsku stranicu koja čitaocu savetuje da ne uživa u tom delu u jednom dahu. Naslov knjige potiče iz „Ptice smrti“, devetnaeste i poslednje priče u zbirci. Kolekcija uključuje tri glavna dobitnika nagrada, uključujući `Cviljenje bičenih pasa`, koji je osvojio Edgarovu nagradu; „Leta odmah pored ostrva Langerhans: geografska širina 38° 54` S, geografska dužina 77° 00` 13` V`, koja je osvojila nagradu Hugo; i `The Deathbird`, još jedan dobitnik Hugo nagrade. PAN BOOKS 1972. 346 str. dobro očuvana exlibris

Nesreća pokreće um mladog astrofizičara Džona Martelsa 23.000 godina u budućnost, u vek leta. Imajte na umu da je prema ovom romanu um složeno samosvesno elektromagnetno polje. Njegov um se pojavljuje u mozgu budućeg bića sa moćnim umom, takozvanog Kvanta. Ljudska civilizacija je pala i više puta se uzdizala. I ljudi i ptice su evoluirali. Ptice su evoluirale u telepatska bića koja žele da istrebe svoje glavne rivale: ljude. Ljudski potomci iz 250. veka imaju paranormalne moći, ali su orijentisani na smrt i nisu razvili naprednu civilizaciju. Njih čak ni organizovani otpor ne zanima. Džon Martel je gurnut u borbu za dalje postojanje sopstvenog uma, kao i borbu za postojanje čovečanstva i to bez mogućnosti da koristi sopstveno fizičko telo. ARROW BOOKS 1975. 106 str. odlično očuvana exlibris

- Tower of Birds Raduga, 1989 397 str. meki povez stanje: dobro [Adventure & Fantasy] Translated from the Russian by Holly Smith. 7 • The Piano-Tuner • shortstory by Victor Kolupaev (trans. of Настройщик роялей 1972) [as by Viktor Kolupayev ] 24 • Inspiration • shortstory by Victor Kolupaev (trans. of Вдохновение 1971) [as by Viktor Kolupayev ] 44 • The Planet with Nothing to Offer • novella by Olga Larionova (trans. of Планета, которая ничего не может дать 1967) 101 • The Tale of the Abominable Snowman • novella by Sergei Abramov and Alexander Abramov (trans. of Повесть о снежном человеке 1971) 173 • A Person Is... (An Essential Addition to Asimov`s Three Laws) • novelette by Boris Stern (trans. of Спасать человека (Необходимое дополнение к трем законам Азимова) 1983) 198 • It Never Pays to Make a Sorcerer Mad! • [Gusliar] • shortstory by Kir Bulychev (trans. of Не гневи колдуна! 1978) 211 • The Boy, the Old Man, and the Dog • shortstory by Vladislav Ksionzhek (trans. of Мальчик, старик и собака 1980) 223 • Mephisto • novelette by Askold Yakubovsky (trans. of Мефисто 1972) 246 • The Toy-Pistol • shortstory by Vladimir Kantor (trans. of Пугач 1983) 257 • Counter-Attack • novelette by Mikhail Pukhov (trans. of Контратака 1977) 278 • The Artist • (1984) • shortstory by Vyacheslav Rybakov (trans. of Художник 1981) 293 • Every Tree Has Its Bird • novelette by Sergei Drugal (trans. of У каждого дерева своя птица 1977) 316 • Tower of Birds • (1985) • novella by Oleg Korabelnikov (trans. of Башня птиц 1979) Fiction, Science Fiction, Short Stories, Speculative Fiction, Adventure

46462) SVEMIRSKI BROD GALAKTIKA , Glen Larsen i Robert Terston , Prosveta Beograd 1980 ,epopeja o borbi ljudske rase za opstanak , U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribžište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguranda planeta s tim imenom uopšte postoji . Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavne „Zvezdane ratove`. biblioteka Plava ptica knjiga 61. , tvrd povez, format 13,5 x 19 cm , zaštitni omot sa manjim zacepljenjima , ćirilica, ilustrovano, 342 strane , školska posveta na predlistu ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! „Prelep“ roman koji je inspirisao film sa Dejvidom Bouvijem u glavnoj ulozi, od finaliste Nebula nagrade (Njujork tajms). Čovek koji je pao na Zemlju priča priču o Tomasu Džeromu Njutnu, vanzemaljcu prerušenom u čoveka koji dolazi na Zemlju u misiji da spase svoj narod. Razorena nuklearnim ratom, njegova matična planeta, Antea, više nije pogodna za stanovanje. Njutn sleće u Kentaki i počinje da patentira tehnologiju Antheana — skupljajući bogatstvo koje mu je potrebno da napravi svemirski brod koji će na Zemlju dovesti poslednjih tri stotine preživelih od Anteana. Ali umesto pomoći koju traži, on pronalazi samo samouništenje, potonuće u alkoholizam i napuštanje svog svemirskog broda, u ovoj potresnoj priči o ljudskom stanju hvaljenog autora Ptice rugalice. David Bowie Volter Stoun Tevis (28. februar 1928 — 9. avgust 1984) je bio američki romanopisac i pisac kratkih priča. Njegove knjige poslužile su kao inspiracija za tri filma i televizijsku seriju. Rođen je u San Francisku, Kalifornija. Kao dete odrastao je u San Francisku, u blizini okeana i parka Golden Gate. Kada je imao deset godina, roditelji su ga stavili u kliniku na godinu dana dok su se vratili u Kentaki, gde su dobili zemljište u okrugu Medison. Sa jedanaest godina, Volter je sam putovao širom zemlje da bi se ponovo spojio sa svojom porodicom. Drugi svetski rat i Kentaki Pri kraju Drugog svetskog rata, sa sedamnaest godina, služio je na Pacifiku kao pomoćnik mornarice na USS Hamiltonu. Nakon što je otpušten, završio je srednju školu za modele 1945. godine i upisao se na Univerzitet u Kentakiju gde je diplomirao englesku književnost i studirao kod A. B. Gathrie Jr.