Zamka - Melani Rabe, Novo. Šaljem postexpressom. U Beogradu moguće lično preuzimanje na više lokacija.

Ovo je izmisljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju aveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar zeli samo da ga svi ostave na miru da zivi na svom imanju, sa tajnim koju jenzakljucao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da isprica svoju zivotnu pricu, on nam iznosi jednostavnu i nepodnosljivu istinu o nemarnoj sklonosti coveka da stvara i unistava ono sto voli.

O knjizi: "Plavobradi" je izmišljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar želi samo da ga svi ostave na miru da živi na svom imanju, sa tajnom koju je zaključao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da ispriča svoju životnu priču, Kurt Vonegat nam iznosi jednostavnu i nepodnošljivu istinu o nemarnoj sklonosti čoveka da svtara i uništava ono što voli.NAJBOLJI AMERIČKI PISAC - NEUMOLJIVO TVRDOGLAV U SVOJOJ MAŠTOVITOSTI.

Izdavač: Beli Put Godina izdanja: 2010 Broširani povez latinica, 279 str Ovo je izmisljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar zeli samo da ga svi ostave na miru da zivi na svom imanju, sa tajnim koju jenzakljucao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da isprica svoju zivotnu pricu, on nam iznosi jednostavnu i nepodnosljivu istinu o nemarnoj sklonosti coveka da stvara i unistava ono sto voli.

O knjizi: "Plavobradi" je izmišljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar želi samo da ga svi ostave na miru da živi na svom imanju, sa tajnom koju je zaključao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da ispriča svoju životnu priču, Kurt Vonegat nam iznosi jednostavnu i nepodnošljivu istinu o nemarnoj sklonosti čoveka da svtara i uništava ono što voli.NAJBOLJI AMERIČKI PISAC - NEUMOLJIVO TVRDOGLAV U SVOJOJ MAŠTOVITOSTI.

Opis Milica Jakovljević (1887 - 1952) poznatija kao Mir - Jam obeležila je domaću književnost između dva svetska rata. Lepršavo štivo, protkano nežnim osećajima i ljubavlju, predstavlja nam presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina XX veka. Suptilno, nenametljivo i sa izraženim osećajem za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnog života... Stvamu vrednost njenih romana zapravo čini detaljno i autentično dočaravanje života, mode i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti. Krinka i Lola su rođene sestre koje žive skromnim i povučenim životom. One su izrasle u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Kao nagradu otac ih šalje na more po prvi put, gde počihju dve ijubavne priče, podjednako zanimljive, prepune neizvesnosti sa neočekivanim zapletima i krajem. Jedan deo radnje se odvija u Veneciji, gradu prepunom kulturnih spomenika i romantike, dok je drugi deo smešten na prelepo ostvo Rab. Povez knjige : broširan Strana : 391 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

54641) UMIRANJE IZNUTRA , Robert Silverberg , Čarobna knjiga Beograd 2019 , naučna fantastika Dejvid Selig je rođen s neverovatnim darom – sa sposobnošću da zaviri duboko u ljudsko srce, da očita najmračnije istine skrivene u tajnim džepovima duše. On godinama svoj talenat rabi sasvim bezobzirno i slobodno, sve dok, jednog dana, njegova moć ne počne da se gasi... Naširoko priznat kao remek-delo Roberta Silverberga, roman Umiranje iznutra nudi živopisan i duboko uznemirujući portret čoveka koji je protraćio izuzetan dar, natčoveka koji je morao da nauči šta znači biti običan čovek. Služeći se preciznim stilom, snažnom karakterizacijom i dubokom psihološkom razradom likova, velikom moći mašte i jedinstvenim narativnim uglovima svojstvenim spekulativnoj prozi najvišeg reda, Silverberg uverljivo pokazuje kako bi izgledalo kad bismo bili kadri da čitamo tuđe umove – i koju bismo cenu mogli platiti za to. Roman Umiranje iznutra savršeno je preživeo test vremena, pa se, više od četiri decenije od prvobitnog objavljivanja, i dalje smatra jednim od najuspelijih naučnofantastičnih romana. „Jedan od retkih romana koji uspevaju da vas oduševe i razneže u isti mah.“ – Majkl Šejbon „Umiranje iznutra je umetnički vrhunac, a ujedno i intimna alegorija o umetničkim nedaćama.“ – Džonatan Litem mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 255 strana

