ISBN: 9788664030502 Broj strana: 83 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kreativna radionica Balkan Nada Ilić, rodjeno Bugarski, poeziju piše od rane mladosti. Rodjena je u Šapcu, 1964.godine. Završila je Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Objavljivala je pesme u radio emisijama nekadašnjeg radio „Safir“-Poetski trenutak. Pojavila se 1997. u zbirci poezije „Zvuci poezije sa radio talasa“. Više godina je bila član Književnog kluba „Palež“ iz Obrenovca, koji je objavio nekoliko njenih pesama u svom časopisu „Palež“. Pesma „Sam“ joj je objavljena 2014. godine u „Zborniku savremene ljubavne poezije“, u izdanju Kreativne radionice Balkan. Pesma „Pričaj mi“ objavljena je 2015.god. u „Zborniku poezije stopama Alekse Šantića“ takodje u izdanju KR Balkan. Ovo je njena prva samostalna zbirka poezije. Živi i radi u Obrenovcu.

Prva pesnička zbirka Olivera Jankovića, do sada poznatog pre svega po radio dramama za decu, kratkoj prozi i prevodima sa poljskog jezika, naslovljena Glas stvari, omogućila je stvarima da se oneobičeno oglase na samosvojan način i jeste, uz to, veoma značajno poetsko ostvarenje. Čitaj dalje

Ovo je prva knjiga Dejana Dimitrijevića - Mite; I već u prvoj pesmi, O sebi, prijatno iznenađenje: autor piše o sebi kao o prirodnoj grešci, o nesposobnjakoviću, koji je svašta u životu pokušavao da bude, ali u tome nije uspevao, sve dok nije postao radio voditelj, nadajući se da ga se zbog toga neće postideti potomstvo. Čitaj dalje

„Sto puta su mi naručili da pišem, ali sam samo povremeno napisao nešto. Nešto ovako, što volim da čitam kada sam sam.“ Zbirka izabrane poezije nastale od 1977 do 2001. godine. Sadrži pored dirljive, iskrene poezije i poeme na osnovu kojih su snimljeni i poznati video-film i radio-drama. Autor je osnivač pokreta Tropikalizam i Ekologija urbana.

ISBN: 9788664030489 Broj strana: 91 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kreativna radionica Balkan KOMADIĆ KOJI JE DOŠAO NA SVOJE MESTO Čitajući rukopis, a sada već knjigu, koju s neskrivenim ponosom zajedno sa autorkom Milicom Opačić svesrdno preporučujem za čitanje, jer, neodoljivo me navodi na pomisao da je poezija koju nam predstavlja “zrelija” od same autorke. U stvari to je mala fikcija, koja nas navodi na pogrešne zaključke kada upoznamo autorku i shvatimo da pred sobom imamo star-malu devojčicu, koju je Bog zna zbog čega zašto, naterao da bar u poeziji prebrzo odraste. I to je dobro za Milicu… a jednog dana će to biti dobro za srpsku poeziju, ako (sic! - ne sumnjam, samo kažem) Milica ustraje u pisanju. Ljubavna poezija je apsolutno primerena njenim godinama i statusu u društvu, i, po njoj, ona je važna, lepa i nesebična…. Kroz Miličinu poeziju doživećete emociju koju i ona prezentuje da je, za razliku od većine vršnjakinja, za nju ona nije nešto prezreno, već božanstvena, čarobna i neobična… A opet u skladu s godinama i vremenom u kome živimo, taman onoliko izražena da pokaže da je autorka svesna svog okruženja i izazova. Čitajući Milicu, čitate vrlo zanimljiva pesnička rešenja, suočavajući se sa poetskom prozom ne baš uobičajenom, pa joj se ne može “prikačiti” bilo koji uzor. Ako postoje “apsolutne istine” u pristupu koji nam autorka pruža onda bi lakonski mogli reći da su njene poruke utopističke. Verovati u idelnu ljubav, motiv je samo pesnika u duši ili deteta zalutalog u poeziji. A ako bi verovali da je njena poruka “idealna ljubav” utopistička, polovina, možda i više pesničke populacije u svetu bi izgubila motiv za pisanje. Ovde nećemo pobrkati žabe i babe, jer, da li to ikome uopšte pada na pamet, o čemu bi pisala devojčica od 23 godine? Strašnu bih grešku napravio da “ljubav” podvedem samo prema suprotnom polu, posebno iz razloga što su u ovoj predlošci knjige zastupljene i “muške” i “ženske” pesme… Bez čitanja biografije, dobronamerni čitalac će, čitajući knjigu pronaći Miličinu ljubav prema svetu, životu, humanom odnosu naspram okoline… Potreba mlade osobe da svoje sučeljavanje sa realnim životom prikaže na način kako ga ona vidi. Svet je onakav kakvim ga sami gledate, zar ne?! Milica ga gleda na svoj način, i čini mi se, nema uzora… I, niko joj ne brani! Gleda ga kroz ružičaste naočare gradeći sopstvenu sliku. Da li je to za zameriti? Dabome da nije. Sa dvadeset i tri godine znati šta hoćeš, imati ambiciju, raditi na sebi je više, nego nas na to upućuje skromna biografija i prva odštampana knjiga. Verujem, jer da ne verujem, ne bi ovo nikada napisao, Milica će i dalje pisati… Suočiće se hrabro sa izazovima… Raditi na sebi… Milica će i uspeti u svojim htenjima, naprosto, prosudio sam da sama to želi… A, ako nešto žarko želiš, to ćeš i ostvariti. Pred Milicom je blistav put i treba je sada podržati poput Miroslave Radojević koja je našla načina omogućivši joj da postavi KOMADIĆ KOJI JE DOŠAO NA SVOJE MESTO. Milici želim puno hrabrosti, jer, način kako je krenula u poeziju neće uvek biti dobronamerno prihvaćen. No sudbina pesnika je da piše i kada voli i kada pati, da kada se sreće sa dobronamernom a još pre zlonamernom kritikom prašta i pati, i što je najvažnije, ŽIVETI SVOJ ŽIVOT JE I SREĆA I PATNJA. Verujem, naći će Milica rešenja, i, dragi prijatelji, ovo nije poslednja Miličina knjiga, ona je tek zagrebala površinu svog talenta… Bodrimo je, jer zaslužuje dobronamernu podršku… Uživajte u ovim stihovima kao što smo moji saradnici iz KR Balkan i ja uživali dok smo radili ovu knjigu! Stevan Krstec Sarčinski