Čuven Lepotani, čija boja prkosi i najživopisnijim zalascima sunca. Flamengo prelepa ptica koja stoji na jednoj nozi može krasiti Vaš poslovni prostor, poslastičarnicu, kafe, vikendicu, restoran, etno kutak, sobu. .. Ova elegantna tabla može krasiti Vaš prostor. Tabla je nova u originalnom pakovanju, jako lepih boja. Slika je predivna, jednostavna a tako jaka. Za sve ljubitelje čuvene ptice. Karakteristike: Dimenzije 30 x 20 cm Boja šarena Materijal: Drvo-iverica. Motiv: ptica, zoo. Novo i u celofanu

Poreklom iz Nemacke, dimenzija oko 20 cm.

slika -ptica reprodukcija 35x33 cm

Motiv ptice u umetnosti Afrike dobro ocuvana POLICA 7

57528) MK1 VOJNIČKE PESME 1973, Muzičko odeljenje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu Beograd 1973 , JNA , Jugoslovenska narodna armija ,note i tekstovi ; VOJNIČKE KORAČNICE D. Kraljić: KAD TRUBA ZOVE J. Klemenčič: OPROSTITE MI, DA POJEM. J. Adamov: STAZAMA SLAVNIM V. Sedlar: VESELI VOD S.Kajtazi: PTICE MOJE DOMOVINE S. Grgić: HIMNA ČOVJEKU V. Savnik: PESMA BRATSTVA I JEDINSTVA B. Karakaš: MOJ JE OTAC BIO PARTIZAN N. Kalodera: U IME SLOBODE E. Glavnik: NAGRADNI DOPUST R. Jeisel: MORNARSKA ZABAVNE KOMPOZICIJE D. Novković: KAD U VOJSKU POĐEM V. Vujičić: SLIKE IZ DETINJSTVA M. Marković-M. Jovanović: TIŠE SRCE R. Košić: DUGO ČEKAM B. Bizetić: TREBAJU MI PISMA DUGA D. Jusić: SRCE JE MAJKE SRCE DOMOVINE M. Živanović: KARAULA Z. Golubović: MOĆ LJUBAVI. A. Dedić: VOJNIČKE PJESME A. Dzambazov: SINA LJUBOV V. Borisavljević: POVRATAK. mek povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 35 strana,

KUD Idijoti – Glupost je neuništiva izdavač: Rock`n`Roll Books Beograd, 2018, novo, neotvoreno... KUD Idijoti su bili jedna od najvećih koncertnih atrakcija i najdugovečniji punk bend na prostorima bivše Jugoslavije. Tusta i KUD Idijoti biće upamćeni po neverovatnoj scenskoj energiji, kritičkom razmišljanju beskompromisnom stavu prema zatupljivanju, nametanju sile i jednoumlju. Knjiga `Glupost je neuništiva` predstavlja grupu iz Pule kroz biografije Tuste, Dr Frica, Ptice i Saleta Verude, pesme Idijota, diskografiju... Pogledajte i ostale rock`n`roll knjige koje prodajem (Metallica, Slayer, Children of Bodom, Iron Maiden, Sepultura vs Soulfly, Guns N`Roses, Red Hot Chili Peppers, Emperor, Alice in Chains, Pearl Jam, Joy Division, Steve Vai, Ry Cooder, Jimi Hendrix, Sex Pistols, Pink Floyd, Rammstein, Deep Purple, Tom Waits, Kurt Cobain, The Clash, Pankrti, Nick Cave, KUD Idijoti, Reggae, Džim Morison, Džoni Štulić, Milan Mladenović, Eric Clapton, The Beatles...) Pogledajte i ostale CD-e, DVD-je i kasete koje prodajem. Prodajem samo originalna izdanja. Skoro sva su nova i nekorišćena. Pouzecem saljem clanovima bez negativnih ocena i sa minimum tri pozitivne.

