Zar ptica - komplet od 36 brojeva . Brojevi su : 3 kolo 1 sveska , 6 kolo 1 sveska , 4 , 25 , 27 , 28 , 10 kolo 2 sveska , 19 kolo 1 , 42 , 44, 45 , 49 , 61 , 62 , 63 , 65 , 73 , 74 , 76 , 82 , 91 , 95 , 98 , 100 , 102 , 104 , 105 , 106 , 108 , 111 , 120 , 133 , 136 , 161 , 168 i 174 .

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije Dusana Petricica Svi znamo ove stihove: dete nije dete, igračka za strine i tete dete je dete, da ga volite i razumete. Oni i mnoge druge rimovane i prozne cake ilustrovane jednako štosnim crtežima nalaze se u Nevidljivoj ptici – još jednoj nezaobilaznoj knjizi iz detinjstva svakog deteta. Ljubivoje Ršumović (Serbian Cyrillic: Љубивоје Ршумовић; born 3 July 1939) is a Serbian poet and writer. Ršumović is predominantly a writer and poet for children; however, a portion of his work is literature for adults. Biography He was born on 3 July 1939 in the village of Ljubiš in the Zlatibor Mountains. His parents were Mihailo and Milesa Ršumović. He was educated in Ljubiš, Čajetina, Užice, and Belgrade. He has a bachelor`s degree from the University of Belgrade`s Faculty of Philology. He is known as author of lyrics of anthem of Red Star Belgrade. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. Biografija U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Narodne Pripovetke jugoslovenskih Naroda Savremena Škola 1964g.tvrd povez 6 slikovnica iz kompleta od 10 Stanje: perfektno očuvane 1.Baš Čelik 2.Medved i Lisica 3.Devojka cara nadmudrila 4.Siljan Roda 5.Zlatna Ptica 6.Čobanin nadmudrio carevu Kćer vr362

1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T.A.Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti Svi listovi na broju uz manja oštećenja na koricama.

Odlično očuvane Korice na nekim mestima imaju zuckastu nijansu zbog stajanja G6 1.-BAŠ ČELIK srpska narodna pripovetka Ilustrovala Ida Ćirić 2.-DEVOJKA CARA NADMUDRILA i DVA NOVCA srpske narodne pripovetke Ilustrovala Ida Ćirić 3.-ĐAVO I NJEGOV ŠEGRT i LAŽ ZA OPKLADU srpske narodne pripovetke Ilustrovala Ida Ćirić 4.-BRAĆA I BLAGO hrvatska narodna pripovetka Ilustrovao Vilko Gliha-Selan 5.-ČOBANIN NADMUDRIO CAREVU KĆER hrvatska narodna pripovetka Ilustrovao Vilko Gliha-Selan 6.-MEDVED I LISICA i PREVARENI VUK hrvatska narodna pripovetka Ilustrovao Vilko Gliha-Selan 7.-TRI ZRNA GRAŠKA i PASTIRČE slovenačke narodne pripovetke Ilustrovala Lička Gošnik-Godec 8.-ZLATNA PTICA i PODVODNJAK slovenačke narodne pripovetke Ilustrovala Lička Gošnik-Godec 9.-SILJAN RODA makedonska narodna pripovetka Ilustrovao Jovan Petrov 10.-SIROMAŠAK I LISICA makedonska narodna pripovetka Ilustrovao Jovan Petrov

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Plava Ptica, 62 Roman prati proces sazrijevanja mladog Nijemca-Argentinca čiji je otac poginuo u Prvom svjetskom ratu i kojeg majka dovodi iz južnoameričke hacijende u usamljenu seosku školu na Bodenskom jezeru. U internatu sramežljivi dječak doživljava blisko prijateljstvo sa starijom kolegicom iz razreda i svoju prvu, bolnu ljubav prema djevojci. Peter von Mendelssohn (1908–1982) bio je njemački književnik i povjesničar. Zbog židovskog podrijetla bio je prisiljen napustiti Njemačku nakon uspona Nacističke stranke na vlast 1933. Postao je istaknuti član zajednice u egzilu, zajedno s osobama poput Thomasa Manna.[1] Godine 1936. nastanio se u Britaniji gdje je postao naturalizirani podanik. Njegov roman Schmerzliches Arkadien iz 1932. adaptiran je u film Marianne moje mladosti iz 1955. godine. Nakon Drugog svjetskog rata služio je kao časnik za tisak pri Savezničkom kontrolnom vijeću u Düsseldorfu. Nakon toga se vratio živjeti u München 1970., gdje je umro dvanaest godina kasnije. Bio je oženjen kolegicom izgnanicom i spisateljicom Hilde Spiel.

