Iako je u studiji Mediamorphosis reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč.

Svi čeznemo za oslobađanjem od negativnosti i dostizanjem unutrašnjeg mira, radosti i ljubavi. Proces prisutnosti nam otkriva mehanizme za oslobađanje od tuge i zavisnosti i nudi jednostavan, praktičan pristup dostizanju i održavanju unutrašnjeg mira u svetu ubrzanih promena, nemira, konflikata i haosa. Poziva nas da iskusimo svesnost sadašnjeg trenutka kao način života, kao svakodnevni prilaz životu na ovoj planeti. „Proces prisutnosti je jednostavan, direktan i praktičan priručnik koji vam pomaže da integrišete emocionalnu prošlost kako biste prestali da reagujete na nju, kako biste počeli da živite u veličanstvenom sadašnjem trenutku i da na život odgovarate! To je sloboda! To je nezavisnost!“ Dr Frenk Marfi, stručnjak za integralnu psihijatriju i autor radio-emisije Healing and Growth: Rewrite Your Script!

Potresna priča jevrejske devojčice Ane Frank. Dnevnik koji je ona vodila iz dana u dan tokom više od dve godine za vreme Drugog svetskog rata i mučnih dana koje je provela u skloništu sa svojom porodicom... "Ana Frank pisala je svoj dnevnik od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944. Sve do proleća 1944. pisala je te zapise za sebe samu. A tada je, slušajući Radio London, čula kako holandski ministar obrazovanja u izbeglištvu govori o tome da bi trebalo sakuplati i posle rata objaviti sve što je napisano o patnjama stanovništva Holandije za vreme nemačke okupacije. Kao na primer naveo je, pored ostalog, i dnevnike. Pod utiskom ovog govora Ana je odlučila da posle rata objavi knjigu zasnovanu na svom dnevniku." - Ema Časar

Tokom 1866. godine, časopis „Ruski glasnik“ objavio je u dvanaest mesečnih nastavaka tekstove koji će skupa biti objavljeni kao roman pod imenom „Zločin i kazna“. Sinopsis jednog od najvećih psiholoških romana u istoriji književnosti zaprepaščujuće je jednostavan: u agoniji zbog materijalne oskudice ruski student Rodion Raskoljnikov odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Moralne teskobe i duševne krize koje Raskoljnikova dovode na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te unutrašnje sukobe ekstremnog intenziteta Dostojevski je u širem smislu zapravo ispisivao svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Strastven u svojoj veri, ali i svojim porocima, pisac „Zločina i kazne“ pružio je svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, ispisavši za neverovatno kratko vreme (istovremeno je radio i na „Kockaru) jedne od najblistavijih stranica svetske književnosti.

Tekstovi u ovoj knjizi najvećim delom su nastali kao kompilacija tekstova od Stewart Swerdlowa, koji je radio u Montauk vojnoj bazi, ponajviše iz njegove knjige "Blue Blood, True Blood, Conflict & Creation; zatim od informacija koje potiču od Milton William Coopera: "The Secret Government: The Origin, Identity and Purpose of MJ 12", 1989; iz Projekta ’Plava planeta’ (Blue Planet Project) od više autora iz Vlade SAD koji su učestvovali u projektima sa vanzemaljcima; kao i na osnovu informacija koje je autor primio od vanzemaljskih inteligencija i od drugih ljudi koji su imali kontakt sa njima, i od informacija koje potiču od članova nekih Iluminatskih familija. Iako su informacije sakupljene iz raznih autentičnih izvora, njihov kontekst ili smisao svega zaokružen je u celinu prema mojoj viziji.

Simon Sinek je trenutno jedan od najtraženijih govornika na svetu. Njegov govor na video platformi TED je drugi najgledaniji svih vremena, sa preko 24 miliona pregleda. Razlog za sve ovo je taj što Sinekova otkrića imaju neverovatan uticaj na uspeh bilo koje organizacije. On je primetio jednu veoma važnu stvar: često smo toliko opterećeni time ŠTA radimo i KAKO to radimo, da često zaboravimo ZAŠTO to radimo. Ako izgubimo iz vida taj krucijalni razlog, izgubićemo moć da budemo lideri i, što je još važnije, da inspirišemo one oko nas.