Autor: Ferić, Zoran Izdavač: Zagreb : V.B.Z. Godina izdanja: 2015 Materijalni opis: 341 str. ; 21 cm Edicija: Biblioteka Ambrozija ; knj. 423 Jezik: hrvatski Povez: meki Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski „galebovi“, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Smešten na ostrvu Rabu roman prati sudbine nekolicine (anti)junaka i njihove brojne „podvige“ na specifičan ferićevski gorko duhoviti način. Ali, reklo bi se da su od njih još važniji sjajno razrađeni ženski likovi, meštanke i turistkinje, jer one su te koje diktiraju i oko kojih se sve vrti. Odrastanje i sazrevanje, promašene ljubavi i ljubavni promašaji, fina melanholija koja provejava epizodama u kojima pratimo životne priče ključnih likova ovog dela uvlače čitaoca u vremenski ne tako dalek, ali sada već mitski svet tzv „bolje prošlosti“ kojoj autor odaje počast kao slatkom vremenu mladosti, a ne kao ušećerenoj nostalgiji. „Na osami blizu mora“ delo je Ferića u naponu snage, pisca kome poređenje sa Mišelom Uelbekom odavno nije potrebno kao referenca jer je francuskog superstara poslednjim delima dobrano nadmašio. Zoran Ferić rođen je 1961. u Zagrebu. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine, ali je prvu knjigu priča, Mišolovka Walta Disneya, objavio 1996. godine. Deset godina kasnije, za nju je dobio nagradu „Dekada“. Za drugu knjigu priča, Anđeo u ofsajdu (2000), dobio je nagradu „Ksaver Šandor Gjalski“ i nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine. Prvi roman Smrt djevojčice sa žigicama objavio je 2002, a sledeće godine Otpusno pismo, zbirku kolumni koje je pisao za nedeljnik Nacional. Roman Djeca Patrasa objavio je 2005. godine. Šest godina posle, 2011, izlazi mu roman Kalendar Maja, za koji je dobio nagradu „Vladimir Nazor“, kao i nagrade Jutarnjeg lista, Grada Zagreba i pulskog Sajma knjiga („Kiklop“). Druga knjiga izabranih kolumni, Apsurd je zarazna bolest, izašla je 2012. godine. Za roman Na osami blizu mora (2015) dobio je nagradu „Fran Galović“, a za ilustrovanu knjigu za decu San ljetne noći (2019) nagradu „Grigor Vitez“. Putujuće kazalište, obimnu porodičnu sagu, objavio je 2020. godine. Knjige su mu prevedene na desetak jezika. Godine 2018. izabran je za predsednika Hrvatskog društva pisaca. Živi u Zagrebu, gde od 1994. godine radi kao profesor hrvatskog jezika u XVIII gimnaziji. Redovno održava radionice pisanja u Booksi i CeKaPe-u. MG116