Autor - osoba Pavlović, Živojin, 1933-1998 = Pavlović, Živojin, 1933-1998 Naslov O odvratnom : o kulturi, o umetnosti, o individui, o mnoštvu / Živojin Pavlović Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1982 Izdanje 2. dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1982 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 151 str. ; 17 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 12 (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Tokom života i pisanja, gotovo svaki pisac menja razloge, težište i svrhu svog predanog ili manje upornog nastojanja da zaustavi (na hartiji) činjenice dana – meseca – godine. Menjali su se i Pavlovićevi porivi i uporišta – od mladalačkog pokušaja da se osujeti prolaznost i produži na neki (imaginarni) način vlastiti život, ugrožen (ne samo) bolešću, ostavljanjem za sobom belega, makar kakvog, do potrebe za komunikacijom i kritikom čoveka i sveta – neki razlozi su povremeno izbijali u prvi plan (kao uživanje u slobodi koju u toj meri ne pruža neki drugi literarni rod), da bi se, pošto je već odlučio da sasvim odustane od pisanja (nakon napunjene šezdesete godine) ponovo vratio početni nalog: ostaviti trag, sačiniti (testamentirani) dokument o sebi. Osvrnuvši se sa poslednje stranice dnevnika prema prvoj, ustanovićemo da su zapravo, menjajući se, možda svi razlozi ostali, i da su sakupljeni oko stožera: sačuvati svest budnom. Budna svest je zapravo neka vrsta postignuća slobode. Pavlović na svom primeru formuliše osnovni cilj svakog ljudskog bića i njegovih aktivnosti: ostati što duže u stanju svesti. Ta težnja se može nazvati i drukčije – volja za smislom (V. Frankl). Pisac piše (dnevnik) da bi protumačio stvarnost i samog sebe. Da bi odbranio vlastiti život i obezbedio jedinstvo svom delu Dnevnik jeste građa u kojoj se priprema buduće delo i pisac postaje književni lik. Pavlović dnevnicima svoje sposobnosti drži na okupu, svom životu daje punoću, ostvaruje celovitost: filmovi, knjige, ponski crtež, ali tek uz dnevnike njegov je opus potpun. Celina je ostvarena. Boro Drašković, Borba. Živojin Žika Pavlović bio je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja takozvanog crnog talasa jugoslovenskog filma, kao i eminentni književnik, slikar i profesor beogradskog univerziteta. Život i delo Rođen je 15. aprila 1933. godine u Šapcu. Detinjstvo je proveo u mnogim gradovima Srbije, a najviše u selu Vratarnici kod Zaječara. Sa devetnaest godina počeo je da piše o filmu i umetnosti za beogradske novine i časopise. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa dvadeset pet godina režirao je svoj prvi amaterski film „Ljuba Popović“ (1958. godine). Tri godine kasnije završio je svoj prvi igrani film „Žive vode“ iz omnibusa „Kapi, vode, ratnici“ (1962). Za ovaj film, Pavlović je dobio prvu od mnogobrojnih nagrada (specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli). A nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi (1965. godine) za film „Neprijatelj“, bila je prva međunarodna nagrada koju je dobio. U svojoj tridesetoj godini objavio je prvu zbirku pripovedaka „Krivudava reka“ (1963. godine). Njegov prvi roman, „Lutke“, objavljen je 1965. godine. Za to delo, Pavlović prima prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo („nagrada Isidora Sekulić“ 1967. godine). Živojin Pavlović snimio je 15 filmova i objavio 32 knjige. Njegovi filmovi su prepozatljivi kako po izrazu, tako i po tematici koju obrađuje. Uglavnom su to socijalne drame, sa glavnim likovima neprilagođenim društvu u kome žive i društvenim prilikama koji vladaju – filmovi sa izrazito kritičkim stavom. Nakon filma „Zaseda“ (1969. godine) bio je žestoko kritikovan od strane zvaničnih vlasti Jugoslavije, tako da je jedno vreme bio u mogućnosti da radi jedino u Sloveniji. Retrospektive njegovih filmova organizovane su u Pezaru (1983. godine), Larošelu (1985. godine), Parizu (1986. i 1990. godine), Montpelijeu (1990. godine) i Strazburu (1991. godine). Kao glumac, pojavljuje se samo u jednom dugometražnom igranom filmu „Nacionalna klasa“ reditelja Gorana Markovića, u više nego sporednoj ulozi koja traje svega nekoliko sekundi, ali i u tri kratkometražna filma svojih studenata sa „Akademije Braća Karić“ u Beogradu, na kojoj je bio