Odlično očuvan , Preveli Moša Pijade i Rodoljub Čolaković Tvrd povez 2086 strana 1750 grama Kapital: Kritika političke ekonomije (njem. Das Kapital. Kritik der politschen Ökonomie), poznatiji pod skraćenim nazivom Kapital, je nedovršeni ekonomsko-sociološki traktat njemačkog socijalista Karla Marxa. U njemu Marx analizira sustav proizvodnje u tržišnom gospodarstvu i dolazi do zaključka da će zbog inherentnih osobina tog sustava tržišno gospodarstvo u jednom trenutku ući u depresiju koja će biti toliko teška da će izazvati velike društvene nemire i prijelaz u socijalističko društvo. Na Kapitalu Marx je radio četrdesetak godina, a uspio je dovršiti samo prvu knjigu, dok je druge dvije dovršio njegov prijatelj i suradnik Friedrich Engels nakon Marxove smrti 1883. godine. Četvrti tom je 1910. godine, nakon Engelsove smrti, dovršio i objavio marksistički filozof Karl Kautsky. Kapital se smatra Marxovim magnumom opusom.

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Paralelni svet Fantazija ili stvarnost B.D.Benedikt Dopunjeno izdanje Lento Beograd, 2012. tvrd povez, ilustrovano. Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada.[1]. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“

Dobitnik Pulicerove nagrade. „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“ Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. Frenk Mekort je rođen u Bruklinu u Njujorku, ali je detinjstvo od svoje četvrte godine proveo u Limeriku u Irskoj, gde se njegova porodica usled Velike depresije, vratila iz Amerike. Kad je porastao, radio je, snalazio se kako je znao i sa devetnaest godina je uspeo da se ukrca u brod za Ameriku. U Njujorku je uspeo da završi fakultet i dugo je radio kao učitelj engleskog jezika. Tokom šezdesetih je i magistrirao, jedno vreme se usavršavao u Dablinu, a onda se vratio u Njujork gde je bio uspešan i cenjen predavač engleskog. Za roman Anđelin pepeo dobio je Pulicerovu nagradu 1997. Napisao je još jedan roman Čovek učitelj i učestvovao je u stvaranju nekoliko pozorišnih predstava vezanih za Irsku.

Ova knjiga će vas gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavate razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenja i još mnogo toga. U knjizi „Zbirka zagonetaka Nikole Tesle“ koja ima 224 strane naći ćete izazove, zadatke i zagonetke koji će vas prodrmati kao struja. Zakoračite u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere… „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Ova knjiga namenjena je mlađim školarcima ali je sa jednakim uzbuđenjem čitaju i odrasli. Cena: 1499 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Kacušika Hokusai (1760-1849) je svakako jedan od najpoznatijih japanskih slikara. Tokom svoje duge i plodne umetničke karijere uradio je preko 30.000 radova, uključujući slike na svili, drvoreze u boji (estampe), ilustracije za knjige, mange, ilustracije sa putovanja, erotske ilustracije, slike i skice. Na svom slikarskom putu obučavao se i radio u raznim stilovima, počevši od stila velikih kineskih slikara iz perioda Ming do tadašnjih japanskih tradicionalnih slikarskih škola – Kano i Tosa, ali se vremenom od njih udaljavao i prevazišao ih, pronalazeći svoj lični stil u slikanju predela. U svoj način rada uneo je i evropske elemente što je njegovu umetnost učinilo prijemčivom ljudima sa Zapada, gde je i stekao veliku popularnost, a uticao je i na umetnike kao što su Dega, Gogen i Tuluz-Lotrek. Njegove reči najbolje izražavaju odnos koji je imao prema slikarstvu:

“Knjiga Tomislava Gavrića, po svom obimu i zamahu, ali i po svojim teorijskim aspiracijama, retka je u srpskom filmskom izdavaštvu. Knjiga sinteze u najboljem smislu reči, Gavrićeva knjiga je izdavački presedan. Ona je to najpre zahvaljujući retkoj teorijskog elaboraciji, erudiciji i analitičkom daru zapažanja. Kroz 13 poglavlja svoje knjige, Gavrić zahteva strpljivog i posvećenog čitaoca, koji će uživati u problematizovanju ontologije filma, novim pogledima na autorstvo, ali pre svega, na izvanrednim interdisciplinarnim delovima o suodnošenju filma i drugih lepih umetnosti”. Miroljub Stojanović – urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije Tomislav Gavrić rođen je 1948. u Valjevu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se teorijom i estetikom filma, masovnih komunikacija, i prevođenjem. Autor je danas nezaobilaznih knjiga Moć imaginacije – Eseji o filmskom žanru, Metode filma – Ogledi iz teorije filma, Rečnik okultizma, Rečnik političkog mišljenja, Estetika radio drame i mnogih drugih.

Odlomak: Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno. Iz recenzija: „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ buzz-litteraire.com

Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

1922. godine boljševički sud osuđuje grofa Aleksandra Rostova, nesalomivog i duhovitog eruditu koji nikada u životu nije radio, na kućni pritvor u hotelu Metropol, tačno preko puta Kremlja i sve to zato što je proglašen za nepopravljivog aristokratu. On sada mora da živi u materijalnoj oskudici dok se na ulicama Moskve odvijaju najburnije godine ruske istorije... Iz recenzija : „Ova knjiga je poput melema. Meni se čini da u današnjem svetu vlada nered. Grofova prefinjenost i plemenita priroda tačno su ono za čime čeznemo.“ En Pačet „Ovaj fino komponovani roman nudi starinsku evropsku otmenost.“ Washington Post „A tek intrige!... Roman je protkan sjajnim nitima koje povezuju izuzetnu priču i predmete punim simbolike: posebnim ključevima, tajnim pregradama, zlatnicima, ampulama dragocene tečnosti, starinskim pištoljima, ukradenim pasošima, rubinskim ogrlicama, tajanstvenim pismima na otmenom hotelskom papiru... Sve to sačinjava raskošnu pozornicu koja je poprište drame gotovo nalik na onu iz Kazablanke.“ San Francisco Chronicle

Dr Milić J. Milićević rodio se 1964. u Beogradu gde završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Radio je u više osnovnih I srednjih škola, a od 1993. stalno je zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. Istraživao je istoriju srpske vojske u periodu od 1804. do 1918. Objavio je petnaestak monografija i studija i više od stotinu kraćih radova. Najpoznatije su: Grb Srbije. Razvoj kroz istoriju (1995), Reforma vojske Srbije 1897-1900 (2002), Pruga ka Jadranu (2007), Rat za more (2011), Balkanski ratovi (2014), Na pogrešnoj obali (2015), Vojnička kuhinja (2002, 2017). Knjiga je, u stvari, svojevrsni omaž ratnicima-gubitnicima, počev od braće Nedić i još tri stotine njihovih saboraca izginulih u boju na Čokešini 1804. godine, do vojnika i oficira Timočke divizije stradalih u bici na Čevrntiji 1914. godine.

Stranac je dobro poznat svima, ali ovo je neki drugi Stranac, isti je, ali svojom vizuelizacijom pokazuje najistančanije emocije sabrane u ovim redovima: “Kada me je ova golema ljutnja očistila od zla, lišila nade… Kao da se u ovoj noći punoj znakova, po prvi put prepuštam nježnoj ravnodušnosti svijeta… Osjećajući da mi je tako sličan, jednom riječju tako bratski, osjećam da sam bio retan i da sam to još uvijek… A da bi se sve završilo, da bih se osjećao manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog smaknuća bude mnogo gledalaca… i da me dočekaju sa kricima mržnje.” Ferrandez (1955) je francuski strip umetnik kojem je ovo jedno od poznatijih dela, ali je radi i mnoge druge priče. Poznat je po svom jedinstvenom stilu naracije u koje i ovakvim, klasicima svetske književnosti daje novo pakovanje, izgled i formu. Radio je na delima The First Man – 2018, Nostalgia in times square – 1987, Istanbul – 2000. “Stranac”: Pucanj duše okovane u tami zakržljalog morala!