-a, autora romana Veliko nebo. Dok je bio tamo, radio je u sali za bilijar i objavio priču o toj igrici za Gatrijev razred. Nakon diplomiranja, služio je kao pisac za odeljenje za autoput u Kentakiju i predavao časove nauke, engleskog i fizičkog vaspitanja u srednjim školama u predgrađu Kentakija (Science Hill, Havesville, Irvine i Carlisle). Kasnije je počeo da radi na Univerzitetu Severni Kentaki. Svojom prvom ženom Džejmi Grigs oženio se 1957. godine i zajedno su ostali dvadeset sedam godina. Trka Časopisi Tevis je napisao više od dvadesetak kratkih priča za različite časopise. „The Big Hustle“, njegovu priču o bazenu za Collier`s (5. avgust 1955), ilustrovao je Denver Gilen. Takođe je objavljivao kratke priče u The American Magazine, Bluebook, Cosmopolitan, Eskuire, Galaki Science Fiction, Plaiboi, Redbook i The Saturdai Evening Post. romane Nakon svog prvog romana, The Hustler (Harper & Rov, 1959), napisao je Čovek koji je pao na Zemlju, koji je 1963. objavio Gold Medal Books. Predavao je englesku književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Ohajo (u Atini, Ohajo) od 1965. do 1978. godine, gde je dobio MFA. Dok je predavao na Univerzitetu u Ohaju, Tevis je primetio da književni nivo studenata alarmantno opada. Ovo zapažanje mu je dalo ideju za pticu rugalicu (1980, objavljenu na španskom od Editorial Impedimenta 2022), smeštenu u sumorni Njujork 25. veka. U predstavi, stanovništvo opada, niko ne zna da čita, a roboti vladaju dezorijentisanim ljudima. Pošto je natalitet veoma nizak, kraj vrste se predstavlja kao mogućnost. Tevis je 1980. nominovan za nagradu Nebula u kategoriji najboljeg romana za pticu rugalicu. Tokom jednog od svojih poslednjih televizijskih intervjua, otkrio je da je PBS jednom planirao da napravi produkciju Ptice rugalice kao nastavak njegovog filma The Lathe of Heaven iz 1979. godine.,,

Dobro očuvano! Autor - osoba Lukas, Džordž Naslov Zvezdani ratovi / napisao Džordž Lukas ; [prevela Nada Jovanović] Jedinstveni naslov Star wars. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdanje 1. latinično izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1978 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 192 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Nada Zbirka Minotaur : epska fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Star wars / Geirge Lucas Tiraž 5.000. Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera naslov je naučno-fantastičnog romana pripisanog Džordžu Lukasu, knjige koju je zapravo po Lukasovoj narudžbi napisao Alan Din Foster i koju je izdao „Del Rej“ 12. novembra 1976. Ovaj roman, koji zasniva na Lukasovom izvornom scenariju za prvi film o Zvezdanim ratovima, pojavljuje se pod više naslova: prvobitno kao „Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera“, a trenutno kao „Epizoda IV Zvezdanih ratova: Nova nada“, u skladu sa preimenovanjem filma nakon objave da će Lukas snimiti prve tri epizode sage o Zvezdanim ratovima. Roman je izdat šest meseci pre nego što se izvorni film o Zvezdanim ratovima pojavio u bioskopima, a napisan je u periodu kada je izvorni materijal za ovu priču kao i za sam univerzum Zvezdanih ratova još uvek bio nedorađen. Stoga je zanimljivo obratiti pažnju na nekoliko mesta gde se priča u njemu razlikuje od one koju znamo iz filma. Nalazimo nekoliko scena koje su bile snimljene, ali koje nisu bile uključene u verziju filma iz 1977. Vredi pomenuti Lukove scene sa svojim prijateljima na stanici Toši. Razne sitnice, na primer pilotske oznake koje koriste pobunjenici u napadu na Zvezdu Smrti, razlikuju se od onih u filmu. Opšti stil pripovedanja čini se prikladniji za zrelije čitaoce; neke od nasilnih scena prikazane su sa više pojedinosti nego one koje znamo iz filma. Izdanje Plave ptice na srpskohrvatskom jeziku Roman „Zvezdani ratovi“ u izdanju Plave ptice objavljen je pod uredništvom Žike Bogdanovića u Beogradu 1978, godinu dana nakon pojavljivanja prvog filma u svetu. Knjiga je štampana ćirilicom, sa smeđim tvrdim koricama na kojima se nalaze pozlaćeni natpisi „Lukas“, „Plava ptica“ i „Zvezdani ratovi“. Korice su omotane glatkim belim papirom na kojem se nalaze originalna ilustracija i pomenuti natpisi, koji su na omotu urađeni u nekoliko boja. Na levoj unutrašnjoj strani omota nalazimo opis ove knjige (broj 41), a na desnoj opis knjige 42, „Zbogom mojih petnaest godina“, koju je napisao Klod Kampanj. Opis ove knjige prevod je izvornog opisa romana na engleskom jeziku izuzev nekoliko dodatnih rečenica, a takođe potvrđuje navedeni datum izdanja, s obzirom da su „Zvezdani ratovi“ prvi put prikazani 1977. godine. Luk Skajvoker imao je dvadeset godina, i živeo i radio na farmi svog ujaka na dalekoj planeti Tatuini... beskrajno se dosađujući. Čeznuo je da se vine u susret pustolovinama među zvezdama – pustolovinama koje bi ga odvele iza najdaljih galaksija, do zabačenih i tuđih svetova. Izgledalo je, međutim, da će zauvek ostati zakopan u pustarama rodne planete, zavideći prijateljima koji su dobili priliku da vode život dostojan mladosti. Ali, iznenada, Luk je dobio mnogo više nego što se mogao nadati i u svojim najluđim snovima. Do njega, čudnom igrom slučaja, stiže zagonetna poruka jedne lepe princeze, koju je u zatočeništvu držao jedan moćni i surovi vitez. Luk nije znao ništa o njoj, ali je znao da je mora spasti – i to brzo, jer su se događaji strelovito bližili opasnom ishodu, koji bi značio katastrofu za čitavu galaksiju. Naoružan samo svojom bezumnom hrabrošću, i magičnom sabljom izumrlog viteškog reda koju je nasledio od svog oca, Luk uleće usred najkrvavijeg svemirskog rata koji je ikad vođen... Uz pomoć šačice odvažnih prijatelja, Luk se u poslednjoj i odlučnoj bici susreće sa moćnim neprijateljem i njegovom Zvezdom Smrti, najgroznijim oružjem koje je ikad poznavala ljudska rasa. Po svom romanu „Zvezdani ratovi“, autor Džordž Lukas snimio je izvanredan film, koji je prošle godine postigao svetski uspeh. MG144 (L)

