– Nova, nekorišćena vunena uniforma JNA M-55 – Komplet Bluza (54)+Pantalone (54)+Pantalone (48) – Veličina JUS 54 ( Širina ramena između šavova-45cm ; Obim venca pantalona-98cm) – Za dodatne informacije pozvati na kontakt telefon Napomena: Uniforma ne poseduje tabličnu etiketu jer se radila u vreme kada se takva vrsta etikete nije postavljala na odevne predmete.

Vintage stanicni - peronski zvucnici ISKRA Zvucne kutije su od metala sa nosacem za pricvrscenje na plafon. Kutije odlicno ocuvane, jedna ispravna ali drugoj fali zvucnik ali to nije problem jer bi zvucnike trebalo zameniti jer su radili na razglasu kojem je napon 100v, mnogo vise od kucnih pojacala. Dimenzije: 30cm x 25,5cm x 15cm visina nosaca 14,5cm ukupna visina sa nosacem 40cm

Umetnička slika - FiguracijaNaziv - Sveti Georgije ubija aždajuTehnika - Ulje na platnu ( platno na blind ramu ) Bočne strane su takođe oslikane.Dimenzija - 45x60 cmGodina - 2023Autor slike - Akademski slikar M. MarušićSertifikat - Potvrda autora o autentičnostiZa sve dodatne informacije stojim Vam na raspolaganju. Slike radim i po narudžbini Slanje kurirskom službom po dogovoru a za lično preuzimanje moguće je u Čačku , Novom Sadu i Bečeju.

Radim portrete (tehnika: ulje na platnu) veoma povoljno uživo ili po fotografiji. . . može i sa pojedinačnih fotografija grupni portret i obrnuto. . . dimenzije po dogovoru . . . . . jednostavno može sve što poželite. . .kad slikam portret onda je to realizam ili nadrealizam i mogu Vaš lik strast i emocije sasvim verno preneti na platno. . .i zato ako zaista želite da znate kako izgledate nemojte tražiti ogledalo, potražite mene. . .

Izrada hrastovih drvenih ČUTURA sa gravurom po želji kupca. Cena čuture iznosi 25 evra, plus dostava. Graviranje se naplaćuje 4-6 evra po strani koja se gravira. Kao što možete videti na našem instagram profilu @drvenecuture (https://www.instagram.com/drvenecuture) radimo gravure imena, prezimena, datume, ikone, motive po vašoj želji…Grb Srbije radimo u duborezu, a sve ostalo u laserskoj gravuri, zbog preciznosti. Čutura može biti bez gravure, sa jednostranim graviranjem ili obostranim. Čutura je izrađena od čistog hrastovog drveta. Unutar čuture je staklena boca, zapremine 0,7l I to je jedina zapremina koju imamo. Dimenzije čuture/buklije su: prečnik 205 mm, debljina 90 mm, visina sa čepom i postoljem 263 mm. Težina oko 2 kg.Princip izrade je takav da nam Vi kazete šta želite da graviramo, mi uradimo pripremu koju Vam pošaljemo na odobrenje (Viber, Whatsapp ili Messenger) i kada odobrite, tek onda graviramo. Izrada pripreme je besplatna. Izrada je brza, uglavnom za nekih 3 dana, u zavisnosti od pripreme. Šaljemo Poštom na teritoriji cele Srbije i plaća se pouzećem. Stojimo na raspolaganju za sva pitanja – Užice Viber/Whatsapp/Messenger/Instagram/SMS: Jovana: 064/00-00-611 Branko: 064/25-75-092

Metalni ukrasni predmetRadionica: Arapski kujundžijski radTehnika: Graviranje u bakarnoj pločiSignatura: Nema nikakvih signaturaDimenzije : 63x92Težina: 7kgOvalni ukrasni predmet. Tehnika gradviranja izvedena je ručno. Graviranje je izvedeno u bakru , al je predmet delimično kalajisan. Predmet su radili istočnjački verovatno Persijski majstori. Ovaj primerak je izradjen u nekoj Pariskoj radionici. U najboljoj tradiciji starog arapskog kujundzjskog zanata. Prikazani su ornamentalni motivi i figuralni prizor pustinjskih karavana.Visina 63 Sirina 92 teska oko kg 7Kontakt putem poruka ili na broj 063/365-452sms  poziv  viber

