Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 107 rezultata
Prati pretragu "ptica"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
-
Tag
Prirodne nauke
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uređivački tim Andromede Oksford LTD uskladio je priloge autora, obogatio ih radovima slikara i fotografa i sve vešto složio u jednu celinu. Ptice privlače mnogo više pažnju javnosti od bilo koje druge životinjske vrste, uključujući čak i sisare. Ova knjiga organizovana je po jednostavnom principu. Svaki tekst bavi se jednom porodicom, pruža podatke o fizičkim karakteristikama, rasprostranjenosti, evolucionoj istoriji, klasifikaciji, razmnožavanju, ishrani i ponašanju u ishrani, socijalnoj dinamici i prostornoj organizaciji, zaštiti i odnosu sa ljudima. Tekstualnoj diskusiji o svakoj porodici dodat je deo činjenice koji predstavlja zgodan podsetnik na najvažnije karakteristike, zatim skala na kojoj su upoređene veličine reprezentativnih vrsta sa čovekom visine 1,80 m, ljudskim stopalom od 30 cm ili glavom. Kada postoje dve siluete ptice, onda su to najveći i najmanji primerak vrste. Ako drugačije nije naznačeno, date veličine važe i za mužjake i za ženke. U svakom odeljku osnovnih podataka, jedna karta predstavlja sveukupnu, prirodnu globalnu rasprostranjenost porodice (bez onih oblasti na koje su ih ljudi odneli). Naučna imena svih vrsta pomenutih u tekstu mogu se naći u u Osnovnim podacima ili u posebnim tabelama koje pojedinačno prikazuju odabrane vrste ili daju pojedinosti dalje podele porodice u podporodice ili druge grupacije. Kratki tekstovi koji prate ilustracije ili fotografije skoro uvek navode naučno ime kao doadtak narodnom imenu. Slično tome, ako je na fotografiji neka ptica o kojoj se ne govori opširno u tekstu, njeno naučno ime napisano je uz sliku...
Bolesti i lijecenje ptica Ivo Franic Str 127 Povez mek Stane knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Bolesti i lijecenje ptica,za ljubitelje i uzgajivace
SERGEJ DMITRIJEVIČ MATVEJEV RASPROSTRANJENJE I ŽIVOT PTICA U SRBIJI ornithogeographia serbica Izdavač - Naučna knjiga, Beograd Godina - 1950 XIV + 362 strana 23 cm Edicija - Posebna izdanja / Srpska akademija nauka / Institut za ekologiju i biogeografiju Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, POVEZ JE POPUSTIO, IMA PEČAT, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Metode rada Materijal PRVI DEO (PARS SYNORNITHOLOGICA) Ornitofaune Srbije i njihovo geografsko rasprostranjenje Tip ornitofaune visokoplaninskih kamenjara i pašnjaka Ptice stena, litica i kamenjara Ptice pašnjaka Tip ornitofaune visokoplaninskih šuma Ptice četinarskih šuma Ptice bukovih šuma Ptice šuma mešovitog sastava od bukve, jele i smrče Tip ornitofaune brdsko-planinskih šuma Ptice šuma sa bukvom Ptice hrastovih šuma u pobrđu Ptice šuma u dolinama sa hrastom Potolinski tip ornitofaune Ptice kulturnih polja u župnim dolinama Ptice goleti, stena i kamenjara u podgorju Ptice stena i litica u klisurama Ptice šibljaka na kamenjarima Ptice gustih šibljaka i ostataka šuma Ptice voćnjaka i vinograda Ptice planinskog kulturnog predela Ptice kulturnih polja u pobrđu Ptice kulturne stepe Ptice brdskih