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lukas, Džordž Naslov Zvezdani ratovi / napisao Džordž Lukas ; [prevela Nada Jovanović] Jedinstveni naslov Star wars. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdanje 1. latinično izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1978 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 192 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Nada Zbirka Minotaur : epska fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Star wars / Geirge Lucas Tiraž 5.000. Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera naslov je naučno-fantastičnog romana pripisanog Džordžu Lukasu, knjige koju je zapravo po Lukasovoj narudžbi napisao Alan Din Foster i koju je izdao „Del Rej“ 12. novembra 1976. Ovaj roman, koji zasniva na Lukasovom izvornom scenariju za prvi film o Zvezdanim ratovima, pojavljuje se pod više naslova: prvobitno kao „Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera“, a trenutno kao „Epizoda IV Zvezdanih ratova: Nova nada“, u skladu sa preimenovanjem filma nakon objave da će Lukas snimiti prve tri epizode sage o Zvezdanim ratovima. Roman je izdat šest meseci pre nego što se izvorni film o Zvezdanim ratovima pojavio u bioskopima, a napisan je u periodu kada je izvorni materijal za ovu priču kao i za sam univerzum Zvezdanih ratova još uvek bio nedorađen. Stoga je zanimljivo obratiti pažnju na nekoliko mesta gde se priča u njemu razlikuje od one koju znamo iz filma. Nalazimo nekoliko scena koje su bile snimljene, ali koje nisu bile uključene u verziju filma iz 1977. Vredi pomenuti Lukove scene sa svojim prijateljima na stanici Toši. Razne sitnice, na primer pilotske oznake koje koriste pobunjenici u napadu na Zvezdu Smrti, razlikuju se od onih u filmu. Opšti stil pripovedanja čini se prikladniji za zrelije čitaoce; neke od nasilnih scena prikazane su sa više pojedinosti nego one koje znamo iz filma. Izdanje Plave ptice na srpskohrvatskom jeziku Roman „Zvezdani ratovi“ u izdanju Plave ptice objavljen je pod uredništvom Žike Bogdanovića u Beogradu 1978, godinu dana nakon pojavljivanja prvog filma u svetu. Knjiga je štampana ćirilicom, sa smeđim tvrdim koricama na kojima se nalaze pozlaćeni natpisi „Lukas“, „Plava ptica“ i „Zvezdani ratovi“. Korice su omotane glatkim belim papirom na kojem se nalaze originalna ilustracija i pomenuti natpisi, koji su na omotu urađeni u nekoliko boja. Na levoj unutrašnjoj strani omota nalazimo opis ove knjige (broj 41), a na desnoj opis knjige 42, „Zbogom mojih petnaest godina“, koju je napisao Klod Kampanj. Opis ove knjige prevod je izvornog opisa romana na engleskom jeziku izuzev nekoliko dodatnih rečenica, a takođe potvrđuje navedeni datum izdanja, s obzirom da su „Zvezdani ratovi“ prvi put prikazani 1977. godine. Luk Skajvoker imao je dvadeset godina, i živeo i radio na farmi svog ujaka na dalekoj planeti Tatuini... beskrajno se dosađujući. Čeznuo je da se vine u susret pustolovinama među zvezdama – pustolovinama koje bi ga odvele iza najdaljih galaksija, do zabačenih i tuđih svetova. Izgledalo je, međutim, da će zauvek ostati zakopan u pustarama rodne planete, zavideći prijateljima koji su dobili priliku da vode život dostojan mladosti. Ali, iznenada, Luk je dobio mnogo više nego što se mogao nadati i u svojim najluđim snovima. Do njega, čudnom igrom slučaja, stiže zagonetna poruka jedne lepe princeze, koju je u zatočeništvu držao jedan moćni i surovi vitez. Luk nije znao ništa o njoj, ali je znao da je mora spasti – i to brzo, jer su se događaji strelovito bližili opasnom ishodu, koji bi značio katastrofu za čitavu galaksiju. Naoružan samo svojom bezumnom hrabrošću, i magičnom sabljom izumrlog viteškog reda koju je nasledio od svog oca, Luk uleće usred najkrvavijeg svemirskog rata koji je ikad vođen... Uz pomoć šačice odvažnih prijatelja, Luk se u poslednjoj i odlučnoj bici susreće sa moćnim neprijateljem i njegovom Zvezdom Smrti, najgroznijim oružjem koje je ikad poznavala ljudska rasa. Po svom romanu „Zvezdani ratovi“, autor Džordž Lukas snimio je izvanredan film, koji je prošle godine postigao svetski uspeh. MG79 (N)

U sebi krijem prokletstvo. U sebi krijem dar. Moj dodir je smrt. Moj dodir je moć. Džulijet nije nikoga dodirnula tačno 264 dana! Poslednji put kad je to uradila nehotice je izazvala nesreću, ali Reuspostava ju je ipak zatvorila zbog ubistva. Niko ne zna zašto je Džulijetin dodir smrtonosan. Ali dogod nikoga ne povređuje, nikoga nije ni briga. Svet je previše zauzet oporavljanjem od sopstvene propasti da bi obraćao pažnju na jednu sedamnaestogodišnju devojku. Bolesti desetkuju stanovništvo, hranu je teško naći, ptice više ne lete, oblaci su pogrešne boje… Reuspostava je Džulijet prvo bacila u ludnicu, pa se predomislila. Toliko je mrtvih unaokolo da se u vazduhu već oseća dah pobune, a ona bi mogla biti njihovo rešenje? Možda ona nije samo jedna napaćena duša u otrovnom telu. Možda im sada baš jedna takva treba? Džulijet mora da odluči: biti njihovo oružje, ili okrenuti oružje protiv njih i postati borac! Format: 20 cm Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek

prevod: Miroslav Bašić Palković lektura: Staša Mijić broj strana: 288 pismo: Latinica povez: Mek format: 13x20 Shatter Me, Tahereh Mafi U sebi krijem prokletstvo. U sebi krijem dar. Moj dodir je smrt. Moj dodir je moć. Džulijet nije nikoga dodirnula tačno 264 dana! Poslednji put kad je to uradila nehotice je izazvala nesreću, ali Reuspostava ju je ipak zatvorila zbog ubistva. Niko ne zna zašto je Džulijetin dodir smrtonosan. Ali dogod nikoga ne povređuje, nikoga nije ni briga. Svet je previše zauzet oporavljanjem od sopstvene propasti da bi obraćao pažnju na jednu sedamnaestogodišnju devojku. Bolesti desetkuju stanovništvo, hranu je teško naći, ptice više ne lete, oblaci su pogrešne boje... Reuspostava je Džulijet prvo bacila u ludnicu, pa se predomislila. Toliko je mrtvih unaokolo da se u vazduhu već oseća dah pobune, a ona bi mogla biti njihovo rešenje? Možda ona nije samo jedna napaćena duša u otrovnom telu. Možda im sada baš jedna takva treba? Džulijet mora da odluči: biti njihovo oružje, ili okrenuti oružje protiv njih i postati borac!