Kolekcionar očiju je serijski ubica koji se igra žmurke sa svojim žrtvama. Igra počinje tako što suprug pronalazi telo svoje supruge u čijoj se ruci nalazi štoperica. Štoperica pokazuje koliko on ima vremena da pronađe svoje dete pre nego što se ono uguši. Aleksander Zorbah je nekada radio kao policijac. On je, nakon jednog veoma teškog slučaja, rešio da promeni zanimanje. I sada je novinar crne hronike. On izveštava o sva tri ubistva Kolekcionara očiju. Međutim, novo ubistvo se razlikuje od drugih. Kod žrtve je pronađen i Aleksanderov novčanik. Kolekcionar očiju ga želi u igri. Zorbah ima na raspolaganju četrdeset i pet sati kako bi spasao dečaka. Međutim, serijski ubica iza sebe ne ostavlja nikakve tragove niti nagoveštaje. U tom trenutku na scenu stupa misteriozni svedok - Alina Grigorijev je fizioterapeutkinja koja tvrdi da poseduje poseban dar. Ona može, naime, da vidi prošlost onih osoba koje dodiruje. I ona misli da je njen poslednji klijent bio upravo Kolekcionar očiju...

„Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je gotovo nemoguće biti iskren i ostati živ.“ Nakon pet godina provedenih u Burmi i dve godine svojevoljnog života na dnu društva u Parizu i Londonu, iz čega su proizašle dve autobiografske knjige, Orvel je četiri godine radio kao učitelj, a zatim kao knjižar, da bi se potom upustio u novu avanturu – u zimu 1936. otputovao je u Vigan, gde je živeo sa rudarima. Iz njegovih dnevnika nastala je čuvena knjiga Put za Vigan, i odmah dobila visoka priznanja kao delo u kojem je moderno novinarstvo uzdignuto do vrhunske literature. Orvel je, kao veliki protivnik fašizma, već sledeće godine otišao u Španiju, gde je aktivno učestvovao u španskom građanskom ratu. Tamo je prvi put u njegovom životu socijalizam postao stvarnost, nešto za šta se vredi boriti. Put za Vigan je vizionarsko delo, koje i dan-danas, nakon 80 godina, nije izgubilo ništa od svoje aktuelnosti.

Glavni likovi ovog nesvakidašnje otkačenog romana su Sara i Teo, dve potpuno različite osobe. Sara radi kao profesorka na jednom univerzitetu i potajno je zaljubljena u jednog profesora. Teo je odrastao u bogatstvu i raskoši. Nikada ništa nije radio, on je lenj i čuveni zavodnik. Međutim, on o svojoj budućnosti ne mora da razmišlja jer će naslediti porodični posao. Teo uživa u životu. Oni ipak imaju nešto zajedničko. Oboje mrze brak i venčanje. A srešće se na jednom venčanju. Između njih će se odmah javiti netrpeljivost i počeće nadmetanje misleći da se nikada više neće sresti... A onda Tea otac uceni da mora da se vrati i završi fakultet. Teo odlazi na univerzitet i gle čuda! Jedna od njegovih predavača je upravo nepodnošljiva devojka sa svadbe. Tako oni sklapaju dogovor - ona će njemu pomoći da završi studije, a on će njoj pomoći da zavede profesora... Kao da bi sve teklo po planu...

Istoričari često ignorišu ulogu „špijuna“ u modernoj istoriji. Neki od ovih ljudi su, međutim, odigrali ključnu ulogu u događajima za koje verujemo da su nam dobro znani. Tajna istorija 20. veka predstavlja jedinstvenu antologiju svedočanstava bivših velikih obaveštajaca koji su doprineli oblikovanju današnjice. Reč je o tajnoj povesti koja se ne može naći ni u jednom udžbeniku na svetu. Vodeći nas kroz istoriju počev od ruševina Drugog svetskog rata, preko hladnoratovske podele sveta na Zapadni i Istočni blok, sve do aktuelnih terorističkih pretnji, prekaljeni špijuni otkrivaju nam u ovoj knjizi najznačajnije epizode u svojoj karijeri. Među njima su mnoga poznata imena, poput Markusa Volfa iz Istočne Nemačke, koji je uspeo da ubaci svog čoveka kod zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta, ili, recimo, Kima Filbija, dvostrukog agenta koji je radio za britansku i sovjetsku obaveštajnu službu. Ipak, većina obaveštajaca u ovoj knjizi javnosti je malo poznata, a njihova svedočanstva, potekla iz memoara ili intervjua, ilustruju važnost obaveštajnog rada u istoriji.