Vuka Dukić DisGodina nastanka:1967Dimenzija sa ramom: 128x92cmDimenzija bez rama: 114x 78cmTehnika: Ulje na platnuVrhunska srpska slikarka.Bila je udata za direktora pozorišta u Rusiji gde je živela do1917., kada se zbog oktobarske revolucije vraća u Srbiju u Beograd.Tu je slikala i radila do smrti. Jedine podatke o slikarki jeImao novinar Miloš Vasić koji je imao nekoliko njenih slika.Vuka je bila bliska prijateljica sa majkom Miloša Vasića koja je imala krojački salon u Kosovskoj ulici u Beogradu.Na žalost odlskom G-dina Vasića otišli su i bilo kakvi podatci o slikarki.Šifra:208

Krinka Belić- (Vrnjačka Banja 1921 – Beograd, 2000)Tehnika: Gvaš na papiruMotiv: Sen TropeDimenzija sa ramom:54x69,5cmDimenzija bez rama: 46,5x61,5cmGodina nastanka: Oko 1977.Šifra:837Krinka Belić je rodjena u Vrnjačkoj Banji. Pohadjala je Školu za primenjenu umetnost, u klasi profesora Svetislava Lukića, a podučavali su je Zora Petrović, Milo Milunović i Jovan Bijelić.Posle rata udala se za slikara Božu Ilića sa kojim je provela 15 godina.Od 1960. živela je i radila u Parizu. Borba za opstanak, primorala ju je da crta portrete na Monmartru, ali je celog svog života u potpunosti bila predana slikarstvu.Kritičar Žan Katlen je zapazio 1970. da Belić u svojim delima otkriva i objedinjuje svoje srpsko sa grčko-vizantijskim nasleđem.Izlagala je u Beogradu, Parizu, Tulonu, Minhenu.Bila je član ULUSa

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEZora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962)Tehnika: AkvarelDimenzija sa ramom:40,5x31,5Dimenzija bez rama:29x20Šifra:776Zora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962) je bila srpska slikarka koja se ubraja u najznačajnije predstavnike ekspresionizma u slikarstvu Srbije između dva rata.Srednju školu je pohađala u Pančevu 1907 — 1909. godine. Upisala se na Umetničko-zanatsku školu u Beogradu 1912—1914. u kojoj su joj predavali Milan Milovanović, Đorđe Jovanović i Marko Murat. Slikarstvo je studirala u Pešti kod profesora Deak-Ebnera, i učestvovala na kursevima profesora Retija u tzv. 'Barbizonu u Nađbanji'. Period od 1915. do 1919. provodi na Kraljevskoj Madžarskoj Zemaljskoj Slikarskoj Velikoj Školi kod profesora Lajoša Deaka Ebnera. U Beograd se vraća 1919. kada završava Umetničko-zanatsku slikarsku školu kod profesora Ljube Ivanovića i zapošljava se kao nastavnica u Realci u Beogradu, a od 1921. do 1944. predaje u Drugoj ženskoj gimnaziji 'Kraljica Natalija'. U Pariz 1925. -1926. godinu dana boravi u ateljeu Andre Lota. Radila je najpre kao učitelj crtanja, a u Slikarskoj školi Mladena Josića kao honorarna profesorka slikarstva od 1942. do 1944. Godine 1952. dobila je posao profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i tu radila do kraja života. Preminula je u Beogradu 25. maja 1962. i sahranjena u Pančevu. Prvi put je izlagala 1921. godine u Somboru, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1927. u Salonu prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić na Kraljevskom trgu (sada Studentskom trgu). Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bila članica Društva srpskih umetnika 'Lada' (1924 — 1927), Umetničke grupe 'Oblik' (1928 — 1931), „ Dvanaestorica“ (1938) i „ Samostalni“ (1951 — 1954).1927. Salon prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić (na Kraljevskom trgu, sada Studentskom trgu), Beograd1930. Umetnički paviljon, Beograd1933. Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd1937. Umetnički paviljon, Beograd1951. Umetnički paviljon, Sarajevo1952. Umetnički paviljon, Beograd1955. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1957. Galerija Savremenog doma, Beograd1958. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1959. Mala galerija Ateljea 212, Beograd1960. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1962. Zrenjanin, Kikinda, (posthumno Subotica, Pančevo)