Autor: Milena Stojanović Broj strana: 259+212 Format: 21 cm Povez: broširan - PETRUŠKI ZMAJ: Priča je smeštena u srednjovekovnu Srbiju sa fokusom na Petrušku oblast, kojom je u to vreme vladao župan Vukoslav. Dečak Crep, sin slavnog župana Vukoslava, saznaje da ima još dva brata razdvojenih po rođenju. On za rođendan dobija vilinski mač, ali i moć preobražaja u obličje zmaja. Uči tajne magijskih veština od Vujina, starca kome niko ne zna broj godina, a koji je ceo život proveo uz Crepa, čekajući dan kada će krenuti u potragu za braćom i ka ostvarenju drevnog proročanstva, izrečenog od samih bogova. Slovenska boginja smrti i zime Morana, na sve načine pokušava da osujeti Crepa u planovima, sklapajući saveze sa mračnim silama, a sve s razlogom da se Trojstvo braće ne okupi, i ona zauvek ne bude uništena. U svojoj nameri da pronađe braću upoznaje veliki broj ljudi, koji su svojim sudbinama vezani za staru pagansku veru, ali i on sam preispituje svoja učenja, a sve se to događa na pragu hrišćanstva, i neposredno pre kosovskog boja. U potrazi mu pomažu starac Vujin, druid stare vere, otac Vukoslav, tadašnji župan, Lazar Hrebeljanović, i mnoga magijska bića Žar ptica, vile, patuljci, mađionik, krilati pegazi i divni jednorozi, koje će čitaoci imati prilike da upoznaju, na Crepovom putu da nađe braću. - ZOV KRVI: Da li je zov krvi stvarno toliko jak? Kakva se borba odvija u dečacima koji mogu da preuzimaju životinjska obličja? Da li će uspeti da pronađu brata, o kome jedino znaju da se zove Pavle? Ko će pomoći dečacima da se ujedine? Ko pomaže Morani? Da li su samo Srbi oni kojima se dešavaju neobične stvari, ili se još neko umešao? Kako se zadesilo da se sprema veliki boj, turske i srpske vojske, i šta je njemu doprinelo, čitajte na stranicama romana Zov krvi! - ČUVARI PROROČANSTVA: Treći deo epske trilogije Proročanstvo bogova. Nakon obreda ujedinjenja trojstva braće, kada se njihove moći menjaju, družina nestaje i niko im se ne može ući u trag. Dok se svi pripremaju za boj na Kosovu, Morana na sve moguće načine pokušava da sazna gde su. Ne čeka, već okuplja vojsku, i priprema se za konačnu bitku. Unutrašnji sukobi su sve učestaliji. Lazar šalje tragača – Miloša Obilića da pronađe Oliveru. Igra koju igraju Rogati kralj, Vrač i Morana postaje sve opasnija. Crep, Teodor i Orlović Pavle pokušavaju na sve moguće načine da se izbave iz neprilika u kojima se nalaze. Bogovi sa nebeskih dveri zadovoljno posmatraju veliku igru Trojstva braće i njihovih neprijatelja.

Beograd 2003. Mek povez, ilustrovano, 649 strana. Knjiga je odlično očuvana. D6 Novi Korbuzon je grad država koju nastanjuju ne samo ljudi nego i `tuđini`, humanoidna bića, roboti i arkanske rase svi skupa pod vlašću svemoćnog Parlamenta. Vazduh i reke puni su čudesnih materija iz lokalnih alhemičarskih laboratorija. Naučnici, prostitutke, narkomani, obični radnici, umetnici, špijuni, svi su zajedno na ulicama u vrevi ogromnog grada. Neki od njih su delom ptice, mnogi obični ljudi, drugi su delom kaktusi, a neki su gotovo pravi insekti. Isak povučeni naučnik, koji se bavi Teorijom Krize, zaljubljen u ženu-insekta, mladu vajarku, od jednog Garude, poluptice-polučoveka dobija zadatak da ovom stvorenju rekonstruiše spaljena krila i omogući mu ponovni let nebom. U želji da pomogne, Isak će nenamerno, pri jednom od mnogih eksperimenata, odgajiti, zastrašujućeg neprijatelja koji se hrani snovima i razumom bioloških bića, neprijatelja pred kojim će i, Ambasador Pakla morati da ustukne. Knjiga retke upečatljivosti i osećajnosti, slojevita i bogata u svakom pogledu. Uzbudljivo i pobuđujuće štivo kako za sladokusce tako i za one koji bi da zagaze u vode fantastike, Knjiga Velika kao i Novi Krobuzon. ČAJNA MJEVIL živi i radi u Engleskoj. Dosad je objavio romane Kralj Pacova, Stanica Perdido i Ožiljak, kandidovan za nagradu Artur Klark.