redovni profesor. Živojin Pavlović bio je redovni Profesor Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu. Kao što je to bio za života, Živojin Pavlović je (i posthumno) jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Najubedljivija potvrda toga je (januara 2006. godine) objavljenih šest tomova njegovog „Dnevnika“ u izdanju novosadskog „Prometeja“ i beogradskog „Podijuma“. Obimom od oko 2.500 stranica, i širinom vremenskog raspona (1956-1993), ti dnevnički zapisi - naslovljeni kao „Izgnanstvo I-II“, „Ispljuvak pun krvi“ i „Diarium I-III“, prevazilaze sve što je u tom žanru kod nas do sada napisano i objavljeno. A što je posebno zanimljivo, ni sa ovih šest knjiga dnevnički opus Živojina Pavlovića još nije kompletiran pošto su, pored onih ranije objavljenih – „Belina sutra“, „Flogiston“ i „Otkucaji srca“, javnosti ostali nedostupni dnevnici ispisani posle 1993. godine. Oni tek čekaju izdavača, objedinjeni u celinu pod naslovom „Tragovi boga Marsa“. Preminuo je 29. novembra 1998. godine u Beogradu. Njegova ćerka Milena Pavlović danas je poznata srpska glumica. Filmografija Žive vode (omnibus Kapi, vode, ratnici, 1962) Obruč (omnibus Grad, 1963, zabranjen) Neprijatelj (1965) Povratak (1966) Buđenje pacova (1967) Kad budem mrtav i beo (1968) Zaseda (1969) Crveno klasje (1971) Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974), Hajka (1976) Doviđenja u sledećem ratu (1980), Zadah tela (1983) Na putu za Katangu (1987) Dezerter (1992), Država mrtvih (1997). Bibliografija Knjige pripovedaka Krivudava reka (1963, 1994) Dve večeri u jesen (1967) Cigansko groblje (1972) Ubijao sam bikove (1985, 1988) Kriške vremena (1993) Blato (1999) Knjige novela Dnevnik nepoznatog (1965) Vetar u suvoj travi (1976) Krugovi (1993) Knjige proze Belina sutra (1984) Flogiston (1989) Azbuka (1990) Romani Lutke; Lutke na bunjištu (1965, 1991) Kain i Avelj (1969, 1986) Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990) Oni više ne postoje (1985, 1987) Zid smrti (1985, 1986, 1987) Lov na tigrove (1988) Raslo mi je badem drvo (1988) Vašar na Svetog Aranđela (1990) Trag divljači (1991) Lapot (1992) Biljna krv (1995) Simetrija (1996) Dolap (1997) Knjige eseja Film u školskim klupama (1964) Đavolji film (1969, 1996) O odvratnom (1972, 1982) Balkanski džez (1989) Davne godine (1997) Knjige razgovora Jezgro napetosti (1990) Ludilo u ogledalu (1992) Dnevnici Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990) Otkucaji (1998) Dnevnici I-VI (2000) Knjiga epistolarne proze Voltin luk (sa Goranom Milašinovićem, 1996) Nagrade Filmske nagrade „Zlatna maska“ na I festivalu mediteranskog filma za film „Neprijatelj“ (1965. godine) „Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Buđenje pacova“ (1967. godine) „Srebrni medved“ za režiju na festivalu u Berlinu za film „Buđenje pacova“ (1967. godine) „Velika zlatna arena“ na filmskom festivalu u Puli za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine) „I nagrada za najbolji film“ na festivalu u Karlovim Varima) za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine) „Zlatni lav“ na festivalu u Veneciji za film „Zaseda“ (1969. godine) „Velika zlatna arena“ i „Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Crveno klasje“ (1971. godine) „Zlatna plaketa“ za scenario, prema literarnom delu na festivalu u Berlinu za film „Crveno klasje“` (1971. godine) „Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za „film“ Hajka (1976. godine) „Velika zlatna arena“, „Zlatna arena“ za režiju i „Zlatna arena“ za scenario na filmskom festivalu u Puli za film „Zadah tela“ (1983. godine) „Zlatni gladijator“ za film „Na putu za Katangu“ (1987. godine) „Srebrna mimoza“ za film „Dezerter“ (1992. godine) „Feliks romulijana“ (lat. Felix romuliana) za životno delo „Zlatna maslina“ za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji, za film „Dezerter“ (1992. godine) Književne nagrade „Nagrada Isidora Sekulić“ za kreativno spisateljstvo. Za knjigu pripovedaka „Dve večeri u jesen“ (1967. godine) Andrićeva nagrada za pripovetku. Za knjigu pripovedaka „Kriške vremena“ (1993. godine) „NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Zid smrti“ (1985. godine) „NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Lapot“ (1992. godine) MG100 (N)