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROSlava Bogojević-Stručno mišljenjeTehnika: AkvarelNaziv: Pustinja usred oaze-reka TisaGodina nastanka:1959Dimenzija sa ramom:44,5x62,5Dimenzija bez rama:38x56Šifra:790Slavoljub Slava Bogojević (Niš,  31. mart 1922 —  Beograd,  15. decembar 1978) je srpski slikar čije je delo nedovoljno istraženo i proučeno.Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu,  1951. godine, kod prof.  Nedeljka Gvozdenovića i specijalizaciju kod prof.  Zore Petrović. Vrlo nemirnog duha: bio je pilot i padobranac, pesnik, radio u slikarskoj radionici Narodnog pozorišta u Beogradu kod Jovana Bijelića, slikao freske i zidne kompozicije, ali i na kutijama od šibica. Boravio na Korčuli, u Parizu, živeo u Atini. Izlagao je sa grupom "Jedanaestorica" (Vozarević, Bata Mihailović, Omčikus, Bokšan. . . ), u Parizu sa Bifeom i Difijem, bio član "Lade". Imao niz samostalnih izložbi u Jugoslaviji, Veneciji, Amsterdamu, Rimu, Atini. Njegovo stilsko opredeljenje je raznoliko. Okušao se u različitim temama - od urbanih pejzaža, portereta i cveća, preko mrtvih priroda, do mitoloških scena. Kretao se od simbolističke asocijativne vizije, bliske domenu lirske apstrakcije, do nadrealizma i enformela i geometrijski stilizovanih oblika. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.1952. Beograd, Galerija ULUS-a;1955. Beograd, Galerija, Uzun Mirkova 1; Novi Sad, Tribina mladih; Zagreb, Galerija ULUH, LIKUM-ov salon;1956. Pariz, Galerie Cours d, Ingres;1957. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva; Beograd, Dom kulture zapadni Vračar (Slobodan i Slavoljub Bogojević);1958, Beograd, Atelje 212, grafit i bronza;1959. Beograd, Galerija Muzeja primenjenih umetnosti; Beograd, Radnički univerziet – izložbena galerija; Skoplje, Radnički univerzitet; 1961. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, akvarel, skulptura;1962. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva,1964. Niš, Izložbeni paviljon Tvrđava,1965. Beograd, Salon moderne galerije; Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti;1966. Štip, Radnički univerzitet,1969. Novi Sad, Mali likovni salon, crteži;1971. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Vaša okna“ ; Sombor, Umetnička galerija kulturno-propagandnog centra; Beograd, Umetnička galerija KPC; Štip, Radnički univerzitet „ Vančo Prče“ ; Rijeka, Galerija Doma JNA, Venecija, Centro d, Arte S. Vidal; Venecija, Centro d, Arte San Angelo; Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Moj akvarijum“ .1975. Amsterdam, Izložbena sala turističke organizacije; Herceg Novi, Galerija „ Josip Bepo Benković“ ; Rim, Galerija Numero Di Fiona Vigo;1976. Atina, Kulturni centar Antinon; Rim, Numero Di Fiona Vigo;1983. Zemun, Scena Narodnog pozorišta;1986, Obrenovac, Dom kulture i sportova; 1988, Beograd, Kalerija Kulturnog centra, „ Nepoznati Slava“ .I nagrada za plakat, Beograd (1947. i 1949. );Zlatna plaketa ULUS-a (1960);Otkupna nagrada Turističkog saveza Beograda na izložbi „ ULUS 66“ , Beograd (1966);Otkupna nagrada „ Cvetna Skadarlija“ , Beograd (1968).

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:30x27,5cmDimenzija sa ramom: 40x37,5cmŠifra:897Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma.Tehnika: PastelGodina nastanka: 1974Signatura: Potpisana dole levoStručno mišljenje: DaDimenzija bez rama:17x13cmDimenzija sa ramom: 37x33cmŠifra:896Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja.Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života.Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama.Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ .U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950).Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ .Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam.Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca.Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Pepeljara Weed Rasta Tehnicke Karakteristike:    Materijal: StakloBoja: ZelenaDimenzije Solje: 12.5 x 12.5 x 2.2 cmTezina: 160 - 170 g Opis Proizvoda:  Jedna vesela pepeljara u obliku lista trave. Moze se koristiti i za obicne motane : )Moze se prati u sudomasini. Paket Sadrzi:   Pepeljara Weed Rasta                                                                      ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