Jezik: Hrvtasko-srpski Autori: Strani i domaći Mek povez, manjeg formata. Biblioteka znanstvene (naučne) fantastike. Izlazio je od 1976. do 1989., a izdavala ga je zagrebačka novinsko-izdavačka kuća Vjesnik. List se ugasio 1990. godine. U svakom broju romana ima više priča, ovde sam naveo prve priče iz sadržaja po kojem roman i nosi ime. Dobro očuvani romani. U ponudi je ceo komplet, (1-164 + special), po rednom broju objavljivanja: 1. Ne ubijte Rulla! - A. E. van Vogt, 143. strana, 2. Mjuhuov štap - T. Sturgeon, 144. strana; Tiho, molim! - A. Clarke, 3. Majk Invencije - Tom Godwin, 144. strana, 4. Žrtvovani - Walter M. Miller, 144. strana, 5. Svijet samo utorkom - Philip Jose Farmer, 144. strana, 6. Pametna odluka - Garrett Silverberg, 143. strana, 7. Preživjeli - Harry Harrison, 144. strana, 8. Vrijeme oluje - Roger Zelazny, 143. straana, 9. Izazov razumu - J. i D. Le Mey, 144. straaana, 10. Etička ravnoteža - Murray Leinster, 144. strana, 11. Claine i Solandre - J. i D. Le May, 144. strana, 12. Crna torbica - C. M. Kornbluth, 144. strana, 13. Čovek koji nije postojao - Miroslav Trbović, 144. strana, 14. A onda je stigla mačka - Yves Dermez, 144. strana, 15. Una - John Wyndham, 144. strana, 16. Napast sa zemlje - Robert A. Heinlein, 144. strana, 17. Sally - Isaac Asimov, 144. strana, 18. Htio bih se zvati Joe - Paul Anderson, 144. strana, 19. Kuc - kuc - Frederic Brown, 144. strana, 20. I ne prvi put - A. E. van Vogt, 144. strana, 21. Delfinov san – Slobodan Šnajder, 144 strana 22. Tajna drevne ljepotice - Ivan Antonović Jefremov, 144. strana, 23. Gdje se djenuo profesor? - Henry Kuttner, 144. strana, 24. Antikni predmet - Lidija Razumović, 144. strana, 25. Posljednje pitanje - Isaac Asimov, 144. straana, 26. Ljeto na Ikarusu - Arthur C. Clarke, 144. strana, 27. Jastogov glas - Henry Kuttner, 144. straaana, 28. Prvi kontakt - Murray Leinster, 143. straana, 29. Preludij za kristalnu pjesmu - Anne McCaffrey, 144. strana, 30. Bumerang - Eric Frank Russell, 144. strana, 31. Djevica iz legende - Radivoj Papić, 144. strana, 32. Noć mutanta - Paul Anderson, 144. strana, 33. Strah - Ursula K. Le Guin, 144. strana, 34. Posljednji slučaj najvećeg detektiva - Mack Reynolds, 144. strana, 35. Ljubav na ektoplazmičan način - Thomas M. Disch, 143. strana, 36. Metalni čovjek - Jack Williamson, 144. strana, 37. Noć kad je provalilo sve vrijeme - Brian W. Aldiss, 144. strana, 38. Psihophor - Zvonimir Furtinger, 144. strana, 39. Prikrivanje - Henry Kuttner, 144. strana, 40. Nešto me voli odozgo - Alfred Bester, 144. strana, 41. Caliban - Robert Siverberg,144. strana, 42. Vrijeme sađenja - Pete Adams i Charles Nightingale, 144. strana, 43. Osuđeni brod - J. T. Mclntosh, 144. strana, 44. Pokretna skulptura - J. G. Ballard, 144. strana, 45. Posljednja noć - Mladen Jurčić, 144. strana, 46. Nimfa - Snežana Bulić, 144. strana, 47. Prekršaj - William F. Nolan, 144. strana, 48. Sindrom viteštva - Vesna Popović, 144. strana, 49. Posljednja odluka - Ben Bova, 144. straaana, 50. Mea zauvijek među zvijezdama - Branko Belan, 144. strana, 51. Susret s meduzom - Arthur C. Clarke, 144. strana, 52. Pothvat pilota J-20 - Eric Frank Russell, 144. strana, 53. Kiborška strana - Roger Zelazny, 144. strana, 54. Borilište - Fredric Brown, 144. strana, 55. Tu negdje blizu sola - Larry Niven. 144. straaana, 56. Čudovište - Philip K. Dick, 144. strana, 57. Ratni brod - George R. R. Martin, 144. strana, 58. Kronojektor - Tatjana Vranić, 144. strana, 59. Slaba točka - Eric Frank Russell, 144. strana, 60. Možda u nekom trećem svemiru - Snežana Bulić Atanasković, 144. 61. Zemljani - Ray Bradbury, 144. strana, 62. Jamesonov satelit - Neil R. Jones, 144. strana, 63. Dan gnjeva - Sever Gansovski, 144. strana, 64. Neobična putovanja Amelije Bertrand - Joanna Russ, 144. strana, 65. Zastor - Orson Scott Card, 144. strana, 66. Mladost - Isaac Asimov, 144. strana, 67. Deset kratkih priča - Arthur C. Clarke, 144. strana, 68. Pela, Sveta zmija - Damir Mikuličić, 144. strana, 69. Brod koji je pjevao - Anne McCaffrey, 144. strana, 70. Perzefona i Had - Scott W. Schumack, 144. strana, 71. Besprijekorna posada - Daniel F. Galouye, 144. strana, 72. Konačno naređenje - A. E. Van Vogt, 144. strana, 73. Krletka - Bertram Chandler, 144. strana, 