Stari radio iz 1935 godine. Izuzetno ocuvan.

DESCRIPTION Jedinstve Retro Jukebox Elta – ogroman – XXL model 1 metar prelep dekorativan i funkcionalan, prelepo svetli u mraku, sve je ispravno, radio, CD, kaseta visina 100cm, sirina 54cm, dubina 25cm ocuvan kao nov

Vitraž Ikona na staklu Raspeće Isusa Hrista, replika originala iz Nemačke, 16 veka koju sam radio 3 meseca predstavlja izuzetni period predbaroknog doba. Radjena je vitraž tehnikom na staklu. Uramljena, dimenzija: 120 X 65cm Samostalni umetnik, vitražista Vladimir Trajanović Beograd, tel 060 513 6893

Peronski - stanicni sat - dvostrani Odlicno ocuvan i bez ostecenja. Satni mehanizam je radio na maticnom zajednickom satu tako da mu je potreban maticni sat.  Prelepo izgleda kao podna lampa, vidi se na slikama.  Na jednoj od slika se vidi nosac kojim je bio pricvrscen na plafonu.  Precnik 47cmDebljina 24cm

Andrijano Zacero, poznati hrvatski slikar, italijanskog porekla. Radio je naive, realizam, ulja na staklu, na platnu. Izlagao je samostalno u zemlji i inostranstvu. (Italija, Svajcarska, Francuska, Nemacka, Austrija). Dobitnik je nagrada za svoj likovni rad.Zivi i radi u Rijeci, Hrvatska.Naziv: Ribari sa RabaAkademski slikar: Adriano ZaceroTehnika: ulje na platnuSlikano: 1988

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATETehnika: Akvarel na papiruDimenzija bez rama: 42x59,5cmDimenzija sa ramom: 51x69cm Godina nastanka: oko 1950.Šifra:789Slikar poljskog porekla. Između 1909 i 1914. pohađao školu za primenjenu umetnost i Akademiju likovnih umetnosti u Minhenu. Došao je u Srbiju 1917. godine kao austrijski vojnik. U Beogradu je jedno vreme radio kao rukovodilac zbirke moderne umetnosti i restaurator u Narodnom muzeju. Od 1933. bio je profesor crtanja u gimnaziji, a od 1941. predavao je akvarel na Tehničkom fakultetu. Posle rata radio je kao nastavnik na Arhitektonskom fakultetu.Najbrojniji deo njegovog opusa predstavljaju akvareli, ali je negovao i crtež i slikao u tehnici ulja na platnu. U slikarstvu je najviše negovao pejzaž. Njegov prvi period odlikuju realistički građene scene, dok je tridesetih godina usvojio tamniju gamu i u sliku uveo elemente konstruktivizma. Prelaz do četrdesetih godina predstavljao je ekspresionističku fazu u njegovom opusu, dok je četrdesetih njegova paleta gotovo monohromna. Od 1950. uveo je nove motive na svojim slikama: pored predela, figure i portreta, počeo je da slika mrtvu prirodu, akt, i često autoportrete.Izradio je oko tri stotine kopija ornamenata srednjevekovnih manastira.Škola: Akademija u MinhenuGodina završetka: 1914 Članstvo u udruženjima: od 1929. član grupe Oblik

Morse Solid State Stereophonic High Fidelity receiver radioNekadašnja PARTY BAR RETRO linija iz 70-tih. Jako lep, dinamički i sonično vrlo muzikalan sistem.Dodatni Gitarski ulaz pojačaloMikrofonski ulazMagnetofon ili kasetofon ulaz i snimanjedodatna konekcija za dva dodatna zvučnika.153x45 cmvisina: 70 cmSve je u funkciji, radio, potenciometri, zvučnici sve radi. Gramofon je ispravan.Potrebno je samo promeniti kabl za struju.Vizuelno izrazito prefinjen i atraktivan kao retro element na koji možete staviti moderni veliki TV, spojiti gitaru ili mikrofon.Unutrašnji prostor je dizajniran za gramofonske ploče ili magnetofonske trake u sklopu sa barom za pića i čaše.Jako atraktivan za prostore, kancelarije ili restorane u retro stilu zbog iznenađenja koje nosi funkcijom u formi u kojoj se nalazi.

