ISBN: 978-86-84149 Broj strana: 64 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x18 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija Ovo je prva knjiga poezije Marka Stojkićа rođenog 1981. u Smederevu. Od 1996. do 2010. živeo u Beogradu gde je završio Medicinski fakultet i radio jedno vreme kao lekar. Trenutno živi i radi u Nemačkoj (grad Kincelzau, pokrajina Baden-Virtemberg). Poeziju je objavljivao u periodici (Polja, Letopis Matice srpske, Koraci) i na internetu (Agon, Metafora...). Prevodi sa nemačkog (Gerhard Falkner, Uve Kolbe, Brigite Fuks, Tomas Kling...).

Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

ISBN: 9788660531959 Broj strana: 107 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17 x 14 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Agora Izbor iz poezije jednog od najznačajnijih nemačkih pesnika. Ginter Kunert objavio je ogroman broj (oko dve stotine!) naslova u gotovo svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, putopis, radio-drama, filmski scenario, aforizam, glosa, satira, članak, reportaža, literature za decu), postavši jedan od najplodnijih i najuglednijih nemačkih pisaca. Čuveni nemački kritičar Marsel Rajh Ranicki pisao je da Kunertove pesme „formulišu pitanja jednog skeptičnog savremenika, njegov nemir, njegov strah”. Većina tumača Kunertova pesništva smatra da su ironija, skepticizam i pesimizam glavne oznake njegovog duhovnog i poetičkog profila. On sam negde se pak nazvao „vedrim melanholikom”. U svakom slučaju, reč je o pesniku sa ogromnim životnim iskustvom, u koje spada i presudno važno iskustvo dveju nemačkih diktatura – nacionalsocijalističke (nacističke) i komunističke. Stoga nije čudno što nam Kunertova poezija daje kritičku sliku razvoja civilizacije, društvenih i istorijskih procesa. Humani ideali i umni projekti retko se ostvaruju u istoriji, budući da se ona služi nasilnim sredstvima. Na objektivni cinizam takve istorije Kunert odgovara ironičnim, pa i ciničnim pesničkim komentarom, koji mu stoji na raspolaganju i kad je reč o ideologijama i idolatrijama svih vrsta.

Pesnikinja SULVEJ FON ŠULC (1907–1996) potiče iz umetničko-intelektualne finsko-švedske porodice. Stekla je nastavničko obrazovanje i radila u svojoj struci sve do 1972. Ona je jedna od ključnih ličnosti finsko-švedskog pesništva 20. veka. Teme njenih pesama oslanjaju se na svakodnevicu. Važne su i impresije iz prirode. Prvo delo objavila je 1932, dečja knjiga Petra i srebrni majmun (Petra och silverapan). Oprobala se i kao prozni pisac, pisala radio drame i predstave za pozorište. Imala je veliki uticaj na više generacija ženskih finsko-švedskih pisaca i višestruko je nagrađivana. Pesništvo Sulvej fon Šulc odlikuje jasnoća, smirenost, prirodni integritet i neposredno obraćanje. Njena poezija odlučno prilazi životu, opisujući sve njegove mogućnosti i opasnosti, i našu ograničenu mogućnost izbora. U skladu sa slobodom svog unutrašnjeg bića izabrala je slobodu modernizma u vreme Drugog svetskog rata, kada modernizam još nije doživeo svoj konačni proboj. Zbog lične slobode i snage karaktera često je porede s Vislavom Šimborskom, što je poređenje koje obema služi na čast. Imaju istu sposobnost da upru čelični pogled u okolnosti koje iz anonimnosti prete čovečnosti. Za celokupno stvaralaštvo Sulvej fon Šulc karakteristične su organske metafore. Govori o drveću, zemlji, rastu, sazrevanju voća, suši i smrti. Uz pomoć takvih poređenja osvetljava nepristupačne unutrašnje pejzaže čoveka. Polazeći od sebe, opisivala je mnogobrojne uloge žena – pramajku, majku, suprugu, ljubavnicu, ćerku, sestru – zbog čega je često nazivana ženskom književnicom. Njen odgovor na takve epitete bio je dosledno da je pisac koji piše o životu. Prvi poziv joj je bio učiteljski, a i kao pesnikinja je do kraja ostala nenadmašna učiteljica života, pružajući čitaocima luku objektiviziranog životnog iskustva. Njeno književno stvaralaštvo se bezmalo protezalo kroz sedam decenija.