74. Pobjeda – Fred Saberhagen, 144. strana 75. Dnevnik mlade djevojke iz 25. stoljeća - Alain Doremieux, 144, 76. Put u zbilju - Robert Silverberg, 144. strana, 77. Isključivanje - Ron Goulart, 144. strana, 78. Akvila- Somtow Suchartikul, 144 strana 79. DZING - A. E. Van Vogt, 144. strana, 80. Kiborg - M. Puhov, 144. strana, 81. Sjećanja na svemirsko doba - J. G. Ballard, 144. strana, 82. Roboti ubojice - Murray Leinster, 128. strana, 83. Posljednja poruka - Branko Pihač, 128. strana, 84. Rašomon prvoga kontakta - Godon Eklund, 128. strana, 85. Draga kompjuterka - Christopher Stork, 128. strana, 86. Amijum - Snežana Bulić Atanasković, 128. strana, 87. Dokaz - Isaac Asimov, 128. strana, 88. Do Marsa! - Jack Williamson, 128. strana, 89. Šume, kiše, grad i zvezde - Slobodan Ćurčić, 128. strana, 90. Umjetni mrav - Philip K. Dick, 128. strana, 91. Među dlakavim zemljanima - R. A. Lafferty, 128. strana, 92. Svijet po izboru - Bob Shaw, 128. strana, 93. Skok u svemiru - Jean-Gaston Vandel, 128. strana, 94. Prvi dan rata - Živko Prodanović, 128. strana, 95. Neplanirani let - Juanita Coulson, 128. strana, 96. Zvjezdana - George R. R. Martin, 127. straana, 97. Zarobljenici vremena - Philip K. Dick, 128. strana, 98. Pijavica - Robert Sheckley, 128. straana, 99. 900 baka - R. A. Lafferty, 128. strana, 100. Bumerang - Branko Pihač, 144. strana, 101. Rana ptica - Theodore R. Cogswell i Theodore L. Thomas, 128, 102. Divni svetrani transmutator - Barry N. Malzberg, 128. strana, 103. Zatočenici Kape - Dan Dastier, 128. strana, 104. Bani - Sol Nad, 128. strana, 105. Tri priče - Mirta Stupin, 128. strana, 106. Najblaža kazna - Theodore R. Cogswell, 128. strana, 107. Opsjenometaši - Bob Shaw, 128. strana, 108. Razbojstva s dozvolom - Robert Sheckley, 128. strana, 109. Ylla - Ray Bradbury, 128. strana, 110. Ratnici - Larry Niven, 128. strana, 111. Mjesečev moljac - Jack Vince, 128. strana, 112. Na licu mu vrata, u ustima svjetiljke - Roger Zelazny, 128. strana, 113. Kineska zagonetka - John Wyndham, 128. straaana, 114. Kako smo popalili Kromu - William Gibson, 128. strana, 115. Catman - Harlan Ellison, 128. strana, 116. Demonski ugovor - Darije Đokić, 128. strana, 117. Druga vrsta samoće - George R. R. Martin, 128. strana, 118. Pritisni `ENTER` - John Varley, 128. strana, 119. Slijepa Bakara - Jack Dann, 128. strana, 120. Glazbotvorac - Lloyd Biggle, jr., 128. straana, 121/122. Euroconski dvobroj, 192. strane, 123. Planet žena - John Wyndham, 128. strana, 124. Sonata smuka - Olga Larionova, 128. strana, 125. Zvjerinjak - Gene Roddenberry, 128. strana, 126. Najduže putovanje - Poul Anderson, 128. strana, 127. R. U. R. - Karel Čapek, 128. straana, 128. Vilinski vatrogasci - Pavao Pavličić, 128. strana, 129. Podsjetnik Johnny - William Gibson, 128. strana, 130. Kamen - Edward Bryant, 128. straana, 131. Žrtva mira - C. J. Cherryh, 128. strana, 132. Petogodišnjak - Harlan Ellison, 128. straaana, 133. Tor susreće kapetana Ameriku - David Brin, 128. strana, 134. Div - Keith Laumer, 128. strana, 135. Dar umjetnosti - Harlan Ellison, 128. strana, 136. Ruka - Larra Niven, 128. strana, 137. Snaga požude - Wayne Wightman, 128. strana, 138. Plovidba u Bizant - Robert Silverberg, 128. strana, 139. Zimska tržnica - Wiliam Gibson, 128. strana, 140. Antologija nagrađenih priča, 128. strana, 141. SF erotika, 128. strana, 142. Cyberpunk, 128. straana, 143. Tvrdi SF, 128. strana, 144. Barbie ubojstva - John Varley, 128. straana, 145. Smrt srži - Michael Swanwick, 128. strana, 146/147. Ceste moraju ići - Robert Heinlein, 144. strana, 148. Jaren - Frederick Longbeard, 128. straana, 149. Vrijeme je spirala - Samuel R. Delany, 128. strana, 150. Kraljica Cikada - Bruce Sterling, 128. straana, 151. Papreni narednik - Karl Hansen, 128. strana, 152. Morski vukovi - Michael Moorcock, 128. strana, 153. Ni zvuka rata - Harry Harrison, 128. strana, 154. Napršnjacima, viljuškama i nadom - Kate Wilhelm, 128, 155/156. Sjetite se Rulla - E. A. van Vogt, 144. strana, 157/158. Majka čovječanstva - Richard Wilson, 144. strana, 159/160 Prsten sjećanja – Aleksandar Jablokov, 144 strana 161/162. Zmija drevnog Nila - Charles Sheffield, 144. strana, 163/164. Posljednji winnebago - Connie Willis, 144. strana, - Posebno izdanje YUSIRIUS, 191. strana.