KCNS, 2013. Branislav Živanović: TEMPERATURA DRUŠTVA Žanrovska nesvodivost novog proznog ostvarenja novosadskog pripovedača i romansijera Franje Petrinovića (1957), Gramatika poremećaja – podnaslovom označeno kao balade s početka veka – premda, sledeći logiku tržišta označeno kao roman, našlo je svoje mesto i u ovogodišnjem užem izboru za „Andrićevu nagradu“. Počev od genitivne sintagme naslova, metaforične koliko paradoksalne, vidimo da je posredi odgovor na pesničku jezičku fiksiranost, dok se sam tekst kreće u znatno širem i raznovrsnijem žanrovskom opsegu nego što sugeriše podnaslov. Roman ispituje granice fabuliranja i smenjivanja formi, iskaza i rečenica, stilskih figura, koje bi na suveren i verodostojan način artikulisale pomanjkanje duševnog stanja intimnog i kolektivnog prostora savremenog društva pod pritiskom protejskog poretka. Petrinović između dužih i kraćih narativnih celina, između poeme, pesme i blokova kratkih priča, nastoji da ispripoveda priču (o) dvoje junaka, Sergeja i njegove supruge/anime Anđelije, birajući, ironično, upravo ton balade za ambijent sage stavljene na udare sredine i poretka koji prete da ugroze njihovu egzistenciju. Pored ovih, iskrsavaju realizam i fantastika, ali i elementi nižih literarnih i paraliterarnih žanrova, poput (auto)biografije, dokumentarizma, feljtona i dnevnopolitičkog komentara. Vezivno tkivo narativnih i poemskih celina razdvojenih poglavljima/naslovima rešeno je jedinstvom radnje, mesta i likova. Vreme se prostire od osamdesetih godina prošlog veka do sadašnjosti, iz kojih se pripovedač promenljivom fokalizacijom, upravnim i neupravnim govorom, vešto i suvereno oglašava svojim svevidećim flanerskim okom. Poremećaji se očitavaju na relaciji između gramatičkih konvencija i govora, tj. vokabulara novog doba, neuravnoteženosti opservacije i komentara, kao i na planu iskidane naracije. Čitalac često sa sigurnošću ne može da zna ko i kada govori, jer protagonisti su ličnosti iskrivljene percepcije, problematične optike, egocentrici nestabilnog identiteta, što se da očitati i njihovom čestom promenom imena i nadimcima kao ironizovanog tepanja (Serjoža, Serjožica, Sergejčić, Sergejević; Anđelika, Anđa, Anđuša). Preobražaj imena odgovara čestim preobražajima likova, odnosno promeni narativnih strategija. Prostor u koji žele da se asimiluju i steknu afirmaciju je prostor koji ih je proizveo i oblikovao da bi ih kasnije prezreo i odbacio – Novi Sad, sa svojim kvartovima (Podbara, Liman, Telep, Detelinara), suburbanim i marginalnim lokalitetima (kafana, pijaca, ulica, park i dr.). Posredi su likovi različitih ambicija i mogućnosti, odnosno interpretacija, ali koji ne uspevaju da realizuju i razviju sebe i svoje potencijale. Petrinović ne komentariše savremenu istoriju, već reperkusije minulog vremena; uticaj na oblikovanje jedne mladosti, čije predstavnike nalazi u marginalnim subjektima, tridesetpetogodišnjacima, Sergeju i Anđeliji, rezigniranim subjektima, tipu suvišnih ljudi, u priči nestvarnim koliko stvarnim u realnom svetu: Sergej, klaustrofobični naivni idealista, i Anđelija, agorafobični histerik, čine komplementaran par, binom: pamet i srce. Nemogućnost da odgovore na zahteve stvarnosti rezultira traumom kao proizvodom mehanizama jednog od lica moći, represije i nasilja sredine, koji im ukidaju mogućnost da promene svoju sudbinu i pronađu stabilno uporište u svom životu. Komunikacija, doživljaj sveta, osećaj promašenosti i česti preobražaji u ponašanju i perspektivi likova indikatori su poremećenosti. Shodno promeni unutrašnje i spoljašnje perspektive menjaju se i modaliteti obraćanja, odnosno njihova prisutnost i vidljivost u romanu. Svetlokosi Sergej i crnokosa Anđelija čine dve krajnosti istog modaliteta. NJih dvoje predstavljaju dijagram društva, sinegdohu jednog vremena. Kao antipodi, njihova sudbina, simbolički posmatrano, odgovara figurama/partiji šaha. Ovo ne čudi, budući da Petrinović u trećoj četvrtini romana naročito rabi jedan šahovski termin nemačkog porekla: cugcvang. Reč je o poziciji u šahu u kojoj igrač, iako u prednosti i bezbedan, biva primoran da povlači poteze koji ga postepeno vode matu. Dosledno tragikomičnosti likova, Petrinović groteskno tematizuje njihovu besciljnost pred prinudama života/poretka u modernoj civilizaciji koja poništava individualnost i onemogućava slučaj kao sudbinu, šahovskom kombinatorikom postojanja i neposedovanja vlastite sudbine/smrti, koja od lokalne balade postaje univerzalna antibajka. Nova misao, 2014. Franja Petrinović (1957, Novi Slankamen), studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Uređivao je časopis Polja, pisao je za novosadski Dnevnik, a posle toga je bio urednik u izdavačkoj kući Stylos. Piše prozu, eseje i kritike. Do sada je objavio romane Mimezis, mimezis romana (1983, sa Đorđem Pisarevim), Tkivo, opsene: povest (1988, 2001), Izveštaj anđela (1997), Poslednji tumač simetrije (2005) i Almaški kružoci lečenih mesečara (2011); knjigu eseja Pred vratima raja (2002, sa Đorđem Pisarevim) i zbirku priča Trauma – stečajne legende (2009). Dobitnik je više književnih nagrada – Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1997), te nagrada „Branko Bajić“ (2002), „Iskra kulture“ (2006), nagrada „Laza Kostić“ (2006), „Stevan Pešić“ (2010) i „Karolj Sirmai“ (2011). Živi u Novom Sadu.