pašnjaka Ptice peščara Ptice vodoplavnih ostrva duž Dunava Ptice ritova bara i močvara Ptice obala i sprudova velikih reka Geografsko rasprostanjenje ornitofauna DRUGI DEO (PARS BIOGEOGRAPHICA) Biogeografska analiza faune ptica Srbije - TREĆI DEO (PARS AUTORNITHOLOGICA) Pregled vrsta Porodica CORVIDAE - Vrane Gavran Siva vrana Crna vrana Gačac Čavka Svraka Lešnjikara Kpeja Galica Porodica STURNIDAE - Čvorci Čvorak Crvenokljuna galica Ružičasti čvorak Porodica ORIOLIDAE - Vuge Buga Porodica FRINGILLIDAE - Zebe Batokljun elentarka Štiglic Čižak Juričica Severna juričica Žutarica Zimovka Krstokljun Zeba Severna zeba Snežna zeba Vrabac kamenjar Domaći vrabac Poljski vrabac Španski vrabac Porodica EMVERIZIDAE — Strnalice Velika stranadica Strnadica žutovoljka Crnoglava strnadica Crnogrla strnadica Vrtna strnadica Planinska strnadica Močvarna strnadica Snežna strnadica Porodica ALAUDIDAE - Ševe Velika ševa Kratkoprsta ševa Ćubasta ševa Poljska ševa Šumska ševa Planinska ševa Porodica MOTACILLIDAE - Pliske Stepska trepteljka Livadska trepteljka Rujogrla trepteljka Planinska trepteljka Šumska trepteljka Žuta pliska Planinska pliska Bela pliska Porodica CERTHIIDAE - Puzići Kratkokljuni puzić Dugokluni puzić Puzgavac Porodica SITTIDAE - Puzavci Puzavac Puzavac kamenjar Porodica PARIDAE - Senice Obična senica Senica plavić Jelova senica Ćubasta senica Mediteranska senica Siva senica Planinska siva senica Dugorepa senica Bela senica Brkata senica Porodica REGULIDAE - Kraljići Običan kraljić Vatroglavi kraljić Porodica LANIIDAE — Svračci Sivi svraҹ̧ak Veliki svračak Riđoglavi svračak Običan svračak Porodica VOMBICILLIDAE - Svilorepe Svilorepa Porodica MUSCICAPIDAE Muharice Siva muharica Šarena muharica Belovrata Šarena muharica Mala muharica Porodica SYLVIIDAE Grmuše Običan zvižda Zviždak kovačić Gorski zviždak Šumski zviždak Svilorepi cvrčić Ševarski cvrčić Cvrčić potočar Običan cvrčić Cvrčić trskar Veliki trstenjak Cm Trstenjak mlakar Trstenjak rogozar Trstenjak cvrkutić Žuti voljić Sivi voljić Grmuša smokvarica Crnoglava grmuša Pegava grmuša Obična grmuša Grmuša čevrljinka Riđogrla grmuša Crnorepa grmuša Porodica TURDIDAE - Drozdovi Drozd branjug Drozd imelaš Drozd pevač Drozd crvenih potkrila Planinski drozd Koc Drozd kamenjar Plavi drozd Mediteranska belka Obična belka Obična travarka Crvenorepka Crnoglava travarka Planinska crvenorepka Običan slavuj Veliki slavuj Modrovoьka Crvendać Porodica PRUNELLIDAE - Popići Planinski popić Običan popić Porodica CINCLIIDAE - Vodeni kosovi Vodeni kos Porodica TROGLODYTIDAE - Carići Carić Porodica HIRUNDINIDAE - Laste Seoska lasta Daurska lasta Gradska lasta Lasta bregunica Gorska lasta Porodica CYPSELIDAE - Čiope Obična čiopa Velika čiopa Porodica SAPRIMULGIDAE - Pomrakuše Pomrakuša Porodica MEROPIDAE - Pčelarice Pčelarica Porodica UPUPIDAE - Pupavci Pupavac Porodica CORACIIDAE - Smrdirane Smrdiirana Porodica ALCEDINIDAE - Vodomari Vodomar Porodica CUCULIDAE - Kukavice Kukavica Porodica PICIDAE - Detlovi Zelena žunja Siva žunja Veliki šareni detlić Seoski detlić Planinski detlić Mali šareni detlić Srednji šareni detlić Troprsti detlić Crna žunja Vijoglava Porodice STRIGIDAE - Sove Bela sova Buljina