U Grgićevom novom Vodiču prožima se burna politička i kulturna povijest Korejskog poluotoka u doba filma. Obuhvaća razdoblje od početka dvadesetog stoljeća do danas, uključujući raspad na Sjevernu i Južnu Koreju te politička previranja u kojima je Južna Koreja od autoritarne militarističke države postala današnja ekonomska i tehnološka prijestolnica Azije. Društvene promjene itekako je pratio i film, stekavši pritom izvanrednu umjetničku vrijednost koja malo-pomalo postaje i svjetskom baštinom. Vodič kroz korejsku kinematografiju rezultat je Grgićevog trajnog interesa za azijsku kulturu: uz brojne članke i kritike, dosad su mu objavljene i knjige Vodič kroz japanski film (2006), Seks i smrt u japanskoj kulturi (2009), te Vodič kroz japansku komediju (2013). Novinar, pisac i kritičar, Velimir Grgić radio je i u Jadran Filmu na razvoju filmskih projekata, a surađuje i s brojnim filmskim festivalima, kao izbornik i član žirija u zemlji i inozemstvu; bio je umjetnički direktor Subversive Film Festivala, suradnik talijanskog Far East Film Festivala, a djeluje i kao savjetnik festivala Fantastic Zagreb.

Reč autora: „Jurij Gagarin je bio ambiciozna i takmičarski nastrojena osoba, svesna da je najveće postignuće njegovog života zasnovano na naporima drugih ljudi kojima nije bilo dozvoljeno čak ni svoja imena da razotkriju, da ne pričamo o slavi. Gagarin je bio spokojni dečak sa sela, ozbiljan inženjer, tehničar koji je znao da misli svojom glavom, kao i odani pripadnik konzervativnog društva koji se na kraju pobunio protiv sistema. Bio je plah, povremeno nepromišljen, ali krajnje disciplinovan kada je nešto radio i odgovoran prema drugima, često rizikujući svoj život zbog toga. Nije se mnogo razumeo u politiku, mada je za diplomatiju imao izuzetnog dara, kako kod kuće tako i u inostranstvu. Bio je preljubnik koji nikada nije izdao svoju ženu i porodicu. Svi ti kontradiktorni elementi prepliću se u priramidi njegovog života i ispisuju priču o jednom u suštini pristojnom i hrabrom čoveku koji je dao svoj najbolji deo u izuzetnim okolnostima. Bio je heroj u najboljem i najčasnijem smislu te reči.“‚

Sve što je muškarac vodi nas kroz slojeve svega onoga što čini belog muškarca u Evropi na početku 21. veka. U devet prividno nepovezanih priča Dejvid Soloj, izuzetno darovit majstor novog realizma, prikazuje malodušnost, ambiciju, krizu identiteta, lažnu samouverenost i suštinsku usamljenost savremenih muškaraca. Genijalan i inovativan roman, uznemirujuće mračan, ali neretko i urnebesno komičan, bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu. Dejvid Soloj (1974) rođen je u Kanadi, odrastao je u Londonu, a trenutno živi u Budimpešti. Pisao je radio-drame za BBC, a kratke priče je objavljivao u časopisima The Paris Review, Harper’s i drugim. Književni časopis Granta uvrstio ga je 2013. na listu najboljih mladih britanskih pisaca. Autor je zbirke priča Turbulence (2019) i četiri romana: London and the South-East (2009), The Innocent (2010), Spring (2012) i Sve što je muškarac (2016), za koji je dobio nagrade „Gordon Bern“ i „Plimton“, a koji je bio u užem izboru za Bukerovu nagradu 2016.