Lepo očuvano Aleksej Nikolajevič Tolstoj (1883-1945) bio je jedan od najpopularnijih pisaca sovjetske književnosti. Među njegovim brojnim delima naročito su poznati istorijski romani Petar Prvi i trilogija Hod po mukama.[1] Život i karijera[uredi | uredi izvor] Roditeljstvo[uredi | uredi izvor] Aleksej je bio sin grofa Nikolaja Aleksandroviča Tolstoja (1849–1900) i Aleksandre Leontijevne Turgenjeve (1854–1906). Njegova majka bila je unuka dekabriste Nikolaja Turgenjeva i rođaka poznatog ruskog pisca Ivana Turgenjeva. Njegov otac je pripadao porodici ruskih plemića Tolstoj i bio je dalji rođak Lava Tolstoja. Prema piscu i istoričaru Nikolaju Tolstoju, dalekom rođaku: Okolnosti rođenja Alekseja Tolstoja upadljivo podsećaju na okolnosti drugog rođaka, Alekseja Konstantinoviča, velikog lirskog pesnika, po kome je i dobio ime. Njegov otac je bio razvratni konjički oficir, čije su se buntovne neumerenosti pokazale prevelikim čak i za njegove kolege husare. On je bio primoran da napusti svoj puk i dva glavna grada i povukao se na imanje u Samari u Rusiji. Tamo je upoznao i oženio Aleksandru Leontijevnu Turgenjev, živahnu devojku dobre porodice, ali skromnih sredstava. Rodila mu je dva sina Aleksandra i Mstislava i ćerku Jelisavetu. Ali divlja krv Tolstojevih nije mu dozvolila da se smiri u postojećoj domaćoj harmoniji. U roku od godinu dana penzionisani husar je proteran u Kostromu zbog uvrede guvernera Samare. Kada je urgirano preko raznih poznanstava da bi se omogućio njegov povratak, on je to proslavio provocirajući jednog plemića na dvoboj. Aleksandra se zaljubila u Alekseja Apolonoviča Bostroma. U maju 1882, već dva meseca trudna sa svojim četvrtim detetom, pobegla je u zagrljaj svog ljubavnika. Grof je zapretio Bostromu revolverom, ali su ga sudovi oslobodili. Crkveni sud je, odobravajući razvod, odlučio da se krivoj ženi nikada ne bi smelo dozvoliti da se ponovo uda. Kako bi zadržala očekivanu bebu, Aleksandra je bila primorana da tvrdi da je to Bostromovo dete. Izopštena od strane društva, čak tokom nekoliko godina i od svojih roditelja, otišla je sa svojim ljubavnikom u Nikolajevsk, gde je on bio na skromnoj vladinoj dužnosti.[2] Aleksandra Leontjevna Tolstaja, Aleksejeva majka Mladost[uredi | uredi izvor] Delimično zbog njihovog odbacivanja od strane ruskog plemstva i crkve, Aleksej Bostrom i Aleksandra Tolstoj su odgajali Alekseja u čvrstom ateističkom i antimonarhističkom okruženju. Aleksej će u kasnijim godinama insistirati da su i oni bili veliki poštovaoci spisa Karla Marksa i Georgija Plehanova. Iako je zvanično bio registrovan kao sin grofa Tolstoja, Aleksej je do svoje trinaeste godine živeo pod imenom Bostrom i nikada nije sumnjao da Aleksej Bostrom nije njegov biološki otac. Čak i nakon što je saznao istinu, i dalje je smatrao Alekseja Bostroma svojim pravim ocem i odbijao je da ikada vidi grofa Nikolaja Tolstoja ili svoju stariju braću i sestre. Naučna fantastika[uredi | uredi izvor] Predstava „Trista čuda`, koja je održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 2. decembra 1934. godine. Fantastični romani zauzimaju značajno mesto u stvaralaštvu ovog pisca. Aelita i Hipervoloid inžinjera Garina, osim zanimljive tematike i dramatičnih situacija, postavljaju i važne društvene probleme, uvek sa sovjetsko-marksističkog stanovišta. U romanu Aelita, na primer, Tolstoj prikazuje boljševike koji podižu ustanak na Marsu, a u Hiperboloidu inžinjera Garina, pokušaj zavođenja fašističke diktature u SAD osujećen je snagom radničke revolucije.[1] Bibliografija[uredi | uredi izvor] (jezik: ruski) Romani[uredi | uredi izvor] Čudaki (1911) Hromoй barin (1912) Aэlita (1923) Pohoždeniя Nevzorova, ili Ibikus (1924) Giperboloid inženera Garina (1927) Эmigrantы (1931) Hoždenie po mukam. Trilogiя: Kniga 1. «Sёstrы» (1922) Kniga 2. «18-й god» (1928) Kniga 3. «Hmuroe utro» (1941) Pёtr Pervый (1934) Romani i priče[uredi | uredi izvor] Staraя bašnя (1908) Arhip (1909) Petušok (Nedelя v Tureneve) (1910) Svatovstvo (1910) Mišuka Nalыmov (Zavolžьe) (1910) Aktrisa (Dva druga) (1910) Mečtatelь (Aggeй Korovin) (1910) Nevernый šag (Povestь o sovestlivom mužike) (1911) Haritonovskoe zoloto (1911) Priklюčeniя Rastёgina (1913) Lюbovь (1916) Prekrasnaя dama (1916) Obыknovennый čelovek (1917) Denь Petra (1918) Prostaя duša (1919) Četыre veka (1920) V Pariže (1921) Graf Kaliostro (1921) Detstvo Nikitы (1922) Povestь Smutnogo vremeni (1922) Semь dneй, v kotorыe bыl ograblen mir, drugoe nazvanie «Soюz pяti» (1924) Vasiliй Sučkov (1927) Bыvalый čelovek (1927) Velikosvetskie banditы (1927) Moroznaя nočь (1928) Gadюka (1928) Hleb (Oborona Caricыna) (1937) Ivan Groznый (Orёl i orlica, 1942; Trudnыe godы, 1943) Russkiй harakter (1944) Strannaя istoriя (1944) Drevniй putь Čёrnaя pяtnica (1924) Na ostrove Halki Rukopisь, naйdennaя pod krovatью V snegah Miraž Ubiйstvo Antuana Rivo Na rыbnoй lovle Nedovršeni radovi[uredi | uredi izvor] Egor Abozov (1915) Pёtr I (3-й tom) Bajke[uredi | uredi izvor] Rusaločьi