Die schönsten Enid Blyton - Geschichten Najlepše priče Enid Blajton Najlepše Enid Bliton priče / Enid Bliton Izbor iz knjiga Kobolzchen i 35 drugih priča… Izbor iz knjiga Kobolzchen i 35 drugih priča i Čarobnjak Sausebraus i još 32 priče Šarmantna, bogato ilustrovana knjiga za decu koja sadrži ne manje od 64 petnaestominutne priče. Svima im je zajedničko bogatstvo mašte, za koju su deca, čim umeju da čitaju, oduševljena kao i odrasli koji su mladi u duši i žele nešto da pročitaju mlađima. ...Sneaks, glupo prase, oseka i oseka, mala lastavica ostala je, Nikšnak i porcelanska mačka, Štene iz kovčega, začarane galoše, Lepa mala, Mađioničar Sozbrus, priča o Poli, patuljak grimase presekao, Dva Indijanca, Miševi hrabri, ptica Butzebu, Ko bi najradije oprao vrat, Lisica i šest mačaka, vetrovito jutro, Ne verujem u to, Priča o gospodinu Vinku, pohlepni patuljak, Kuelleauge, nijemo mače, Miks i Mok i njihove šale, zamenjena sestra, Pum-Pum-Pum, zaista velika tajna, Nagepiep se uplaši, lukavi patuljak, priča o gospodinu Tredelu, tigru i zec, magična kolica, prelepo odelo, Raceputze, Švupdivupov magični kaput, priča o Šlurfu, Trapu i Lustiku, zamak bez vrata, Brat Lisac prodaje ženu i decu, Dusi sve radi pogrešno, Goblin se šali, priča o mađioničar Suviše tanak i plavi čudesni cvet, pada kiša Katrinhen, začarane rukavice, o drskoj kružnoj raskrsnici, o lokomotivi koja je htela da pobegne, kod srebrnog vodenjaka, med majke Hutzel, brat Zec ide na pecanje, brata Zeca uskršnja jaja , naš veliki brat Hanes, kada je Pussel još bio mali pas, miš i veverica, jadni nevoljni gospodin Bag, Pogodi šta, Tick-Tck Goblin, Susanne Ganz-Alone, začarani šeširi, lenji džin, Samouvereni čovek iz kutije, Brat Lisac i stari Likinrak, U noć obasjanoj mesečinom, Tippapova mala šala, u posetu dolazi rođak Pifig... Odlomci iz knjige [Najlepše Enid Bliton priče, Enid Bliton, knjige za decu, priče, priče, čuda, magija, priče o životinjama, fantazija, svojstva, podvale, tajne, patuljci, magija, prijateljstvo, raspoloženje, petnaestominutne priče] tvrde korice 588 str sa ilustracijama kao nova

Priče iz Narodnooslobodilačke borbe 9 od 10 knjige,kutijca kao na sici ,knjige su odlično očuvane,manji tragovi prašine od dugog stajanja sa unutrašnjih strana korica. Vuk Karadžić 1965 g. Nedostaje u kompletu knjiga broj 9 sa spiska. 1 Desanka Maksimović Putovanje ovim vozom Mehmed Ali Hodža Mali zastavnik 2 Tone Seliškar Partizan jaka / Medved i mazga / Priča o mazgi koja je spasila partizane / Velika žrtva Venceslav Vinkler Hlepčić 3 Slavko Janevski Najstrašnija šuma Vidoe Podgorec Nemko Gligor Popovski Noć na reci Nedžati Zekirija Vrteška 4 Mira Alečković Novogodišnja noć Kosta Stepanović Podvig Loca Radovana 5 Vida Brest Ptice i grm / Medved i srna Milan Šega Kako je ris posatavljao Nemcima zasede Branka Jurca Grega skakavac 6 France Bevk Priča o Andreju i bubamara Kristina Brenkova Dugi put Miha Majtenji Diverzanti 7 Anđelka Martić Bjelko / Manji konjovodac 8 Dušan Kostić Mali Tomo Mihailo Ražnatović Sunce će doći 9 Branko Ćopić Kurir pete čete................................... Most Ilije KOzara...................................nije u ponudi 10 Josip Barković Hrabra četa pionira Peće Danko Oblak Petokraka vr362