ALBUM od pet strana sa serijama do 10 kom npr PEZ- ER -TEKSTIL - GEOMAŠINA - ENDI -MURA -SLOGA itd. Značaka ima preko 400 komada Gledao sam da slike budu što kvalitetnije kako bi uvećali i pronašli možda neku seriju,neki komad koji duže vreme tražite. Može i na komad u tom slučaju cena po komadu je 1200.- opšti uslovi: Vidi MOJE POZITIVNE I NA DRUGIM sajtovima. Plaćanje možete izvrsiti kako Vama odgovara sa računa na račun,putem uplatnice na račun ili gotovinom. PostNetom je najbolja i najbrža varijanta u pošti. Lično preuzimanje Banovo brdo -ulica požeška kod pumpe. PRODAJE SE ISKLJICIVO U PAKETU KAKO JE NAVEDENO U OPISU. TROŠKOVE TRANSPORTA SNOSI KUPAC. Šaljem postexpress-om ako niste u mogućnosti za lično da preuzmete. Oštećenja nastala u toku transporta ne snosim MADA DO SAD NIKAD NIJE BILO PROBLEMA a slao sam kameru ,telefone ,tablete , kompjutere, ... **** KABASTE stvari ne šaljem poštom kako u zemlji tako i van zemlje... **** Kratak vodič za kupce početnike : Napomena : Stavka pod rednim brojem 1 NEISPITANO, postaje sve popularnija alternativa za NEISPRAVNO. Sa tendencijom daljeg porasta, kojom se sluze pojedini prodavci da bi prodali neispravan predmet. 1. NEISPITANO - (ispitano i ne radi). 2. NETESTIRANO - (testirano i ne radi). 3. RADILO JE KOD MENE - (dok se nije pokvarilo, pa se prodaje). 4. VEROVATNO ISPRAVNO - (sigurno neispravno). 5. STIGLO IZ NEMAČKE, OD PREKO - (stiglo sa buvljaka, probano i ne radi). 6. NEMAM GDE DA PROBAM - (sve je provereno, ne radi). 7. VEROVATNO JE OK, NE RAZUMEM SE - (razume se on odlično, probao je i ne radi). 8. TREBALO BI DA RADI - (trebalo bi, ali ne radi). 9. KOMBINACIJA SVEGA GORE NAVEDENOG - (potpuno isti rezultat, ne radi).

Zastava Game Of Thrones Banner Flag Model 1 Item Specifications: Name: Game Of Thrones FlagMeterial: 100% PolyesterSize: 15 x 50 cm, - 800 din Size: 45 x 150 cm, Weight 45 - 50 g - 1000 din Opis Proizvoda: Igra prestola zastava baner za ukrasavanje soba, hodnika itd. Moze da posluzi kao lep poklon za ljubitelje serije. Paket Sadrzi:  Zastava Napomena:  U oglasu je cena za najmanje dimenzije zastave.    Za modele koje nemam pre narucivanja proverim cenu i dostupnost proizvoda. Cena zavisi od dimenzije zastave 800 - 1000 din.                                                                                                                                                                                                                                     ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Ulje na tankom slikarskom platnu kaširano na papirnu podloguDimenzija sa ramom:52,3x65Dimenzija bez rama:23,3x37,7Godina nastanka: Oko1962Šifra:358Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Crtež flomasteromDimenzija sa ramom:43x36Dimenzija bez rama:35x28Godina nastanka: Oko1964Šifra:360Fotografije su orginalne , crtež je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