Ćuk Planinska sova Gaćasta kukumavka Kukumavka Dugorepa sova Šumska sova Kukuvija Porodice FALCONIDAE, AQUILIDAE - Grabljivice Sivi soko Planinski soko Stepski soko Soko žurica Mali soko Siva vetruška Obična vetruška Belonokta vetruška Suri orao Orao krstaš Opao kliktaš Planinski ora Patuljasti orao Orao zmijar Jastreb mišar Jastreb kokošar Riđi mišar Gaćasti mišar Poljska eja Stepska eja Eja livadarka Eja močvarica Kobac Kratkoprsti kobac Crvenkasta lunja Mrka lunja Orao belorepan Jastreb osičar Rečni orao Orao bradan Bela kana Suri strvinar Crni strvinar Porodica IBIDIDAE - Ibisi Crni ibis Porodica PLATALEIDAE - Kašikari Kašikar Porodica CICONIIDAE - Rode Bela roda Crna roda Porodica ARDEIDAE - Čaplje Siva čaplja Crvena čaplja Velika bela čaplja Mala bela čaplja Egipatska žuta čaplja Obična žuta čaplja Radovan Čapljica Vodeni bik Porodica RNOENICOPTERIDAE - Flamingo Flamingo Porodica CYGNIDAE - Labudovi Crnokljuni labud Žutokljuni labud Porodica ANSERIDAE - Guske Divlja guska Lisasta guska Mala lisasta guska Crna guska Guska ljigarica Belolika guska Guska crvenovoljka Porodica ANATIDAE - Plovke Šarena utva Utva zlatokrila Divlja plovka Plovka čegrtuša Obična krdža Krkavac Plovka zviždarka Plovka šiljkan Plovka kašikara Plovka prevez Riđoglava plovka Plovka crnka Ćubasta plovka Morska crnka Plovka dupljarica Plovka ledenjarka Beloglava plovka Baršunasti turpan Porodica MERGIDAE - Ronci Veliki ronac Srednji ronac Mali ronac Porodica PHALACROCORACIDAE - Vranci Veliki vranac Mali vranac Porodica PELECANIDAE - Pelikani Mali pelikan Običan pelikan Porodica PODICIPIDAE - Gnjurci Ćubasti gurac Riđogrli gnjurac Crnovrati gnjurac Mali gnjurac Ušati gnjurac Porodica SNARADRIIDAE - Zujavci Veliki morski gnjurac Krivokljuni morski Gnjurac Porodica CHARADRIIDAE - Zujavci Noćni potrk Plava trkalica Zijavac Zlatar blatarić Zlatar slepić Zujavac zlatar Vivak Planinski zujavac Porodica SCOLOPACIDAE - Šljuke Riđovrati blatarić Blatarić patuljak Prudnik ubojica Ploskokluni prudnik Mrki prudnik Crvenonogi prudnik Krivokljuni prudnik Prudnik pijukavac Prudnik migavac Polojka Dugonogi prudnik Muljača Sabljarka Crnorepa muljača Velika zlovremenica Srednja zlovremenica Šumska šljuka Šljuka bekasina Šljučica Duplon Šljuka ostrigar Porodica LARIDAE - Galebovi Troprsti galeb Srebrnasti galeb Mrki galeb Sivi galeb Mali galeb Običan galeb Pomornik Porodica STERNIDAE - Čigre Crna čigra Belokrila čigra Debelokluna čigra Obična čigra Mala čigra Porodica OTIDIDAE - Droplje Velika droplja Dropljica Porodica GRUIDAE - Ždralovi Ždral Porodica RALLIDAE - Barske kokoši Prdavac Barski petlovan Barski petlić Mali barski petlić Barska kokica Liska Porodica COLUMBIDAE - Golubovi Divlji golub Golub dupljaš Golub grivaš Grlica Gugutka Porodica TETRAONIDAE - Tetrebovi Tetreb ružavac Veliki tetreb Leštarka Porodica PHASIANIDAE - Jarebice, koke Jarebica kamenjarka Crvena kamenjarka Poljska jarebica Prepelica Fazan Literatura Registar autora Registar geografskih imena Registar vrsta (srpsko-latinski) Registar vrsta (latinsko-srpski) Štamparske greške Prilog Šema rasprostranjenja ornitofaunističkih grupacija u Srbiji Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.
Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje Izdavač: Društvo ljubitelja ptica i prirode „Sove na oprezu“, Čačak Autori: Zoran Rajičić, Dragiša Petrović, Goran Nikolić, Željko Engelman Povez: broširan Broj strana: 148 Bogato ilustrovano. Ćoškići zadnje korice malo oguljeni inače odlično očuvana. Ideja o pisanju jedne ovakve knjige potekla je iz osnovne aktivnosti kojom se bavi Društvo ljubitelja ptica „Sove na oprezu“, a to je rad sa mladima. Sa više od 235 zabeleženih vrsta ptica, od 366 koliko ih je u Srbiji, Čačak i okolina mogu se pohvaliti retkim bogatstvom. Autori su u drugom izdanju uveli čitav niz izmena: klasifikaciju po najnovijoj nomenklaturi HBW BirdLife Version 5 iz decembra 2020, najnovije stepene zaštute, nova saznanja i naučne podatke o pticama i novu rubriku „Tajne mudrih sova“. (K-149)
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ptice (lat. Aves) su klasa dvonožnih, toplokrvnih kičmenjaka koji polažu jaja. Ptice su tokom jure evoluirale od dinosaurusa podreda teropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx.[3] Po veličini variraju od sitnih kolibrija do krupnih nojeva. Postoji između 10 i 11 hiljada poznatih vrsta ptica i najraznovrsniji su klasa među kopnenim kičmenjacima. Današnje ptice odlikuju perje, kljun bez zuba, polaganje jaja sa čvrstom ljuskom, visoka stopa metabolizma, srce s dve komore i dve pretkomore, te lagan, ali jak skelet. Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevke i nekoliko drugih, uglavnom endemskih ostrvskih vrsta, izgubile tu sposobnost. Mnoge ptičje vrste svake godine kreću na selidbe u udaljene krajeve, a još više ih preduzima migracije koje su kraće i manje regularne. Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizuelnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, učestvuju u društvenom ponašanju što uključuje zajednički lov, pomoć pri odgajanju podmlatka i ponašanje karakteristično za jato. Neke vrste ptica su isključivo monogamne, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. Druge vrste su poligine ili poliandrične. Jaja obično polažu u gnezdima gde se ona inkubiraju, i većina ptica duže vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja. Ljudi iskorištavaju ptice kao važan izvor hrane kroz lov i živinarstvo. Neke vrste, prvenstveno pevačice i papagaji omiljene su kao kućni ljubimci. Ptice su istaknuto zastupljene u svim pogledima ljudske kulture, od religije, poezije do popularne muzike. Oko 120 do 130 ptičjih vrsta izumrlo je kao rezultat ljudskog delovanja od 1600. godine, a pre toga još i više. Danas mnogim vrstama ptica preti izumiranje zbog delovanja ljudi i vrše se napori kako bi se zaštitile.