PRIČE IZ NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE KOMPLET 1-10 1. Desanka Maksimović Putovanje ovim vozom Mehmed Ali Hodža Mali zastavnik 2. Tone Seliškar Partizan jaka / Medved i mazga / Priča o mazgi koja je spasila partizane / Velika žrtva Venceslav Vinkler Hlepčić 3. Slavko Janevski Najstrašnija šuma Vidoe Podgorec Nemko Gligor Popovski Noć na reci Nedžati Zekirija Vrteška 4. Mira Alečković Novogodišnja noć Kosta Stepanović Podvig Loca Radovana 5. Vida Brest Ptice i grm / Medved i srna Milan Šega Kako je ris posatavljao Nemcima zasede Branka Jurca Grega skakavac 6. France Bevk Priča o Andreju i bubamara Kristina Brenkova Dugi put Miha Majtenji Diverzanti 7. Anđelka Martić Bjelko / Manji konjovodac 8. Dušan Kostić Mali Tomo Mihailo Ražnatović Sunce će doći 9. Branko Ćopić Kurir pete čete Most Ilije KOzara 10. Josip Barković Hrabra četa pionira Peće Danko Oblak Petokraka Tvrdi povez Izdavač Vuk Karadžić Godina izdanja 1965. Ćirilica Stanje knjiga odlično 5- Sve što vas zanima pitajte pre kupovine i pogledajte slike TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Dodato u K52G 03.11.2023.