skazki: Rusalka (Neugomonnoe serdce, 1910) Ivan da Marья (1910) Vedьmak (1910) Vodяnoй (1910) Kikimora (1910) Dikiй kur (1910) Polevik (1909) Ivan-carevič i Alaя-Alica (1910) Solomennый ženih (1910) Strannik i zmeй (1910) Proklяtaя desяtina (1910) Zverinый carь (1910) Hozяin (1909) Sinica (1918) Soročьi skazki: Soroka (1909) Mыška (1909) Kozёl (1909) Ёž (Ёž-bogatыrь, 1909) Lisa (1910) Zaяc (1909) Kot Vasьka (1910) Sova i kot (1910) Mudrec (1909) Gusak (1910) Račья svadьba (1910) Portočki (1910) Muraveй (1910) Petuški (1910) Merin (1910) Verblюd (1909) Goršok (Malenьkiй felьeton, 1909) Kurinый bog (1910) Kartina (1909) Maša i mыški (1910) Rыsь, mužik i medvedь (1910) Velikan (1910) Miška i lešiй (1910) Baškirii (1910) Serebrяnaя dudočka (1910) Smirnый muž (1910) Bogatыrь Sidor (1910) Skazki i rasskazы dlя deteй Polkan (1909) Topor (1909) Vorobeй (1911) Žar-ptica (1911) Prožorlivый bašmak (1911) Snežnый dom (1911) Fofka (1918) Kot smetannый rot (1924) Kak ni v čёm ne bыvalo (1925) Rasskaz o kapitane Gatterase, o Mite Strelьnikove, o huligane Vasьke Taburetkine i o zlom kote Hame (1928) Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino (1936) Ivan-carevič i Serый volk (1940) Drame[uredi | uredi izvor] «Putešestvie na Severnый polюs» (1900) «O eže, ili Nakazannoe lюbopыtstvo» (1900-e) «Dьяvolьskiй maskarad, ili Kovarstvo Apollona» (1900-e) «Muha v kofee (Spletni, kotorыe končaюtsя ploho)» (1900-e) «Duэlь» (1900-e) «Opasnый putь, ili Gekata» (1900-e) «Spasatelьnый krug эstetizmu» (1900-e) «Dočь kolduna i zakoldovannый korolevič» (1908) «Nečaяnnaя udača» (1911) «Denь Rяpolovskogo» (1912) «Nasilьniki» («Lentяй», 1912) «Molodoй pisatelь» (1913) «Kukuškinы slёzы» (1913) «Denь bitvы» (1914) «Nečistaя sila» (1916, 2 red. 1942) «Kasatka» (1916) «Raketa» (1916) «Mrakobesы» (1917 — pod nazv. «Gorьkiй cvet», 2 red. — 1929 — s tem že nazv., 3 red. — 1935 — pod nazv. «Akila», 4 red. — 1940 — pod nazv. «Mrakobesы», v černovikah 4 red. takže figuriruet nazvanie «Izgnanie bludnogo besa») «Lюbovь — kniga zolotaя» (1918, 2 red. — 1940) «Smertь Dantona» (1919, obrabotka pьesы G. Bюhnera) «Bunt mašin» (1924, obrabotka pьesы «RUR» K. Čapeka) «Zagovor imperatricы» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Azef» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Polina Geblь» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Čudesa v rešete…» (1926) «Na dыbe» (1929, pozže častično pererabotana v pьesu «Pёtr I») «Эto budet» (1931, sovm. s P. S. Suhotinыm) «Orango» (1932, libretto operы D. D. Šostakoviča, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Patent № 117» (1933, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Pёtr I» (promežutočnaя redakciя 1935 goda — preimuщestvenno pererabotka bolee ranneй pьesы «Na dыbe»; okončatelьnaя redakciя 1938 goda — lišь v očenь maloй stepeni ispolьzuющaя material pьesы «Na dыbe») «Putь k pobede» (1938) «Čortov most» (1938; vtoroe deйstvie pьesы pozže pererabotano v pьesu «Fюrer») «Zolotoй klюčik» (obrabotki povesti «Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino», 1938) «Fюrer» (1941, na materiale vtorogo deйstviя pьesы «Čortov most») «Ivan Groznый» — dilogiя: «Orёl i orlica» (1942) «Trudnыe godы» (1943) Dela o ratu[uredi | uredi izvor] Armiя geroev «Blickrig» ili «blickrah» K pisatelяm Severnoй Ameriki Moskve ugrožaet vrag Nas ne odoleešь! Počemu Gitler dolžen poterpetь poraženie Rodina Russkiй harakter Cikl «Rasskazы Ivana Sudareva» Čёrnыe dni gitlerovskoй armii Čto mы zaщiщaem Я prizыvaю k nenavisti Pripisani tekstovi[uredi | uredi izvor] Dnevnik Vыrubovoй (predpoložitelьnыe avtorы — Alekseй Tolstoй i Pavel Щёgolev[3][4]); Rasskaz «Vozmezdie». Sabrana dela[uredi | uredi izvor] Sobranie sočineniй. Toma 1-10. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1912—1915 To že. 2-e izdanie. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1916 To že. 3-e izd. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1917—1918 Sobranie sočineniй. — Berlin: izd. Ladыžnikova, 1922 Sobranie sočineniй. — Berlin—Pg.: izd. Gržebina, 1923 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: «Nedra», 1929—1930 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva-Lenjingrad: GIZ, 1927—1931 Sobranie sočineniй. Toma 1-8. — Lenjingrad: «Hudožestvennaя literatura», 1934—1936 Polnoe sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: GIHL, 1946—1953. — 40 000 эkz Sobranie sočineniй v 10 tomah. — Moskva: Goslitizdat, 1958—1961, 675 000—648 000 эkz. Sobranie sočineniй v 8 tomah. — Moskva: Pravda, 1972, 375 000 эkz. (seriя «Biblioteka „Ogonёk“») Sobranie sočineniй: V 6-ti tomah. — Moskva: Progress, 1982. Sobranie sočineniй v 10 t. — Moskva: «Hudožestvennaя literatura», 1982—1986.; 300 000 эkz. Sobranie sočineniй: V 5 tomah. — [Il. hudož. M. Petrova]. — Moskva: Izd. centr «Terra», 1995. Sobranie sočineniй: V 10 t. — [Sost.: B. Akimov, A. Hramkov]. — Moskva: Terra-Kn. klub, 2001. Maloe sobranie sočineniй. — SPb: Azbuka, 2020. — 637 s. Ruska naučna fantastika