Beograd 2021. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 383 strane. Napomena: sitnija ogrebotina na ivici prednjih korica (vidljivo na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R8 Knjiga sadrži i kju-ar kodove pomoću kojih mogu da se čuju i zvukovi ptica. Tokom poslednjih 15 godina, koliko se bavim beleženjem prisustva vrsta ptica širom Srbije, imao sam priliku da, pored neprocenjivog vremena provedenog u prirodi, upoznam fantastično biološko bogatstvo, kako Pirota, tako i naše države. Znao sam da postoje mesta velikog specijskog diverziteta u Srbiji i potajno sam se nadao da takvo mesto postoji i bliže Pirotu, u najboljem slučaju u Pirot. Godinama sam obilazio razna mesta oko grada, tražeći ga, kako na planinama, tako i u kotlini Pirota. Nisam mogao da naslutim da ću to mesto naći na kilometar od centra grada. Skoro sve vrste zabeležene na kompenzacionom bazenu redovno se sreću u Srbiji. Neke su stanarice, poput gugutke, sive vrane, vrapca pokućara, ćubaste ševe ili gluvare, i mogu se videti gotovo svakog dana. Neke od zabeleženih vrsta su malobrojne gnezdarice i selice Srbije (ražanj i kratkoprsti kobac), a među njima je i novootkrivena gnezdarica i vrsta u Srbiji, žutoglava pliska, koja je do sada u Srbiji zabeležena samo nekoliko puta. Većina vrsta koje se ovde mogu videti tokom cele godine su selice, pri čemu se neke gnezde (sivi voljić, žuta pliska, vuga ili grlica), dok su druge samo prolaznice (gotovo sve vrste plovuša, šljukarica i nesita). Takođe, zabeležene su i veoma retke i malobrojne selice i lutalice (veliki labud guska crvenovoljka, ušati gnjurac kudravi nesit, čaplja govedarka i stepska eja). Kuriozitet kompenzacionog bazena u Pirotu je otkriće nove vrste za faunu ptica Srbije, pustinjske grmuše. Kompenzacioni bazen HE Pirot jedno je od mesta najbogatijih vrstama ptica u Srbiji. Do današnjeg dana, opažene su 222 vrste i sve je zabeleženo u 369 jednodnevnih terenskih izveštaja. Od tog broja, 362 spiska pripadaju autoru publikacije. Od ukupnog broja, 221 vrstuje zabeležio autor, dok su jednu vrstu, pljosnokljunu sprutku zabeležili Snežana i Slobodan Panjković. U ovoj publikaciji biće predstavljeno 217 vrsta ptica koje su bile zabeležene na 321 spisku u periodu od 2005. do 2017. Novih pet vrsta, zabeleženih u 2018. godini, biće napomenuto u dodatku ove knjige, i njihovi opisi će biti samo tekstualno predstavljeni.
62296) PTICE JUGOSLAVIJE , R. Obradović , Sombor 1998 , Pregled gnezdarica , `U Jugoslaviji je veoma malo literature objavljeno o pticama. One budu obično obrađene u raznim enciklopedijama (najčešće prevodi sa stranih jezika) kao deo životinjskog sveta. Retke su knjige kojima je osnovna i glavna tema ptice i ptičji svet. Obradovićeva knjiga je jedna od retkih sa ovom temom u našoj zemlji. Ona nam je potrebna da dođemo do ovih osnovnih i drugih saznanja. Knjiga `Ptice Jugoslavije` je trebala da vidi svetlo dana mnogo ranije. Ona je namenjena širim krugovima prirodnjaka, a poslužiće se njom i stručni ljudi te oblasti. Pored gnezdarica u Jugoslaviji se javljaju i ptice selice i lutalice u broju od oko 150 vrsta. U celini znači da kod nas ima blizu 400 vrsta ptica što stalno prisutno što retko ili povremeno. Poznato je da u Evropi ima oko 630 vrsta ptica. Ove brojke nas dovode do saznanja da s pravom možemo biti ponosni na našu bogatu ptičju faunu. Ova činjenica nas nadalje i obavezuje da još većom pažnjom zaštitimo i sačuvamo postojeći ptičji svet, kako bi u njima mogli uživati i buduće generacije zaljubljenika prirode.`. Bela Kanjo-dugogodišnji saradnik zavoda za ornitologiju i prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Objavljuje svoja opažanja u ornitološkim časopisima. mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , ilustrovano, posveta autora na unutrašnjoj strani naslovne korice , 120 strana
THE TREASURY OF BIRDS - 147 colour and black and white photographs Izdavač - Octopus Books, London Godina - 1972 136 strana 29 cm ISBN - 7064 0013 5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja, ali su hemijskom olovkom pisana imena ptica na srpskom pored imena ptica na engleskom SADRŽAJ: JOHN BURTON - European Birds WHITNEY and KAREN EASTMAN - Birds of North America MALCOLM ELLIS - Exotic and Colourful Birds IAN PRESTT - Birds of Prey DR JOHN SPARKS - Migration MALCOLM ELLIS - Birds of South-East Asia, Australia and New Zealand DAVID SAUNDERS - Seabirds Acknowledgements Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ptice Ptica Pticama Ornitologija Ornitološki Birdwatching Posmatranje Knjiga je na engleskom jeziku
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.