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Beograd,1953. tvrd povez, 47 strana ultra retko u dobrom stanju Ništa ne označava bolje sećanje od knjige, voljene knjige. Jednu od najdražih knjiga koje sam imala dala sam, zajedno sa drugim dečijim knjigama, putujućoj biblioteci za romsku decu: dala sam je i zato što se savršeno sećam svake stranice, ilustracije, dodira knjige – njeno prisustvo mi više nije potrebno. U tu, tako lepu, pametnu i zabavnu knjigu, mogao bi se još neko zaljubiti. Uostalom, imaju je tako reći sve javne biblioteke u Srbiji i u Sloveniji. Izašla je veoma davne 1954, i nije ni do danas izgubila svoju svežinu i duhovitost. U knijzi su pričice o životinjama, pesmice, i sjajne ilustracije Fransoaz Estaši, koja je inače četrdesetih i pedesetih godina slikala za velike modne kreatore u Parizu. Od svih priča mi je najdraža ona o problemima crnih i belih mačaka: konačno rešenje je zajednički noćni rusvaj u podrumu, gde zbog ugljene prašine sve mačke postanu sive. Tako mačke ostvaruju svoju jednakost bez učešća drugih, kada hoće i koliko hoće. Priča “Noću su sve mačke sive” mi je bila najdraža. No iza knjige se krije i priča za odrasle, koju ne bismo smeli zaboraviti, jer ima još mnogo više smisla danas u novoj, drugačijoj i ne mnogo srećnoj Evropi. Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Porodica je dobila državljanstvo kada je on imao četiri godine. Dečko je bio nežnoga zdravlja, tako da nije završio školu, ali je bio dovoljno hrabar da se u prvome svetskome ratu prijavi za bolničara. U tim godinama počinje jedna sasvim neverovatna karijera, jedan život obeležen radoznalošću, spremnošću da se uvek počne nešto novo, bez straha, bez licemerja, posvećen drugima i prijateljstvu mnogo više nego radu na sebi i za sebe. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. U tome što je radio često je bio zaboravljeni uzor: njegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Njegov roman Mačje oko smatra se klasikom kriminalnog romana u Francuskoj. Bio je zadnji model kiparu Zadkinu. Njegova pesma Portret ptice koje nema prevedena je na 55 jezika. Autor je zamolio svoje prijatelje slikare da naprave portret ptice: preko stotinu radova je dobio u deceniji pedesete-šezdesete, još osamdesetak u deceniji posle. Dela su više puta izlagana, kolekciju je Avlin poklonio nacionalnom Muzeju moderne umetnosti u Parizu. O čemu još? Spisak Avlinovih radova je beskonačan. Dvadesetih godina prošloga veka bio je zajedno u bolnici sa mladim filmskim stvaraocem. Posle njegove rane smrti, ustanovio je nagradu Žan Vigo, i brinuo se o njegovoj kćerki, kada je i žena umrla. Nagrada Žan Vigo je još i danas najprestižnija filmska nagrada u Francuskoj. Isto tako je učestvovao u ustanovljavanju filmske nagrade Luj Delik, nazvane po drugome francuskom filmskom stvaraocu koji je umro mlad. Avlin je docnije usvojio još jednoga dečka. Za vreme španskoga građanskoga rata odlazi na kongres za odbranu kulture u Valenciji i Madridu. Za vreme drugoga svetskog rata bio je u Pokretu otpora, preživeo je nekoliko gestapovskih upada, a posle rata se sa mnogima sa levice bacio na nove kulturne aktivnosti, osnivanje časopisa, kulturnih centara, i slično. Nikada nije bio član nijedne stranke, ali su njegove političke preference nervirale i desnicu i levicu. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. No umesto patetike i velikih tema, Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svoj položaj zvezde u Jugoslaviji je Avlin skupo platio: njegove bolesti su se vratile, i izgubio je jedno oko. Njegov boravak u Jugoslaviji ostavio je duboke tragove: njegovi glavni romani i biografija Anatola Fransa su prevedeni na skoro sve jugoslovenske jezike. Krajem šezdesetih godina, izložba njegovih crteža stigla je do Ljubljane, Zagreba i Beograda. Kada je Avlin došao u Jugoslaviju, njegov gest je imao toliku snagu da nije morao ništa reći ni o sistemu ni o ideologiji: bio je protiv Staljina i njegovog terora, i to je bilo dovoljno. Vratio se u Francusku, dajući jasnu lekciju Staljinovim privrženicima, koji će konačno osvešćenje doživeti tek 1968, posle upada u Čehoslovačku – pa čak ni onda svi. Klod Avlin je dugo živeo – sve do 1992. Doživeo je pad berlinskoga zida i Evropsku zajednicu u formiranju. Začudo, ovaj protivnik svih totalitarizama i pravi evropski model radoznalosti i multikulturalizma još nije ustoličen kao evropska ikona. Njegovi autobiografski spisi nisu prevođeni u druge jezike, a morali bi biti na listi osnovne evropske literature. Za vreme jugoslovenskoga rata videli smo dosta zapadnih intelektualaca – a i istočnih – koji su, uvek uz osiguranu prisutnost kamera, zastupali zaraćenu stranu koja im je najviše odgovarala, a bogami i više strana jednu za drugom, gde je već izgledalo unosnije. Čak i najtupaviji izbor, koji predstavlja oduševljenje Petera Handkea za srpske ratne uspehe, otkriva jednostavnost i uspešnost recepta: lokalna slava, nagrade, publikacije, i u ovome slučaju, potoci rakije. U poređenju sa njima, Klod Avlin je svoj gest izveo diskretnije, elegantnije i neuporedivo toplije. Njemu sigurno objavljivanje i prisutnost u kulturi nisu bili problem. Uostalom, za razliku od mnogih, njegov rad je uvek bio posvećen drugima – vrednijim autorima, uzbudljivijim životima, onima koji se nisu stigli proslaviti, onima koji su prerano nestali, onima koji su nepravedno zaboravljeni. Prema svome delu je imao ironičan stav, slava mu nije bila potrebna. Teško bi i bilo zamisliti, u takvoj raznolikosti interesa i takvoj višestranosti talenata, šta uopšte slaviti. Upravo zato je teško zamisliti nešto “evropskije” od lika Kloda Avlina. Jugoslovenska epizoda u tome jedinstvenom životnom eksperimentu ima najveću težinu. Stoga bismo mogli reći, prelistavajući slovenski prevod O čemu još?, da u rukama držimo knjigu ranog i pravog Evropejca, na čijem se primeru, danas kao i tada, možemo pitati šta je to evropska kultura, ili bar šta bi mogla biti. I mogućni ključ za odgovor nalazi se u svim javnim bibliotekama, na odeljenju dečijih knjiga – sem jedne stvari: Avlin je mogao da se izdržava radeći samo ono što je voleo. Možda je trenutak da se Evropi postavi i takav zahtev?