NADA MARINKOVIĆ - RAZNA LICA LJUBAVI 2 PTICA U SRCU IZDAVAČ. EKSPORTPRES BEOGRAD STRANA. 211 MEKOG POVEZA STANJE. POZACI MALO SA FLEKICAMA, OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 32

Sabrana književna dela u 4 toma -Pogrešna ljubav, -Očaravajuće nesavršenstvo sveta, -Duša i telo, -Noćno sunce, -Hiljadu violina, -Vaspitač u raju, Zelene bajke, -Slepa ptica, -Sve i ništa, Poslednje sećanje na ljubav... ✰Marso, 2010., tvrdi povez, 784 strane, nepodvlačena, bez posvete, skoro nova.

Zoran M. Јovanović : Šetači na dugi / Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1974, tvrdi povez, Fizički opis 120 str. ; 20 cm Zbirka Savremena domaća književnost Zbirka priča Јovanović, Zoran, 1933-1976 Očuvanost 4. Zoran M. Jovanović (1933-1976), rođen je u Skoplju gdje je završio srednju školu i Filozofski fakultet. Prve knjige napisao je na makedonskom jeziku i objavio u Skoplju: Sutoni ništa ne govore (1956), Ptica u vetru (1960), Mačka u dvorištu ispod balkona (1960), Noć uoči dana (1961), Priče iz moje Me (1963), Tačno vreme na sunčevom satu (1973). U isto vrijeme piše poeziju i na srpskohrvatskom jeziku (Praznične šetnje, Pod znakom Zorijane, Vrt i more, Kavez slobode i dr.). Pored pomenutih zbirki poezije, objavljenih u Sarajevu, napisao je i veći broj djela za djecu. Autor je i radio-dramskih tekstova, jedne televizijske drame i drame Jeste li napisali moj roman (izvedene u Sarajevu 1971). Radio je kao novinar u Skoplju, Beogradu, a od 1964. kao samostalni urednik u Radio-televiziji Sarajevo. Jovanovićevi tekstovi su prevođeni na engleski, francuski, ruski, njemački, španski, talijanski, mađarski, poljski, slovački, albanski i slovenački jezik. Dobitnik je godišnje nagrade `Svjetlosti` (1974) za knjigu Velika kolona od mrava do slona, plakete `Vesele sveske` (1972) i posthumne nagrade `Mlado pokolenje` (1979).

SEDAM DOBRIH GODINA - Etgar Keret Autor: Etgar Keret Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 192 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 21. novembar 2019. vrlo dobro ocuvano ,ima podvlacenja teksta heijskom olovkom,potpis na najavnoj stranici ,zabelezavanja na marginama knjige „Etgar Keret je genije.“ New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“ Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer (u sobi ,mali beli ormaric ,car)

Vrlo dobro očuvana, 166 strana, izdanje Laguna 2015, detaljniji opis: Jednostavne priče o ptici, ljubavi, zlu, reci, smrti, usamljenosti, dvojniku, ogledalu, samoubistvu, strahu, brodu, uzaludnosti, biciklu, suzi, radosti, plemenitosti, moru... neosetno pređu u čudne povesti. U haiku romane. Ristovski sve priče zaodene u setu, u fantastiku, u humor. I to čini, često, majstorski, onako kako igra u pozorištu i na filmu. Božo Koprivica Svet viđen iz usamljeničke lože Lazara Ristovskog podseća na nesnimljeni film u kojem svako od nas može dobiti ulogu, veliku ili malu. Umetnik nije čovek koji o jednostavnim stvarima govori na komplikovan način, kako kaže Čarls Bukovski, već onaj ko komplikovane stvari može da objasni jednostavno. Jednostavne priče Lazara Ristovskog upravo su dokaz ove misli, zbrika nenametljivih, vešto napisanih storija o velikim malim ljudima, neopterećena viškom književne ambicije, na tragu Kapora i Čehova podjednako. Dejan Stojiljković

d5 Jednostavne priče o ptici, ljubavi, zlu, reci, smrti, usamljenosti, dvojniku, ogledalu, samoubistvu, strahu, brodu, uzaludnosti, biciklu, suzi, radosti, plemenitosti, moru... neosetno pređu u čudne povesti. U haiku romane. Ristovski sve priče zaodene u setu, u fantastiku, u humor. I to čini, često, majstorski, onako kako igra u pozorištu i na filmu. Božo Koprivica Svet viđen iz usamljeničke lože Lazara Ristovskog podseća na nesnimljeni film u kojem svako od nas može dobiti ulogu, veliku ili malu. Umetnik nije čovek koji o jednostavnim stvarima govori na komplikovan način, kako kaže Čarls Bukovski, već onaj ko komplikovane stvari može da objasni jednostavno. Jednostavne priče Lazara Ristovskog upravo su dokaz ove misli, zbrika nenametljivih, vešto napisanih storija o velikim malim ljudima, neopterećena viškom književne ambicije, na tragu Kapora i Čehova podjednako. Dejan Stojiljković Izdavač: Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 164 Pismo: Latinica Povez: Mek

IGRAČICA IZ IZUA / MESEC NA VODI - Jasunari Kavabata Izdanje: LIBER Beograd, 2009 F: 12x17 cm O: 104 str Mek povez, ćirilica, ilustrovano crno-belim fotografijama Knjiga je potpuno N O V A. Jasunari Kavabata (1899-1972), svojevremeno je u svojoj zemlji smatran najvećim živim japanskim prozaistom. Godine 1948. Kavabata postaje predsednik japanskog PEN kluba; 1954. je izabran za člana Japanske akademije umetnosti, a 1958. za potpredsednika Međunarodnog PEN kluba. Godine 1960. dobio je nagradu francuske vlade za književni rad, a 1968  Nobelovu nagradu za književnost. Mnoga dela ovog izuzetnog stvaraoca prevedena su na strane jezike i dobro su poznata i cenjena širom sveta. Najpoznatija Kavabatina dela su: Ptice grabljivice i divlje zveri, Snežna zemlja, Velemajstor, Hiljadu ždralova, Zvuk planine, Jezero, Lepota i tuga ... Pored romana, Kavabata je napisao više od stotinu kratkih priča, a jednom je izjavio da su to njegova omiljena dela. Većinu tih priča napisao je u svojim dvadesetim godinama. To je bilja njegova „mladalačka poezija“ za koju je jednom prilikom rekao: „Književnici u mladosti uglavnom pišu poeziju, a ja sam umesto poezije pisao ove vinjete.“ Među ovim „vinjetama“ visoko mesto svakako zauzimaju i priče Igračica iz Izua i Mesec na vodi.