Krinka Belić- (Vrnjačka Banja 1921 – Beograd, 2000)Tehnika: Gvaš na papiruMotiv: Sen TropeDimenzija sa ramom:54x69,5cmDimenzija bez rama: 46,5x61,5cmGodina nastanka: Oko 1977.Šifra:837Krinka Belić je rodjena u Vrnjačkoj Banji. Pohadjala je Školu za primenjenu umetnost, u klasi profesora Svetislava Lukića, a podučavali su je Zora Petrović, Milo Milunović i Jovan Bijelić.Posle rata udala se za slikara Božu Ilića sa kojim je provela 15 godina.Od 1960. živela je i radila u Parizu. Borba za opstanak, primorala ju je da crta portrete na Monmartru, ali je celog svog života u potpunosti bila predana slikarstvu.Kritičar Žan Katlen je zapazio 1970. da Belić u svojim delima otkriva i objedinjuje svoje srpsko sa grčko-vizantijskim nasleđem.Izlagala je u Beogradu, Parizu, Tulonu, Minhenu.Bila je član ULUSa

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEZora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962)Tehnika: AkvarelDimenzija sa ramom:40,5x31,5Dimenzija bez rama:29x20Šifra:776Zora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962) je bila srpska slikarka koja se ubraja u najznačajnije predstavnike ekspresionizma u slikarstvu Srbije između dva rata.Srednju školu je pohađala u Pančevu 1907 — 1909. godine. Upisala se na Umetničko-zanatsku školu u Beogradu 1912—1914. u kojoj su joj predavali Milan Milovanović, Đorđe Jovanović i Marko Murat. Slikarstvo je studirala u Pešti kod profesora Deak-Ebnera, i učestvovala na kursevima profesora Retija u tzv. 'Barbizonu u Nađbanji'. Period od 1915. do 1919. provodi na Kraljevskoj Madžarskoj Zemaljskoj Slikarskoj Velikoj Školi kod profesora Lajoša Deaka Ebnera. U Beograd se vraća 1919. kada završava Umetničko-zanatsku slikarsku školu kod profesora Ljube Ivanovića i zapošljava se kao nastavnica u Realci u Beogradu, a od 1921. do 1944. predaje u Drugoj ženskoj gimnaziji 'Kraljica Natalija'. U Pariz 1925. -1926. godinu dana boravi u ateljeu Andre Lota. Radila je najpre kao učitelj crtanja, a u Slikarskoj školi Mladena Josića kao honorarna profesorka slikarstva od 1942. do 1944. Godine 1952. dobila je posao profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i tu radila do kraja života. Preminula je u Beogradu 25. maja 1962. i sahranjena u Pančevu. Prvi put je izlagala 1921. godine u Somboru, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1927. u Salonu prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić na Kraljevskom trgu (sada Studentskom trgu). Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bila članica Društva srpskih umetnika 'Lada' (1924 — 1927), Umetničke grupe 'Oblik' (1928 — 1931), „ Dvanaestorica“ (1938) i „ Samostalni“ (1951 — 1954).1927. Salon prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić (na Kraljevskom trgu, sada Studentskom trgu), Beograd1930. Umetnički paviljon, Beograd1933. Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd1937. Umetnički paviljon, Beograd1951. Umetnički paviljon, Sarajevo1952. Umetnički paviljon, Beograd1955. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1957. Galerija Savremenog doma, Beograd1958. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1959. Mala galerija Ateljea 212, Beograd1960. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1962. Zrenjanin, Kikinda, (posthumno Subotica, Pančevo)