MILORAD MADIĆ RADOVAN GRKOVIĆ Izdavač - Dečje novine, Beograd Godina - 1984 216 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Legende. Edicija "Narodni heroji takovskog kraja" Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima pečat prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: UČENJE I REVOLUCIONARNO SAZREVANJETegobno školovanje Prvi revolucionarni korak Na Crvenom univerzitetu Susret u kafani „ Kralj“ Svedok jedne agonije ČETIRI RATNA PROLEBAKomesar takovske čete Daleko od rodnog kraja Proleterski intendant Bolan rastanak s bratom Član politodela Prve krajiške brigade U četvrtoj i petoj ofanzivi Susret s borcima sa Sutjeske Većnik Avnoja i partijski rukovodilac Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba Iz Drvara u Sandžak Povratak u Srbiju Na nevidljivom frontu Ponovo u Beogradu VELIKI PREGALAC SOCIJALISTIČKE IZGRADNJESekretar Okružnog komiteta u Čačku Ministar u vladi Srbije U Republičkom izvršnom veću Zaljubljenik grada pod Rudnikom Susreti s biračima Predsednik Skupštinskog odbora Generacijsko jedinstvo U najužem rukovodstvu Socijalističkog saveza Srbije Dom na Topčiderskom brdu Poslednji dani Trajno obeležje Izvori i literatura "Rođen je 5. marta 1913. godine u selu Nevade, kod Gornjeg Milanovca. Osnovnu školu i pet razreda gimnazije završio je u Gornjem Milanovcu, a ostala tri razreda u Čačku gde je i maturirao 1932. godine. Za vreme školovanja živeo je u teškim materijalnim uslovima, jer je odrastao u seljačkoj porodici, koja je posle pogibije oca u Prvom svetskom ratu znatno osiromašila. To mu je bila i smetnja da neposredno posle mature nastavi školovanje, tako da je studije na Pravnom fakultetu u Beogradu započeo 1936. godine. Još kao gimnazijalac priključio se revolucionarnom omladinskom pokretu. Osuđivao je Šestojanuarsku diktaturu, agitovao za apstinenciju birača na izborima 1931. godine, učestvovao u štrajku učenika čačanske gimnazije 1931. godine. Period 1932—1936. godine proveo je u rodnom selu, bavio se zemljoradnjom i učestvovao u stvaranju političke opozicije među seljacima u svom i okolnim selima. Zbog toga je zajedno sa starijim bratom, bio hapšen i osuđivan. Dolaskom u Beograd gde je, februara 1936. godine, upisao Pravni fakultet, priključio se revolucionarnom studentskom pokretu i učestvovao u brojnim političkim akcijama: u razbijanju Ljotićevog zbora 1936. godine, u studentskim demonstracijama i zborovima. Bio je član odbora Ujedinjene studentske omladine i uprave opšte studentske menze u kojoj je i radio kao kelner i na taj način se izdržavao. Istupao je na velikom zboru omladine Beograda na Pravnom fakultetu, na kome je izražen snažan protest omladine protiv rata. Zbog svoje aktivnosti i u Beogradu je bio hapšen i osuđivan. Krajem 1940. godine je po kazni regrutovan, s rokom od 18 meseci, umesto devet koliko su u ono vreme služili školovani regruti. Napad Sila Osovine na Jugoslaviju 1941. godine zatekao ga je u Bitolju na odsluženju vojnog roka. Izbegao je zarobljavanje, vratio se u rodno mesto i učestvovao u pripremama za formiranje partizanskog odreda u koji je zajedno sa bratom stupio jula 1941. godine. Istog meseca 1941. godine postao je i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). U početku ustanka bio je desetar u Takovskoj četi, a kasnije politički komesar. Ova četa je ubrzo prerasla u Takovski bataljon odreda „ Dragiša Mišović“ , koji je izveo napad na Gornji Milanovac i oslobodio ga. Tih dana se naročito istakao u borbi sa četnicima kod Čačka i u njihovom gonjenju do Ravne Gore, a kasnije i u ogorčenim borbama koje su se vodile kod Priboja. Sa svojim bataljonom ušao je u sastav Druge proleterske brigade prilikom njenog formiranja, 1. marta 1942. godine u Čajniču, i učestvovao u nizu njenih akcija. Kasnije je otišao u politodel Prve krajiške brigade u kojoj je ostao godinu dana. Istakao se u borbama ove brigade (Bihać, Bosanski Novi, Sanski Most), a naročito u borbi za Jajce avgusta 1942. godine. Kao delegat Srbije učestvovao je na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Bio je i učesnik Prvog zasedanja ASNOS-a. Posle partijskog kursa 1943. godine, postao je zamenik političkog komesara Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, a februara 1944. godine po partijskom zadatku prešao je u Toplicu za instruktora Pokrajinskog komiteta KP Srbije. Kasnije je postao rukovodilac drugog odseka OZN-e za Srbiju i zamenik načelnika OZN-e za Beograd. Demobilisan je 1. oktobra 1945. godine u činu potpukovnika JA. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Ljuba PopovićTehnika: Bakropis listNaziv: Android 19341410 Broj je datum rođenja Ljube PopovićaDimenzija sa ramom:8070Dimenzija bez rama:76x56Godina nastanka: Osma decenija dvadesetog vekaŠifra:361Fotografije su orginalne , bakropis list je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU.Tehnika: Ulje na lesonituDimenzija bez rama:55x38Dimenzija sa ramom:50x47Godina nastanka: oko 1984.Šifra:845Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941), prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.Bavila se crtanjem stripa. Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu.Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.Slikarska grupa „Desetoro“[uredi | uredi izvor]Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.NagradeGran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989) - za tempere na platnu „Bez naziva“, Gornji Milanovac.Nagrada "Boža Ilić" (2006) - nagradu dodeljuje opština Prokuplje i Narodni muzej Toplice