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROSlava Bogojević-Stručno mišljenjeTehnika: AkvarelNaziv: Pustinja usred oaze-reka TisaGodina nastanka:1959Dimenzija sa ramom:44,5x62,5Dimenzija bez rama:38x56Šifra:790Slavoljub Slava Bogojević (Niš,  31. mart 1922 —  Beograd,  15. decembar 1978) je srpski slikar čije je delo nedovoljno istraženo i proučeno.Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu,  1951. godine, kod prof.  Nedeljka Gvozdenovića i specijalizaciju kod prof.  Zore Petrović. Vrlo nemirnog duha: bio je pilot i padobranac, pesnik, radio u slikarskoj radionici Narodnog pozorišta u Beogradu kod Jovana Bijelića, slikao freske i zidne kompozicije, ali i na kutijama od šibica. Boravio na Korčuli, u Parizu, živeo u Atini. Izlagao je sa grupom "Jedanaestorica" (Vozarević, Bata Mihailović, Omčikus, Bokšan. . . ), u Parizu sa Bifeom i Difijem, bio član "Lade". Imao niz samostalnih izložbi u Jugoslaviji, Veneciji, Amsterdamu, Rimu, Atini. Njegovo stilsko opredeljenje je raznoliko. Okušao se u različitim temama - od urbanih pejzaža, portereta i cveća, preko mrtvih priroda, do mitoloških scena. Kretao se od simbolističke asocijativne vizije, bliske domenu lirske apstrakcije, do nadrealizma i enformela i geometrijski stilizovanih oblika. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.1952. Beograd, Galerija ULUS-a;1955. Beograd, Galerija, Uzun Mirkova 1; Novi Sad, Tribina mladih; Zagreb, Galerija ULUH, LIKUM-ov salon;1956. Pariz, Galerie Cours d, Ingres;1957. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva; Beograd, Dom kulture zapadni Vračar (Slobodan i Slavoljub Bogojević);1958, Beograd, Atelje 212, grafit i bronza;1959. Beograd, Galerija Muzeja primenjenih umetnosti; Beograd, Radnički univerziet – izložbena galerija; Skoplje, Radnički univerzitet; 1961. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, akvarel, skulptura;1962. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva,1964. Niš, Izložbeni paviljon Tvrđava,1965. Beograd, Salon moderne galerije; Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti;1966. Štip, Radnički univerzitet,1969. Novi Sad, Mali likovni salon, crteži;1971. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Vaša okna“ ; Sombor, Umetnička galerija kulturno-propagandnog centra; Beograd, Umetnička galerija KPC; Štip, Radnički univerzitet „ Vančo Prče“ ; Rijeka, Galerija Doma JNA, Venecija, Centro d, Arte S. Vidal; Venecija, Centro d, Arte San Angelo; Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Moj akvarijum“ .1975. Amsterdam, Izložbena sala turističke organizacije; Herceg Novi, Galerija „ Josip Bepo Benković“ ; Rim, Galerija Numero Di Fiona Vigo;1976. Atina, Kulturni centar Antinon; Rim, Numero Di Fiona Vigo;1983. Zemun, Scena Narodnog pozorišta;1986, Obrenovac, Dom kulture i sportova; 1988, Beograd, Kalerija Kulturnog centra, „ Nepoznati Slava“ .I nagrada za plakat, Beograd (1947. i 1949. );Zlatna plaketa ULUS-a (1960);Otkupna nagrada Turističkog saveza Beograda na izložbi „ ULUS 66“ , Beograd (1966);Otkupna nagrada „ Cvetna Skadarlija“ , Beograd (1968).

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:30x27,5cmDimenzija sa ramom: 40x37,5cmŠifra:897Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:17x13cmDimenzija sa ramom: 37x33cmŠifra:896Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Crtež flomasteromDimenzija sa ramom:43x36Dimenzija bez rama:35x28Godina nastanka: Oko1964Šifra:360Fotografije su orginalne , crtež je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.